Vidjeli smo da i ne znaš kakvo je katoličko, a adventističko, kažeš, ne sliči puno.
Znam ja kakvo je.
Sad si baš svašta udrobio, ali nekako ću se snaći. Spominješ Carigradski sabor, dakle onaj u tri navrata - 1341., 1347. i 1351. Spominješ dogmu, kažeš da je riječ o Svetoj Euharistiji i kažeš da to nema nikakve veze s iskustvom isihasta. Još mi samo reci koja je to dogma vezana za Euharistiju privaćena na ovom Carigradskom saboru?
Dogma nije vezana sa Evharistiju vec ucenje o Bozanskim energijama koje vi ne razlikujete od sustine, mi mozemo poznati energiju ali ne i sustinu, po vama mi mozemo ili poznati sustinu Boziju ili se nemozemo sjediniti sa Njim, i jedno i drugo je jeres.
Осуду Варлаамове
јереси су потврдили и сабори у Цариграду 1347, 1351, 1352. и 1368. године. Палама је постао
Архиепископ солунски 1347. године, али је на дужност због тренутних политичких прилика ступио тек 1350. године. На путу од Солуна до
Цариграда (1354)
византијски брод на коме је био и Свети Григорије су заробили Турци, али су га из ропства откупом ослободили Срби. Умро је 1359. године. Ноћ пре упокојења, јавио му се
Св. Јован Златоусти. За
светитеља је проглашен 1368. од стране цариградског
Патријарха Филотеја који му је написао житије и који је и сам некада био светогорски монах исихаста.
Богословље Григорија Паламе
библијски је утемељено на човеку као духовно-физичком бићу.
Исихастичким (тиховатељним) методом духовног живота и усавршавања могуће је да човек својим физичким очима види нестворену, вечну божанску светлост и
енергију. Григорије Палама и исихасти јасно разликују божанску суштину (
ουσία) која је несазнатљива, и божанску
енергију која је људима приступачна. Варлаам и схоластичари су се држали рационализма у философији и
богословљу. Познање
Бога по њему је само мисаоно, док суштинско познање Бога није могуће спољашњим чулима. Насупрот овоме,
Православна Црква, позивајући се на ауторитет
Светог Предања и дела
Светих Отаца, одбацује такво схватање.
Варлаам је дуго боравио на Истоку, на
Светој Гори - центру
монаштва и духовности. Посебно му је сметало духовно искуство монаха који су показивали да је могуће опитно искуство божанске
енергије и светлости. Варлаам их је због тога називао обмањивачима,
месалијанима и пупкогледцима (омфалопсихи). Говорио је да је
таворска светлостстворена и пропадљива. Атонски монаси су овим били узнемирени и обратили су се Палами који је почео да пише против Варлаама. Варлаам за узврат пише дело
Против масалијана (
Κατά μασαλιαναν).
Исихасти на челу с Паламом уче да таворска светлост коју су
Апостоли видели приликом
Христовог Преображења, и ако није сама суштина Божија, она је неразлучно савечна божанској суштини и она је природно својство и
енергија божанства. Она није суштина Божија, већ енергија,
благодат и слава која се даје светима из суштине Божије.
У Синодику који се чита у
Недељу Православља, унета је
анатема на оне који божанску светлост сматрају за Божију суштину. Анатема и на оне који мисле да
Бог нема физичку енергију већ само суштину, и да нема разлике између суштине и енергије. Анатема и на оне који мисле да је енергија створена, и да је божанство сложено зато што се разликују суштина и енергија.
Izvor:
http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Григорије_Палама