LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Gajenje krastavaca sa nastiranjem
(malčovanjem) zemljišta

Nastiranjem se doprinosi boljem očuvanju vlage u zemljištu ,sprečava se pojava korova, čuva se struktura zemljišta ,povećava temperatura zemljišta, povećava mikrobiološka aktivnost zemljišta, i sve skupa utiče na veću produktivnost biljaka. Kod krastavaca je pored navedenog postiže se i ranija berba za 10-15 dana.
Slika 3. Gajenje krastavaca uz malčovanje zemljišta.
[TABLE]
[TR]
[TD]
PG281007_03.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Za malčovanje se mogu koristiti različiti materijali organskog i neorganskog porekla ali se najviše koriste plastične polietilenske folije (PE folije)debljine 0,02 mm-0,05 mm. U svetu se koriste fotorazgradive folije ali takvih folija još uvek u našoj proizvodnji nema. Plastična folija utiče na očuvanje vlage u zemljištu i povećanje temperaturnih uslova u zemljištu. U uslovima povećanje vlažnosti i zemljišta i temperature povećava se mikrobiološka aktivnost u zoni korenovog sistema pa je i povećana i količina ugljen dioksida što takođe utiče na intezivniji rast maladih biljaka. Postoji veliki broj rezultata koji govore o značajnom efektu malčovanja na povećanju prinosa krastavaca. Najčešće se navodi da je povećanje prinosa od 30-100 procenata uz ranije odspevanje za oko 12 pa čak i do 20 dana.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Vertikalno gajenje krastavaca
Vertikalni uzgoj krastavaca značajno se širi u svetu a naročito pri baštenskom gajenju i pri gajenju na malim površinama. Ovaj način proizvodnje podrazumeva podizanje noseće konstrukcije , postavljanje mrežica na konstrukciji, dobar izbor hibrida, pravilnu, obradu, dobro đubrenje, kvalitetno zalivanje, proizvodnju iz rasada i dobru negu biljaka tokom vegetacije.
Pri organizovanju proizvodnje krastavaca za vertikalni uzgoj u pravcu pružanja redova se postavljaju noseći stubovi na svaka 4 metra na koje se postavlja gornja i donja noseća žica za koju se učvršćuje plastična mrežica. Na mrežicu se usmeravaju biljke sa jedne ili pak sa obe strane konstrukcije. Vertikalni uzgoj krastavaca prema mnogim rezultatima daje duplo veći prinos u odnosu na klasični uzgoj na zemlji.
Slika 4. Vertikalni uzgoj kornišona.
PG281007_04.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Prednosti ovog načina su :
*formira se više ženskih cvetova
*lakša je zaštita od bolesti i štetočina
*plodovi su čistiji i pravilnog oblika
*manje trulih plodova
*lakša berba
*veći učinak u berbi
*manji zamor radnika
*produžava se životni vek biljaka
*period plodonošenja duži
*veći prinos

Ovaj način ima i svoje nedostatke koji se ogledaju u sledećem:
*veliki troškovi za podizanje konstrukcije koja treba da traje bar 4 godine
*negativan uticaj monokulture, jer je predviđeno da se konstrukcija koristi bar 4 godine.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Gajenje krastavaca sa prekrivanjem agrotekstilom
Pri ovom načinu proizvodnje setva se može obaviti za oko 15 dana ranije nego pri klasičnoj proizvodnji. Setva se obavlja na razmak redova 150cm i na 30 cm u redu sa po 2-4 semenke u kućici što je za tri puta gušći sklop od klasične proizvodnje. Pri postavljanju agrotekstila treba se držati upustava da prava strana bude iznad biljaka. Ako je obrnuto postavljen agrotekstil izostaje pozitivan efekat. Agrotekstil se postavlja labavo da bi se biljke nesmetano razvijale a bočne strane se ukopavaju 10-20 cm.
Slika 5. Neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom.
PG281007_05.jpg
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Agrotekstil se skida pred prvu berbu krastavaca. Ovakva proizvodnja krastavaca treba da je locirana na terenu gde postoji poljozaštitni pojas. Pri ovoj proizvodnji , berba započinje 15. juna i ako je dobra zaštita uz fertirigaciju može trajati do početka oktobra pri čemu se prinos ostvaruje 7-10 kiligrama po mertu kvadratnom ili oko 100 t/ha.
Gajenje krastavaca u niskim tunelima
Niski tuneli su visine 40-60 cm, širine 50-150 cm, dužine do 20 metera ako nemaju perforacije , ako imaju perforacije onda dužina može biti proizvoljna. U savremenoj proizvodnji krastavaca postoji mehanizacija kojom se može u jednom ili dva poteza izvršiti postavljanje creva za zalivanje, malčovanje, setva ili sadnja i postavljanje niskih tunela istovremeno lučne konstrukcije i pokrovne folije. Za ovaj način treba koristiti isključivo partenokarpne hibride. Sa ovim načinom proizvodnje setva krastavaca se može obaviti početkom aprila a sadnja krajem aprila. Ovim načinom se obezbeđuje znatno ranije pristizanje i znatno viši prinosu u odnosu na klasičnu proizvodnju.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Slika 6. Gajenje krastavca u niskim tunelima.
[TABLE]
[TR]
[TD]
PG281007_06.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Gajenje krastavaca u visokim plastičnim tunelima,
plastenicima i staklenicima

S obzirom na uslove koji se mogu pružiti krastavcima u ovim uslovima pre svega povoljni temperaturni uslovi, bez jakih kolebanja zatim povoljna vlaga kako u zemljištu tako u vazduhu, kvalitetna ishrana, dobra zaštita i pravovremena berba u ovim objektima se mogu ostvariti vrlo visoki prinosi. S obzirom da je u preradi krastavaca za kišeljenje veoma bitno obezbedenje jeftine sirovine to proizvodnja krastavaca za ovu namenu treba da se odvija u uslovima bez dopunskog zagrevanja. Za gajenje u zaštićenom prostoru treba obavezno koristiti partenokarpne hibride koji formiraju veliki broj plodova na celoj biljci, isto tako ovi hibridi iz jednog mesta formiraju nekoliko plodova. Za ovaj način proizvodnje mogu se proporučiti sledeći rokovi proizvodnje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
U zaštićenom prostoru moguća je proizvodnja i u letnje-jesenjem periodu sa setvom početkom juna sadnjom početkom jula i berbom od avgusta do novembra. Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru odvija se preko rasada. Rasad krastavaca u vreme rasađivanja treba da ima oko 4 stalna lista .Rasad krastavaca se može kalemiti na tikvu Cucurbita ficifolija. Sadnju treba obaviti u dobro pripremljeno i nađubreno zemljište na razmak redova 100-120 x 40-50 cm ili u dvorede trake 100+50 x 35-40 cm (2,7-3,8/ m2). U toku vegetacije primenjuju se redovne mere nege kao što je navodnjavanje, okopavanje, prihrana , zaštita postavljanje uz potporu i orezivanje. Usmeravanje stabla je najčešće sa vezivanjem biljaka uz kanap i vezivanjem kanapa za noseću žicu. Pri ovakvom usmeravanju odstranjuju se svi cvetovi i bočne grane do visine stabla do 50 cm na glavnom stablu. Zatim se bočne grane skraćuju na tri lista i dva ploda a bočne grane prvog reda na dva lista i jedan plod. Kada vrh stabla dođe do gornje žice savija se na dole. Prinos krastavaca za kišeljenje u jednom turnusu može biti 10-15 kg/m2.
Slika 7. Gajenje krastavaca kornišona u plastičnim tunelima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
GAJENJE ROTKVICE
[TABLE]
[TR]
[TD]
PG281008_01.jpg
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Još su stari Grci i Rimljani koristili rotkvicu kao povrće. Potiče sa istočnog Mediterana i prednje Azije, a prema nekim izvorima, drugo središte porekla su Kina i Japan, gde se razvila iz rotkve. Uzgaja se u celom svetu, u području umerene klime. Prvi poznati kultivari su bili izduženog hipokotilskog korena, a sada preovladavaju okrugli koreni. Proizvodnja, u Evropi i kod nas, u poslednje vreme, sve više raste. Kod nas se rotkvica najviše gaji u porodičnim baštama i prigradskim gazdinstvima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Morfološke i biološke osobine
Rotkvica je jednogodišnja biljka. Uzgaja se zbog zadebljanog hipokotila, odnosno hipokotilskog korena (gomolja), koji se, na donjem delu, produžava u tanki, pravi koren, a na gornjem delu ima, vrlo skraćenu, stabljiku s rozetom lišća. Listovi su lirasti i, često rascepani, pokriveni dlačicama. U genrativnoj fazi stabljika se izdužuje, grana, na vrhu, nosi grozdaste cvatove. Cvetovi su, za porodicu Brassicacea, karakteristične grade, ružičaste, bele, ili svetloljubičaste boje. Plod je komuščica sa po 3 do 6 semenki, svetolosmeđe boje, nepravilno okruglog oblika. U 1 g može biti 100 do 200 semenki
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Rotkvica je biljka blage klime. Najbrže raste na umerenim temperaturama oko 17 0C, minimalna temperatura rasta je 5 0C, a može da podnese niske temperature do -4 0C. Visoke temperature, uz ograničeno snabdevanje vodom, izazivaju rubenost, sunđerasto tkivo u unutrašnosti hipokotilskog korena. Povećavaju se intercelulare, stvaraju se drvenaste ćelije, a smanjenim dotokom vode, pojedine ćelije odumiru i stvaraju se veće šupljine. Osim nepovoljnih faktora sredine, rubenost izaziva i prelaz u generativnu fazu. Posle formiranja hipokotilskog korena – tehnološke zrelosti rotkvice – pod uticajem dugog dana i viših temperatura, biljke počinju prorastati. Prorastanje pospešuje i vernalizacija, pri temperaturi oko 5 0C, tokom 1 do 3 nedelje, već od naklijalog semena, do razvoja nekoliko listova. U povoljnim uslovima, pojedini rani kultivari, dospevaju za berbu vec za 25 dana, ali suboptimalni uslovi produžavaju rast i do 60 dana. Niewhof (1987), proučavajuci uticaj dnevnih i noćnih temperatura, od 10 OC do 23 0C, na rast rotkvice, nije ustanovio razlike u rastu između konstatnih i alternativnih temperatura. Optimalni rast korena bio je pri temperaturi17/17 0C (dan-noc). Kod viših dnevnih i noćnih temeperatura brže raste lišće, a visoke noćne temperature deluju depresivno.
 
Natrag
Top