LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Fitarije. To su u stvari udubljene leje najèešæe široke 80-120 cm, duboke 15-20 cm i 5-10 m duge. Najèešæe se primenjuju na malim površinama za useve koji se moraju obilno navodnjavati (paprika, praziluk i celer). Navodnjavanje se vrši natapanjem, tj. upuštanjem vode u fitarije. Gajenje povræa na ovakav naèin treba vršiti samo na propustljivim, toplim zemljištima s niskim nivoom podzemne vode.
Brazde. Primenjuju se za useve koji se navodnjavaju po sistemu natapanja brazdama. Brazde se otvaraju u pravcu pada terena, njihova širina može da se kreæe izmedju 40 i 60 cm, a izmeðu njih se ostavlja greben 30- 50 cm. Brazdanjem se površina isparavanja znatno poveæava, što dovodi do bržeg prosušivanja, posebno grebena, usled èega je vodni režim podložniji kolebanju. Grebeni se brže suše i zagrevaju, što omoguæava raniju setvu, odnosno sadnju, naroèito na težim zemljištima gde postoji opasnost od zabarivanja.
Za ovaj naèin gajenja povræa je karakteristièno da omoguæava mehanizovanu obradu samo u jednom pravcu. Usled èestog navodnjavanja i èeste meðuredne obrade brazde se zasipaju te ih pred svako navodnjavanje treba popravljati.
Brazde se prave rano u proleæe neposredno pred setvu, odnosno sadnju povræa. One se mogu izvlaèiti mašinama ili ruèno. Vrlo èesto se setva ili rasaðivanje obavlja na ravnoj površini, a brazde se otvaraju neposredno pred prvo navodnjavanje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
ÐUBRENJE
Povrtarske biljke iznose velike kolièine hranljivih materija iz zemljišta, pa ðubrenju treba obratiti posebnu pažnju u sistemu gajenja ovih biljaka. Za ðubrenje zemljišta mogu se koristiti organska i mineralna ðubriva.
Od organskih ðubriva najveæi znaèaj ima stajnjak. Za povrtarske useve treba koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Ukoliko je vremenski period izmedju ðubrenja i setve kraæi upotrebljava se jaèe zgoreli stajnjak.
Za jesenje useve obièno se ðubri 2-3 nedelje pre setve ili rasadjivanja. U jesen se zaorava stajsko djubrivo i za proleæne useve, mada se ðubrenje zemljišta za kasne proleæne useve može obaviti i u proleæe. U tom sluèaju treba upotrebiti dobro zgoreli stajnjak.
Najbolje je da se stajsko ðubrivo odmah po iznošenju ravnomerno rasturi i zaore. Dubina oranja zavisi od zemljišta, norme ðubrenja i potrebe samog useva. Najizdašnije ðubrenje stajnjakom zahtevaju kupusi, paprika, celer, paradajz, krastavac, lubenica, dinja, praziluk i višegodišnje povræe. Na tešim zemljištima stajnjak se zaorava pliæe nego na lakšim.
Stajnjak se može unositi u kuæice ili brazde, ali se tada upotrebljava dobro zgoreli stajnjak, koji se pri unošenju dobro izmeša sa zemljom.
Norme ðubrenja zavise od kvaliteta stajnjaka, potreba useva, tipa zemljišta, klimatskih uslova i dr. Za uspešno gajenje povrtarskih biljaka neophodna je upotreba gotovo svih vrsta mineralnih ðubriva. Ova ðubriva se koriste za osnovno i dopunsko ðubrenje, kao i za prihranjivanje u toku vegetacije. U poreðenju sa organskim ðubrivima (stajnjakom) ona deluju brzo, ali njihovo delovanje traje kraæe vreme. Najefikasnije deluju u kombinaciji sa stajnjakom.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Danas se najviše koriste mešana i kompleksna ðubriva. Ova ðubriva uglavnom služe za osnovno ðubrenje, a unose se istovremeno sa osnovnom ili predsetvenom obradom zemljišta. U nekim sluèajevima koriste se i za prihranjivanje useva. Reè je o usevima koji imaju dug period plodonošenja i koji se beru u više navrata. Prihranjivanje biljaka izvodi se mahom azotnim ðubrivima. Ova ðubriva brzo reaguju i povoljno utièu na rast useva. Povrtarski usevi se prihranjuju 2-3 puta, a neki i više. Za ðubrenje povrtarskih useva primenjuju se znatne kolièine mineralnih djubriva. Za neke useve potrebno je upotrebiti i do 15 kg ðjubriva po 1 aru.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
SETVA
Povræe se može sejati omaške, u redove i u kuæice. Setva omaške ima brojne i dobro poznate nedostatke, ali se ona u povrtarstvu dosta primenjuje. Ovaj naèin setve je naroèito zastupljen u proizvodnji rasada.
Setva u redove je najbolji naèin setve povræa. Ona se može obavljati ruèno i mašinski. Na malim površinama setva se izvodi ruèno ili malim ruènim sejalicama. Ovakvom setvom obezbeðuje se ravnomeran raspored biljaka na parceli.
Setva u kuæice primenjuje se kod nekih povrtarskih vrsta, kao što su krastavci, lubenice, dinje, boranija, grašak, bob i dr. Setva u kuæice može se vršiti na podjednaka rastojanja izmedju redova i u redu. Ovaj naèin setve izvodi se pretežno ruèno.
Dubina setve je vrlo znaèajna za sigurno i pravilno nicanje. Dublje posejano seme teško nièe, a suviše plitko èesto propada, jer ne isklija ili klica ugine. Za svaku vrstu povræa postoji optimalna dubina setve i utvrdjuje se prema snazi klice i osobinama zemljišta. Ukoliko je seme sitnije i klica nežnija utoliko se pliæe mora sejati i obrnuto. Povoljna vlažnost zemljišta omoguæuje pliæu setvu. Na lakim, rastresitim zemljištima seje se dublje, jer u površinskom sloju ovakvih zemljišta postoji izraženo kolebanje vlage. Sem toga, na lakom zemljištu klica savladjuje manji otpor pri nicanju. Vreme setve povræa zavisi od vrste, klimatskih uslova, rokova pripevanja i kvaliteta produkcije. U zavisnosti od vremena setve postoje sledeæi rokovi:
Proleæna setva. Poèinje rano s proleæa setvom biljaka otpornih na hladnoæu (mrkva, peršun, luk, grašak) i završava se setvom vrsta koje su osetljive na hladnoæu (krastavac, dinja, lubenica, boranija, tikvice).
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Letnja (postrna) setva. Obavlja se tokom letnjih meseci. Najvažnija karakteristika letnje setve ogleda se u tome što je usko povezana s moguænostima navodnjavanja. U našem podneblju ova setva praktièno nije moguæa ako se usev ne može navodnjavati.
Jesenja setva. Izvodi se u jesenjim mesecima (septembru i oktobru). U ovom roku seje se povræe otporno na niske temperature, èije prispevanje pada u rano proleæe sledeæe godine.
Predzimska setva. Ova setva pada neposredno pred nastupanje mrazeva. Seme ne treba da nikne do proleæa, jer bi nikle biljèice izmrzle. Ova setva se primenjuje uspešno kod peršuna, mrkve, luka i graška. Kolièina semena u predzimskoj setvi treba da je za oko 30% veæa u poredjenju sa setvom u ranijim rokovima, jer jedan deo semena i klica ugine u toku zime.
14-5-2.gif
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
PROIZVODNJA RASADA
Mnoštvo povrtarskih biljaka razmnožava se rasadom. U nas se tako razmnožava paprika, paradajz, kupus, karfiol, keleraba, celer i dr. Za ranu proizvodnju rasad se gaji u zaštiæenom prostoru (tople leje, plastenici), a za poznu na otvorenom polju.
Rasad je teže odnegovati u zaštiæenom prostoru nego na otvorenom polju. Gajenje rasada u zaštiæenom prostoru izvodi se u onom delu godine (zimski period) kada to nije moguæe napolju. Zato leje i plastenike za ovu svrhu treba dopunski zagrevati. Jedino u kasnijim rokovima setve (mart, april) zagrevanje leja i plastenika nije više potrebno. Kod nas se zagrevanje leja najèešæe obavlja svežim stajskim djubrivom. Za grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo zagreje i oslobadja dosta toplote. Govedji stajnjak u ovom pogledu ima lošije osobine od konjskog. Mešanjem s konjskim stajnjakom, slamom ili plevom osobine govedjeg stajnjaka mogu se u znatnoj meri popraviti.
Zagrevanje plastenika obièno se izvodi tehnièkim putem. Za ovu svrhu može da se koristi i nezgoreli stajnjak. Meðutim, kod nas se u plastenicima najèešæe proizvodi kasniji rasad, pa se oni za ovu proizvodnju po pravilu ne greju. Poznato je da se za svaku vrstu povræa primenjuje poseban naèin proizvodnje rasada.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
PROIZVODNJA POVRÆA POMOÆU MALÈ FOLIJA
Malèiranje je poljoprivredna tehnika koja podrazumeva postavljanje organskih ili sintetièkih materijala na zemljište oko biljaka da bi se postigla pogodnija sredina za rast i proizvodnju.
Organski malè se obièno koristi u baštama i za obavljanje manjih povrtarskih poslova. Organski malè pruža iste pogodnosti kao i veæina sintetièkih, ali ne greje zemljište i ne suzbija korov za duži vremenski period. Meðutim, za razliku od sintetièkog malèa, organski malè, kao što je što je seno, slama, trava ili kompost razlaganjem vraæaju hranljive sastojke zemljištu.
Neorganski plastièni malè je u upotrebi od ranih 60-tih godina prošlog veka, a proizvoðaèi najèešæe koriste crni ili providni malè. Paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenice, dinje i drugo povræe dobro reaguju na ovaj malè. Da bi se održala optimalna vlažnost zemljišta, malè se obièno koristi zajedno sa navodnjavanjem (sistem „kap po kap“).
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
PREDNOSTI PLASTIÈNOG MALÈA
Raniji i veæi prinosi. Ranije sazrevanje i ranija proizvodnja su dve glavne prednosti korišæenja crnih i providnih malè folija. Ranija proizvodnja obièno omoguæava više tržišne cene. Crna malè folija ubrzava povrtarsku proizvodnju za jednu do dve nedelje, dok korišæenjem providnog plastiènog malèa u plodovi sazrevaju i do tri nedelje ranije. Meðutim, glavni problem kod primene providnog plastiènog malèa je pojava korova ukoliko se ne primene odgovarajuæi herbicidi ili fumiganti. Radi bolje pokrivenosti i zasenjivanja zemljišta u toplijim godinama treba napraviti dobar izbor odgovarajuæe kulture (biljke puzavice, kao što su bundeva, tikva, dinja, lubenica), da tokom leta, ne bi došlo do prekomerne akumulacije toplote ispod plastiènog malèa.
Usporeno isparavanje. Plastièni malè usporava isparavanje vlage iz zemljišta. Uèestalost i kolièina navodnjavanja se obièno mogu smanjiti, mada je za sazrevanje ranijih kultura i veæu povrtarsku proizvodnju potrebno više vode. Ujednaèenija vlažnost zemljišta takoðe ublažava vodni stres kod biljaka.
Suzbijanje korova. Pošto crni plastièni malè spreèava prodiranje svetlosti do zemljišta, time se spreèava rast jednogodišnjih i veæine višegodišnjih korova. Meðutim, tanki crni plastièni malè ne može da suzbije neke korovske vrste kao što je (šaš, trska i sl.).
Bolji kvalitet. Plastièni malè ne dozvoljava plodovima povræa i jagodama da dodiruje zemljište. Ovo smanjuje moguænost propadanja plodova od truleži, te plodovi ostaju èistiji.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Manja zbijenost zemljišta. Pošto se korov suzbija, malèiranjem, manje je posla oko kultivacije zemljišta, a samim tim gaženje zemljišta je smanjeno. Ono ostaju rastresitije i manje zbijeno. Korov izmeðu redova se može suzbijati namenskim herbicidima ili mehanièkim putem. Manji gubici u primeni ðubriva . Plavljenjem i navodnjavanjem u brazde, azot i druge hranljive materije rastvorljive u vodi prodiru ispod zone korena. Pošto primena tehnike plastiènog malèa najèešæe ukljuèe navodnjavanje „kap po kap“, gubitak hranljivih materija je minimalan. Hranljive materije se mogu uneti u sistem i na taj naèin se po potrebi precizno sprovode do zone korena.
Suzbijanje insekata. U nekim sluèajevima, reflektujuæe srebrne i beli plastièni malè odbijaju vaši i druge insekte koji ošteæuju biljke i prenose viroze.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
NEDOSTACI PLASTIÈNOG MALÈA
Uklanjanje. Uklanjenje plastiènog malèa posle berbe je najveæi nedostatak. Mada postoji oprema za uklanjanje, plastika na jakom suncu postaje krta i zbog toga se malè ne može ukloniti u komadu. "Nabori" ili delovi malèa koji su okrenuti ka zemljištu ostaju neošteæeni, pošto nisu bili izloženi sunèevoj svetlosti i odvajaju se od krtog malèa na gornjoj brazdi (leji). Manji delovi plastike se mogu rasuti po polju. Takoðe ovu plastiku teško je reciklirati. Ocenjivani su mnogi fotorazgradivi i biorazgradivi malèevi, ali su rezultati bili razlièiti. Druga moguænost je pleteni, polipropilenski malè sa ultraljubièastim svetlosnim inhibitorom koji se može koristiti tokom više sezona.
Cena. Primena plastiènog malèa je prilièno skupa kako u pogledu materijala tako i opreme. Minimalna oprema podrazumeva mašinu za pravljenje brazdi i aplikator malèa. Ostala oprema ukljuèuje i aplikator sistema za navodnjavanje (koji je obièno povezan sa postavljanjem malèa) i mašinu za presaðivanje ili sadnju. Prednosti korišæenja malèa za ranu berbu, poveæane prinose, smanjeno navodnjavanje, potpunije suzbijanje korova i više prodajne povræa - sve to iziskuje višu cenu postavljanja plastiènih malè folija.
Upravljanje (postupanje, primena). Kod navodnjavanja „kap po kap“, mora se veoma voditi raèuna o plastiènom malèu. Uvenule biljke bi mogle znaèiti da su cevi za navodnjavanje zapušene, dok previše mokre površine ukazuju na ošteæenja koja su na cevima prouzrokovali glodari ili neki insekti. Veoma je teško otkriti probleme koji se mogu javiti na sistemu za navodnjavanje ukoliko je on pokriven malèom.
 
Top