Povrtarstvo

[Nostradamus]

Dorada, pakovanje i skladištenje
Posle berbe rotkvica se, još u polju, vezuje u vezice od po 10 do 15 biljaka, ili se vezice prave posle pranja. I u prvom slučaju rotkvica se pere, malo prosuši i slaže u letvarice ili kutije. Ako se bere uz pomoć mehanizacije, rotkvica se, obično, prodaje bez lišća, s korenom ili bez njega, oprana i spakovana u manje kutije, ili u pojedinačna pakovanja u PE vrećice.
Norme kvaliteta na evropskom tržištu predviđaju:
I klasa:
Rotkvica mora biti ujednačena oblikom i bojom, sa svežim celim listovima, oprana, bez napuklina i drugih oštećenja. U manjim pakovanjima, rotkvica može biti bez lišća, s korenom, ili bez njega. Klasiranje po veličini nije predviđeno, ali za I klasu najmanji prečnik je 15 mm. Dopušta se i 10% II klase i 10% sitnijih rotkvica, ali ukupno, ne više od 15%.

 

[Nostradamus]

II klasa:
Dopušteno je oštećeno lišće i manje napukline ili oštećenja rotkvice.
Rotkvica u vezicama može se skladištiti u hladnjači na temperaturi od 0 0C i pri 95% relativne vlage vazduha, najduže nedelju dana, a rotkvica bez lišća, pakovana u PE vrećice, do 6 nedelja.
sl. MASTERRED F1.

 

[Nostradamus]

sl. NOVIRED.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
MASTERRED F1
Karakteristike:
Hibrid vegetacije 21 dan u grejanim plastenicima, na otvorenom polju setva od marta do početka septembra. (30-48 dana).
Plastenik/staklenik setva je od marta do septembra.
*24 dana od setve sredinom leta,
*do 45 dana od setve krajem proleća ili kod rane jesenje proizvodnje. Koren tamno crvene boje i potpuno okrugao.
Gustina setve:
400-450 sem/m2 u proleće i
250-300 sem/m2 sredinom leta. Rezistentnost:
FY (Fusarium yellows, Fusarium oxysporum f.sp. conglutinans, Race 2). (FY; Intermediate resistance).

 

[Nostradamus]

NOVIRED
Karakteristike:
Specijalno selekcionisana za gajenje u stakleniku ili plasteniku (proleće, jesen i zima).
Kao usev na polju u letnjem periodu.
Dužina vegetacije varira, 28-45 dana od setve. Popularna zbog privlačne intenzivno crvene boje i extra finog uniformnog korena.
Proleće 500 - 600 g/ 100 m2.
Leto 350 – 450 g/ 100 m2.
Jesen 250 - 350 g/ 100 m2 .
Rezistentnost:
(Downy mildew, Peronospora parasitica, Intermediate resistance).

 

[natasa koprivi]

paradajiz

bravo,super ste objasnili sve

 

[Nostradamus]

MALA ŠKOLA POVRTARSTVA

MALA ŠKOLA POVRTARSTVA

Pod pojmom povræe treba podrazumevati razlièite soène organe jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka, koje èoveku koriste za ishranu u svežem ili preradjenom stanju. Povrtarstvo je privredna oblast koja se bavi pitanjima vezanim za proizvodnju povræa.
Povræe se može gajiti (proizvoditi) u raznim klimatskim sredinama. U toplim krajevima dobro uspevaju termofilne vrste, a u podruèjima sa svežom klimom vrste koje imaju male zahteve prema toploti. Najveæem broju povrtarskih biljaka optimalno odgovaraju umereno topli i umereno vlažni krajevi (rejoni).
Povrtarske biljke su u celini vrlo produktivne. One daju visoke prinose po jedinici površine. U uslovima intenzivne proizvodnje neke vrste povræa daju tri, pet i više vagona plodova po 1 ha.
Treba oèekivati da æe se povrtarska proizvodnja na našim prostorima jako menjati. Ona æe se ukrupnjavati i modernizovati. Naroèito znaèajne promene oèekuju se u oblasti prometa (tržište). Uvodjenje savremene mehanizacije biæe glavna tehnološka preokupacija. To æe doprineti poveæanju proizvodnosti rada i kvalitetu radnih operacija. Mnogo se oèekuje od novih sorata i hibrida povræa, koji æe ispoljavati veliku produktivnost (rodnost) i veliku otpornost na biljne bolesti. Predviða se dalji porast potrošnje povræa, koja æe uskoro dostiæi nivo razvijenih zemalja (oko 150 kg po stanovniku godišnje).

 

[Nostradamus]

PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI
Plodored je organizovano smenjivanje povrtarskih useva na istoj parceli u toku odredjenog broja godina (3-7 godina). On ima dosta prednosti nad uzastopnim gajenjem jednog useva na istom mestu (parceli) više godina (monokultura). Medjutim, nestabilno tržište, specijalizacija povrtarske proizvodnje (gajenje malog broja useva), korišæenje krupne mehanizacije, kao i primena herbicida, donekle su umanjili nekadašnji (raniji) znaèaj plodoreda. No, on i dalje ostaje vrlo korisna mera u biljnoj (povrtarskoj) proizvodnji, pa je treba primenjivati gde god je to moguæe, bez obzira na navedene specifiènosti savremene poljoprivrede (povrtarstva).
Plodored se pažljivo planira i pažljivo izvodi. On zavisi od klimatskih uslova, zemljišta, mehanizacije, tržišta i dr. Za svaki plodored je najvažnije da se odredi pravilno smenjivanje useva u njemu ili plodosmena. Pitanje plodosmene je u uskoj vezi sa upotrebom stajnjaka u povrtarstvu, sa usvajanje vode i hraniva od strane biljaka, zaštitom useva od bolesti i štetoèina itd.
Naime, izvesni povrtarski usevi vrlo povoljno reaguju na neposredno (direktno) ðubrenje organskim ðubrivima (stajnjak, kompost), dok ih drugi ne podnose, veæ traže da se rasporede tek druge ili treæe godine posle ovoga. Na neposredno ðubrenje pomenutim ðubrivima dobro reaguju sve srednje rane i kasne kupusnjaèe (osim kelerabe), krastavci, tikvice, praziluk, paprika i paradajz. Rani usevi (rani kupus, karfiol, zeljasto i lisnato povræe) ne stižu da neposredno iskoriste organska ðubriva i zato dolaze tek druge godine. Korenasto povræe (mrkva, peršun, celer, rotkva i rotkvica) ne podnose direktno ðubrenje organskim ðubrivima, ako je reè o normalnom i plodnom zemljištu. Tamo gde je zemljište slabo i u lošem stanju i ovi usevi æe dobro reagovati na ðubrenje organskim ðubrivima.
Grašak, boranija i bob kada se gaje na plodnom zemljištu nije potrebno ðubriti organskim djubrivima. Meðutim, ako se ovi usevi moraju gajiti na siromašnom i degradiranom zemljištu daæe odliène rezultata i ukoliko se naðubre nekim organskim djubrivima. U normalnim uslovima pomenute vrste povræa dolaze druge, pa i treæe godine posle ðubrenja organskim ðubrivima. Apsolutno se izbegava uvoðenje u plodored jedne za drugom povrtarskih vrsta koje pripadaju istoj porodici zbog toga što one najèešæe imaju iste neprijatelje (insekte) i bolesti. To naroèito važi za paradajz, plavi patlidžan i krompir, zatim za korenasto povræe (mrkva, peršun, celer i pastrnjak), kao i za krastavac, lubenice i dinje. Svaka povrtarska biljka ima manji ili veæi broj pogodnih preduseva. Na osnovu dosadašnjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se:

 

[Nostradamus]

Paradajz: kupus, grašak, boranija, krastavci, korenasto povræe, trave, žita.
Paprika: trave, krastavci, grašak, korenasto povræe, žita.
Kupusnjaèe: trave, krompir, paradajz, paprika, grašak, boranija, žita.
Krastavac i bostan (dinje i lubenice): paprika, krompir, trave, žita, lucerka, paradajz.
Crni luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, žita.
Korenasto povræe: paprika, paradajz, krastavac, grašak, boranija, žita.
Boranija i grašak: kupusnjaèe, paradajz, paprika, krompir, žita.
U praksi su poznati razlièiti tipovi plodoreda. Njihov sastav i velièina zavise od niza faktora. Tako se plodoredi povrtarskih gazdinstava u pojasu oko velikih gradova znatno razlikuju od plodoreda udaljenih mesta. Isto tako znatno se razlikuju tipovi plodoreda na gazdinstvima koja proizvode sirovinu za konzervnu industriju od gazdinstava koja rade na proizvodnji povræa za svežu potrošnju ili se, recimo, bave proizvodnjom semena povræa.

 

[Nostradamus]

OBRADA ZEMLJIŠTA
Obrada zemljišta u povrtarstvu može biti osnovna, predsetvena i obrada u toku vegetacije.
Osnovna obrada. - Ova obrada se izvodi obièno u jesen (parcele se oru, prekopavaju ili riljaju). Od blagovremenog izvršenja ove obrade zavisi u velikom stepenu celokupni rezultat proizvodnje. Ova obrada omoguæuje akumuliranje zimske vlage, popravlja fizièke i hemijske osobine zemljišta i doprinosi suzbijanju korovskih biljaka. Pravilno obavljanje jesenje obrade olakšava i ubrzava izvodjenje proleænih radova. Stvara se moguænost pravilnog i blagovremenog obavljanja setve i sadnje povræa.
Osnovna obrada zemljišta vrši se na najveæu moguæu dubinu, koja zavisi od pedoloških osobina zemljišta, prethodne obrade i useva koji æe se gajiti. Dubina osnovne obrade ne treba da bude manja od 30 cm.
Osnovnu obradu zemljišta u povrtarstvu treba obaviti odmah posle berbe (žetve) prethodnog useva. Ukoliko se iz bilo kojih razloga ova obrade ne izvede u toku jeseni, onda to treba uèiniti u zimskom periodu godine. Jednovremeno sa osnovnom obradom unosi se stajnjak u zemljište.
Obrada zemljišta za naknadne i postrne povrtarske useve izvodi se neposredno po žetvi (berbi) žita i ranih proleænih useva. Ova obrada se izvodi na dubinu od 15-18 cm. Ukoliko je zemljište suvo, pre obrade treba izvršiti navodnjavanje. Prilikom ovog oranja unose se neophodna ðubriva za naredni usev.

 

[Nostradamus]

Predsetvena obrada zemljišta. - U zavisnosti od klimatskih i zemljšnih uslova, naèina navodnjavanja i bioloških osobina vrste, povræe se gaji na ravnoj površini, na lejama, u fitarijama i brazdama.
Ravna površina. Gajenje povræa na ravnoj površini se primenjuje za one useve koji se gaje bez navodnjavanja ili se navodnjavaju veštaèkom košom. Na ravnoj površini omoguæava se gusta setva (sadnja) i pravilan raspored biljaka. Ovaj naèin omoguæava primenu mehanizacije za izvoðenje èitavog niza agromera. Na ravnoj površini je najmanje kolebanje zemljišne vlage i ispiranje hranljivih materija. Leje. Gajenje povræa na lejama primenjuje se na parcelama koje su slabo propustljive, na zemljištima sa poveæanim sadržajem štetnih soli ili pliæim oraniènim slojem.
Leje se èesto primenjuju za gajenje povræa koje se seje s jeseni i rano u proleæe. Širina leje može da varira izmeðu 120 i 150 cm, visina 20-30 cm, a dužina prema potrebi. Izmeðu leja ostavlja se širina 40-60 cm. Leje omoguæavaju bolje cedjenje suvišne vode u toku zime i rano proleæe, a u toku vegetacije navodnjavanje tekuæom vodom koja ide stazom i upija se u leje.