Povrtarstvo

[Nostradamus]

Duž stabljike će se formirati plodovi. Ako prethodno napravljene veze ostanu labave, težina ploda će ih svući duž potpore, a stabljika će se pre ili kasnije poviti. Na sreću, kako stabljika postaje starija, ona dobija na čvrstini i tokom formiranja plodova ona će moći da podnese čvršću vezu. Kako bi se privezao grozd plodova koji se nalivaju i dobijaju na težini, dužu pantljiku od 30-45 cm treba uvrnuti oko potpore, neposredno iznad grozda plodova i napraviti podvezak. Zatim ga lagano povući na gore tako da preuzme težinu koju nosi stabljika. Pantljiku dva puta obmotati oko potpore i čvrsto je vezati 15-25 cm iznad mesta na kome je ona vezana za stabljiku. Da bi se sprečilo da pantljika sklizne, treba napraviti čvor ispod mesta gde je ona privezana za potporu

 

[Nostradamus]

Poslednje orezivanje u sezoni
Oko 30 dana pre prvog mraza predstoji još jedan zadatak: biljkama treba prekratiti vrhove, da bi se poslednjim plodovima koji su zametnuti pružila prilika da sazru. Uklanjanjem vrhova ugljeni hidrati će se usmeriti ka plodovima. Ovaj postupak, koji je poslednji u vegetacionoj sezoni može biti od presudnog značaja za dobijanje zrelih plodova, nasuprot tvrdim i zelenim plodovima koji se beru na brzinu i kasnije trule u vrećama do čega dolazi ako se ovo poslednje orezivanje ne obavi.
Slika 3: Vezivanje paradajza - kolac je uvek okrenut prema severnoj strani.

 

[Nostradamus]

Postavljanje potpora i razmak sadnje
Vrsta potpore koja će se koristiti i razmak sadnje koji će se primeniti zavisiće od broja stabljika koje će biti prisutne na biljci.
Žičane mreže koriste se kod biljaka sa tri do pet stabljika, i skoro uvek kod determinantnih sorti. Idealno bi bilo da mreža bude od galvanizovane žice visine oko 1,5 m, sa otvorima od najmanje 10 cm u prečniku tako da može da se provuče ruka i ubere paradajz. Od mreže širine 1,2 m napravi se cilindar prečnika oko 40 cm. Treba ga učvrstiti pomoću žice i dva potporna štapa od kojih je jedan dugačak najmanje 1,8 m. Štapove postaviti oko nedelju dana posle sadnje, a žičane mreže oko biljaka tek kada se formiraju prvi plodovi, kako bi se pojednostavilo uništavanje korova i orezivanje. Biljke u žičanim cilindrima treba da budu međusobno udaljene u dužini od oko dve trećine najveće visine koju tokom rasta dostignu.

 

[Nostradamus]

Isti materijal koristi se i za postavljanje žičane ograde, koja je najpogodnija za biljke sa jednom ili dve stabljike. Da bi se dobila dobra i stabilna ograda treba postupiti na sledeći način: na svakih 1.2 m postave se štapovi visine 1.8 m. Jedan kraj štapa provući kroz prorez u poslednjem redu žičane mreže pa ga utisnuti u zemlju do dubine oko 10 cm, a zatim štap uspraviti. Biljke sa jednom stabljikom treba saditi sa razmakom od 60 cm. Ako se biljke sade po cik-cak rasporedu (jedna sa jedne, druga sa druge strane ograde), odstojanje se može smanjiti za 15 cm. Žičanu ogradu treba uspraviti pre sadnje.
Štapovi kao potpore dobri su za biljke sa jednom do četiri stabljike. Koriste se hrastovi ili kedrovi štapovi prečnika 2.5x2.5 cm, visine 1,8 m, zašiljeni na jednom kraju. Štapove utisnuti u zemlju na dubinu od 20-30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta (ako je peskovito, štap treba da ide na veću dubinu). Da bi se izbegla oštećenja korena, štapove postaviti nedelju dana posle sadnje. Biljke sa jednom stabljikom saditi na međusobnoj udaljenosti od 45 cm, sa dve stabljike na 60 cm, a one sa tri ili četiri stabljike saditi na 90 cm.

 

[Nostradamus]

Kalemljenjem paradajza , na posebne podloge, dobijamo izuzetno snažan korenov sistem otporan prema uvenužima, začepljenju sprovodnih tkiva, nematodama. Ovaj, sve popularniji način gajenja biljaka na zapadu, daje zdraviju i sigurniju proizvodnju, povećanje prinosa, izjednačen kvalitet plodova tokom cele godine.Veća masa korenovog sistema doprinosi njegovoj većoj aktivnosti i moguća je ranija sadnja u hladnija zemljišta.
Slike 4,5,6 i 7: Postupak kalemljenja paradajza. [TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

SAVREMENA PROIZVODNJA KRASTAVACA ZA KIŠELJENJE
Prof. dr Vladan Marković
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Slika 1. Usev krastavca u horizontalnom načinu gajenja.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Krastavac predstavlja jednu od osnovnih povrtarskih kultura jer pored korišćenja u svežem stanju predstavlja jednu od najzančajnijih sirovina u prerađivačkoj industriji. U našoj zemlji krastavac se gaji na oko 7000 ha a godišnje se preradi oko 10.000 t. Pored toga krastavac je značajna sirovina u farmaceutskoj industriji za izradu raznih kozmetičkih preparata. U našoj zemlji krastavac za kišeljenje uglavnom se proizvodi u dva osnovna agrotehnička roka i to u prolećnoj setvi koja se obavlja krajem aprila i početkom maja kao navodnjavanja, mada krastavac glavna kultura i u letnjoj setvi kao druga kultura. Prolećna setva je češća jer u toj setvi krastavac se može proizvoditi bez u sigurnoj i visokoj proizvodnji treba obavezno navodnjavati bez obzira na rok proizvodnje. Pri prolećnoj setvi duži je period berbe i manji su problemi sa bolestima.U letnjoj setvi prozvodnja je nemoguća bez navodnjavanja, kraći je period berbe i veći problemi sa bolestima. U našim uslovima kao drugi usev uglavnom se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu kornišona. Za krastavce posle skidanja predhodnog useva vrši se obrada na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva. Prema našim rezultatima pri proizvodnji krastavaca kornišona na otvorenom polju treba đubriti sa 80-100 kg/ha azota, 80 kg fosfora u vidu P2O5 i 100-120 kg po hektaru kalijuma u vidu K2O. Unošenje đubriva treba obaviti tako da se desetak dana pred setvu unese celokupna količina N,P i K đubriva. Zbog relativno kratke vegetacije prihranjivanje se ne izvodi. Prihranjivanje treba obaviti samo izuzetno kada dođe do oštećenja useva . Pri đubrenju krastavaca treba voditi računa i formi pojedinih hraniva u đubrivima. Tako na primer kalijum treba dati u obliku kalijum sulfata, a izbegavati kalijum hlorid (KCl ) jer je krastvac osetljiv na Cl jon u zemljišnom rastvoru. Zatim veoma je važno u kom obliku je azot. Prema istraživanjima mnogih istraživača ishranu azotom treba obezbediti tako što će azot u amidnom ili (NH4)obliku biti 25-50% dok nitratni (NO3) biti 50-75%. Ovakav način azotne ishrane obezbeđuje ranije formiranje i veći broj ženskih cvetova a time i povećan prinos.

 

[Nostradamus]

U našim uslovima setva najčešće tokom prve polovine maja ili do polovine jula kao drugi usev. Setva bi trebalo da počne u drugoj polovini aprila. Setva se obavlja na razmak 150x30 cm sa 2-4 semenke. Seje se 65.000-70.000 biljaka po ha i seje se oko 2,2 kg semena)10 semenki na metar dužni.
Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plemenjaču o čemu se mora voditi računa. Berbu treba izvoditi na vreme jer se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija.Zato se krastavci beru svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klaservu klasu čine plodovi veličine 3-6cm,drugu 6-9cm i treću 9-12cm.Plodovi preko 12cm smatraju se plodovima van klase ilipak salatnim krastavcima.Za kišeljenje se mogu koristiti kao sečeni na kriške ili na krugove za mešanu salatu.

 

[Nostradamus]

Prolećna proizvodnja vrlo često praćena je sa niskim temperaturama naročito sa temperaturnim kolebanjima koja nepovoljno utiču na krastavac zobg njegove visoke osetljivosti pošto je to tipična toploljubiva biljka. S obzirom na značaj krastavca kao sirovine za prerađivačku industriju a u cilju ostvarenja visokih prinosa neophodno je uvođenje novih tehnologija i u našim uslovima. Te nove tehnologije u razvijenom svetu se već uveliko primenjuju. U svetu je jako rašireno gajenje krastavaca sa malcovanjem, gajenje iz rasada, gajenje sa prekrivanjem agrilom (agrotekstilom), gajenje u niskim tunelima, plastenicima pa čak i u staklenicima.

 

[Nostradamus]

Kod nas se krastavac najviše gaji na tradicionalan način, direktnom setvom sa horizontalnim uzgojem gde biljke leže na zemlji. Ovaj način proizvodnje ne traži velika ulaganja i omogućuje primenu plodoreda što je nedostatak vertikalnog uzgoja. Pri ovom načinu proizvodnje uz dobru agrotehniku i pri berbi od 40-50 dana (što je jako retko) i u najboljim uslovima ubere se svega 3-4 kg /m2 odnosno 30-40 t /ha.
Proizvodnja krastavaca iz rasada
Krastavac kao tipična kultura iz familije Cucurbitaceae te je veoma osetljiva na povrede korenovog sistema zato je pri proizvodnji rasada neophodno izbegavanje bilo kakve povrede korena, što znači da proizvodnja rasada mora biti bez presađivanja odnosno setva u hranljive kocke, saksije ili kontejnere. Za rasad krastavaca pored toga što supstrat mora biti dobrog kvaliteta veoma bitna je i veličina saksija ili kontejnera. Dimenzija saksija ili kontejnera treba da je 10x10 ili 12x12 cm. Proizvodnja rasada krastavaca treba da započne na oko mesec dana pre sadnje. Rasad u vreme sadnje treba da ima formirana 4 stalna lista.

 

[Nostradamus]

Rasad se ne sme dugo zadržavati odnosno ne sme prestariti jer ako se biljke suviše zadržavaju u rasadu teško se posle oporavljaju. Rasad ne sme da preživljava nikakve šokove.
Slika 2. Izgled rasada krastavca.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema rezultatima Stupavskog (1997) prinos krastavaca proizvedenog iz rasada povećan je u odnosu na proizvodnju direktnom setvom za 40,22 %. Prema rezultatima Žutića i saradnika (1998). Proizvodnja krastavaca iz rasada dala je raniju berbu za 2-3 nedelje u odnosu na direktnu setvu. Period berbe bio je dve nedelje duži, povećan prinos i 75 % plodova je obrano pre napada plamenjače.