Povrtarstvo

[Nostradamus]

Na fino pripremljenoj površini leje, seje se plitko, na 1,5 do 2 cm, što omogućava brže i ujednačenije nicanje. Tokom vegetacije ivice leja se kultivišu, a kad biljke narastu 15 do 20 cm, malo se zagrnu da duže ostanu uspravne.
Navodnjavanje i prihrana su bitni faktori visokih prinosa paradajza za konzervisanje, naročito u aridnim područjima. U nekim državama je postignut prinos od 200 t/ha, uz navodnjavanje kapljanjem ispod površine zemljišta, i odgovarajućom prihranom prema potrebama biljke, tokom rasta i plodonošenja.
Uz evapotranspiraciju od 710 mm, postignut je 31 kg paradajza/m3 vode. U semihumidnim područjima, i sa manje navodnjavanja, mogu se postići zadovoljavajući rezultati (ogledu Mađarskoj). U razdoblju, u četiri godine, zahvaljujući količini i rasporedu padavina, navodnjavanje nije bilo potrebno.

 

[Nostradamus]

Vrste navodnjavanja, u tabeli bile su sledeće:
1 - bez navodnjavanja,
2 – jednokratno navodnjavanje sa 40 mm, u prvom kritičnom razdoblju (obično junu),
3 – jednokratno navodnjavanje s 40 mm u dugom kritičnom razdoblju (rast plodova, obično u julu),
4 – redovno navodnjavanje prema vlazi zemljišta, 2 do 6 puta tokom vegetacije, s ukupnom količinom vode 80-240 mm.
Tabela. Uticaj navodnjavanja i kultivara na prinos i kvlaitet paradajza za preradu.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pored prihrane i navodnjavanja, najvažnija mera je preventivna zaštita od bolesti, da se, do berbe, sačuva zdravo lišće.

 

[Nostradamus]

Mehanizovana berba jednokratna je i destruktivna. Biljke se podrežu neposredno ispod površine zemljišta i transportuju do uređaja koji odvaja plodove od stabljike. Plodovi se sortiraju, ili na samom kombajnu, ili u kasnijem postupku, a zeleni, bolesni i oštećeni plodovi se odbacuju. Iz toga se vidi da je optimalni momenat za mehanizovanu berbu, kada 90% plodova postigne crvenu i ružičastu zrelost, a to je 25 do 35 dana posle početka zrenja plodova. Često se, iz različitih razloga, ne može čekati toliko dugo. Berba je, takođe, opravdana kada je 70% plodova crveno i ružičasto. Vrlo je važno da ne bude više od 5% prezrelih plodova, koji pri odvajanju plodova budu zgnječeni, a njihov sok, na ostale plodove, privlači vinske mušice, što može biti problem u preradi. Zato je važno, na prosečnim uzorcima, pratiti proces zrenja. Ubrani plodovi se, obično, prevoze u rasutom stanju, u sloju do visine od 1,5 m, ali tada moraju, odmah, ući u preradu.

 

[Nostradamus]

Sl. 11 Berba industrijskog paradajza sa kombajnom.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dorada, pakovanje i skladištenje
Pradajz za tržište mora biti zdrav, neoštećen, čvrst, ujednačene boje i veličine. U prihvatnim centrima, paradajz prolazi liniju pranja i brisanja mekim rotacionim četkama. Posle toga se sortira, po veličini i po boji. Sortiranje po veličini, najčešce je mašinsko, na osnovu obima, ili mase ploda, a po boji se može sortirati fotocelijama, na osnovu refleksije svetla.
Pakuje se u plitke kartonske, ili plastične kutije, dimenzija 40x30x15 cm, sa 6 kg, ili 60x40x13 cm sa 10 kg. Za rani paradajz, ponekad se koristi papirna i plastična mreža, nalik na saće, čime se svaki plod odvoji u posebnu komoricu, a pojedini plodovi se, dodatno, zamotaju u meki papir, privlačne boje.

 

[Nostradamus]

Slično se opremaju i pojedinačna pakovanja po 0,5 ili 1 kg, za prodaju u samouslugama.
Norme kvaliteta paradajza za tržište, na Evropskom tržištu, predvidaju dve klase:
1. Ekstra: oblik i izgled ploda tipičan za kultivar, sa čvrstim mesom, bez zelenog prstena oko kaliksa i drugih znakova fizioloških poremećaja, osim lakih površinskih nepravilnosti. Sortiranje po veličini, sprovodi se na osnovu prečnika, osim trešnjara. Najmanji prečnik za okrugle i rebraste plodove: 35 mm, a za ovalne plodove 30 mm.
Sortiranje: 30 do 35 mm (za ovalne), 35 do 40 mm za okrugle, 40 do 47 mm, 47 do 57 mm,57 do 67 mm, 67 do 82 mm, 82 do 102 mm i, preko 102 mm. Toleranicja: po kvalitetu 5% klase I, izuzetno 10% po veličini niže kategorije, ali najniža 33 mm, odnosno 28 mm za ovalne plodove.

 

[Nostradamus]

I. klasa: plovodi tipični za kultivar, bez nezaraslih pukotina i vidljivog zelenog prstena. Dopuštena su manja odstupanja u obliku, boji, pokožici, pa i mala pritisnutiost. Rebrasti plodovi mogu imati zarasle pukotine, do 1 cm, manje nepravilnosti, kalus na vrhu ploda do 1 cm2 površine, zarasle koncentrične pukotine koje ne prelaze 2/3 prečnika ploda.
Sortiranje je isto kao i za klasi ekstra.
Paradajz se skladišti samo izuzetno, ako se ne može odmah prodati. Pri optimalnim uslovima, na tempraturi od 13 0C i pri 75-80% relativne vlage vazduha, može se održati do dve nedelje, a da ne izgubi boju i sjaj. Paradajz se može održati i duže, na temperaturi od 10 0C, ali tada plod postaje kiseo i brašnav, aromatične materije se gube, a može nastati i neujednačena obojenost, udubljene pege, ili strani ukus, posebno ako skladište nije dobro provetravano.

 

[Nostradamus]

REZIDBA PARADAJZA ZA DOBIJANJE BILJKE
ODGOVARAJUĆE STRUKTURE I DOBROG ZDRAVSTVENOG STANJA
Odgovarajuća bujnost i otpornost biljaka paradajza skoro uvek garantuju visok i kvalitetan rod. Međutim, brz porast biljaka može dovesti i do određenih problema.
Tokom prvog meseca, svi šećeri koje biljka proizvede troše se za vegetativni porast. U ovoj razvojnoj fazi biljke paradajza rastu veoma brzo pri čemu se njihov habitus dvostruko povećava svakih 12 do 15 dana. U jednom momentu biljke počinju da stvaraju više šećera nego što vršni pupoljak može da potroši, pa dolazi do formiranja novih bočnih grana i pojave cvetova. U ovom momentu je obično formirano 10-13 listova, a visina biljke iznosi od 30-45 cm. U narednih nekoliko nedelja promeniće se izgled čitave biljke. Ako se paradajz gaji bez naslona, biljka će poleći pod težinom plodova koji rastu. Čim se glavna stabljika nađe u horizontalnom položaju, povećava se i broj bočnih grana. Ukoliko se ostavi u ovom položaju, bujna indeterminantna sorta paradajza će veoma brzo zauzeti površinu od jednog kvadratnog metra sa čak 10 glavnih stabljika dužine i po 90-150 cm. Do kraja vegetacione sezone stvoriće se neugledan splet stabljika sa mnoštvom simptoma različitih bolesti.

 

[Nostradamus]

Slika 1: Odstranivanje donjih listova paradajza.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Rana rezidba podstiče pojavu snažnih stabljika. Ukloniti sve vodopije i listove ispod prvih cvasti. Drugu stabljiku treba pustiti da raste od internodije tik iznad najniže postavljene cvasti, a treće stabljike od druge internodije iznad cvasti.

 

[Nostradamus]

Pri gajenju paradajza, osnovni cilj jeste postići maksimalan efekat fotosinteze, a rizik od pojave bolesti svesti na najmanju moguću meru. Najbolji način za postizanje ovog cilja jeste da svaki list dobije dovoljno prostora i da mu se omogući da se izdigne od površine zemlje. Ako je biljka položena po zemlji ili ako je habitus previše gust, veliki broj listova ostaće zasenjen i proizvodiće mnogo manju količinu ugljenih hidrata. Ako list koristi više ugljenih hidrata nego što je u stanju da ih stvori požuteće i otpasti. Orezana biljka paradajza sa osloncem daće krupnije plodove dve do tri nedelje ranije od one koja je položena

 

[Nostradamus]

Na pravilno orezanoj biljci paradajza koja ima oslonac svi listovi biće izloženi sunčevoj svetlosti. Najveća količina proizvedenih ugljenih hidrata usmeriće se ka plodovima u razvoju, s obzirom da je jedina konkurencija plodovima samo vršni pupoljak. Rezultat će biti krupni plodovi koji će se ravnomerno uvećavati do prvih mrazeva. Ako se dozvoli porast većeg broja stabljika izvestan deo proizvedenih ugljenih hidrata usmeriće se ka vršnim pupoljcima novih stabljika. I pored toga razvoj plodova, iako se usporava, nikada ne prestaje i rezultat je skoro stalno plodonošenje tokom čitave sezone. Uopšte, što je više stabljika, to je više i sitnih plodova koji se u većem broju pojavljuju pogotovo krajem sezone. (poslednje se u mnogo manjoj meri odnosi na determinantne sorte zbog njihovog skraćenog vegetacionog perioda i jasnije definisanog perioda plodonošenja pa ove sorte traže rezidbu slabijeg intanziteta).