Povrtarstvo

[Nostradamus]

Rasađivanje paradajza
U zavisnosti od bujnosti kultivara i planirane dužine proizvodnje, sade se 3 do 4 biljke/m2. Teorijski, to znači da je razmak redova 80 cm, a između biljaka u redu 30 do 40 cm. Međutim, češće se sadi u dvorede trake. Tada je, svaki drugi međuredni razmak, 90 do 100 cm, a koristi se kao prolaz za negu useva i berbu, a sledeći je 60 do 70 cm.
U vreme sađenja temperatura zemljišta treba da bude viša od 14 0C, ali bolje je da je viša od 16 0C. Na markirana mesta, rasad se sadi tako da gornja površina grudve supstrata bude na nivou zemljišta, a zatim se dobro zalije

 

[Nostradamus]

Nega zasada paradajza
Pre rasađivanja, na armaturu zaštićenog prostora, iznad svakog reda paradajza, postavlja se pocinkovana žica debljine 2 do 3 mm. Na nju se vezuje plastično vezovo, iznad svake biljke. Drugi kraj veziva, obmotava se, bez zatezanja, dva do ti puta, oko stabljike pri površini zemljišta. Kako paradajz raste, tako se vrh biljke, postepeno, obmotava oko veziva.
Postrani izbojci (zaperci), dužine 5 do 8 cm, odstranjuju se (pinciraju), najmanje, jednom nedeljno. Oko 50 dana pre planiranog završetka berbe, odstranjuje se vegetativni vrh biljke, a iznad zadnje zametnute cvasti, ostavljaju se tri lista. U dužem razdoblju proizvodnje, biljka naraste do nosive žice. Tada se može prebaciti preko žice i pustiti da slobodno visi, ili se prebaci na susedni red, poput pergole. Deo stabljike, koji više nema ni lišća ni plodova, može se poleći po zemljištu, a aktivni deo biljke, ponovo uspraviti do žice. Svi stari, žuti listovi, od površine zemljišta naviše, postepeno se režu i odnose iz zaštićenog prostora.

 

[Nostradamus]

Tokom rasta, održava se dnevna temperatura od 18 do 25 0C, a noćna niža za 6 do 7 0C. Kad je temeperatura, u zaštićenom prostoru, viša od 30 0C, treba je odmah sniziti, provetravanjem, ili zamagljivanjem.
Vlažnost zemljišta se, navodnjavanjem, održava na nivou 70 do 85% poljskog vodnog kapaciteta. Za vreme kratkih dana, navodnjava se jednom nedeljno ili ređe, a za vreme toplijih i sunćanih dana, i tokom plodonošenja, najmanje dva puta nedeljno. Posle rasađivanja, navodnjava se sa 10 do 15, a kasnije 20 do 30 lit/m2. Poželjno je da temperatura vode bude oko 18 0C. Najprikladniji je sistem navodnjavanja kapljanjem, kojim se može i prihranjivati.

 

[Nostradamus]

Prva prihrana se sprovodi u stadijumui treće ili četvrte cvasti, a kasnije se ponavlja svakih deset dana. Obično se koriste tečno NPK đubrivo formulacije 10:5:4, sa dodatkom mikroelemenata B, Cu, Fe, Mn, i Zn, u prosečnoj količini od 100 l/ha.
Zbog intenzivne fotosinteze, tokom dana, količina CO2 u vazduhu se smanjuje. Primena CO2 do 0,1 volumnih procenata, za vreme najsvetlijeg dela dana (od 10 do 16 sati), može pozitivno uticati na rast i rani prinos paradajza.

 

[Nostradamus]

Za pospešivanje oprašivanja i oplodnje, u zaštićenim prostorima gde nema vetra, primenjuju se mehanički nadražaji potresanjem armature, a u zimskim uslovima, cvatsti se, pojedinačno, potresaju baterijskim vibratorom, dva do tri puta nedeljno. U poslednje vreme, za to se koriste bumbari, koji bolje podnose zatvoreni prostor od pčela.
Sl. 9 Gajenje paradajza u saksijama.

 

[Nostradamus]

Sl. 10 Gajenje paradajza u kockama kamene vune - hidroponija.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Na 1 ha zatvorenog prostora, potrebno je 5 do 7 društava bumbara, koji su aktivni 8 do 10 nedelja. Prema istraživanjima, u jednom minutu, bumbar poseti prosečno 4,7 cveta. Tim načinom je postignut 17% veći prinos paradajza.
Kultivacija šireg međurednog razmaka, sprovodi se svake dve do tri nedelje, a ručno se plevi korov među biljkama. Protiv gljivičnih bolesti prska se odgovarajućim fungicidima, vodeći računa o karenci u vreme berbe. Moguća je pojava više vrsta štetočina, koji se suzbijaju tek posle njihove pojave.

 

[Nostradamus]

Berba i prinosi
U zavisnosti od dužine vremena od berbe do prodaje, paradajz se bere u crvenoj, ili narandžastoj zrelosti, s čaškom i delom peteljke ploda. Bere se dva do tri puta nedeljno, a na vrhuncu sezone, tokom toplog vremena, i češće. Plodovi se, što pre, odnose u sortirnice, gde su temperature niže, kalibriraju se, pakuju u kutije ili plitke gajbice, u jednom sloju, s čaškom prema gore.
Prinos paradajza zavisi od sezone i dužine proizvodnje, a može se postići od 15 do 50 kg/m2.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja paradajza bez zemljišta
Još od šezdesetih godina prošlog veka, razvijeno je više različitih sistema proizvodnje paradajza bez zemljišta. Danas su ti sistemi, primenom savremene tehnike, dovedeni gotovo do savršenstva.
U zaštićenim prostorima, u kojima se mogu dobro podesiti glavni faktori sredine: temperatura vazduha i zone korena, relativna vlažnost i cirkulacija vazduha, koncentracija CO2, dopunsko osvetljenje, moguća je proiozvodnja paradajza na inertnom supstratu u hranjivom rastvoru. Time se izbegava potreba dezinfekcije zemljišta u zaštićenom prostoru - koja izaziva određene promene u zemljištu - analiza zemljišta, povremeno ispiranje zemljišta - i gubitak hraniva u podzemne vode - a smanjuje se i mogućnost pojave bolesti.

 

[Nostradamus]

Na osnovu saznanja o fiziološkim procesima tokom rasta i plodonošenja paradajza, i potrebe za hranivima za skladan razvoj, u interakciji s faktorima sredine, trajanjem i intenzitetom svetlosti, temperaturom i vlagom vazduha, razrađene su detaljne formulacije hranjivih rastvora. Različiti su sistemi, tehnološka i tehnička rešenja. U poslednje vreme, najviše se primenjuje sledeći sistem:
Biljke se uzgajaju na inertnom supstratu, najčešće kamenoj vuni. Iz rezervoara, u zaštićenom prostoru ili izvan njega, u zatvorenom sistemu, kroz supstrat cirkuliše hranjivi rastvor, i vraća se nazad u rezervoar. Ceo proces se vodi komjuterski. Uz sve navedene mere, ovim načinom se može, maksimalno, iskoristiti kapacitat rodnosti kultivara paradajza.

 

[Nostradamus]

Specifičnosti proizvodnje paradajza za preradu

U svetu, najviše se paradajza za preradu proizvodi u USA, gde se godišnje proizvede oko 10 miliona tona, na oko 150.000 ha, uz prinos od 60 do 70 t/ha. To ne bi bilo moguće bez primene mehanizacije – od setve, do berbe. Početkom šezdesetih godina, konstruisani su prvi kombajni za berbu paradajza, a još pre toga, započela je selekcija kultivara, prikladnih za proizvodnju direktnom setvom, uz mehanizovanu berbu. Neprekidnim poboljšavanjem kultivara, tehnologije i tehnike, do današnjih dana, takva proizvodnja paradajza za preradu proširena je po celom svetu, gde to klimatske i ekološke prilike omogućavaju.

Osnovni klimatski uslovi su: što duži bezmrazni period, što manje padavina u vreme zrelosti i berbe paradajza, uz mogućnost navodnjavanja. Prednost imaju lakša zemljišta, bolje strukture, koja se brže zagrevaju u proleće, a omogućavaju pravovremeno izvođenje agrotehničkih mera teškom mehanizacijom.