Povrtarstvo

[Nostradamus]

Priprema zemljišta za rasadu ili setvu
Pradajz ima dubok koren i može da koristi vlagu iz dubljih slojeva. Zbog toga se preporučuje dublja obrada zemljišta (do oko 40 cm) da se rastrese i dublji sloj. Ako na površini nije bila pretkultura, površinskom obradom uništavaju se iznikli korovi. Za direktnu setvu formiraju se leje, a površina leja, održava se čistom i rastresitom. Protiv korova se može, pre rasađivanja ili setve, upotebiti za zemljište herbicid na bazi trifluralina, ili odgovarajući, koji ima dozvolu za primenu na paradajzu.

 

[Nostradamus]

Rasađivanje paradajza
Paradajz se lako ukorenjuje, a na delu stabljike u zemljištu, brzo se razvije adventivno korenje. Zato se redovno sadi nešto dublje, nego što je bio u na gredici, ili u saksiji. Kod nekih kultivata rasađivanjem do vrha saksije, do kotiledona i do prvih listova, ovim poslednjim postigao najbolji vegetativni rast, prinos i prosečnu masu plodova. To tumači manjim temperaturnim ekstremima u zoni korena, uz bolji pristup vode i hraniva. Tamo gde je mogućnost navodnjavanja ograničena, bolje je saditi uspravno, da glavni koren ide što dublje. Ako je rasad velik, može se saditi koso, što pospešuje razvoj adventnog korenja, ali je glavnina korena u površinskom sloju, gde su bolje fizčke osobine zemljišta i ima više hraniva. Za takvu proizvodnju potrebno je ravnomerno snabdevanje vodom. Rasad proizveden u saksijama, i mladi rasad golog korena, mogu se uspešno saditi uz pomoć mehanizacije. Razmak prilikom rasađivanja zavisi od kultivara, proizvodnoj nameni i raspoloživoj opremi.

 

[Nostradamus]

Sl. 2 Gajenje paradajza pomoću kolčeva.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 3 i 4 Gajenje paradajza na crvenoj foliji.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Indeterminantni i poludeterminantni kultivari, uzgajaju se uz potporu. Zbog nege useva i višestruke berbe, razmak redova je, obično, 80-100 cm, a razmak u redu, za ranu proizvodnju, 30-40 cm, a za proizvodnju u glavnoj sezoni 50-70 cm, kada se korite kultivari bujnijeg rasta. Determinantni kultivari obično se sade uz isti razmak redova, a u redu 30 do 40 cm.
Posle rasađivanja, za indeterminantne kultivare, postavlja se potpora. To može biti drveni kolac, ili dva do tri reda žice između kolaca, na 3-4 m razmaka, ili jedan red žice, na predviđenoj visini paradajza, na koju se biljke vezuju vezivom, koje se, postepeno, zavija oko biljke. Ponekad se i dva reda paradajza vezuju na jednu žicu, ili se trska vezuje u piramidu, ali to nije preporučljivo, jer se teže kvalitetno sprovodi zaštita od bolesti. Stabljika paradajza raste u debljinu i do 2,5 cm prečnika, što se mora uzeti u obzir prilikom vezivanja

 

[Nostradamus]

Za paradajz namenjen tržištu, često se primenjuje malč od crne PE folije, ispod koje se položi sistem za navodnjavanje kapljanjem. Zemljište se, ispod crne folije, bolje zagreva, što pospešuje ranozrelost i sprečava rast korova. U slučaju jačih padavina, manja je mogućnost pucanja plodova, a kod ograničenog navodnjavanja, ne dolazi do vršne truleži. U poslednje vreme se koristi malč od pokrovnog useva. Pretkultura ozime grahorice, inkarnatske deteline, ili grahorice s raži, fiksira azot i reciklira hraniva preostala od prethodnog useva, što omogućuje smanjenje đubrenja za paradajz. Pre rasađivanja paradajza, pokrovni usev se poprska totalnim herbicidom, ili se pokosi, zatim usitni i ostavi na mestu, a paradajz se sadi u brazde. U ogledima, malčom od pokrovnih useva, uz upola manje đubrenja azotom, potignut je veći prinos u odnosu na crnu PE foliju, a ranozrelost je, uz crnu foliju, bila veća. Malč od pokrovnog materijala omogućava i druge sisteme navodnajvanja.

 

[Nostradamus]

Ogledi u proizvodnju paradajza primenom malča od dlakave grahorice i inkarnatske deteline, u poređenju sa nepokrivenim zemljištem i malčom od crne PE folije, u kontinetalnom području nisu potvrdili tako velike prednosti biljnog malča. Rani prinos je bio najveći uz primenu PE folije, a u ukupnom prinosu tržišnih plodova, nisu ustanovljene statistički opravdane razlike. Inakrnatska detelina je bolje prezimila i dala veću biljnu masu nego dlakava grahorica, ali su obe kulture zadovolile u stvaranju sloja malča. Prednost daje biljnom malču u ekološkom sistemu proizvodnje paradajza.
Sl. 5 Mulčiranje slamom.

 

[Nostradamus]

Nega zasada paradajza

U dobrim uslovima, paradajz ima bujan vegetativni rast, i posle rasađivanja brzo razvija postrane grane (za-perke) u pazuhu razvijenih listova. Kod indeterminanatnih kultivara, koji se gaje uz potporu, ti se zaperci odstranjuju rukom, nožem ili makazama, kad narastu do 5 cm. Ta se mera zove još i pinciranje. Za kasnije kultivare, ako se sade na veće razmake, može se ostaviti zaperak ispod prvog cvetnog grozda, koji će, pošto razvije 3 lista, dati novi cvetni grozd i još jednu rodnu stabljiku, koja se vodi uz istu potporu. Ako se pinciranje ne sprovode na vreme, bujan vegetativni rast utiče na smanjeno zametanje plodova, a plodovi koji se razviju, nešto su sitniji. Kod ranijih kultivara, koji se sade na manje razmake u redu, odstranjuju se svi zaperci, a posle četvrtog ili petog grozda, ostave se tri lista i zakine se vrh. Ta mera omogućava da plodovi iz gornjih grozdova postignu podjednaku veličinu. Na manjim površinama, često se odstranjuju donji listovi, koji su počeli žuteti i više nemaju uticaj na snabdevanje asimilatima, a mogu biti zaraženi gljivičnim bolestima.

 

[Nostradamus]

Determinantni kultivari se ne pinciraju. Oni sami zaustavljaju rast glavne stabljike, ali se postrane grane brzo razvijaju i posle nekoliko listova, u zavisnosti od položaja grane, razvijaju cvetni grozd. Za determinantne kultivare, namenjene tržištu, posebno je koristan malč od crne PE folije, jer plodovi nisu uprljani česticama zemljišta. Ako se primenjuje folija prilikom međuredne obrade, biljke se malo zagrnu zemljom, da što duže ostanu uspravne.
Navodnjavanje paradajza
Na dubokim, rastresitim, srednje teškim zemljištima, koren može doseći i 150 cm dubine i prečnik od oko 80 cm. Na peskovitim zemljištima, doseže dubinu od samo 60 do 80 cm. U prvom slučaju, ako je dobro sačuvana zimska vlaga, uz pravilnu obradu tokom vegetacije, paradajz se može proizvesti i bez navodnjavanja u sušnom letnjem periodu, ali će prinos biti nešto manji. Na zemljištima manjeg kapaciteta za vodu, i tokom sušnog letnjeg perioda, za uspešnu proizvodnju paradajza, potrebno je navodnjavanje. Pre rasađivanja zemljište treba navlažiti do dubine, do koje se očekuje razvoj korena. Za vreme rasađivanja, dodaje se samo hranjivi rastvor 8-24-0, 10 cm3 na 1 m reda, za početak rasta. Kad se rasad primi, obično ne treba navodnjavati, dve do tri nedelje, ili više.

 

[Nostradamus]

Sl. 6 Navodnjavanje paradajza.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Posle toga, u zavisnosti od zemljišta i temperatura, navodnjava se svakih 5-10 dana, ako se navodnjava brazdama, 10-14 dana kišenjem, ili svakih 2-5 dana sistemom kapljanja. Sama biljka može upozoriti na potrebu za navodnjavanjem. Kod dovoljne snabdevenosti tkiva vodom, koncentracija soka prvih 6 otvorenih listova u 8 sati ujutru, merena refraktometrom, iznosi 7,5 do 11,8%. Navodnjavanje je bilo najracionalnije kad je koncentracija soka bila 8%. U sistemu kapljanjem potrebno 2.000 do 6.000 m3/ha u sušnim uslovima, a u ekstremno sušnim uslovima i do 10.000 m3/ha.

 

[Nostradamus]

Berba i prinosi paradajza
Paradajz, za tržište i za upotrebu u svežem stanju, bere se ručno i u više navrata. U zavisnosti od udaljenosti i zahteva tržišta, plod se bere s peteljkom i zelenim listićima čaške, ili bez nje. U prodaji, sveži zeleni listići čaške, pokazuju da li je plod sveže ubran, što kupci cene. Pritom, treba paziti da petejke ne oštećuju susedne plodove. Plodovi paradajza slažu se u ambalažu, samo u jedan red, sa peteljkama prema gore, ili najviše u dva reda, pri čemu je donji red okrenut peteljkama nadole.