Povrtarstvo

[Nostradamus]

Plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti - koja se obično definiše kao: crvena, ružičasta, prelazna (žuta) i zelena zrelost – u zavisnosti od udaljenosti tržišta i namene. Potpuno razvijeni plodovi, ali još zeleni, mogu naknadno dozreti i postići zadovoljavajući kvalitet. Da li je plod postigao zelenu zrelost može se proveriti tako što se plod poprečno preseče, pa ako se pritom ne prerežu semenke, može naknadno dozreti. Ipak, plodovi koji su postigli punu zrelost na biljci (crveni) imaju najbolja organoleptička svojstva. Međutim, oni najbrže prezrevaju, postaju mekani, pa se takvi plodovi, po pravilu, beru samo za bliža tržišta.

 

[Nostradamus]

Plodovi koji su počeli menjati boju (prelazni), mogu se skladištiti, na 10 0C do 14 dana, a neki kultivari i duže, ali posle toga, na temperaturi 18-20 0C, brzo postignu crvenu boju. Ružičasti plodovi, mogu se držati na temperaturi od 12-15 0C, do 12 dana. Pošto postignu crvenu boju na 18-20 OC, mogu zadržati zadovoljavajući kvalitet još 5-10 dana. Ako kupac traži određenu zrelost, bere se češće, 2 do 3 puta nedeljno, a ako se bere jednom nedeljno, plodovi se sortiraju po boji i veličini. Berba paradajza u zelenoj zrelosti, kod nas, dolazi u obzir samo pri kraju sezone, da se izbegnu gubici u slučaju pada temperature. U poslednje vreme, sve popularniji su kultivari tzv. „long life“ i „long keeping“. Plodovi prvih imaju sposobnost da, pošto pocrvene, mogu ostati na biljci do tri nedelje.

 

[Nostradamus]

Slika. 7
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
To omogucava da se beru celi grozdovi, što ubrzava berbu, a ne utiče bitno na kvalitet plodova. Kultivari sa osobinama duge izdržljivosti, imaju smanjenu aktivnost poligalakturonaze i zbog toga sporije omekšavaju, ali se moraju brati u crveoj zrelosti, jer naknadno ne mogu da postignu intenzivno crvenu boju. Za kultivar iz ove grupe, ustanovljeno je viši nivo poliamina (inhibitora starenja) i niži nivo etilena.

 

[Nostradamus]

Savremeni kultivari imaju vrlo veliki kapacitet rodnosti. Kod proizvodnje na otvorenom, iz rasada, u zavisnosti od klimatskih uslova, odnosno dužine razdoblja berbe i tehnologije proizvodnje, može se postići prinos od 30 do 80 t/ha.
Proizvodnja u zaštićenim prostorima
U zaštićenim prostorima, moguće je produžiti sezonu proizvodnje paradajza, od nekoliko nedelja, do celogodišnje proizvodnje. Izbor tipa zaštićenog prostora zavisi od vrednosti investicije, troškova održavanja potrebne klime u zaštićenom prostoru i dela prinosa paradajza, koji se može postići, u vreme kad na otvorenom još ne sazreva.

 

[Nostradamus]

Već najjednostavnijom zaštitom, pokrivanjem redova zasađenog paradajza niskim tunelima od PE folije, može se postići nešto raniji početak berbe. Veće su mogućnosti, proizvodnjom u visokim tunelima bez grejanja, ili s dopunskim grejanjem, kada su spoljne temperature niže od 5 0C. U većim prostorima, plastenicima i staklenicima, gde se može zagrevati do potrebnih temperatura za normalan rast i razvoj, paradajz se može proizvoditi tokom cele godine. Rokovi proizvodnje usklađuju se sa dnevnom količinom svetla i željenim razdobljem berbe.

 

[Nostradamus]

Za proizvodnju paradajza u zaštićenim prostorima poželjno je: što veći intenzitet svetla u jesen, zimi i u proleće; blage zimske temperature; retke oluje i jaki vetrovi, grad, veliki snegovi; niska vlaga vazduha tokom leta, što omogućava dobro hlađenje; jeftini izvor energenata za grejanje; stabilna električna struja (bez prekida); dobar izvor kvalitetne vode i, kao najvažnije, odgovarajuće tržište.

 

[Nostradamus]

Imajući sve to u vidu, za proizvodnju paradajza u zaštićenim prostorima, prednost kod nas ima toplija područja, uz pažljiv izbor lokacije zaštićene od vetra, i dobro snebdevanje vodom. To ne isključuje proizvodnju i u drugim područjima, ali uz nešto veće troškove i izbor odgovarajućih rokova proizvodnje. Rokovi proizvodnje mogu biti različiti, a zavise od kultivara, ekoloških i ekonomskih uslova.

 

[Nostradamus]

Izbor kultivara

U zaštićenim prostorima proizvode se, gotovo isključivo, indeterminantni kultivari, F1 hibridi, nemenjeni za staklenike, plastenike i tunele, ili za tunele i proizvodnju na otvorenom. To se, u katalozima semenarskih firmi, uvek naglašava. Od glavnih osobina traži se: ranozrelost, bujnost rasta, kratke internodije i dobra pokrivenost ploda lišćem. Poželjno je da je zrenje plodova na grozdu ujednačeno, da su plodovi intenzivno crvene boje, dobre konzistencije, organolepričke ocene i dobre održivosti. Sve više se traže kultivari krupnijih plodova, prosečne težine veće od 100 g, dobre tolerantnosti na pucanje i otpornosti na zasoljenost. Za proizvodnju u tunelima i plastenicima, važna je otpornost na suboptimalne temperature i vlagu vazduha. U katalozima se uvek naglašava otpornost na bolesti i nematode (TMV virus mozaika paradajza, Cladosporium, Verticilium, Fusarium, Nematode i Stemphylium)

 

[Nostradamus]

Specifičnosti proizvodnje u zaštićenim prostorima
Proizvodnja rasada
Da se, što više, skrati razdoblje do berbe, u proizvodnji rasade paradajza, nastoji se da se postignu optimalni uslovi. Od setve u sandučiće ili kontejnere, sa 400 do 450 saksija, do nicanja, održava se temperatura od 20 do 25 0C. Posle otvaranja kotiledona, pikira se u kontejnere vecih saksija, ili u lonče od 500 cm3, u zavisnosti od planiranog razdoblja proizvodnje, koje može biti 40 do 90 dana. Posle primanja, i pojave prvog lista, može se sniziti temperatura na 11 do 13 0C tokom 10 dana do 3 nedelje (pri slabijem osvetljenju, duže), do razvoja drugog lista. U to vreme se zameće prvi cvetni grozd. Niže temperature dovode do većih kotiledona, deblje stabljike, manjeg broja listova do prve cvasti i većeg broja cvetova na prvoj i drugoj cvasti. Dopunsko osvetljenje od 3 do 5klx/m2, može skratiti vreme proizvodnje rasada do jedne trećine. Dobar rasad ima, najmanje, 20 g, 7 razvijenih listova i, već vidljiv, zametak cvasti.

 

[Nostradamus]

Priprema za rasađivanje

Da se izbegnu bolesti i štetočine, koji od prethodnog useva mogu ostatu u zemljištu, jednom godišnje, sprovodi se termička, ili hemijska sterilizacija zemljišta. Za dobar razvoj korena paradajza, potrebna je duboka obrada zemljišta, do 30 cm. Pored đubrenja zrelim stajskim đubrivom (40 do 100 t/ha), mineralna đubriva se dodaju na osnovu analize celog profila zemljišta. U pripremi za rasađivanje, zemljište se, po potrebi, navlaži i površinski obradi frezom, ili drugim, odgovarajućim oruđem.