POROK PUŠENjA - GREHOVNA NAVIKA

[Jurivaka]

E, vidi, da malo filozofski pristupimo tome fenomenu. Čovjek čini razne stvari koje mu se dopadaju, ili, bolje rečeno, koje mu pričinjavaju zadovoljstvo. Jedna od takvih stvari je i pušenje. Njegova štetnost po zdravlje je, uglavnom, neupitna, mada se mnogo pretjeruje u tom pogledu, ali je neupitno i zadovoljstvo koje pričinjava čovjeku. E, sad, postavimo stvar ovako: Ako je tačno da je duvan toliko štetan, da, recimo, skrati čovjeku život za nekoliko godina, postavimo sebi pitanje, vrijedi li tih nekoliko praznih godina odricanja od zadovoljstva pušenja? Kako god okreneš, vidjećeš da ne vrijedi.
Hej! Kada ujutro ustanem, napravim kaficu, sjednem pored prozora, i zapalim prvu cigaretu... ma, nema toga trenutka koji bi mi to mogao zamijeniti! Za te trenutke, odmah potpisujem da mi se odbije 5 godina!

 

[Jokshir]

Hej! Kada ujutro ustanem, napravim kaficu, sjednem pored prozora, i zapalim prvu cigaretu... ma, nema toga trenutka koji bi mi to mogao zamijeniti! Za te trenutke, odmah potpisujem da mi se odbije 5 godina!

Hahahaha neka ti je alal. To je ono po meraklijski. Podseća me na one, znaš iz filmova, italijanske bosove kada naruče neko crno vino iz neke godine pa na prvi gutljaj odaju se utisku 5 minuta (stvarnih). Pošto ne pušim pa ne znam, ali činimi se da one turske nargile koje se (činimi se) pućkaju (kao i tompusi) ustvari predstavljaju uživanje u aromi dima, pogotovo kod nargile gde se stavljaju neke osušene aromatične biljke koje se mešaju sa duvanom. Možda sam u krivu (?)

 

[Jurivaka]

Hahahaha neka ti je alal. To je ono po meraklijski. Podseća me na one, znaš iz filmova, italijanske bosove kada naruče neko crno vino iz neke godine pa na prvi gutljaj odaju se utisku 5 minuta (stvarnih). Pošto ne pušim pa ne znam, ali činimi se da one turske nargile koje se (činimi se) pućkaju (kao i tompusi) ustvari predstavljaju uživanje u aromi dima, pogotovo kod nargile gde se stavljaju neke osušene aromatične biljke koje se mešaju sa duvanom. Možda sam u krivu (?)

Ne, nisi u krivu. Čovjeka je stvorio rad, kažu, ali čovjek ne može samo raditi - ne može uvijek biti racionalan. Kao što mu je potrbno jelo, potrebna mu je i duhovna i emocionalna rekreacija. Sada je samo pitanje, gdje ko nalazi tu rekreaciju? Neko može pitati: pa nije, valjda, ta rekreacija u pušenju? Ja bih na to odgovorio da za neke jeste i u tome. Štetno je po zdravlje? Zdravlje se gubi i kod pušača i kod nepušača, s tim što ovi drugi ne znaju za ono zadovoljstvo koje sam opisao u prethodnom postu. Ponavljam, pušenje nije zdravo, ali ono ni blizu nije toliki neprijatelj našem zdravlju kao što je to vrijeme!

 

[Max 357]

Aj da se prosipam - doko(b)na sam - napokon

Kao što naslov kaže - hajd da se ''smirenih'' hormona priključim na ovu nadasve vazda aktuelnu temu...

Hajdmo s'mojim rečima i sa ispovestima...

Ne računajući povremeni polupušački staž tokom osnovne škole -

(na stranu što su mi prvu dali da degustiram sa 3 godine i to što sam se kao dete sama sebi zaricala na svakojake ispravne životne ciljeve koje potom nisam uspevala da ispoštujem time ne poštujući ni esencijalnost vlastitog bića...)

- aktivni pušač sam postala daleke 1994. godine početkom avgusta meseca...

Vrlo ubrzo me je mama nahvatala, izašla iz sobe i vratila se sa 2 paklice cigareta i kintom uz opasku - nemoj da se kriješ - zapalićeš nešto i evo ti pare za cigare i kad ti zatreba traži još - nemoj da bi žicala cigare...

Eto, od tada je krenuo moj pušački staž koji je trajao skoro 15 godina s'tim što sam pušila makar 2 a kadkada i 3 paklice dnevno...

Tek 2008. godine se njigov iznos smanjio na paklo i pol...

18. marta 2009. sam napravila pakt sama sa sobom i od tada sam pstala uspešni bivši pušač...

Da se razumemo - volim sve što vole mladi - ali to više i ne praktikujem...

Uostalom - ima ljudi - vole i da ubijaju pa se suzdržavaju...

Pušenje je upravo to...

Moja majka nakon 43 godine pušenja je pre operacije štitne žlezde (na kojoj su joj se pojavili čvorići) 2004. godine nekako uspela da nagovori samu sebe da ostavi cigare - i - uspela je...

Međutim - ja sam i dalje pušila...

2007. su joj otkrili rak dojke i operisali ga...

Ja sam i dalje pušila mada sam - počela da primećujem kako se manje u kući pušilo - da je smrad od cigara u kući nakon pušenja - nepodnošljiv čak i meni - strastvenom pušaču..

2009. - padne mi na pamet da odvedem psa veterinaru jer ima po dojkama nekakve čvorugice za koje sam do tad mislila da su zadebljanja od sisanja štenaca...

Ispostavi se da su - KANCERI.

Poenta je - pas i mama su živeli samnom kao pasivni pušači - ishod - hm - za sad 2 od tri mada - ko zna - ni za mene nije još uvek kasno da se raskancerim...

Međutim - ta opcija mi uopšte nije bila razlog i uslov za prestanak...

To je već poduža priča...

Nakon laganog izlaska iz burnog puberteta - negde sa oko 23 godine - počela sam da budem sve više i više samosvesna ali i uopšte istino-svsna...

Valjda to tako sa sazrevanjem ide - jedan dan se probudiš i mozak ti radi na sasvim drugačijim zrelijim i razumnijim frekvencijama... (mada primećujem da ima humanoidnih jedinki - nikad se ni ne probude...)

Tada sam počela da uviđam čemu sve kao čovek robujem... - mislim - loše navike, kako po druge tako i po mene samu.

Zarad ''mira u kući'' izostaviću sve verski definisane aspekte i fokusiraću se čistu logiku..

Idemo - ko nije za sebe nije ni za druge - u ovu stavku mi je život nebrojeno mnogo puta pokazao kao tačnu - uprkos svim mojim sklonostima ka požrtvovanju u neku ruku čak i mazohističkom radi kakvog ''tuđeg'' dobra...

Mnogo puta čujem ljudi nešto ''baljezgaju'' o nekoj ljubavi, kao: volim mamu, tatu, sina, ćeru --- A ha - važi samo...

Ako je čovek svestan, to jest - polusvestan zla koje mu nešto nanosi - u ovom slučaju cigareta - i nastavlja sa samodestruktivnošću, kako onda izjava da nekog voliš može biti tačna?

Nikako - to je samo jedna laž upakovana u divan san...

Idemo dalje - kako - ukoliko znamo da je cigareta štetnija po latentne pušače tj. ljude iz naše (kao pušača) okoline - možemo reći, dok ih bahato i nemilosrdno trujemo, da ih volimo? - Nikako - opet jasna laž...

E, sad - pošto smo utvrdili da se ljudska vrsta vrlo lako uljuljkuje u divan san a ipak nadasve nažalost - laž - to jest fikciju ljubavi - nađimo upotrebljiviji termi od tog.

Ako se ja pitam (makar i retorički) - termin koji je za međuljudske odnose daleko prihvatljiviji od fikcije ljubavi je - poštovanje.

Insistiraću na poistovećivanju pri terminskoj zameni: ko ne poštuje sebe ne poštuje ni druge,

Men sana in corpore sano - ili ti - u zdravom telu zdrav duh.

Danas zaista retko ko u slovo se pridržava one takođe stare - poštuj telo svoje kao dom duha svog.

Kao što već negde rekoh - trpamo u sebe razne otrove u vidu aditiva, emulgatora i td. - onako - bahato...

To činimo do te mere da se sasvim pušteno može reći da jedemo svakakva go'na koja su pri tom i kancerogena - a zašto - jer nam tako lakše jer nam se čine ukusna...

Eee - nije zlato sve što sija - zna da bude iluzija...

Uglavnom - takođe na osnovu životnog iskustva - imam stav iza kog ću vazda stati - da su deca nižih uzrasta (do 5 godine npr.) daleko mudrija od nas matorih po pitanju iskonski valjanoh stvari - i nepomućene moći zdravorazumskog razmišljanja - sklonija da uvide logički valjane istine...

Eto, tako - napokon na legalizovanoj drogi a pri tom i po zdravlje štetnoj - mora da stoji i upozorenje... o toj štetnosti...

I... svašta nešto tamo piše...

Trogodišnje dete sklono radoznalosti i ljubopitivo po sili prirode - pita okolinu - primetivši da mu odrasli stalno govore:

Sad ću, čekaj da popušim cigaru; Skloni se, pušim! Idi mi donesi cigare, upaljač, pikslu...

~ da je taj ritualni običaj u životu humanoida jako bitan pa u nekom momentu zapitaju - A šta tu piše (na paklici).

Kada mu se na to odgovori - trogodišnjaci ostaju - odgovorom zapanjeni .

Eto, tako se jednom meni desilo da - dok sam se napolju igrala sa nekakvom meni dragom dečicom (koju nemam baš često prilike da viđam) - morala da napravim pauzu da bih udovoljila svojoj zavisnosti usled spopadanja ''neizdržive'' krize.

I tako - em što mi bilo krivo što moram da pravim pauzu u predivno provedenom vremenu sa njima kako bih uradila konkretno ništa do - uzela dozu, fix za svoju ovisnost - em mi se trogodišnja devojčica (mali genije ) i njen 2ogodišnji bratac uprkos činjenici da smo bili van na otvorenom - stanu pripijati uz mene i stajati tačno na pravac dima...

To su - naravno - radili ispoljavajući čistu, esencijalnu ljubav tj. naklonost (kojoj se mi odrasli šatro divimo...)...

A ja - kojoj je navodno do njih stalo - sam morala zarad njihove dobrobiti da im govorim da se od mene sklone jer pušim - time uskraćujući i sebe i njih predivnog retkog osećaja razmene naklonosti i nežnosti tokom neumitno potrošnog i dragocenog pojma - nama zemnim običnim smrtnicima uskraćenih večnosti - vremena...

I to nije bilo sve - sa onim mudrim okicama me gledajući tako da sam naslućivala dubokoumno razmišljanje iza njih - stiže me pitanje od strane jedinke ljudske vrste 3 godine stare:

- Jel znaš ti šta piše na toj paklici?

Onako uljuljkana u dejstvo cigarete, bezobzira na sve intelektualne kapacitete kojima navodno raspolažem ne shvatih svrhu tog pitanja i odgovorih ipak donekle podsvesno postiđeno - da, znam!

- Pa zašto onda pušiš? - automatski me dodatno upita to maleno razumno biće.

Sva mudrost sveta po ovom pitanju potrebna me je tada pukla po tintari -

Ja sam ovisnik, zavisnik, rob - ne samo rob navike već rob duvanske korporacije koja zarađuje na primitivnom zadovoljenju ljudske sklonosti ka ovisnošću, ka potrebi za bežanjem od bola stvarnosti, od realnosti i teskoba koje realno suočavanje i sučeljavanje sa problemima u životu svaki dan donosi, ja sam rob nečeg tako primitivnog...

Da ne pominjem što činim sve ono što oni koji žele da smanje populaciju planete i da ljudski smisao svedu na besmisao upravo i žele od mene od svih nas...

One što se ne poubijamo sami u svojoj slabosti - pobiće oni već nekako - na ovaj ili onaj način...


I rekoh si tad sebi - upravo tom detetu gledajući u oči - naći ću u sebi snagu da se oslobodim okova u koje sam bila zamršena svojebvoljno ih čak ljubeći. I mada nisam Crnogorka - vazda mi u glavi titraše - Crnogorci ne ljube lance...

Potrebno je prebroditi tri dana efektivne krize... i - za mene je vazda treći dan bio najteži...

Pa ipak - kad god bi me spopao životinjski nagon da zadovoljim svoju ovisnost i umirim poriv svoje roboljubive krize - predočavala bih sebi dikaze o štetnosti pušenja prvenstveno - kao preduslov za to da zapalim cigaretu...

Naravno - zdrav razum je uvek pobeđivao...

Ono u šta se čovek pretvara tokom ovisničke krize je upravo jedan od dokaza postojanja dobra i zla iako su nevidljivi...

Obuzetost pri kojoj zdrav razum na jedvite jade uspeva da prevlada - a najčešće i ne uspeva - je dokaz da je čovek kao trska na vetru slab i lakolomljiv...

Imam da se prosipam na ovu i slične joj teme - jer su meni sve one jedna te ista tema - sve je povezano i sve je isto - jedna te ista tema... - vazda, no...

Noćas sam prvi put gledala odličan film koji mi je čučnuo ko kec na 11.

Takođe - glava mi je ''mirnija'' jutros te se mogu bez srdžbe i besa upuštati u polemisanje čak i sa satanistima...

Uglavnom - taman kad sam i planirala da se upustim u ''smiren'' odgovor pojedinima koji piranišu na moj račun ovih dana - pojavi se dotični film...

Jedna od stvari u koje slepo verujem je leptirov efekat kao i to da slučajnosti ne postoje.. Eto - upravo s'toga - ovaj film dolazi ovde na tapet.

Zove se The Genius Club i iz 2006. je i glume Stiven Boldvin i Tom Sizmor.
http://serbianforum.org/strani-filmovi/14091-genius-club-2006-a.html

Dopao mi se neizrecivo jer se tokom 119 minuta bavi najintrigantnijim pitanjima kojima se svakodnevno ili pitamo ili ih kao teška - zaobilazimo - i to na tako jednostavan, pitak način (makar meni) pri tom ne uključujući mnogo emocije već se zadržavajući isključivo na golicanju sivih ganglija...

Na tom golicanju - kad onako ''pobesnim'' upravo i insistiram - a ne zato što bih koga spaljivala na lomači...

Uglavnom - dopao mi se način na koji je prikazano sve ono na čemu i sama insistiram pri davanju sebi ikakvih intelektualnih prava kao ne humanoidu već samoprozivanju kao razumnom čoveku uopšte...

Eto - za početak - ''meno'' - mojih i to trenutnih reči...

A za ostalo - tek ću tj. već ću - nastaviti se...

P.S.: - imam stvarno još dosta toga reći na Šiljino:
''Volim da pušim, hoću da pušim, pušenje je moj hobi..''

P.P.S.: - S'obzirom na gore obećano, prozvano i šta već sve ne - evo na sledećem linku mali mojih razmišljanja koje preporučujem i vezano za ovu temu, a pogotovu nevernicima i lažnovercima... uz napomenu - u mojim razmišLjanjima su reči lišene ikakve religije i bazirane na iskustvenoj logičkoj spoznaji...
http://serbianforum.org/religija/92489-porok-pusenja-grehovna-navika-3.html

tj. na dnu je te teme - kao razmišljanje prikladno njoj ...

 

[Jurivaka]

"Dim još jedan, jednu čašu,
Jedna pesma, jedna seka,
Onda zbogom, tamburašu,
Zbogom krčmo za naveka!"

 

[Kalimerčica]

To i ja zapažam pošto sam antipušač (a i asthma mi nešto ne dozvoljava) i meni užasno smeta. Postovao sam pitanje da li su indijanci bili poročni kada su pušili razne biljke, tj da li su istrajavali u grehu ili ne, pa me interesuje šta ti misliš kalimerčice. Naravno svi se slažemo sa pojavama koje si gore navela i to (nadam se da niko) ne osporava, jer posledice su evidente i merljive. Jedini greh koji ja uviđam kod (pojedinaca) pušača jeste uništavanje sopstvenog tela (jer je evidento da ljudi ne ‚‚znaju" da puše i kako pušiti) kao i uništavanje drugih (na svake popušene 3 cigare nepušač udahne 1 cigaru). Pitanje ili kontekst sa indijancima sam postavio namerno jer oni ne poznaju ono što poznaju hrišćani ili budisti ili... Pa eto, ako hoće neko da iskomentariše biće mi drago. Jurivaka hoćeš li nam reći tu, belu stranu (možda je mogu naslutiti, hehe)?

Evo me! Šta mislim... pa teško pitanje ali nije sasvim bez odgovora...Pušenje je grehovna navika, tu nema sumnje. Kao i alkohol, pravi, čist duvan (a i ovaj prerađeni samo znatno drugačije) izaziva vrtoglavicu, laku zanesenost, u svakom slučaju je neka vrsta nekakvog stimulansa. Poštapalica za izazivanje nekog drugačijeg stanja svesti (ne u smislu rasuđivanja i specijalnog stanja, ali nekakve "naročitosti").

Indijanci su ga konzumirali. Pa da, ali mislim da nisu svi i ne uvek, već samo u određenim svečanim ili izuzetnim prilikama. Nisu ga konzumirali kao "svakodnevnu naviku", bar mislim da je tako (poglavica, lula mira...itd...). To je u njihovoj kulturi i veri bio simbol za mir, za postignut sporazum ili tako nešto.
Naravno, tada nisu znali za hrišćansko tumačenje duvana i pušenja koje je od istih okarekterisano kao kađenje đavolu. (Iz Judinog rebra je nikao duvan...simbilika je jasna)
Na žalost, indijancima, misionari koji su "propovedali" hrišćanstvo najmanje od svega bili pravi hrišćani. No, na stranu sve to, htela sam reći, indijanci su imali svoju tradiciju i veru.
Hrišćanstvo kaže, da onaj ko nije znao nije kriv, onaj koji je hteo da sazna ali nije uspeo takođe nije kriv, a onaj ko može a neće, kriv je kao i onaj koji zna a ne ispunjava. Analogno tome, kada su svi ti daleki narodi "pohrišćanizovani" trebalo je da to učenje o duvanu i pušenju prihvate. Dim je simbol onog čije se ime ne pominje, a čovek dimi, ubacuje i izbacuje dim iz sebe. Pa čija je onda to rabota?

Moram ovom prilikom da citiram i našeg blaženo počivšeg patrijarha Pavla koji je za duvan i pušenje rekao:
"Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak."

 

[Jurivaka]

Moram ovom prilikom da citiram i našeg blaženo počivšeg patrijarha Pavla koji je za duvan i pušenje rekao:
"Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak."

A da je Bog htio da ćovjek ne puši, ne bi duvan ni stvorio!

 

[Rekontra]

A da je Bog htio da ćovjek ne puši, ne bi duvan ni stvorio!

Opa, ateista a priziva Boga kad nema drugih argumenata! :blum3:

 

[Jurivaka]

Opa, ateista a priziva Boga kad nema drugih argumenata! :blum3:

Ne prizivam Boga, samo skrećem pažnju teistima, na nelogičnost njihovih stavova, služeći se njihovim riječima.

 

[Max 357]

Pa znaš kako - Bog je stvorio i nepominjanog... a možda pak on ima neke veze sa tom rabotom...

Ili, npr. šta ako je Bog stvorio duvan u neke druge svrhe a ne za čoveka kako bi ga pušio...

Kao kad npr. čovek nešto izume a onda to negativci zloupotrebe npr. u vojne pa potom ratne pa potom mortalkombatne svrhe?

Više se očekuje od stvorenja (dakle stvorenog bića) koje tvrdi da poseduje dovoljno razvijen racio kako bi naturao opravdanja svoje karakterne slabosti kako kakvu valjanost.. tc tc tc tc tc

Uostalom - lepo je ljudima i kad se bodu u venu ili se odaju morfijumu i td. - pa šta onda ima veze.

To što ovde neko famfla THC i nikotinska štapikala i bi da je u pravu za sve to, pa se čupa i vadi na indijance - govori o postojanju nekakve druge vrste indijanaca - i to one - žargonske

A pošto vidim i da neko ne čita što mu je omogućeno - doomogućićemo mu:

Noć 28. juna 2004.
​

Videl' dan VIDOVDAN?

Moja TRUĆANjA i ‘‘PRAZNA’’(?) NAGLABANjA,

U pisanoj (kucanoj) formi, … Vrsta ispovesti, ko zna kakve osobe ... možda iz najgore – možda i iz najbolje shvatanih pobuda … možda i krajnje sebičnih potreba mojih - koja inače jesam jako loša osoba - u globalu gledano. Glupo bi bilo nešto takvo ne priznavati.
​

Lošak sam jer sam nepreduhvatljiva po pitanju dobrih, pravih stvari u životu, a tako jadna po samu sebe ne mogu biti dobra ni prema prirodnim remekdelima u sveživotnoj sredini koja me okružuje;
​

… rekoh ti ja – truć, truć …​

Najgore u svemu tome je … šta li – svest ili podsvest koja me za to osuđuje ili prašta … Uzalud li je praštati‘‘kao’’ drugima, a ne praštati samom sebi, kao i naravno, na 1.mestu u obrnutoj verziji, ukoliko si u stanju neuspešnog sprovođenja poštovanja samo ta 2 VALjANA životna pravila? … Mada, ko zna šta je uopšte, i u čemu najvažnije? … nesvesno, samopodsvesno indirektno? samokažnjavanje? … kako ga god okreneš – sistematsko. Hm !!! …
​

Uzmimo u obzir da čovek definitivno nije razumno već isključivo misaono biće, i uz to a s’obzirom na misaoni rad - ko radi taj i greši. Tu, na startu (po)stoji greška zbog koje bi svi sami od sebe trebali da načine svoju prvu grešku, koja će pak biti jedina prva očita spasonosna staza - iz razloga pravila po kome bi svako ko želi težiti (ne pravom) već ispravnom, istinitom putu dobra, da bi došao do istine, valjalo da primeni pravilo duple negacije kao izlaz iz pogrešnog starta pogrešnim prvim korakom, načinjenim pri misaonom radu (u ovom slučaju jasnom kao pogrešno, loše zaljučivanje) koji - pak, iz ko zna kakvih razloga - tim činom opet postaje ispravan. . . . rekoh ti ja, bla, bla, . . .
​

U slučaju zaista teškog bedaka~kod one grupe moždanih misaonih procesa koju doktori -zaključujući- ustanovljuju kao pojam->bol-est (=bol je ->ste) šizofreniju ~kada se individua tj. jedan od onih koji su imali tu priliku da im se takav stav -jednog takvog misaonog radnika, pak poznatijeg kao psihijatar- dodeli, ~je taj da: kada mu na pamet “padne” ona stara narodna –‘‘ko je lud ne budi mu drug’’ – onda taj dodeljeni otpočne razmišljati o ovoj izreci – i u njegovoj glavi počinje raspad moždanog sistema jer takav-do/deljeni čovek dolazi u dodatni komflikt sa samim sobom. I to sve – ni kriv ni dužan(?), a takođe i ne povezano sa mirisnim i digestivnim organskim procesima u dodeljenoj ljudskoj jedinki koja se cepa. … I ? Onda se jedna od tih istih – bukvalno pocepa, ako ništa – onda od smeha – da ne rečem plača.
​

Eto, nije lako biti uvek valjan radnik. Uvek se tu negde uz kvantitet pojavi i taj kvalitet, i ko ih uošte IZ/S/ZA/POmisli ? Ma nije ni to – nego i KAKO

tj.
​

kakvo ? …​

Šta smo mi -ja ili ti- jeli i mirisali – ne znam, tek - eto tebi da čitaš ovakve, i ko zna sve kakve, moje zapisane misaone procese, koje pak ja, eto, pokušavam da sa’vatam u svoj njihovoj ovozemaljski-najbržoj brzini. A tu sve ide u (ko zna kakav) krug, pa nije ni čudo da nam se svima vrti u glavama. …
​

Ako je vreme zaista relativan pojam, i, ako je ispravno, valjano pravilo - ‘‘NE BRŽE OD ŽIVOTA’’, ko nam onda, usred sve te relativnosti, može sa tvrdnjom izneti zamisao da je vremensko trajanje života zaista duže od trajanja samo jedne od ZA/PO-misli? Naravno da se odmah tu pojavljuje i pitanje kvaliteta za bilo koju od ZA/PO misli naših vlastitih - kako za bilo koga od nas, tako i za svakog od nas. …
​

Kako tumačiti onda večnost merenu našim pojmovnim, moždanim poimanjem vremena?
​

Perpetum mobile se ko zna kad pojavio u ljudskim zamislima, a – u obzir uzevši onu staru ZA/POmisao da ‘‘sve što ljudskoj jedinci na um pa’ne, to -kroz pojam sveobuhvatnosti postojanja- već postoji’’, kao nekakvo - ko zna kakvo, do, u svakom slučaju – remekdelo – onda, pak, nije teško zamisliti meru večnosti kao meru neuništivosti bilo kakve materije među koju spada i energija. Između ostalog i energija procesa nastajanja nervnog impulsa koji, samim svojim energetskim postankom, postaje krajnje neuništivo večan, pa samim tim i veći od pojma - ljudskoj vrsti poznatog kao - vremenski interval trajanja životnog veka nas samih.
​

Naravoučenije basne je to da je ne samo svaki ljudski nervni impuls, već i svaki impuls bilo koje jedinke ili množine svih oblika koji se javljaju u sveobuhvatnosti postojanja, jedan perpetum mobile na svojoj putanji kroz večnost . . .
Onda ćemo u obzir uzeti pravilo uzročnosti i posledičnosti, potom kvaliteta i t.d., i onda - kvantitet konačnosti se naravno dovodi u pitanje. Da li je kraj kao odredište moguć u jednom takvom okruženju koje se, ne zaboravimo, zapravo kreće u ne/izvesnim, relativno pravilno utvrđenim kružnim, ili elipsastim putanjama? Pokretanje u krug koje je ljudskoj vrsti relativno pojmljivo. Elipsa=ne pravilan krug. Nepravilnost dovodi do: sudaranja, uzročnosti, posledičnosti, traumatskih impulsa prilikom istih . . .
​

Zašto li se uopšte bilo koja od nas, ljudskih jedinki, trudi i pokušava da shvati kakav to Valjani Zakonodavac -- koji trenutno (ha, ha, ha – trenutno za koga) dozvoljava da nekakva -> nikako i nikakvo valjana impulsivna jedinka/množinka - kriveći pri tom sliku ispravne, valjane, istinite stvarnosti kroz elipsičnost - postoji u takođe nam nepojmljivoj sveobuhvatnosti postojanja -- i kakvu to moć On Ima da tu nevaljalu, nevaljanu (takođe takozvanu – nikako dobru = nikakvu) silu, zaustavi, i - zašto ako već ima tu moć već jednom
​

to i ne uradi ???​

Ha, ha, ha, eto tu već (ne moram ni da poimam išta o ikakvim silama) leži odgovor kako u sveopštoj večnosti sveobuhvatnog postojanja postoji i način da se perpetum mobile koji je pošao/krenuo stranputicom, pogrešnim, nevaljanim putem, ali isključivo u neparnom kvantitetu, zaustavi u svom haotičnom pohodu - Nikakvošću u ništavilu kakvo i zaslužuje, uz pomoć Sile Koja Je svojim najiskrenije moguće dobrim impulsom iz sveobuhvatnosti svega i u sveobuhvatnost postojanja - sve ovo i Stvorila. Ona Beše Početak=Prvi Impuls Koji Je Nastao, i Koji Je, u svojoj usamljenosti, Krenuo negde u svojoj potrazi za parom. On je bio Prvi Uzrok sveobuhvatnosti postojanja.
​

Jedan impuls je sledio drugi u svoj svojoj remekdelosti postojanja. Ali, svaki impuls koji se po/javio-rodio - bivao je to po prvi put, da bi se potom, kroz svoju putanju, ponovo pojavljivao, ali uvek kao izmenjen, drugačiji, a samim tim i veći.
Svaki od tih prvih impulsa se po prvi put rađao, pojavljivao, pa i samo zaključivanje koje je tek posle posledičnog, ponovnog pojavljivanja kroz beskonačnost i dovelo do prvog zaključka.
Međutim, ako uzmemo da je prvi impuls bio valjan, te da su potom, za njim, kroz večnost usledili impulsi koji su takođe prvobitno bili ispravni i valjani, onda je jasno da je:
​

Prvi Pojam-Prvi Zaključak ujedno dvojan jer je istovetan pojmu valjanog zaključka. Time dobijamo prvi pojam koji je pri tom prvi i naizgled (tj. prvi pogled) pojmovno jedan, ali već odmah potom i ujedno - jasno trojan pojam:
​

- PRVI VALjANI ZAKLjUČAK.​

Eto, tako smo u startu dobili sve jasno kao na dlanu.

Postanak sveobuhvatnosti u svom dvojakom postanku kroz trostruko sveobuhvatno postojanje – dva vida tri lica (kao i kod čoveko-Boga - Oca, Sina i Svetoga Duha).
​

… I tada se dogodilo to - još jedan impuls u nizu drugih koji se rodio i otisnuo na svoje putešestvije NESAGLEDIVIH RAZMERA, uz prvi impuls sveobuhvatnosti pojmova:
​

‘‘SVE ŠTO MOŽE POĆI NAOPAKO ĆE i POĆI NAOPAKO’’. (Opako=loše=nevaljano)​

Postade, i bi/beše dobro, ali, pođe na opako, po prvi put, jer ne beše pojma sagledivosti usled, do tada, sveobuhvatne valjanosti, jer usled sveobuhvatne valjanosti nije postojala potreba za sagledivošću pojma nevaljanosti.
​

… Tek potom se pojavi impulsna potreba i za poznavanjem i za razumevanjem pojma nevaljanosti, a samim tim i za tada Najstarijoj, Prvoj i Najsveobuhvatnije moćnoj Sili novopotrebnim pojmom sveobuhvatne sagledivosti.
​

‘‘Dobar i lud – dva rođena brata’’, ali, ko je iz naivne dobrote načinio impuls (do tad) nesagledivo loših posledica – njemu se prašta jer je po pitanju kvalitetnosti izvora impulsa, usled njegove sveobuhvatne valjanosti, istinski=iskreno i ispravno, naivno nevin.

​

Na greškama se uči .
…

... Bogatstvo čoveka leži u njegovoj sposobnosti da oprosti.

Kad padneš, u grešci svojoj, ili pri bilo kakvoj i čijoj grešci – boli.

Bol je izvor negativnih impulsa koji se potom dalje rađaju, i to - sa sada već isključivo NAMA nesagledivim razmerama, a sa kojima se mi sami moramo hvatati u koštac da bi se i sa greškama, i sa bolom i sa eventualno pojmljivim uzrocima i relativno sagledivim i pojmljivim posledicama uopšte mogli uhvatiti u koštac (opet haotičnu, i svakako eliptičnu, ako ne već ispravno kružnu kretnju), i ne bi li nekako sa njima izašli na - tek rečima donekle pojmljivi i sagledivi nam - kraj.
​

Mi, ljudska vrsta, nismo ti koji imaju dovoljno razvijenu moć ikakvog sveobuhvatnog poimanja ičega.
...
Gordo preuveličavajući silu naših shvatanja sveobuhvatnih impulsa i pojmova koji nas okružuju, zloupotrebljavamo datu nam moć nad potčinjenim nam izvorima pak pozitivnih impulsa, time nanoseći bol Sveobuhvatnosti Svega što postoji. Samim tim, u toj sveobuhvatnoj sveobuhvatnosti, mi=ljudska vrsta, predstavljamo jedan od glavnih izvora negativnih impulsa.
​

Jedini lek za to je - ne bežanje od nas samih - već naše suočeljavanje i suočavanje nas samih sa nama samima, priznavanje nama samima bolne istine o sebi samima kojom sebi priznajemo i ispovedamo svoje loše impulse i pogreške, nakon čega sebi - izlazeći sa svim tim negativim impulsima u nama, na kraj - praštamo, jer je to ipak jedini način povratka na istiniti, pravi, valjani put dalje - kroz večnost.

…
​

Na tom nesagledivom putu nam niko ne garantuje da nas neka prepreka opet negde ne čeka, a ona će svakako naći način da prodre u nas same i naše dotad prikupljene pozitivne impulse.
​

ALI :​

Život se ogleda kroz konstantnu (perpetum mobile) borbu​

dok svaki negativni impuls u sveobuhvatnosti postojanja ne dođe do svog konačnog odredišta=konačišta, tj. svog kraja u kom će - u ništavilu nepostojanja - ipak postati jedno sa pozitivnim pojmom za sve izvore impulsa –
​

mirom.​

Verujem da zato u narodu i postoji još jedna od svih tih starih izreka, a glasi:

BOL PREČIŠĆAVA !!!​

Ono što će nam u toj borbi pomoći je:​

PRE SVIH ISTA, ČISTA ISTINA ŠTO SE JAVLJA .​

​

autor - ja - lično i personalno (koliko je to ikom i bilo kom tj. svakom od nas uopšte i moguće )

Dodato posle 52 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Po smilu značenja naslova slične teme koje postavih a prebačena su na:
http://serbianforum.org/religija/93626-naravoucenije-stradanja.html
su:
O Neznanim Sudovima Božijim - Iz knjige Starac Kleopa - Veliki je Bog (razgovori, pouke , besede),

i

Zašto je Bog, unapred znajući sve, stvorio one, koji greše i ne kaju se?- Sv. Damaskin

A moje razmišljanje je i:
http://serbianforum.org/religija/93626-naravoucenije-stradanja.html

---------------------------

Toliko za sad o poimanju Tvorca, dobra, kao i nastanku i postojanju zla.