Nemam običaj da kopiram tekstove, ali sada ću napraviti izuzetak i postaviti tekst koji je preuzet iz Vikipedije. Činim to zbog toga što je tekst rijetko interesantan, kada je riječ o duvanu i pušenju uopšte.
OVDE NE ZAGOVARAMO UPOTREBU DUVANA
SAMO RAZOTKRIVAMO LAŽ O DUVANU
Duvan (nicotiana tabacum) je lekovita biljaka. Covek je, pored kanabisa, koristi i kultivise od kad zna za sebe. Svi narodi sirom sveta su se kroz istoriju upoznali sa lekovitim dejstvom ove biljke, i to je cinjenica koja se jako tesko moze osporiti. Ako ukucate na guglu duvan, kao odgovore dobicete masu sajtova, koji svi vrte jednu te istu pricu: cigareta=metak u celo, videcete taktike plasenja, zastrasivanja, dezinformacija, lazi, zabluda, predrasuda, nagomilano neznanje(primer - Duvan je smrtonosan u svakom obliku). A sve je to zbog toga sto je covek odgajen da slepo veruje autoritetima, tj. izvorima ''znanja i informacija'' koji su mu predstavljeni kao neosporni, jedni jedini bogomdani autoriteti.
Ovde se necemo baviti tim bezobzirnim i bezobraznim taktikama, ovde cemo se posvetiti zdravorazumnom i sto je moguce detaljnijem(a da to bude vecini shvatljivo) objasnjenju nekih stvari. Za pocetak: NIKOTIN NIJE KANCEROGENO JEDINJENJE! PUSENJE CIGARETA NE MOZE IZAZVATI RAK SAMO, KAO NI BILO KOJI DRUGI UZROCNIK RAKA. RAK UVEK NASTAJE ZAJEDNICKIM DEJSTVOM NEKOLIKO IZAZIVACA RAKA. Znaci, ako bi covek ziveo u zdravoj sredini, i zdravo se hranio, pusenje cigareta mu ne bi naskodilo ni najmanje. Ako pogledate slike ili video snimke reportaza o najstarijim osobama na svetu, ni jednu od tih osoba necete videti bez cigarete ili dzointa. Ako su ljudi pusili vekovima duvan, koji kako nam kazu ubija, kako je onda covecanstvo doguralo do brojke od 6 milijardi ljudi? Nesto tu ne stima. Da se prebacimo sada na taj zloglasni nikotin...glavni sastojak biljke duvan.
Nikotin je prirodni alkaloid, formule C10H14N2. Nalazi se u liscu i korenu duvana vezan dvobaznom jabucnom i trobaznom limunskom kiselinom. Sacinjavaju ga tri elementa koja imaju mocno dejstvo na nas organizam, ugljenik, vodonik i azot. Duvan, u zavisnosti od vrste, sacinjava 0,5-10% nikotina, cigarete u proseku sadrze 8-20 miligrama. Covekovo telo apsorbuje samo 3 miligrama. Nikotin ulazi u nase telo kroz kozu, pluca i mukozne membrane(pokrovni sloj nozdrva i desni). Ulazi pravo u krvne sudove koji se nalaze u tkivima koze i pluca. Odatle nikotin prelazi u krvotok i relativno brzo stize u mozak. Vecina pusaca nakon 10-15 sekundi oseca efekte nikotina. Pored toga sto pusacima, preko mozga, stvara lep osecaj, nikotin izvodi jos dosta razlicitih akcija po nasem telu. Nase telo ga se oslobadja brzo, sest sati posle popusene cigarete u telu preostaje trecina odn. 1 miligram nikotina. 80% nikotina se razbija u jetri putem enzima, u plucima nikotin se metabolise na kotinin i nikotin oksid. Ostatak nikotina iz krvi se filtrira u bubrezima ,a potom izlucuje u mokracu.
Sada prica ide malo u drugu stranu...informacije se u nasem mozgu prenose putem slabih elektricnih impulsa(sto ce reci, radimo na struju=bio roboti). Jedinjenja odgovorna za ovo se nazivaju neurotransmiteri. Jedan od najvaznijih sistema neurotransmitera je holinergicki, sa acetilholinom kao najvaznijim neurotransmiterom. Acetilholin je jedan od prvih neurotransmitera koji je otkriven, prvobitno je nosio ime vagusschuft, jer je otkriveno da je to jedinjenje koje stimulacijom ispusta nerv vagus, i koje utice na kontrakcije srcanog misica. Acetilholin je proizvod enzima holin acetiltransferaze, koji koristi acetil koenzim A i holin u stvaranju acetilholina. Holin i fosfatidilholin koji dobijamo iz hrane se koriste za proizvodnju acetilholina. Kada enzim ispusti acetilholin u telo, on se posle metabolise u holin i acetat uz pomoc enzima acetilholinesteraze i jos nekih nespecificnih estara. Ispustanje acetilholina moze imati ekscitatorno ili inhibitorno dejstvo na receptore koji ga primaju, sto zavisi od vrste tkiva i prirode receptora sa kojim acetilholin stupa u interakciju. Acetilholin deluje tako sto vezivanjem za acetilholinske receptore otvara kanale u membrani celije, sto omogucava odredjenim jonima (atomima sa elektricnim nabojem), najcesce natrijum, da ulaze u i izlaze iz celije. Joni su odgovorni za nastajanje slabe elektricne struje, koja omogucava odvijanje nekih drugih fizioloskih procesa koji za rezultat imaju prenos informacije sa jedne celije na drugu.
U nasem telu postoje 2 tipa acetilholinskih receptora: nikotinski i muskarinski. Muskarin je alkaloid iz pecurke Amanita Muscaria(googlajte ovo ime, mozete saznati neke inetersantne stvari). O muskarinskim receptorima necu ovom prilikom. Nikotinski acetilholinski receptori se razvijaju kod fetusa u trecem tromesecju trudnoce, i vec u toj fazi imaju ulogu u kontroli vaskularne homeostaze. Nalaze svuda po covekovom telu, ali su, kod kicmenjaka, najzastupljeniji u mozgu, kicmenoj mozdini, i raznim nervnim celijama. U velikim kolicinama se nalaze u elektricnim organima jegulja i u krakovima morskih zvezda. Da ne zaboravim vaznu stvar, acetilholin nama igra najvazniju ulogu u sposobnosti kognicije, memorije, razmisljanja, kao i covekovog ponasanja drugim recima - utice na rad velikog broja celija u telu. Da bi nas organizam pravilno funkcionisao, neophodne su stalna koncentracija acetilholina, kao i njegova pravilna raspodela u organizmu. Ukoliko koncentracija nije stalna, ni raspodela nije pravilna i onda se desavaju sranja nasem organizmu(na tom nivou). Da bi uvideli pravu sliku potrebno je da znate da su tornjevi mobilnih telefonija(nemerljivo vise nego sami mobilni telefoni) sa talasima koje emituju glavni faktor narusavanja koncentracije i raspodele acetilholina u telu. To je i jedan od razloga sto danas masa ljudi na planeti sve vise i vise ima psihicke bolesti i probleme.
Jedinjenja koja ispoljavaju priblizno ista ili slicna dejstva na celije se nazivaju agonisti. Jedinjenja koja ispoljavaju suprotna dejstva se nazivaju antagonisti. Acetiholin ima ulogu da aktivira receptore. Nikotin je mimik tj. agonist acetilholina. I on aktivira receptore. Znaci, nikotin omogucava odigravanje procesa koji su naruseni ili poremeceni nedostatkom acetilholina. Danas se nikotin sve vise koristi u tretiranju Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i hronicnog bola, jer su zdravorazumni naucnici shvatili da ne moraju muciti zivotinje ili stvarati vestacke hemikalije da bi dobijali agoniste nikotina. Epibatidin je agonist nikotina koji se dobija iz koze Ekvadorske zabe Epipedobates Tricolor i koristi se u tretiranju gorenavedenih i jos nekih neuroloskih bolesti, od agonista nikotina tu su jos i epiboksidin, ABT-418, ABT-594(azetidin) i SIB-1508(altiniklin).
Oksidacijom nikotina nastaje nikotinska kiselina, poznatija pod imenom niacin, a jos poznatija pod imenom vitamin B3. Amid nikotinske kiseline je nikotinamid, poznatiji kao vitamin PP. O ulozi i znacaju ovih vitamina necemo sada.
Pusenje cigareta i sirovog duvana su dve potpuno razlicite stvari, tj. ostavljaju razlicit efekat na nase telo. Duvan za industrijske cigarete prolazi kroz niz tretmana razlicitim hemikalijama, koji mu daju novu boju, miris, ukus. Vecini pusaca cigareta sa duzim stazom sirov duvan ne prija, jer su svoje telo navikli na arome i hemikalije kojima se tretira duvan u fabrikama. Duvan se hiljadama godina smatra i koriscen je kao medicinsko sredstvo, a informacije koje nam pruza zvanicna istorija kazu da koriscenje i kultivisanje duvana datira od 6000 godina pre n.e. Dakle, i zvanicna istorija nam kaze da ljudi koriste duvan prilicno dugo. Indijanci iz Kalifornije su koristili cist duvan tri samonikle vrste: Nicotiana attenuata, Nicotiana Bigelovii i Nicotiana glauca. Pored glavne uloge u nekim ritualima, duvan im je igrao veliku ulogu u medicini. Obloge od duvana su se koristile u tretiranju otoka, bolova u uhu, ublazavanju reumatskih bolova, ekcema i nekih koznih infekcija. U slucajevima zubobolje obloge su stavljane na desni, i uspesno resavale stvar. Kod ujeda zmije, lisce duvana se stavljalo na ranu kada se otrov isisa. Ovakvih primera kroz istoriju ima jos mnogo, ali necemo sada detaljisati o tome...
Na osnovu informacija koje su oblikovale danasnji opsteprihvaceni stav o pusenju, duvanu i nikotinu, mi mozemo da steknemo sliku da su pusenje/duvan/nikotin jedan od najvecih neprijatelja koje covek moze da ima. Taktike zastrasivanja uspesno funkcionisu kada se primene na slusajuceg coveka. Masovni PR i masovna histerija se stvara kod nepusaca, kod pusaca unutrasnji razdor - svakodnevno su bombardovani informacijama o stetnosti pusenja i duvana, a sa druge strane, tako im je lepo kada zapale, pa jos posle klope, ili uz kafu, a mozda i pivo. Sva paznja medicinskog i zdravstvenog establismenta je usmerena na besomucne antipusacke kampanje, dok se tim bezobraznim potezom u potpuno deseti plan stavljaju neke druge stvari, neke druge cinjenice, neke druge informacije. Vlade zemalja sirom sveta se predstavljaju kao dobronamerne, hoce da sprece ljude da cine stetu svom zdravlju, a i drugima(onima koji su naseli na second hand smoke bajku, pa se primaju). Za sve to je potrebna masovna kampanja. Ispod tih povrsinskih maski lezi cinjenica da ne postoji dovoljno cvrstih dokaza da je pusenje uzrocnik raka. Jedna stvar mora da se zna, kada se radi neki research na temu stetnosti pusenja, nikada se ne uzima u obzir izlozenost ispitanika hiljadama drugih zagadjivaca iz okoline. Samo se izolovano uzima duvan/nikotin/pusenje.
Vlade zemalja sirom sveta bi zaista bile dobronamerne i zainteresovane za zdravlje ljudi onda bi istim intenzitetom radile PR za stetnost industrijski procesirane hrane, sugar free proizvoda, fluorisanih proizvoda, izlozenost ljudi azbestu, koriscenja benzena u prehrambenoj industriji, prisustvo istog u vazduhu... Od 1980. godine se zvanicno otpocelo sa izdavanjem godisnjih izvestaja o karcinogenima(Annual Report on Carcinogens). U tom izvestaju postoje dve kategorije: known to be human carcinogen(poznat kao karcinogen) i reasonably anticipated to be human carcinogen(s razlogom se pretpostavlja da je karcinogen). Azbest je najveci izazivac raka pluca, nemerljivo veci od pusenja i duvana. Azbest se nalazi u First Annual Report on Carcinogens iz 1980. godina kao known to be human carcinogen, gde se nedvosmisleno navodi da je azbest ozbiljan izazivac i najcesci razlog nastanka raka pluca. Duvanski dim i ''pasivni'' dim (second-hand smoke, ETS-environmental tobacco smoke) se nalaze u Devetom godisnjem izvestaju o karcinogenima iz 2000. godine takodje pod kategorijom known to be human carcinogens. Dakle 20 godina posle azbesta, pusenje je uvrsceno na listu poznatih karcinogena, i sva buka i halabuka je bacena na duvan, nikotin, pusenje. Sirom sveta, pusenje je zabranjeno na javnim mestima, s tim sto definicija ''javnim'' iz dana i dan postaje sve sira. Zabrana polako pocinje da se primenjuje na sva mesta gde se ljudi skupljaju - parkove, stadione, kafice, nocne klubove, pijace...
Ne postoji nacin da vladate nevinim covekom. Jedini nacin kojim mozete vladati nevinim covekom je da ga ucinite da se oseca krivim, da ga oznacite kao kriminalca. Kada nema dovoljno kriminalaca, oni bivaju stvarani na ovaj ili onaj nacin. U ovom slucaju pusaci postaju KRIMINALCI koji krse ZAKON. A pritom im je natovareno osecanje krivice i grize savesti zbog toga sto ''znaju'' da cine lose svom telu, a i dalje puse. A sa druge strane, covecanstvu se besomucno, prljavo i podlo stimulisu i naturaju potreba i neophodnost fluorisanih pasti za zube i sugar-free proizvoda. Fluor i aspartam(vestacki secer)nasem telu cine nemerljivo vecu stetu nego pusenje i nikotin. Ali takvu informaciju necete cuti u mainstream medijima, tamo cete gledati masovne kampanje na nivou debilizma, kreirane od strane mladih, poletnih i nadasve''kreativnih'' ljudi, iz marketinskih agencija ,kojima je ocigledno najvaznije da imaju pored svog imena titulu, designer ovaj ili onaj, account manager ili slicno.
Sa druge strane, ni industrija duvana nije nevina, i oni rade isto PR kampanje putem kojih nastoje da zabasure neke cinjenice, a to je uticaj hemikalija koje koriste u proizvodnji za tretiranje i obradu duvana. Oni moraju neprestano da doniraju kintu za svakakva istrazivanja, a potom vade stvari iz konteksta, isto kao i njihovi protivnici. Sporazum, napravljen izmedju 192 zemlje clanice Svetske Zdravstvene Organizacije, potpisan je u maju 2003, a zakon je postao 90 dana kasnije, posto ga je 40-ta zemlja po redu ratifikovala. Do 2005. godine 167 zemalja je potpisalo pakt, a u 57 je bio ratifikovan. Visoki zvanicnici raznih svetskih organizacija sa svojim izjavama jos vise cementiraju postavljene dogme oko pusenja.Sporazum, pod imenom Framework Convention on Tobacco Control, je dao clanicama rok od tri godine da postave upozorenja na paklice(kod nas poznatije kao citulje) i pet godina da potpuno zabrane reklamiranje, sponzorstvo i promociju duvana i duvanskih proizvoda. Takodje sporazum predvidja visoke takse na cigarete i duvan uopste. Kada se sagleda malo veca slika planete mi mozemo videti da je covek nemilosrdno unistava, voda, zemlja, vazduh, atmosfera, sve je zagadjeno, unisteno, tlo na kojem rastu biljke je napunjeno do vrha hemikalijama koje ispustaju razne industrije ali i sam covek, vode takodje zagadjene svim i svacim(a mainstream mediji nece da spominju jedan od buducih ratova na planeti - za pijacu vodu), vazduh pun stetnih gasova, isparenja...u svojoj zivotnoj okolini smo izlozeni, najcesce dobrovoljno, masi otrovnih i stetnih hemikalija koja nam dolaze iz industrijske hrane, kozmetike, lekova...i jedna od najvecih briga koju danas covek treba da ima je pusenje i njegovo zabranjivanje?!?!?!? Ameri(uslovno receno) biju po planeti koga i kako hoce, bio-hemijska, elektromagnetna i ostala oruzja za masovno ubijanje se proizvode punom parom. Sledece na dnevnom redu je uvodjenje demokratije u Kinu. Samo to je nedostajuci deo puzzle, jer, SAD vec postoje, po istom obrascu je stvorena i dalje se razvija EU(1 kontinent, gomila saveznih drzava, 1 narod - evropljani, 1 novcana valuta, jedna vojska), ostaje samo kina da se pokori kako bi nastala neka azijska unija ili slicno. Relativno uskoro, severna i juzna amerika ce imati jednu valutu - amero, to vise nije nikakva tajna, mozda jeste javna, nemam pojma. Misli covecanstva se sa ovakvih globalnijih stvari skrecu, izmedju ostalog, zamagljivanjem ociju putem antipusackih i antinikotinskih kampanja, fokusiranjem problema coveka na neke manje bitne ili nebitne stvari koje okruzuju coveka. Veliki udarac za industrijski rak je bila nedavna smrt supruge glumca Kristofer Rivsa, Supermena, od raka pluca, a niti je bila pusac, niti je bila izlozena pasivnom pusenju. Vest je samo stidljivo objavljena, bez nekih pojasnjenja ili objasnjenja kako je dobila rak pluca a nije bila pusac niti pasivni pusac.
Alkohol je velika varalica, u stanju je da prevari minimum 4 vrste receptora. Alkohol blokira acetilholinske receptore, za razliku od nikotina koji ih aktivira. Alkohol na receptoru ne radi nista osim sto sedi i blokira nam proces razmisljanja, nikotin cini suprotno. Jedna od interesantnih stvari primecena je prilikom pustanja turbo-genetickih virusa u promet(SARS i slicno), a to je da, konkretno u slucaju SARS-a, su pusaci cinili 2% od ukupnog broja obolelih.
U tretmanu Parkinsonove i Alchajmerove bolesti nikotin se sve vise pokazuje kao nezamenjiv, a najefikasniji i najjeftiniji nacin uzimanja je putem pusenja duvana. Ako se malo potrudite pa detaljnije prosurfujete netom naletecete na gomile istrazivanja, naucnih izvestaja, i to od lekara i naucnika zvanicne medicine, koji govore o izuzetno korisnim medicinskim svojstvima i upotrebama nikotina u tretiranju nekih bolesti i problema. Bolest pod imenom myasthenia gravis je ljudska bolest koja je direktno izazvana nefunkcionisanjem nikotinskih receptora. A zvanicna medicina direktno laze u svojim opsteprihvacenim izvestajima da nikotin direktno smanjuje funkciju nikotinskih receptora, sto je za svakog zdravorazumnog naucnika potpuno neprihvatljivo. Moderna istrazivanja(a nisu finansirana od strane industrije duvana) pokazuju da dnevni unos nikotina povecava za 40% broj acetilholinskih receptora. Vecina pusaca ima svoju granicu na kojoj dostizu, za njih dovoljnu, kolicinu nikotina, i posle te granice im nije potrebno da unose sve vise i vise nikotina, jer se nivo zadovoljstva nalazi na granici koja je vec dostignuta. Da se razumemo, i posle ovog teksta, pusenje cigareta ostaje stetno, ali daleko manje negoli neki druge stvari kojima smo, najcesce dobrovoljno, izlozeni. A da ne bi doslo do nekih nesporazuma, ja ovo ne pisem sa ciljem da propagiram i promovisem pusenje, vec cisto pruzam uvid i u ostale delove price o pusenju/nikotinu/raku.
Pusenje ubija. Duvanski dim steti ljudima u vasoj okolini. Pusenje izaziva zavisnost! Potrazite strucnu pomoc za odvikavanje...
Ovakve i slicne poruke se mogu procitati na cituljama postavljenim na kutije cigareta. Rak pluca, srcana oboljenja, emfizemi, tumori...sve same grozote. Pusacima se svaki dan te poruke utiskuju u um, bili oni svesni njih ili ne. Svakodnevno mustranje, a bez direktnog kontakta. Poput nekog glavnog negativca, koji u poslednjih 5 minuta nekog filma drzi u saci pozitivca tako sto mu njegovu dragu drzi na nisanu, udara ga tamo gde boli odn. voli, tako isto industrija ''zdravlja'' udara pusace tamo gde ih najvise boli + stvara im veliku grizu savesti - da rade nesto pogresno, da stete sebi, da stete drugima...jos malo pa ce u zatvor da idu. Ali pozitivac na kraju uvek opstane...izmucen, isprebijan, izmrcvaren...ali opstane. Glavni negativac nestaje sa platna. Glavni negativac nestaje kada covek odluci da se sam zainteresuje za svoje zdravlje, tacnije kada covek prihvati cinjenicu da nije dobro 100% prepustiti svoje zdravlje u tudje ruke. Neko mudriji od mene je rekao :'' put ka dubokoj starosti se ne moze naci ako ides tudjim putem''.
U poslednjih deset i kusur godina covecanstvu je dobrano ispran mozak sloganima antipusackih pokreta i kampanja. Poput onih sa pocetka teksta. A dokazi? Iako nisam advokat, znam da u pravu postoji termin 'teret dokaza'. American Cancer Society(ACS) svake godine objavljuje raznorazne top liste, medju njima i onu koja prikazuje broj umrlih od raka pluca. Ali, na toj listi se ne navodi da li je umrli bio pusac ili ne, a kamoli da li je bio izlozen nekim karcinogenima. I onda se takav podatak koristi u antipusackim kampanjama. Tako je bilo pre deset i kusur godina, u poslednjih nekoliko godina se primenjuju daleko sofisticiranije, ali podlije, metode. Na formularima/smrtovnicama koje lekari popunjavaju postoji jedna linija da se upise kako je doslo do smrti, a tri linije da se upisu uzroci smrti. U U.S.A., koja na svetskom nivou postavlja trendove u zdravstvu, lekare redovno apdejtuju raznoraznim vodicima, smernicama za dijagnostikovanje, definisanje i tretiranje bolesti. Jedna od tih smernica daje instrukcije lekarima da, ukoliko osoba umre od odredjenih bolesti a pusac je, na jednu od onih linija za uzroke da stavi pusenje cigareta. Kuceca poslusnost zajedno sa nedostatkom svesti i savesti cini da se, po instrukcijama ACS, masovno proizvode smrtovnice koje imaju kao uzrok pusenje. Umrli postaje statistika, koja ce sluziti da se njome plasi nevin narod.
Naucna istrazivanja, koja potvrdjuju da se od pusenja dobija rak, a koja su detaljna, temeljna, koja su uzimala u obzir celokupni lifestyle ispitanika, se tesko mogu naci. Sva ta '' naucna istrazivanja'' su u stvari samo case studies, tj. studije pojedinacnih slucajeva, kod kojih se iskljucivo posmatra uzrocno posledicna veza pusenja i raka. Znaci, sebi su postavili krajnji cilj, pa su krenuli da dokazuju. Tako se moze dokazati bilo sta. To su npr. uradili sa darvinovom pretpostavkom. Postavili su krajnji cilj - dokazati da je covek nastao evolucijom - zadnjih 150 godina je masa naucnika zavedena ovim ciljem. I dalje je. Da se vratim...u studijama se nisu uzimale ostale zivotne sklonosti, okolnosti i navike ispitanika.
AZBEST i pusenje, kao uzrocnici raka pluca, se ne mogu meriti, nisu u istoj klasi. Pusenje je daleko bezazlenije od izlozenosti azbestu. Azbest je svuda oko nas. Najvise ga ima u staroj dobroj izolaciji, staklenoj vuni...
Dalje sa izazivacima raka pluca : nikl i njegova jedinjenja, arsen i njegova jedinjenja, berilijum i njegova jedinjenja, kadmijum i njegova jedinjenja, ima jos gomila ne mogu da nabrajam, ima u nekom mom tekstu...ovakvih, i slicnih, zagadjivaca je u nasoj okolini i prirodi u zadnjih 30-tak godina sve vise i vise, a sva paznja je usmerena na pusenje. Istina je da cigarete sadrze otrovne supstance, ali one ne poticu direktno od duvana, vec od hemikalija kojima se tretira duvan u proizvodnji cigareta (ne zaboraviti i sve vise zagadjeno tlo na kojem biljke rastu).
Besomucnim ponavljanjem Pusenje Ubija! se skrece paznja sa nekih drugih stvari...npr. kazu da pusenje izaziva srcane bolesti. OK. Ajde sad da pogledamo jednu pojavu kod srcanih bolesti i problema - kalcijum zakrci arterije, krv ne moze normalno da prolazi i dolazi do kurcslusa. Ali cekaj, zar kalcijum nije dobar? Jeste. A sta vecina glupih belih ljudi koristi kao osnovni izvor kalcijuma? Kravlje mleko. Jeste, sadrzi kalcijum. Mnogo kalcijuma. Sasvim dovoljno za malo slatko tele. Ali previse za malo slatko dete. [A odakle kravi kalcijum?] Da bi se kalcijum u nasem telu pravilno iskoristio neophodno je prisustvo magnezijuma u odnosu 1:1. U kravljem mleku je taj odnos 1:10. Ako casa mleka ima 300mg kalcijuma, ona ima 30 mg magnezijuma, sto znaci da se samo 30 mg kalcijuma iskoristi, dok ostatak od 270mg besciljno luta i kruzi po nasem telu, vremenom se talozeci po zidovima krvnih sudova. A posle se pitaju - tako mlad covek a strefila ga srcka. Tu se u pricu uvlaci bezobrazna farmaceutska industrija, koja se pojavljuje kao miracle man, donoseci resenje za srcane probleme u vidu lekova - blokatora kalcijuma. A glavni i cudesni sastojak tih lekova je magnezijum. Sve ostalo su manje ili vise otrovne, i covekovom telu potpuno nepotrebne, hemikalije. Sledeci put kada cujete da pusenje izaziva srcana oboljenja, ne zaboravite na gorenavedene cinjenice .
Pusenje cigareta i dalje ostaje stetno, ali manje nego gomila drugih stetnih stvari koje nam se nalaze u bliskom zivotnom okruzenju. Savet pusacima: pređite na duvan, batalite cigarete. Unosicete u sebe nikotin(u njemu je poenta) kako vam je priroda namenila, a ne industrija.
Totalno nepoznavanje budizma ali zato velika spremnost da se komentarise.