Gledaj, biserko. Nitko nije mogao od kršćana Kolosa, koji su dolazili iz neznaboštva, tražiti da "prinose žrtve subotama, mlađacima i godišnjim blagdanima". Žrtve su Židovi prinosili samo u jeruzalemskom Hramu. U Kolosima, i svugdje izvan Jeruzalema, ni Židovi nisu prinosili žrtve. Dakle, sveti Pavao ne brani Kološane od judaizanata zato što judaizanti traže od kršćana da prinose žrtve subotom, mlađacima i blagdanima, nego ih brani od judaizatorskog nametanja svetkovanja tih dana.
Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine ili za subote.
17 To su sve senke stvari koje su imale da dođu, ali stvarnost je Hrist. (Kološanima 2:16,17)
“Sen onoga što će doći”
“Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za Subote; koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe, i telo je Hristovo.” (Kološanima 2,16.17)
Da bi ovaj tekst bio ispravno shvaćen treba sagledati celokupan kontekst učenja o Suboti, koja je deo nepromenljivog Božjeg Zakona, što nije neophodno razmatrati jer o samoj Suboti postoji dovoljan broj tekstova koji nedvosmisleno govore da je i dalje Dan Gospodnji – Njegov pečat i obeležje Njegovog naroda (Jezekilj 20,20). Naime, mladine i Subote Božja Reč vezuje i za Novu Zemlju: “Jer kao što će nova nebesa i Nova Zemlja, što ću Ja načiniti, stajati preda Mnom, veli Gospod, tako će stajati seme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od Subote do Subote dolaziće svako telo da se pokloni preda Mnom, veli Gospod.” (Isaija 66,22.23) O mladinama Božja Reč daje malo podataka, zbog čega nije moguće pouzdano govoriti o njihovoj svrsi, ali je poznato da su ove svetkovine održavane početkom svakog meseca dok je Subota svetkovana sedmično te na osnovu ovog teksta zaključujemo da će se spaseni i na Novoj Zemlji okupljati u vremenu mladina i Subota, kada će davati posebnu slavu Bogu.
Pavle, dakle, govori isključivo o Starozavetnim obredima, čija je simbolična vrednost ispunjena osnovnim događajima Hristove Službe otkupljenja tako da od vremena Njegovog raspeća prestaju da važe (Kološanima 2,14). Po takozvanom Mojsijevom zakonu, za vreme mladina i sedmičnih Subota, prinošene su
posebne žrtve, kao simbol neuporedivo važnije - Hristove žrtve:
“To je Subotna žrtva paljenica , svake Subote osim svagdašnje žrtve paljenice i naliva njenog. I u početak meseca svojih prinosite Gospodu žrtvu paljenicu…” (4. Mojsijeva 28,10.11)
“Jer po poslednjoj naredbi Davidovoj biše izbrojeni sinovi Levijevi…
jer određeni behu da pomažu sinovima Aronovim u službi u domu Gospodnjem…
oko hlebova postavljenih i oko beloga brašna za dar i oko kolača presnih i oko tavica, i oko svega što se prži… i da stoje jutrom i hvale i slave Gospoda, i tako večerom.
I kad se god prinose žrtve paljenice Gospodu, u Subote, i na mladine i na praznike…” (1. Dnevnika 23,27-31)
“A Jezekija opet uredi redove svešteničke i levitske… za žrtve zahvalne… I odredi deo carski od blaga svojega
za žrtve paljenice, što se prinose jutrom i večerom i za žrtve paljenice što se prinose u Subote i na mladine i na praznike, kako je napisano u zakonu Gospodnjem.” (2. Dnevnika 31,3)
To su
“jela i pića”, “praznici, mladine i Subote” koje su
“sen onoga što šćaše da dođe, a telo je Hristovo”, dok je sama Subota, kao uspomena na Stvaranje, Dan Gospodnji i u Novozavetnom periodu.