Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

Lečenje varoe



Oksalna kiselina se već odavno upotrebljava u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u ekološka sredstva, što se posebno potencira u savremenom pčelarstvu.

Oksalna kiselina se za tretiranje pčela primenjuje u vidu rastvora u šećernom sirupu i u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja).

Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejača, dosta jednostavno, ekonomično i brzo, ne preporučuje se zbog povećanog zagađenja same košnice (drveta) kristalima kiseline i veće opasnosti po pčelara pri tretiranju.

Kao dosta pouzdan i efikasan način tretiranja, preporučuje se rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom šećera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg šećera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, može se pristupiti tretiranju pčela. Najpovoljniji trenutak je kada pčelinja društva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha preko 10 stepeni.

Za tretiranje se može koristiti običan plastični špric, kojim se lako odmerava količina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pčela (prostor između dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, isključivo po pčelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo raspršila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora.

Vrši se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Više tretiranja na istu generaciju pčela bi imalo štetno dejstvo.

Kao zaštitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zaštitna maska.

by Predrag Cvetković

 

[Nostradamus]

Nozemoza

Nozemoza (takođe: nozematoza, nozema) je oboljenje pčela, izazvana mikrosporidijom nozemom (Nosema apis), koja napada epitelne ćelije zida srednjeg creva matice, radilica i trutova, dovodeći do poremećaja u varenju i apsorpciji hrane. Parazit opstaje tokom cele godine u zaraženom društvu, a maksimalan broj dostiže u proleće, kada je u toku intenzivno odgajanje pčelinjeg legla.

Posledice prisustva nozeme u odraslim pčelama su višestruke. Životni vek je skraćen, naročito kod zimskih pčela (umesto 6-8 meseci, žive 2-3 meseca). Hipofaringealne žlezde mladih pčela, negovateljica gube sposobnost da proizvode matičnu mleč, potrebnu za razvoj legla.

Kod pčela se, naročito pred uginuće, zapaža uvećan abdomen. Usled prekomernog nakupljanja vode, dolazi do dizenterije i pojave tečnog izmeta žutosmeđe boje i neprijatnog mirisa. Bolesne pčele izlaze iz košnice, ne mogu da lete, uznemireno se kreću raširenih krila i ubzo uginu. Primetno uginuće pčela usled jače raširenosti infekcije govori da je proces star najmanje 3-4 nedelje. U toku zime u košnici se mogu zapaziti mrlje izmeta i veliki broj uginulih pčela.

Simtomi koji se javljaju kod nozemoze nisu specifični, jer nemogućnost pčela da lete, izmet na saću ili poletnoj dasci ili uginule i umiruće pčele na zemlji ispred košnice mogu da budu znaci i nekih drugih poremećaja. Sumnja se može postaviti ukoliko se u proleće primeti neuobičajeno veliki broj uginulih pčela ili je razvoj društva usporen.

Normalno crevo pčela je smeđe boje, sa vidljivim prstenovima, dok je kod inficiranih beličasto, pomalo uvećano i manje segmentirano. To se može videti vađenjem žaoke pincetom.

 

[Nostradamus]

Ноземоза је једна веома озбиљна, често пута невидљива и тиха болест пчела, која их изнурава и скраћује им животни век. То се директно одражава на принос меда и свеукупно здравље пчелиње заједнице. Некада ноземоза може бити и фатална за пчелињак, уколико је пчелар немаран и на време не реагује. Против ноземозе постоји природни и еколошки Војин Екстрат који се лако прави од Жалфије, Вреска и апотекарског алкохола. Изузетно је ефикасан. Додаје се у јесен приликом прихране сирупом или се размућен у већој концентрацији, по мало прска по сатоношама, пчелама, читавим рамовима и унутрашњим зидовима кошнице. Ово прскање по сатоношама или пак читавим рамовима и пчелама, многи врши само када је болест пројавила видњиве симптоме. Но, како многи тврде да скоро свака кошница има по мало ноземозе, лично препоручујем да се пчеле једном у јесен попрскају са јачом концентрацијом Војиног Екстрата директно преко сатоноша и директно по пчелама. Пчеле чисте једна другу, скупљају капљице и разносе лек унутар кошнице. И обавезно да им се екстрат да кроз сируп. Има и други начин борбе против ноземозе. Купи се у пчеларској радњи Нозецид, и у јесен се даје пчелама кроз сируп (40 до 60 капљица у литар сирупа). Обавезно се у јачој концентрацији (100 капљица нозецида на 1 литар млаке воде са врло мало шећера) пчеле Нозецидом прскају у јесен бар два пута, директно по пчелама преко сатоноша. Неко их у јесен прска са овом јачом концентрацијом и преко свих рамова, што је доста већи посао а мислим да најчешће уопште није потребан и само узнемиравамо пчеле без потребе. У пролеће нозецидом или природним Војиним Екстратом, поготово у марту, пчеле треба директно попрскати преко сатоноша. Неколико пута. Лично то радим три дана узастопно, ако успем због времена. И све ће бити у реду. Ноземозе 99 посто, неће бити а пчеле ће бити активне и енергичне. Ако видите ретки измет пчела на полетаљци и око ње, или на антиварозној подњачи, такве кошнице посебно и више пута треба третирати јачим концентрацијама више дана и то директно по рамовима, пчелама и сатоношама, док се не излече. С Богом! Autor: игуман Петар

 

[Nostradamus]

[h=2]Pčelinja vaš[/h]

Kao ni ostala živa bića tako ni pčele u svom životu odnosno radu i razvoju nisu poštedjene, pored bolesti, i parazita, ni mnoštva razlicitih neprijatelja koji im mogu naneti i nanose manje ili veće štete. Napadi na pčele odnosno pčelinja društva dešavaju se na razlicite načine i to nekada kao redovna pojava a najcešce kao povremena neprijatnost. Istina, mnogo toga je zavisno od preventive koju pčelar treba da obavi, ali ni to nije nekad najsigurnije, odnosno u svim situacijama nije moguce predvidjeti i primeniti. Medju neprijateljima pčela nalaze se predstavnici raznih životinjskih vrsta. Neki od njih ugrožavaju saće i larve, neki uzimaju med, neki napadaju pčele, neki košnice i ramove u njima a neki i jedno i drugo.

Pčelinja vaš (Braula coeca) je u stvari bezkrilna muva i kod nas ne prestavlja neki problem za pčele, jer je više kao nepoželjni pridruženi gotovan pčelinjeg društva. Hranu uzima iz košnice a kao poluparazit živi na pčeli radilici, mada se ponajcešce može naći na grudima i glavi na matici. Ponekad se mogu videti i na trutovima, mada mnogo redje. U Francuskoj i SAD je nekom prilikom nalaženo više desetina pčelinjih vaši na jednoj matici. Pčelinja vaš se najviše nalazi izmedju glave i grudi odrasle pcele, gde je duboki ubor. Kao pridruženi gotovani hranu uzimaju sa usnig aparata pčela-radilica i matice, jer ne sišu hemolimfu kao drugi paraziti. Odrasla ženka je duga 1,5 mm i 0,7mm široka. Crvenomrke je boje i ima tri para nogu i stoji uzdignuto. Ženka polaže jaja ispod mednih poklopaca, na poklopce legla i na druga mesta na saću. Zimi ne nosi jaja. Larve na poklopcima i na ramovima brzo umiru a preživljavaju samo one pod mednim poklopcima. Celokupni razvoj traje oko 20 dana. Larve i lutke se hrane medom i polenom. Mlada vaš cim se izleže popne se na pčelu, jer ako to ne uspe za 6 sati onda ugine. Kad su na matici, uznemire je i matica slabije polaže jaja. Vrlo su pokretljive i brzo prelaze sa jedne pčele na drugu

Stepen zaraženosti u pčelinjem društvu najlakše se utvrdjuje kontrolnim tretiranjem. Za tretiranje pčelinjih društava protiv vaši može se koristiti više sredstava. U našim uslovima kod suzbijanja varoe dimnim listicima fluvalinata suzbija se istovremeno i pčelinja vaš. Timol je takode efikasan.

 

[Nostradamus]

[h=2]Prirodno lečenje varoe[/h]

Ovo je jedan jednostavan i rekli bismo biološki, ekološki, a efikasan način suzbijanja varoe pčela.

Svaku pčelinju zajednicu naprašiti sa po 10 do 15 grama finog pšeničnog brašna. Ovo tretiranje ponoviti posle sedam dana. Treće tretiranje izvršiti posle deset dana, a zatim tretirati po potrebi.

Na ovaj način se pčele oslobode, izleče od... varoe. Čestice brašna na telu pčele onemogućavaju funkcionisanje zakačaljki nogu varoe, tarzalnih prijanjalki grinje, koje gube ravnotežu i padaju na podnjaču košnice. Na podnjaču se postavi beli papir na koji padaju varoe. Kada se varoe nakupe, izvaditi papir i spaliti ga, a na podnjaču postaviti novi papir.

Prilikom tretiranja naprašiti i pčele i saće finim pšeničnim brašnom.
Ovaj efekat se uočava i u prirodi, kada cvetni prah nekih biljaka ispoljava isto dejstvo otpuštanja varoe, te se tako sprovodi prirodno lečenje pčela od varoe.

by Stevo Efremov FB

 

[Nostradamus]

[h=2]Uginuće pčela preko zime[/h]



Glad. Nedostatak hrane je čest uzrok stradanja. Tom prilikom uginjava celo pčelinje društvo ili samo pčele koje se nađu u pojedinim "ulicama" između ramova na kojima nema hrane. Hladno vreme onemogućava kretanje pčela i pomeranje klubeta na veća rastojanja na saću pa se dešava stradanje usled gladi i u slučajevima kada u drugim delovima košnice ima dovoljno hrane (sa strane ili u nastavcima iznad klubeta). Pčele koje su stradale imaju ispružene rilice, uvučene su u prazno saće i nalaze se najčešče na ramovima na kojima nema meda, ili je med udaljen od klubeta. Deo pčela je iz klubeta pao na podnjaču.

Varoa i virusi. Pčelinja društva koja su bila jako zaražena varoom i virusima koje ona prenosi su u većini slučajeva stradala i pre zime, ali ako pčelar to nije uočio ranije, to sada može videti. Znaci koji nas upućuju na ovakvu sumnju su nalaženje košnica u kojima i nema pčela (napustile su košnicu), zatim jako oslabljena pčelinja društva - vrlo malo pčela koje najčešće i uginjavaju zato što ne mogu da obezbede minimalno grejanje klubeta ili eventualnog legla, iscrpljene su i često boluju i od nozemoze.

Nozemoza. Stradanje pčela od nozemoze se obično ne događa sredinom zime već tek pri samom kraju, i u proleće. Znaci koji ukazuju na bolest mogu biti smeđe mrlje od izmeta na košnici, ramovima i saću, pčele koje teško hodaju i poleću, slabljenje pčelinjeg društva i sl. Potrebno je razlikovati nozemozu od uobičajenog čišćenja pčela. Najsigurnija dijagnoza se daje u ovlašćenim veterinarskim ustanovama a da bi se bolest koliko-toliko predupredila, savetuje se slanje uzoraka mrtvih pčela na pregled a to je uostalom po naredbi republičkog veterinarskog inspektora u Srbiji i zakonom obavezujuće za pčelare. Uzorkovanje treba izvršiti najbolje u januaru ili februaru.

Štetočine. Miševi i rovčice mogu da predstavljaju uzroke stradanja pčela jer u jesen i tokom zime ulaze u košnice, uznemiravaju pčele i prave štete. Rovčice se i hrane pčelama, pa mogu da naprave vrlo velike štete. Znak da su bile u košnici su isitnjene mrtve pčele na podnjači (nekada i na satonošama pa i na letu), delovi tela pčela, kao i tragovi njihovog izmeta na satonošama. Znak da su miševi bili prisutni su isitnjeni komadi saća na podnjači, izgriženo i oštećeno saće, a miševi često u košnicama naprave i čitava gnezda.

 

[Nostradamus]

[h=2]Још о ноземози[/h]

Помаже Бог свима!
Ноземоза је једна веома озбиљна, често пута невидљива и тиха болест пчела, која их изнурава и скраћује им животни век. То се директно одражава на принос меда и свеукупно здравље пчелиње заједнице. Некада ноземоза може бити и фатална за пчелињак, уколико је пчелар немаран и на време не реагује. Против ноземозе постоји природни и еколошки Војин Екстрат који се лако прави од Жалфије, Вреска и апотекарског алкохола. Изузетно је ефикасан и најбоље је решење против ноземозе. Додаје се у јесен приликом прихране сирупом или се размућен у већој концентрацији, по мало прска по сатоношама, пчелама, читавим рамовима и унутрашњим зидовима кошнице. Ово прскање по сатоношама или пак читавим рамовима и пчелама, многи врше само када је болест пројавила видњиве симптоме. Но, како разни пчелари и научници тврде, да скоро свака кошница има по мало ноземозе, лично препоручујем да се пчеле само једном у јесен попрскају са јачом концентрацијом Војиног Екстрата директно преко сатоноша и директно по пчелама. Пчеле чисте једна другу, скупљају капљице и разносе лек унутар кошнице. И обавезно им се дода Војин Екстрат кроз сируп. Има и других начина борбе против ноземозе. На пример. Купи се у пчеларској радњи лек под називом Нозецид, и у јесен се даје пчелама кроз сируп (40 до 60 капљица у литар сирупа). Дода им се 2 литра такве прихране у сирупу односа 60 % шећера 40 % воде. Обавезно се у јачој концентрацији (100 капљица нозецида на 1 литар млаке воде са врло мало шећера - око 10 % шећера) пчеле Нозецидом прскају у јесен бар два пута, директно по пчелама преко сатоноша. Неко их у јесен прска са овом јачом концентрацијом и преко свих рамова, што је доста већи посао а мислим да најчешће уопште није потребан и само узнемиравамо пчеле без потребе. У пролеће нозецидом или природним Војиним Екстратом, поготово у марту, пчеле треба директно попрскати преко сатоноша. Неколико пута. Лично то радим три дана узастопно, ако успем због времена. И све ће бити у реду. Ноземозе 99 посто, неће бити а пчеле ће бити активне и енергичне. Ако видите ретки измет пчела на полетаљци и око ње, или на антиварозној подњачи, такве кошнице посебно и више пута треба третирати јачим концентрацијама више дана и то директно по рамовима, пчелама, унутрашњим зидовима кошнице и сатоношама, док се не излече. С Богом!

 

[Nostradamus]

Помаже Бог свима! Спречавање ноземозе врши се и вентилацијом кошнице јер ноземоза воли влагу и хладноћу. Ипак, јача а дужа вентилација кошнице није пожељна у животу пчелиње заједнице ни зими ни лети, јер драстично на дужи рок мења микроклиму кошнице, повећава потрошњу хране а и исцрпљује и додатно упошљава пчеле, што се одмах одражава на залихе хране зими те приносе меда и здравље пчелиње заједнице лети. Влажност ваздуха пчеле саме углавном успевају да регулишу и без посебних мера пчелара њима урођеним методама. Но, краткотрајна јача вентилација од 3 до 7 дана, ако увидимо да је у природи пуно хладних, магловитих и кишних дана, тј. да је влажност ваздуха повећана а температура је и даље ниска (ово се посебно односи на март), се препоручује. У марту месецу масовније креће и легло па се влада више и кондезује. Додатна вентилација кошнице се врши тако што се на краћи рок потпуно уклони новина коју смо зими поставили на вентилациону мрежу поклопне даске, ради утопљавања кошнице. Неки пчелари имају и посебно избушене вентилационе отворе на телима кошнице које по потреби отварају или затварају. Како ћемо проверити да ли је влажност у кошници превелика? Отворићемо фиоку у антиварозној подњачи и ако видимо да се кондезована вода слила на фиоку и да је она баш мокра, подхитно требамо појачати вентилацију јер је влажност превелика. Појачана вентилација у зимским условима повећаће потрошњу хране у кошници па према томе увек треба у свему бити опрезан и вентилацију прилагодити условима пчелиње заједнице. Многи пчелари кажу: "Зими је за пчеле већи проблем превелика влага у кошници него хладноћа". С Богом.
Autor: игуман Петар (Драгојловић)

 

[Nostradamus]

[h=2]Војин лекић против варое[/h]


помаже Бог свима!

Данас у свету постоје многи лекови против варое. Један од новијих је Војин лекић од трава, који спада у природне лекове против варое. Овај лек против варое купио сам од г. Воја Брстине а нешто ми је и поклонио. То је природни лек против варое који је справљен од разних врста трава. Може се користити више пута, од првих топлих дана преко 16 степени у хладу и користи се све до краја пашне сезоне и то сваког месеца од марта до краја септембра. Пчеле се диме преко електричне димилице на батерије а димљење се може вршити и када има меда у кошници и медобер траје.

У димилицу се стави минимално онолико траве колико стане у малим пластичним паковањима за хотелски мед, мада сам ја стављао дупло више. Пчелама, колко сам приметио ништа није посебно сметало. Димио сам их сваки месец некилико пута, а највише крајем јуна и почетком јула месеца. У другој половини јула, и почетком августа стављао сам им искључиво Апигард. Сваки пут када сам димио, димио сам по два пута у размаку од 15 минута. Пчеле су лепо реаговале и нису биле агресивне. Имао сам осећај као да их лек умирује. Од велике је важности да се приликом димљења сви отвори на кошници затворе, осим отвора на лету. Ако ово не урадимо, ефекат димљења неће бити постигнут у правој мери.

Резултати које сам постигао са Војиним лекићем су изузетно добри. У једној ДБ 10 кошници отпало ми је читавих 2 300 варое, у другој ДБ 11 отпало ми је преко 250 варои, у ЛР кошницама отпало је по око 100 вароа у просеку. Вароа ми је отпадала данима после употребе Војиног лекића. Не знам зашто се појавила оволика разлика у броју отпалих вароа, али вероватно је стога што сам оне две ДБ кошнице купио током јесени од 2009. и можда нису најбоље биле истретиране са оксалном те године. Прошле јесени нисам ни оксалну користио.

Проблем који ми се јавио са употребом Војиног лекића против варое је тај што су ми се димилице често прегрејавале и блокирале. Зато сам паралелно користио по две димилице. Господин Воја Брстина је измислио и нови лек против варое, овога пута у течном стању, али како га нисам користио у току прошлог лета, а резултате ћемо ако Бог да видети ове године. Мислим да овај стари Војин лекић против варое можемо користити као један од начина за сузбијање варое. Лично, и Апигард ћу даље користити јер тимол има позитивно дејство на здравље у кошници и мислим да се без обзира на мало вишу цену не треба одустајати од Апигарда. Оксална киселина је такође добро решење за јесен или почетак зиме, зависно од климе и године, и користио сам је све до ове године. Ове године нисам користио оксалну али јесам нови Војин лек против варое (у течном стању) о коме ћу, ако Бог да, други пут нешто написати. Резултате нове стратегије, без оксалне у јесен, ћемо видети на пролеће.

С Богом.

 

[Nostradamus]

[h=2]Kako se zaštititi od ptice pčelarice[/h]
Ptica pčelarica ili na latinskom merops apiaster, je vrlo dobro poznata pčelarima po tome što se hrani pčelama. Ja lično nikad nisam imao problema sa tom pticom, ali moj sestrić jeste, pa ću preneti njegova iskustva.

Zapravo, on je lovac i lov mu je hobi, baš kao i pčelarstvo. Kada su se kod njega prvi put pojavile te ptice, nije se mnogo uzbudjivao, jer kako kaže, nije ni znao da su opasne i da se hrane pčelama. Međutim, kada je to doznao, odmah je krenuo u akciju. Naravno, šta može lovcu prvo da padne na pamet, nego puška. Prvo je počeo tako što je ubijao nekoliko njih, a ostale su se valjda poplašile pa su ređe i dolazile. Naravno, on je bio jako ushićen jer je mislio da je rešio problem, jer je ptica bilo znatno manja, skoro da ih nije ni bilo, kako je on kazao.

Međutim, šta se dešava, ta ptica je zaštićena zakonom kao retka vrsta i ne sme se ubijati. Kada je saznao za to, on je naravno prestao da ih lovi i nakon izvesnog perioda, ptice su se ponovo vratile. Dobijao je razne savete od pčelara, a ono što je on probao i što kod njega funkcioniše je sledeće:

Treba nabaviti nekoliko CD diskova i nekoliko ogledalca. To treba postaviti u blizini košnice da visi o nekom kanapu, o neko drvo. Naime, ptice odbija taj odsjaj i svaki put kada se nađu u blizini, kada je lepo vreme, sunce baca odsjaj i one beže.

Kako kaže, idalje naiđe po neka ptica, ali nije to to, ne načini nikakvu štetu i vrlo brzo pobegne.