kada Pavle govori o nebeskom telu u 15 poglavlju Krincanima poslanice, on to stavlja u kontekst vaskrsenja prilikom koga ce verni dobiti fizicka neraspadljiva tela, a ne o navodnoj dusi koja napusta telo nakon smrti.
Mozes pretraziti celu bibliju i neces naci tekst da se dusa spusta sa neba prilikom vaskrsenja i ulazi u telo da bi ono ozivelo.
Ovakve greske koje pravis jos vise stavljaju pod znak pitanja krstenje Duhom za koje kazes da posedujes, jer covek u kome je Duh Sveti ne pravi ovakve kardinalne greske.
PAVLE O TELESNOM I DUHOVNOM TELU U KONTEKSTU VASKRSENJA:
"А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема. васкрсенија мртвијех?
И ако нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста.
А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.
А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.
Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
А ако Христос не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својијем.
Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.
И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.
Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.
Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.
Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о његову доласку;
Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.
Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.
А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.
Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?
И ми зашто подносимо муке и невоље сваки час?
Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.
Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умријети.
Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
Отријезните се једанпут као што треба, и не гријешите; јер неки не знаду за Бога, на срамоту вама кажем.
Али ће вам рећи ко: како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?
Безумниче! то што сијеш неће оживљети ако не умре
И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.
Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.
Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;
Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.
Тако је и писано: први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.
Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.
Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.
Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.
И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.
А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.
Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помријети, а сви ћемо се претворити.
Уједанпут, у тренућу ока у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: побједа прождрије смрт.
Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? ( 1 Korincanima 15. 12 - 55 )
