Novi Papa

Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
Ne ulazeći ovom prilikom u ocjenjivanje te politike, želim samo naglasiti da je potrebno jasno razgraničiti duhovnu i svjetovnu stranu Vatikana, kada se govori o njemu.

Muy bien. :wink:
Dok je bio papa Benedkt već je govorio o promjenama i o tome kako Vatikanu nema za cilj uspostavljati nove diplomatske odnose s drugim zemljama već živjeti svoje poslanje kao pojedinci i Crkva.





Ali, Jure?! :what: 666, pa još 6? E, jesi se nakitio šesticama.
Zar si ti...?
Nikad za tebe ne bih pomislila da si antikrist, ali stvarno...
:roll:


Jurivaka




UrednikZ.png









Postova: 6.666




 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Muy bien. :wink:
Dok je bio papa Benedkt već je govorio o promjenama i o tome kako Vatikanu nema za cilj uspostavljati nove diplomatske odnose s drugim zemljama već živjeti svoje poslanje kao pojedinci i Crkva.





Ali, Jure?! :what: 666, pa još 6? E, jesi se nakitio šesticama.
Zar si ti...?
Nikad za tebe ne bih pomislila da si antikrist, ali stvarno...
:roll:


Jurivaka






UrednikZ.png













Postova:6.666









Pa, šta da kažem, osim da si u dvoboju sa Spedy-jem poprimila neke njegove manire:what:
I on je vidio antihrista i to, ni manje ni više, nego u jednom papi!? Sve radi tih famoznih šestica. E, sad, pošto sam ja "papa" ovdje, analogija je očigledna.:roll:

PS. Preporučujem da nastavite traganje za antihristom, jer ni ja ni papa to nismo.:D
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
E, sad, pošto sam ja "papa" ovdje
A-ha, zato ti je spedy rekao da si papist. :D



Adrian: Ja govorim o nasilnom širenju jednog vjerovanja (mačem i zastrašivanjem), ataku na kršćanski živalj na istoku i Africi, islamizovanju Španjolske i dijelova Francuske, dobrog dijela Italije itd.. Dakle, prije Prvog križarskog pohoda, istok, Afrika i Europa su bili suočeni s nasilnim islamizovanjem svih kršćanskih predjela (crkava) koji se spominju u Bibliji. Kršćanstvo se nije širilo nasilnim putem, već stradalničkim neodricanja od Sina Božjega. Islam izričito odbacuje da je Isus Sin Božji i zahtijeva da se mi odreknemo tog priznanja. Inače ...


Inače će proći kao ona kršćanka Asia Bibi osuđena na smrt jer rekla da je Isus veći od Muhameda, da je Muhamed umro, a Isus uskrsnuo...Nažalost, ima još takvih primjera.
Kad spominješ Španjolsku, mogu ti reći da sam u Toledu vidjela crkvicu/kapelicu u kojoj se služi liturgija po mozarapskom obredu. Nikad prije nisam čula za taj obred, pa sam bila sumnjičava, ali su mi objasnili da su nakon osmanlijske okupacije ( 711g.) kršćani bili žestoko progonjeni i baš u Toledu je pogubljeno nekoliko tisuća. Od tada su se sakupljali u tajnosti da mogu slaviti Misu. Te kršćene su prozvali imenom mozarabi makar oni nikad nisu prihvatili islam. Još i danas se jednom tjedno slavi Euharistija po tom mozarapskom obredu koji je dosta različit od rimokatoličkog, ali ima sve dijelove, tj. pravoslavljan je. Zapazila sam da baš u tom obredu imaju onaj zaziv: Hagios o Theos, hagios ishyros... samo što je na španjolskom.

U vezi slike Ivana Pavla i Kurana, pogledala sam neke katoličke forume i komentare. Da, veći broj sudionika je izrazio negodovanje prema tom Papinom činu. Drugi pak tumače tu gestu kao izraz poštovanja prema svim ljudima i religijama. Treći kažu da to ništa ne znači (jer Papa nije promijenio nauk Katoličke Crkve u odnosu na islam) nego je jedna od posebnih osobina Ivana Pavla. Naime, kao što mnogi (ili nitko) nije posjetio svog atentatora u zatvoru, niti mu oprostio, niti ga zagrlio...ali, bl. Ivan Pavao je i to učinio.

ali-agca-quiere-rezarle-a_323x216.jpg 3462237w.jpg


Ja nikada nisam čitala Kuran, a ni neću.:) Ipak, mislim da i među muslimanima postoje razlike ili struje: tvrda i malo mekša. E, pa ta malo normalnija, ukoliko ljudi žive po svojoj savjesti, verujem da se spašavaju. Oni se, naravno, spašavaju po Isusu Kristu, makar to ne znaju.
Zar ti misliš drugačije?

 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
04.07.2013
Poruka
60
Aaaa, bojite se? To sam i mislila. Koje konkretne argumente možeš navesti za ovo što pišeš? Nemaš ništa, naravno, ti samo misliš...pa misli, i bori se, Don Kihote, protiv vjetrenjača dok ti pravi neprijatelj potkopava temelje kuće.

Na ove druge komentare nemam nameru da odgovaram i da se vrtim u krug. Odgovor na ovo tvoje pitanje sa argumentima je "JASENOVAC" to nam je svima poznato ovde tako da budem jasan sa argumentom. Bas da vidim kako ces da negiras JASENOVAC
Jos ces da nas ubedis kako je vatikan duhovna institucija xD bas je dobra to neka organizacija koja se povezuje sa raznim zlocinima sirom sveta, divna organizacija nema sta. Ljudi koji su u vatikanu, to su isti oni ljudi sto je Isus izbacio iz svog hrama
Sto se tice Miroljuba Petrovica i Alberta Riveru ja prvi put cujem za te ljude i nemam nameru ni da gledam po netu ko su
Посматрамо ствари из различитог угла. Ти сагледаваш геополитички, док ја гледам религиозно. Мене више не интересује политичка и економска моћ, већ оно што проповеда одређена групација (личност). Не браним ни папу ни Крсташе, јер Крсташи јесу буквално поклали Јерусалим када су ушли. Док су се јединице скупљале на путу до Јерусалима, одређене групе су пљачкале и убијале, силовале. Тако је то са ратом, увек ужас. Ја говорим о насилном ширењу једног веровања (мачем и застрашивањем), атаку на хришћански живаљ на истоку и Африци, исламизовању Шпаније и делова Француске, доброг дела Италије итд. Дакле, пре Првог крсташког похода, исток, Африка и Европа су били суочени са насилним исламизовањем свих хришћанских предела (цркава) који се помињу у Библији. Хришћанство се није ширило насилним путем, већ страдалничким неодрицањем од Сина Божијег. Ислам изричито одбацује да је Исус Син Божији и захтева да се ми одрекнемо тог признања. Иначе...

Ja tebi kazem da su i Hriscani nasilno nametali svoju veru po tome se mi nista drugacije ne razlikujemo od Islama. Pre Hriscanstva su isto postojale vere, nazvane Paganske, sta Hriscani nisu palili Paganske objekte i ubijali Pagane i proterivali sa njihovog ognjista? Sta kao evropljani nisu pravili kolonije po Africi i nasilno nametali Hriscanstvo? Poznata ti je Isusova recenica "prvo izvadi balvan iz oka svoga, pa ces onda videti i trn u oku brata svoga"
U to koja je vera djavolja necu da ulazim a sto se tice Isusa i Sina Bozijeg, pa ni svi Hriscani se ne slazu tu, ima mnogo Hriscana koji imaju drugacije gledanje na tu temu, tako da i u Hriscanstvu to nije razjasnjeno do kraja

Kada se govori o Vatikanu, mnogi najčešće imaju konfuznu predstavu o toj duhovnoj i svjetovnoj instituciji. Naime, često se zaboravlja da je Vatikan i država, sa svim atributima koje imaju i sve druge države svijeta, što će reći, da ga ne determiniše samo duhovna dimenzija i poslanje, nego i politička, i to u istoj mjeri kao i ostale države. Pored ostalog, to znači i da vodi državničku spoljnu politiku i da ta politika, kao i kod svake druge države, odražava, prije svega, njegove interese. Ne ulazeći ovom prilikom u ocjenjivanje te politike, želim samo naglasiti da je potrebno jasno razgraničiti duhovnu i svjetovnu stranu Vatikana, kada se govori o njemu.

Tu duhovno i sveto ne postoji nista, postoji samo maska prelivena cokoladom da je to duhovno i sveto a iza te maske se nalazi zla politika vatikana koja traje vekovima i prosto je zapanjujuce da imamo ljude koji negiraju sve te silne zlocine koje je vatikan uradio i tako se ismejavaju svim tim silnim zrtvama vatikana te "dugovne" organizacije
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
Papa Franjo svećenicima: U Crkvi ima skandala, ali i mnogo svetosti; svetost je veća od skandala

I sada kad sam papa, osjećam se svećenikom – jedna je od ključnih misli iz razgovora koji je papa Franjo imao 16. rujna sa svećenicima Rimske biskupije


Foto: Vatican Radio

Susret je održan u bazilici svetoga Ivana Lateranskoga.
Što je napor za jednoga svećenika, za biskupa, pa i za rimskoga biskupa?
Papa Franjo se u uvodnom govoru zadržao na tom pitanju. Pritom je nazočnim svećenicima, kako izvještava Radio Vatikan, povjerio da ga je na to nadahnulo pismo jednoga starijeg svećenika koji govori upravo o naporu, o
„umoru srca”.

Postoji “radni napor” koji svi poznajemo. Stignemo do večeri, umorni od posla i prođemo ispred tabernakula/ svetohraništa
(tabernakul označava prostor gdje se čuvaju posvećene hostije)
kako bismo pozdravili Gospodina. Jer, uvijek se valja zaustaviti ispred tabernakula – upozorio je Papa. Kada je svećenik u dodiru sa svojim narodom, umara se. Kada svećenik nije u dodiru sa svojim narodom, opet se umara ali loše. Naprotiv, onaj koji je u dodiru s narodom, jer narod – dodao je – uistinu ima mnogo potreba, ali su to Božje potrebe, zar ne?, taj se svećenik doista umara, ali mu nisu potrebne tablete za spavanje.

Postoji, međutim, i „konačni umor” – rekao je potom Papa – koji se vidi prije životnoga zalaza, kada svjetlo postaje tamno. Taj se umor pojavljuje u trenutku kada bi trebala doći pobjeda; ali naprotiv, dolazi taj umor. To se – prema Papinim riječima – događa kada se svećenik ispituje o svojemu životu, kada gleda unatrag, na prijeđeni put, i pita se je li pogriješio, je li njegov život neuspješan. To je umor srca o kojemu je u svojemu pismu pisao spomenuti svećenik. Stoga svećenik koji doživi takvo iskustvo ima moliti sve dok ne zaspi pred tabernakulom. Osim toga, ima tražiti blizinu s drugim svećenicima, i ponajviše s biskupima. Mi, biskupi, imamo biti blizu svećenicima, imamo očitovati ljubav prema bližnjemu, a najbliži su nam svećenici. Biskupu su najbliži svećenici, ali i obratno; svećenicima najbliži ima biti biskup.

Papa je Franjo potom započeo razgovor sa svećenicima svoje biskupije, kojima je rekao da budu slobodni pitati sve što žele. Tako je na prvo pitanje Sveti Otac odgovorio da u pastoralnoj službi ne valja miješati ‘kreativnost’ s činjenjem ‘nečega novoga’. Kreativnost je traženje puta za naviještanje Evanđelja. To ne znači samo promijeniti stvari. Kreativnost dolazi od Duha, a do nje se dolazi molitvom i razgovorom s ljudima – rekao je Sveti Otac te se prisjetio iskustva iz vremena kada je bio nadbiskup Buenos Airesa. S jednim je svećenikom pokušao učiniti njegovu crkvu ugodnijom za vjernike. I zaključili su da bi bilo dobro da crkva bude cijeli dan otvorena, i da uvijek bude jedan ispovjednik na raspolaganju.

To je hrabra kreativnost – istaknuo je papa Franjo. Valja tražiti nove putove; a to je ‘pastoralno obraćenje’. Crkva nam daje vrlo brojne mogućnosti, mnogo slobode za traženje tih stvari. Valja tražiti trenutke prihvata, kada vjernici zbog nečega dolaze u župu – rekao je Sveti Otac te ozbiljno kritizirao one koji se u župi više brinu o tomu kako će tražiti novac za neku potvrdu, nego za sakramente, i tako udaljuju ljude. Naprotiv, potreban je srdačan prihvat, tako da se onaj tko dođe u crkvu osjeća kao u svojemu domu. Da se ne osjeti iskorišten – istaknuo je Papa.

Pritom se Sveti Otac spomenuo jednoga svećenika koji mu je rekao: Ja ne naplaćujem ništa, pa ni misne nakane. Imam jednu kutiju u koju ljudi stave ono što žele. Ali, Oče, imam gotovo dvostruko više od onoga koliko sam imao prije! Jer, ljudi su velikodušni, a Bog blagoslivlja takve stvari – rekao je svećenik. A ako ljudi vide da postoji ekonomski interes – dodao je Papa – udaljuju se.

Na pitanje što sada kaže za sebe, budući da je kao nadbiskup Buenos Airesa rado govorio da je jednostavno – svećenik, Sveti je Otac istaknuo da se uistinu osjeća kao svećenik, biskup…. Bilo bi me strah osjećati se važnijim, jer đavao je lukav. Daje ti da osjetiš da sada imaš moć, da možeš mnogo toga činiti, ali uvijek kruži oko tebe poput lava, kao što kaže sveti Petar – rekao je papa Franjo te zahvaljujući Bogu što nije izgubio taj osjećaj jednostavnosti potaknuo sve da ga, ako jednoga dana primijete da ga je izgubio, upozore na to i pozovu da se obrati.

Sveti je Otac potom govorio o milosrdnim svećenicima. Zaljubljeni se svećenik ima uvijek spominjati prve ljubavi, Isusa, vraćati se onoj vjernosti koja uvijek ostaje i čeka nas – rekao je Papa te dodao da je Crkva koja izgubi pamćenje, elektronska Crkva, koja nema života. Stoga se valja čuvati nepopustljivih svećenika, i onih pretjerano popustljivih. Milosrdan je svećenik onaj koji govori istinu, ali dodaje: ‘Ne boj se, dobri nas Bog čeka. Idemo zajedno’. To treba uvijek imati pred očima: pratiti ljude – istaknuo je Papa – biti suputnici. Do obraćenja uvijek dolazi na putu, a ne u laboratoriju. Božja je istina ta istina, recimo, jednom riječju, ‘dogmatska’, ili ‘moralna’, ali popraćena Božjom ljubavlju i strpljenjem.

U Crkvi zacijelo ima skandalâ, ali i mnogo svetosti, a svetost je veća od skandala – rekao je papa Franjo te dodao – Ima i ‘svakodnevne svetosti’, skrivene, svetosti brojnih majki i žena, brojnih muškaraca koji rade za obitelj cijeli dan. Usuđujem se reći da Crkva nije nikada bila tako dobro kao danas. Crkva neće propasti, siguran sam u to! – istaknuo je Papa.

Na susretu je s rimskim klerom Sveti Otac potom govorio i o praznim samostanima koje treba ustupiti siromašnima. Na kraju se osvrnuo na temu obitelji, a posebno na osjetljivo pitanje ništavnosti braka i drugoga braka. To je pitanje bilo na srcu Benediktu XVI. – rekao je te dodao – Taj se problem ne može svesti samo na to može li se ići na Pričest ili ne, jer tko samo tako vidi to pitanje, ne shvaća bit problema.
Veliki je to problem odgovornosti Crkve prema obiteljima koje žive u toj situaciji. Crkva stoga, u ovom trenutku ima učiniti nešto kako bi riješila problem rastavljenih brakova i o tomu će – kako je rekao – razgovarati na sastanku sa skupinom od osam kardinala, početkom listopada. (ika/bitno.net)

 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Ako je tačno da je istorija učiteljica života, onda bi Katolička crkva trebala mnogo toga da nauči iz svoje istorije! Jedna od njenih kardinalnih istorijskih gešaka je pokušaj da postane i duhovna i svjetovna vladarica svijeta! To je neminovno moralo dovesti, kao što je svojevremeno i dovelo, do situacije da se morala latiti mača i silom rješavati pitanje svoga primata. Na taj način, ne samo da je prenebregla Evanđelje, nego se našla u neprirodnoj sitaciji, nesvojstvenoj njenom duhovnom poslanju i Božijoj riječi koju je trebala da slijedi.
Cijeneći ono što u poslednje vrijeme rade njene duhovne vođe, pape, prije svega, čini se da je ta istorijska lekcija dobro shvaćena.
U pismu koje je papa Franjo nedavno uputio bivšem uredniku italijanskog lista "La Repubblica" Eugeniju Scalfariju, kao odgovor na pitanja koja je ovaj publicista postavio u svome listu, izneđu ostalog se kaže:

"Crkva, vjerujte mi, unatoč svim sporostima, nevjerama, pogreškama i grijesima koje je mogla počiniti i još može počiniti po svojim članovima, nema drugog smisla ni cilja osim živjeti i svjedočiti Isusa..."
 
Član
Učlanjen(a)
25.12.2012
Poruka
1.901
NE katolička nego RIMOkatolička crkva
razlika je velika g.uredniče

katolička crkva je Kristova crkva, Krist je poglavar,
a
RIMOkatoličkoj crkvi je poglavar papa
slobodno se raspitajte ili zavirite u službene dokumente vatikana
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Ja tebi kazem da su i Hriscani nasilno nametali svoju veru po tome se mi nista drugacije ne razlikujemo od Islama. Pre Hriscanstva su isto postojale vere, nazvane Paganske, sta Hriscani nisu palili Paganske objekte i ubijali Pagane i proterivali sa njihovog ognjista? Sta kao evropljani nisu pravili kolonije po Africi i nasilno nametali Hriscanstvo? Poznata ti je Isusova recenica "prvo izvadi balvan iz oka svoga, pa ces onda videti i trn u oku brata svoga"
U to koja je vera djavolja necu da ulazim a sto se tice Isusa i Sina Bozijeg, pa ni svi Hriscani se ne slazu tu, ima mnogo Hriscana koji imaju drugacije gledanje na tu temu, tako da i u Hriscanstvu to nije razjasnjeno do kraja

Прво треба да читаш Нови завет, јер по њему хришћани неће убијати никога, већ ће бити убијани због признања Сина Божијег. То што ти не желиш да улазиш у то, плод је веома добре кампање (сотонске), јер само признањем Сина Божијег имамо Спасење, а то је главни циљ непријатеља да умањи.

18. Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час.
19. Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.
20. И ви имате помазање од Светога, и знате све.
21. Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.
22. Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина.
23. Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има. (1.Јованова 2)


1. Јованова, глава 4
1. Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.
2. По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;
3. А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.


Дакле, дух антихристов је већ онда деловао (многе секте које су се издвајале по својој философији и науци). Још у време апостола су се појавили многи са "мишљењима". Таква "мишљења" су довела до многих јереси и отуда и Први Сабор апостолски, да се те јереси осуде, да се запишу основне смернице и да се Библија полако сабира, да се не би десило да неко лажно и изврнуто учење буде убачено у цркву.


1. Јованова, глава 4
7. Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.
8. Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.
9. Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.
10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;
11. Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.

Што значи да сваког ко долази да нам "проповеда" неке истине (многе секте и сектице), не треба уопште да прихватимо у том својству. Не значи да муслимана или било ког секташа не треба да примамо уопште, само ако долази са намером да нам "открије истину" секташку - антихришћанску. Таквих секти има много, само су сада умањили обијање прагова, већ користе (злоупотребљавају) интернет и телевизију. Јер није проблем ако незнобошцу говориш о Христосу, него је проблем што ове секте убеђују хришћане да не верују правилно. Зато треба да прихвате њиховог пророка (Мухамед, Вајт, Расел, Смит, ...).

Пробај прво да савладаш основе, а онда крени да "мислиш", јер свако је способан да мисли по својој савести, што никако не значи да је по Христосу. Ако знаш основе, онда лако можеш да видиш ко изврће и заврће, ко "мисли", тј. - лаже.


Дела апостолска, глава 8
34. Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?

35. А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
36. Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
37. А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
38. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
39. А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
40. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.


Ако у џамији где је некада био Храм стоји на арапском: "БОГ НЕМА СИНА", да ли је то хришћански или антихришћански? Веома се лако види ако знаш шта треба да гледаш. Ако не знаш шта треба да гледаш, онда слушаш многе "пророке" који те убеде у нешто друго. Мишљења су заиста небитна, то је као да кажеш за белу ограду: мислим да је жућкаста, а ја кажем: мислим да је зеленкаста. А у ствари, и твоје и моје мишљење немају везе са истином. То није ствар укуса и погледа (уметничког и философског), већ аксиом од кога ни један хришћанин не сме одступити, јер само себи може да науди, а може и онима који га слушају.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
06.05.2012
Poruka
2.380
Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина.
А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов

@Adriane, to vrijedi i za "pravoslavne" budiste, tj. one koji su kršteni a prihvaćaju Budu kao drugog Krista i smatraju kako su Buda i Isus jednako veliki.


@Spedy, bit će ti lakše (odahnut ćeš) kad prihvatiš istinu.
Ako ti nešto nije jasno, ti se obrati Vatikanu, a ne da upućuješ Jurivaku na to. Njemu je jasno kao i svim drugima.

Katolička Crkva najveća je kršćanska vjerska zajednica. Osnovna značajka Katoličke Crkve je priznavanje rimskog biskupa (pape) kao vrhovnog autoriteta u vođenju Crkve. Katolička Crkva sastoji se od 23 autonomne (sui iuris) crkve. Najveća od njih je ona u kojoj je i sam papa, Latinska crkva ili Crkva zapadnog obreda. Preostale 22 su istočne katoličke crkve, tj. crkve s istoka koje su nakon velikog raskola priznale papu i obržavaju istočne obrede. Razlika je u obredu, liturgijskom jeziku, crkvenoj disciplini i običajima, dok je ostalo zajedničko, poput vjere, sakramenata i prihvaćanja zajedništva s papom. (Wikipedia)
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107

Antihrist je onaj koji je deo Hriscanstva i on sedi u crkvi Bozjoj.
Takodje, on odrice da Isus nije Hristos jer on sam za sebe tvrdi da je on Hristos u telu.

Ali vas molimo, braćo, za dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, i za naš sastanak u Njemu,
Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni rečju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov.
Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli
Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sesti u crkvi Božjoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog.
Ne pamtite li da sam vam ovo kazivao još kad sam kod vas bio?
I sad znate šta zadržava da se ne javi u svoje vreme
Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.
Pa će se onda javiti bezakonik, kog će Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlošću dolaska svog
Kog je dolazak po činjenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima,
I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli.
I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži;
Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu.
A mi smo dužni svagda zahvaljivati Bogu za vas, braćo ljubazna Gospodu! Što vas je Bog od početka izabrao za spasenje u svetinji Duha i veri istine"
( 2 Solunjanima 2. 1 - 13 )
 
Natrag
Top