Na današnji dan

[PYC]

Na današnji dan, 23. maj


​

Izvor: Beta

​

1430, Zarobljena je Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498. Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaludjer Djirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.

1514. U Madjarskoj je počela seljačka buna pod vodjstvom plemića Djerdja Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

1526. Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533. Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618.Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda I počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni gradjani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

1707. Rodjen je švedski prirodnjak Karl fon Line osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

1848. Rodjen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1886. Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1906. Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen. Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

1908-.Rdjen je američki fizičar Džon Bardin, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem izumeo je tranzistor.

1915. Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920. Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1934. U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.

1937. Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler, osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

1939. Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945. Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio je samoubistvo dan nakon što su ga Britanci zarobili; uhapšen je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic .

1949. Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.

1960. Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili su u Argentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na sudjenju u Jerusalemu Ajhman je osudjen na smrt vešanjem.

1962. U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čije dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971. U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1975. U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994. Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao je predsednik Nemačke.

1997. Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami.

1999. Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran je za predsednika Nemačke.

1999. Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2002. U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

 

[PYC]

Na današnji dan, 24. maj
​

Izvor: Beta

​

1543. Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera i Isaka Njutna.

1544. Rodjen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

1686. Rodjen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt , koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.

1743. Rodjen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara, jedan od glavnih vodja Francuske revolucije, predvodnik montanjara i jedan od organizatora ustanka u maju 1793. kojim je bila zbačena vladavina žirondinaca. U julu iste godine ubila ga je Šarlot Kordej, koja je četiri dana kasnije giljotinirana.

1819. Rodjena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija , kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija je doživela privredni i kulturni uspon i postala je kolonijalna sila.

1822. Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea su potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador je postigao nezavisnost od Španije.

1844. Pronalazač telegrafa Semjuel Morze poslao je prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara (iz Vašingtona u Baltimor) koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?"

1883. Otvoren je Bruklinski most koji je povezao Menhetn sa Bruklinom u Njujorku.

1899. Rodjen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.

1926. Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prvazgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgradjena je uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946.

1941. Nemački ratni brod "Bizmark" potopio je u Drugom svetskom ratu britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara samo trojica su preživeli.

1941. Rodjen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman, poznat kao Bob Dilan, jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964. U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi.

1968. Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik De Gol predložio je referendum; pobunjeni studenti zapalili su Parisku berzu.

1974. Umro je popularni američki džez pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Djuk Elington. Svetsku slavu stekao je posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.

1981. Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera i još sedam ljudi poginulo je kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.

1982. U iransko-iračkom ratu, iranske trupe povratile su Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci.

1992. Kandidat konzervativaca Tomas Klestl izabran je za predsednika Austrije namesto Kurta Valdhajma.

1992. Kosovski Albanci održali su prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji su te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.

1993. Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina gradjanskog rata.

1993. Na Tibetu su izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.

1994. U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo je 270 ljudi.

1995. Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vodja Laburističke stranke, premijer Velike Britanije (1964-1970, 1974-76).

2000. Izrael je, posle 22 godine povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području sa Libanom. Mirovne trupe UN ušle su u to područje 28. jula.

2000. Hrvatska je postala 26. članica programa NATO "Partnerstvo za mir".

2001. Dvadeset troje ljudi je poginulo i više od 300 povredjeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. To je najveća civilna tragedija u Izraelu u protekle 53 godine.

2002. Predsednici Amerike i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, potpisali su ugovor o smanjenju svog nuklearnog oružja za dve trećine u narednih deset godina.

2004. Djaci iz Kragujevca, gimnazijalci, doputovali su u Sarajevo (BiH) u prvu ekskurziju posle 14 godina.

2010. Umrla je velika kneginja Leonida Georgijevna Romanova. Ona je bila i "poslednji predstavnik kuće Romanovih rodjen pre oktobarske
revolucije 1917. godine.

 

[PYC]

Na današnji dan, 25. maj



​

Izvor: Beta

​

1787. Pod predsedništvom Džordža Vašingtona u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803. Rodjen je američki pesnik, esejist i duhovni vodja transcendentalista Ralf Valdo Emerson ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vodja života", "Društvo i usamljenost").

1810. U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840. U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856. Rodjen je francuski maršal Franše Depere, komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879. Rodjen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".

1889. Rodjen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).

1892. Rodjen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rodjen 7. maja.

1895. Britanski pisac Oskar Vajld osudjen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911. Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u gradjanskom ratu.

1915. Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922. Rodjen je Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1923. Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929. U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospodje ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944. Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960. Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.

1961. Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963. Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969. U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.

1979. Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.

1983. U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991. Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci " vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992. Oskar Luidji Skalfaro postao je predsednik Italije.

1993. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Medjunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Medjunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994. Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995. Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

1995. U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996. Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.

1997. Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinudjen je da napusti zemlju.

2000. U stotoj godini života umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemacki film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001. Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001. Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001. Umro je kubanski fotograf Alberto Korda (72), poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vodje Ernesta "Če" Gevare.

2002. U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004. Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.

2004. U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

 

[PYC]

Na današnji dan, 26. maj
​

Izvor: Beta

​

604. Umro je Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40
benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735. Umro je engleski istoričar i kaludjer Sveti Bid, autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda", pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije izmedju prvog i šestog veka.

1521. Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1659. Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.

1805. Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.

1822. Rodjen je francuski pisac Edmon Gonkur. Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana je "Akademija Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagradjuje najbolji roman francuske literature.

1851. U Londonu je počeo prvi moderni medjunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.

1865. Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom gradjanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868. Obešen je irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.

1876. Umro je češki istoričar i političar František Palacki , organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuredjenje Austro-Ugarske.

1896. Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.

1912. Rodjen je madjarski političar Janoš Kadar, lider madjarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Madjarskoj koja je
ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923. Održana je prva motociklistička trka "24 casa Le Mana".

1942. U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.

1955. U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPŠ Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je
to prva zvanična poseta predstavnika ŠSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani
medjudržavni odnosi.

1966. Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1972. U Moskvi je potpisan prvi sporazum ŠSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976. Umro je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ("Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Niče", "O suštini istine").

1978. Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta
Sergeja Djagiljeva.

1991. Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.

1991. Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginula su sva 223 putnika i člana posade. Medju poginulim su bila i trojica Jugoslovena.

1997. Australijski premijer Džon Hauard zvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovodjenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.

1998. Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2001. Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.

2002. Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2003. U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Yak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih
mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.

2004. Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.

 

[PYC]

Na današnji dan, 27. maj
​

Izvor: Beta

​

1358. Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz
obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564. Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin , vodja frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

1679. Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti gradjane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugradjeni su kasnije u ustav SAD.

1703. Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806. Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840. Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860. Djuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868. U Mostaru je rodjen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878. Rodjena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905. U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909. Rodjen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

1910. Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923. Rodjen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer , jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973.
Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1937. U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt", jedan od najvećih mostova u svetu.

1941. Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942. U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960. U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom
Girselom na čelu.

1964. Umro je indijski državnik Džavaharlal, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988. Sirijske trupe ušle su u južna predgradja Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe izmedju rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992 U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.

1993. U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997. NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o medjusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1997. Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uredjuje status diplomatskih predstavništva.

1999. Medjunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001. U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2002. Na referendumu u Tunisu gradjani su se izjasnili za ustavne reforme na osnovu kojih predsednik Zine El Abidine Ben Ali može, praktično, da ostane doživotno na vlasti.

2006. U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.

 

[sendi]

Na današnji dan, 28. maj

Na današnji dan, 28. maj

B92

1522. Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.

1660. U Osnabriku je rođen DŽordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.

1738. Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.

1759. Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće
evropske koalicije protiv Napoleona.

1812. Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834. U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.

1843. Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.

1879. Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1884. Rođen je češki državnik Eduard Beneš,osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.

1934. Kanađanka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.

1937. Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da
okupiraju Čehoslovačku.

1937. Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije ("Praksa i teorija individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom karakteru").

1940. Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.

1944.Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević,profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

1961. Ukinut je "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.

1971. SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.

1972. U Parizu je umro vojvoda od Vindzora, koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.

1976. SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1976. Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, s prekidima, građena 24 godine.

1982. Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.

1986. Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalnestanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji".

1987. Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.

1995. U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.

1995. Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.

1995. Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja". Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film "Otac na službenom putu".

1997. Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1998. Izvršivši petu nuklearnu probu, Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.

1999. Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SRJugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

2001. U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.

2002. Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio jegubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.

2004. Direktor i glavni urednik podgoričkog lista "Dan" Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30
godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.

2008. Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.

 

[sendi]

Na današnji dan, 29. maj

Na današnji dan, 29. maj

Izvor: Beta

1167. Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige u bici kod Lenjana pobedila trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.

1453. Posle duge opsade, Turci osvojili Konstantinopolj i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1500. Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijas, koji je otkrio Rt dobre nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.

1839. Uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.

1868. U Beogradu, u Topčideru, ubijen knez Mihailo Obrenović. Atentatori uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen bivši knez Aleksandar Karađorđević.

1894. Rođen američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, autor filmova "Šangaj ekspres" i "Plavi anđeo", u kojima se proslavila Marlen Ditrih.

1903. U Beogradu ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenović izvršila grupa oficira. Novi kralj Srbije postao Petar I Karađorđević.

1914. U sudaru britanskog putničkog broda Carica Irske i norveškog teretnjaka Storstat na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo 1.012 osoba.

1917. Rođen američki državnik Džon Ficdžerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963, kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929. Prikazan prvi zvučni film u boji "On With the Show". Film prikazan u Njujorku.

1942. Umro američki filmski i pozorišni glumac Džon Barimor, poznat po ulogama ljubavnika u doba nemog filma.

1953. Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj osvojili, prvi u svetu, Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu, visok 8848 metara.

1968. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije koju je sprovodio režim Jana Smita.

1972. Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson u Moskvi potpisali deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.

1979. Umrla zvezda nemog filma Meri Pikford. S Daglasom Ferbanksom, D.V. Grifitom i Čarlijem Čaplinom 1919. osnovala United Artists Corporation.

1985. Na stadionu Hejsel u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona italijanskog prvaka Juventusa i engleskog Liverpula, poginulo 39, povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.

1990. Boris Jeljcin izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin 26. marta 2002. izabran za predsednika Rusije.

1994. U izbeglištvu u Čileu umro Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke od 1976. do 1989, kada je, pod pritiskom masovnih antirežimskih protesta, primoran da ode sa vlasti. Pod njegovim nadzorom 1961. izgrađen Berlinski zid.

1997. Loran Kabila preuzeo dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo, 12 dana pošto su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Seku.

1999. Hrvatska odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima nad srpskim civilima u operaciji Oluja u avgustu 1995.

2001. Četiri sledbenika Osame bin Ladena, šefa Al Kaide, osuđena u SAD za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve ambasade SAD u Africi.

2002. U Velikoj Britaniji Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora. Prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo tako visok položaj.

2003. Na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu preminuo bivši načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske i haški zatvorenik, privremeno pušten na slobodu radi lečenja, Momir Talić.

2003. Predsednik SAD Džordž Buš povukao naredbe, objavljene 11 godina ranije, koje su omogućile uvođenje sankcija Jugoslaviji. Na snazi ostale sankcije koje se odnose na bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.

2004. Umro Arčibald Koks, specijalni tužilac u aferi Votergejt, kog je smenila Bela kuća. Njegova smena izazvala političku buru koja je uzdrmala podršku predsedniku SAD Ričardu Niksonu.

2005. U Libanu održani parlamentarni izbori, prvi u 30 godina bez prisustva sirijskih snaga.

2005. Francuzi ubedljivom većinom na referendumu odbacili ustav Evropske unije. Francuska, jedna od osnivačica EU i prva država koja je odbacila ustav EU, koji je do tada ratifikovalo devet evropskih država. Dva dana kasnije premijer Francuske Žan-Pjer Rafaren podneo ostavku, na taj položaj imenovan Dominik de Vilpen.

2006. U zemljotresu od 6,3 stepeni Rihterove skale na indonežanskom ostrvu Java poginulo 5.115 osoba.

 

[sendi]

Na današnji dan, 30. maj

Na današnji dan, 30. maj

Izvor: Beta

Spaljena Orleanka, ubijeni Marlou i Truhiljo, umrli Rubens, Poup, Volter, Rajt, Plehanov, Pasternak i Savić, rođeni Bakunjin i Gudmen

1431. U Ruanu na lomači spaljena francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka. Po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je činila jeres i da je veštica. Rehabilitovana na reviziji procesa 1456, odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena za sveticu.

1498. Kristofer Kolumbo sa šest brodova isplovio iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet. Tokom tog putovanja otkrio Trinidad i obale Južne Amerike, odnosno stigao do ušća reke Orinoko u Atlantski okean.

1536. Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom Džejn Sejmor, 11 dana po pogubljenu njegove druge žene Ana Bolen.

1593. U tuči u jednoj londonskoj kafani ubijen Kristofer Marlou, najznačajniji engleski dramski pisac renesanse pre Šekspira.

1640. U Antverpenu umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Kao uglednom građaninu poveravane mu diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.

1744. Umro engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup.

1778. Umro francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku.

1814. Rođen ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru. Uspeo da pobegne na zapad Evrope i nastavio revolucionarne aktivnosti.

1848. SAD i Meksiko ratifikovali sporazum iz februara 1848, posle poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara u sastav SAD ušle meksičke teritorije Novi Meksiko i Kalifornija i delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876. Zbačen turski sultan Abdul Azis, na presto stupio njegov nećak Murat V. Murat V svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1909. Rođen američki klarinetist i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez-muzičar tridesetih godina, "kralj svinga". Svirao i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.

1912. Umro američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije. 1903. s bratom Orvilom izveo prvi let avionom u istoriji vazduhoplovstva.

1913. U Londonu zaključen mirovni ugovor članica Balkanskog saveza, odnosno Bugarske, Srbije, Crne Gore i Grčke, i Turske, kojim je okončan I balkanski rat. Turska tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj Carigrad sa okolinom.

1918. Umro ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. 1883. u Ženevi osnovao prvu rusku marksističku grupu Oslobođenje rada, koja je početkom devedesetih usko sarađivala s Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio kao kobnu grešku.

1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo s 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln, u II svetskom ratu.

1956. Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala u SSSR, u prvu posetu posle smrti Staljina i raskida s Moskvom 1948.

1960. Umro ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, posle čega je Pasternak izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u "Doktor Živago" štampan 1988.

1961. Iz zasede ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.

1973. Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle dogovor o normalizaciji odnosa, posle 32 godine dugog prekida.

1980. Papa Jovan Pavle II stigao u Pariz, u prvu posetu nekog pape Francuskoj od 1814.

1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 757, kojom su Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni i Hercegovini, uvedene sankcije koje podrazumevaju ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

1992. U Beogradu, ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem protestovalo protiv rata u SFRJ i saosećanje sa svim žrtvama.

1994. Umro srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo razvoju procesa nuklearne fisije.

1995. Rusija formalizovala odnose s NATO-om, ali ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.

1998. U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu poginulo najmanje 3.000 ljudi.

1999. U vazdušnim udarima NATO-a na Jugoslaviju pogođen senatorijum u Surdulici. Poginulo 20 osoba.

1999. U juranjavi posle rok-koncerta u Minsku poginule 54 osobe. Jurnjava nekoliko hiljada mladih počela kada su pokušali da se sklone u podzemnu železnicu od iznenadne oluje.

2000. Vojna komanda na Fidžiju proglasila vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.

2001. Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine u II svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89 godina star Anton Malot, osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva tri i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

2003. Savet bezbednosti UN odobrio slanje mirovnih trupa u severoistočnu provinciju Ituri u Kongu radi uspostavljanja mira i sigurnosti u regionu, narušenih nasiljem između etničkih milicija. EU odobrila odlazak oko 1.400 svojih trupa u tu zemlju.

2004. Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio da je izraelska invazija na Liban 1982. uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio Sandej tajms iz Londona. Agenti Mosada uhapsili Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael, gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.​

 

[sendi]

Na današnji dan, 31. maj

Na današnji dan, 31. maj

Izvor: Beta

​

1594 - Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto , jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud") .

1740 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih Drugi Veliki.

1793 - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.

1809 - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci
su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn.Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je
himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba").

1819 - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "slobodan stih" (vers libre) u francuskoj poeziji.

1859 - Počeo je da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu.

1902 - Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat ukojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910 - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924 - Kina je priznala SSSR.

1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao
zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari").

1931 - U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.

1938 - Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film"Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939 - Danska je s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku.

1961 - Južna Afrika je proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970 - U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992 - U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996 - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997 - Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu.

2000 - U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske PetarMladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 1980-tih postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001 - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu,izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata.

2003 - U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen je Erik Robert Rudolf osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce, kao i u
Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine.

2003 - Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion "Konkord" francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let. Četiri takva aviona biće
izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.

2005 - "Vašington poust" je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974. godine.

2007 - Uhapšen je haški optuženik, penzionisani general VojskeRepublike Srpske Zdravko Tolimir i isporučen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine nad Muslimanima u Srebrenici I Žepi 1995. godine.

2010 - Umro je britanski fotograf Brajan Dafi jedan od umetnika koji su obeležili svet fotografije šezdesetih godina prošlog veka. Zajedno sa kolegama Dejvidom Bejlijem i Terensom Donovanom činio je "crnu trojku", trio koji se proslavio portretima glumaca, manekena i muzičara u Londonu tih godina.

 

[sendi]

Na današnji dan, 1. jun

Na današnji dan, 1. jun

Izvor: Beta

1198. Vizantijski car Aleksije III Andjeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja u korist turskog vazala Jovana
Zapolje.

1780. Rodjen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. Rodjen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mladji sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karadjordjevića i vladao je do smrti 1860.

1869. Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i gradjanski brak.

1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. Rodjen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926. Rodjena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole
vruće"). Nadjena je mrtva 1962. godine.

1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karadjordjević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946. Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vodjom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osudjen je na smrt i streljan.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici ŠSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Chosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beogradjana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su
9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije gradjanskog rata.

1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006. Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008. Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.