Šta je novo?

Na današnji dan

  • Začetnik teme BaneFromDaHood
  • Datum pokretanja
K

katamaniak

UREDNIK
Učlanjen(a)
24.03.2015
Poruka
3.974
Na današnji dan, 31. januar


'Izvor: Beta

1747 - U londonskoj bolnici "Lok" otvorena je prva klinika u svetu za venerične bolesti.

1808 - Napoleon je anektirao Dubrovačku Republiku. Aneksiju je proglasio general Ogist Marmon (Auguste Marmont), vojvoda od Raguze. Time je prestala da postoji Dubrovačka Republika, a taj grad je 1815. na Bečkom kongresu dodeljen Austriji.

1841 - Rođen je Laza Kostić, začetnik moderne srpske poezije, poslednji veliki pesnik među srpskim romantičarima. Pored poezije, pisao je drame, eseje, kritike, bavio se filozofijom, prevođenjem i novinarstvom. Pristalica vođe vojvođanskih Srba Svetozara Miletića i borac za ujedinjenje Srba, bio je poslanik u ugarskom saboru (zbirka "Pesme" među kojima je najpoznatija "Santa Maria della Salute", drame "Maksim Crnojević", "Pera Segedinac").

1917 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru" u nameri da neograničenim podmorničkim ratom prinudi Veliku Britaniju na kapitulaciju. Nemačko torpedovanje američkih brodova koji su dovozili oružje Velikoj Britaniji, nagnalo je dotad neutralne SAD da uđu u rat protiv Centralnih sila.

1918 - U Rusiji je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po starom, Julijanskom kalendaru, a sledećeg dana datum je označen kao 14. februar, po novom, Gregorijanskom kalendaru.

1930 - Otvorena je Londonska pomorska konferencija koja se završila 22. aprila sporazumom Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana o regulisanju podmorničkog ratovanja.

1946 - Jugoslovenska Ustavotvorna skupština donela je prvi Ustav države pod novim nazivom, Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

1950 - Predsednik SAD Hari Truman (Harry) objavio je da je naložio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956 - Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln (Alan Alexandre Milne), autor popularnih priča za decu "Vini Pu".

1958 - Prvi američki veštački satelit "Eksplorer I" lansiran je iz baze Kejp Kanaveral, na Floridi.

1962 - Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, Kuba je isključena iz Organizacije američkih država i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962 - Umro je karikaturista Petar (Pjer) Križanić, jedan od rodonačelnika jugoslovenske karikature, pisac i esejista, i jedan od osnivača satiričnog lista "Ošišani jež" (1935). Posle Drugog svetskog rata objavio je mapu "Protiv fašizma".

1964 - Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9", koja se tri dana kasnije meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Mecesa.

1971 - Između Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974 - Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin (Samuel Goldwyn), jedan od osnivača kompanije "Metro-Goldvin-Majer" ("Najbolje godine našeg života", "Male lisice", Porgi i Bes").

1990 - U Moskvi je otvoren američki restoran "brze hrane" "Mekdonalds".

1994 - U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene kod centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a mnoge ranili.

1996 - Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Elizabet Ren saopštila je da u Bosni ima oko 200 do 300 masovnih grobnica i da su za zločine tokom bosanskog rata, pored Srba odgovorni i bosanski Hrvati i Muslimani.

1996 - Tamilski bombaš-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu. Od eksplozije je poginulo 90 i ranjeno od 1.400 ljudi.

1997 - U sukobu naoružanih Albanaca i srpske policije kod Vučitrna na Kosovu ubijena su tri Albanca i ranjena tri pripadnika MUP-a Srbije.

1998 - Skupština Republike Srpske na zasedanju u Banjaluci odlučila je da se sedište Vlade Republike Srpske premesti s Pala u Banjaluku.

2001 - Nakon devetomesečnog suđenja, škotski sud osudio je na doživotni zatvor Libijca Abdel Baset al Megraha zbog podmetanja bombe u avion Pan Am-a, koji se decembra 1988. srušio kod škotskog grada Lokberija, a poginulo je 270 ljudi. Njegov saučesnik Amin Kalifa Fahim je oslobođen.

2002 - Katolička crkva u Irskoj pristala je da plati odštetu od 110 miliona dolara ljudima koji su detinjstvo proveli u crkvenim sirotištima, gde su ih sveštena lica seksualno zlostavljala. Do tada je tužbe podnelo 3.500 ljudi koji su živeli u takvim crkvenim institucijama.

2006 - Umrla je Koreta Skot (Coretta Scott) King, supruga Martina Lutera (Luther) Kinga, koja je posle njegove smrti, postala lider borbe za rasnu jednakost u SAD.

2007 - Umro je američki romanopisac Sidni Šeldon (Sydney Sheldon) dobitnik Oskara za najbolji scenario 1948. godine za komediju "The Bachelor and the Bobby Soxer" sa Kerijem Grantom (Cery), Mirnom Loj (Myrna Loy) i Širli Templ (Shirley Temple) u glavnim ulogama.

2011 - Umro je Peter Egner, osumnjičen da je kao pripadnik nacističkih okupatorskih snaga za vreme drugog svetskog rata u Srbiji učestvovao u ubistvu oko 17.000 ljudi, a čije je izručenje Srbija svojevremeno tražila od SAD.

2012 - Japanske vlasti su nakon katastrofe u Fukušimi ograničile trajanje nuklearnih reaktora na četrdeset godina.

2015 - Izbio je požar u biblioteci ruskog Instituta za društvene nauke u Moskvi, gde se čuva više od 14,2 miliona primeraka knjiga i rukopisa.
 
K

katamaniak

UREDNIK
Učlanjen(a)
24.03.2015
Poruka
3.974
Na današnji dan, 1. februar


Izvor: Beta

1650 - U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu "Rasprava o metodi". Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748 - Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija "Zajedno".

1793 - Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840 - U američkom gradu Baltimoru je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893 - Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896 - Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901 - U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1908 - U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918 - Topovskim pucnjem sa admiralskog broda "Sankt Georg" označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i streljana. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1924 - Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1942 - Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je predsednik marionetske vlade u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu.

1946 - Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1946 - Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Najom.

1966 - Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.

1974 - U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo, poginulo je više od 220 ljudi.

1979 - Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

1990 - Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991 - U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana, poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992 - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, čime je formalno završen "hladni rat".

1995 - Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996 - Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe "jednom zauvek".

2000 - Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Presševo, Bujanovac i Medveđa u kojima Albanci čine većinu stanovništva.

2003 - U nesreći Spejs šatla "Kolumbija" koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD), poginulo je svih sedam astronauta.

2004 - U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je 117 osoba, među kojima i guverner Erbila.

2004 - U metežu tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji poginuo je 251 vernik.

2007 - Umro je Đankarlo Menoti slavni kompozitor i osnivač festivala "Dva sveta" u gradu Spoleto u italijanskoj provinciji Umbrija 1957, a kasnije i festivala "Spoleto SAD" u Čarlstonu u Južnoj Karolini, potom u Melburnu u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku za opere "Konzul" i "Svetac iz Bliker ulice".

2009 - Ustoličenje mitropolita Kirila na mesto 16. patrijarha Moskve i cele Rusije obavljeno je u moskovskoj crkvi Hrista Spasitelja.

2012 - Preminula je poljska pesnikinja Vislava Šimborska, dobitnica Nobelove nagrade 1996. Objavila je petnaestak zbirki poezije, prevođenih na više svetskih jezika ("Dozivanje Jetija", "Stotinu radosti", „Ljudi na mostu", "Kraj i početak").
 
Poslednja izmena:
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.972
Na današnji dan, 2. februar


Izvor: Beta


1509 - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536 - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709 - Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman "Robinson Kruso".

1808 - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834 - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848 - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878 - Grčka je objavila rat Turskoj.

1895 - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ("Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima").

1907 - Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920 - Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924 - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1943 - Kod Staljingrada sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964 - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1970 - Umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1978 - Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986 - U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990 - Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996 - Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli zvezda holivudskog mjuzikla ("Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši").

1997 - U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002 - Holandski princ Wilem-Aleksander oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003 - U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.

2004 - Umro je britanski istoričar Alan Bulok autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije".

2005 - Umro je Maks Šmeling, bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.

2007 - Umro je pijanista Džo Hanter dobitnik tri muzičke nagrade "Gremi".

2008 -Protiv plana turske vlade da dozvoli studentkinjama da na univerzitetima nose muslimansku maramu, što je shvaćeno kao uvođenje radikalnijeg oblika islama, protestvovalo je nekoliko hiljada ljudi u Ankari.

2009 - Libijski lider Moamer el Gadafi, izabran je za predsedavajućeg Afričke unije. Gadafi je godinama unazad zagovarao projekat jedinstvene afričke vlade, kao jedini način da se afričke zemlje izbore sa siromaštvom i pacifikuju konflikte bez mešanja Zapada.

2014 – Umro je američki glumac i režiser Filip Simor Hofman dobitnik Oskara, poznat po ulogama u filmovima “Kapoti”, "Sumnja", "Talentovani gospodin Ripli", "Magnolija", "Veliki Lebovski"...

2015 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je tužbe Hrvatske protiv Srbije i Srbije protiv Hrvatske, za genocid.
 
Poslednja izmena:
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.972
Na današnji dan, 3. februar


Izvor: Beta, Tanjug


1014. Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović,jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandijei Luksemburga.

1969. Palestinski nacionalni kongres je izabrao JaseraArafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazumapotpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udariou kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. Legendarni američki rok producent, Fil Spektor,koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

2006. Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1.414 putnika, mahomegipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je 387 putnika.

2007. U samoubilačkom bombaškom napadu u blizini pijace učetvrti Sadirija u Bagdadu poginulo je 137 osoba.
 
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.972
Na današnji dan, 4. februar


Izvor: Beta, Tanjug

211 - Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks, osnivač dinastije Severa. Ograničio je vlast Senata, umesto kojeg je "Carski savet" počeo da izdaje zakone. Oslanjao se isključivo na armiju i započeo je niz takozvanih vojničkih careva, pošto je posle njegove smrti, vojska počela samovoljno da postavlja, zbacuje i uklanja careve, sve do stupanja na presto Dioklecijana 285.

1746 - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796. pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je otišao u izbeglištvo i 1817. je umro u Švajcarskoj.

1783 - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789 - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za šefa države.

1872 - Rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

1881 - Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od
1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika vlade, a potom posle smrti Staljina, do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889 - Rođen je jugoslovenski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu "Magnum crimen", objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: "Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva", "Latinska paleografija", "Vatikan i Jugoslavija", "Scriptura Beneventana", "Evangeliarium Spalatense", "Masarik i Jugosloveni", "Iz rimske književnosti", "Sveslovenska misao", "Dva antipoda", "Franjo Rački", "Valtazar Bogišić i Franjo Rački", "Nikola Vulić, naučnik i čovek".

1890 - Rođen je Dragoslav Stojanović, srpski slikar, karikaturista i novinar. Bio je saradnik lista "Ošišani jež", autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu "Vreme" i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine
1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade "Novo vreme". Streljan je 1945. zbog plakata "Majko Srbijo pomozi" koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja "na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom". Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

1897 - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1899 - Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme Špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898. što su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku
ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su stekli nezavisnost tek 1946.

1900 - Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan "pesnik Pariza". Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea "Obala u magli", "Hotel Sever", "Dan se rađa", "Ljubavnici iz Verone", "Deca raja", "Vrata noći". Dela: zbirke pesama "Reči", "Veliki prolećni bal", "Kiša i lepo vreme".

1901 - Umro je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne
stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sada Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u
istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu "Slavjanka", čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

1902 - Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina
Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904 - Japanska ratna mornarica blokirala je rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski rat, koji je četiri dana kasnije započeo Japan bez objave rata.

1908 - Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio "Gran pri". Napisao je eseje
"Između trube i tišine" i dramu "Zopir".

1927 - Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv
ujedinjenja Srba.

1930 - Rođen je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji "Savez demokratske omladine Jugoslavije" posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani "Vreme čuda", "Hodočašće Arsenija Njegovana", "Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana", "Kako upokojiti vampira", "Zlatno runo", "Atlantida", "Novi Jerusalim", "Argonauti", "Pisma iz tuđine", "Godine koje su pojeli skakavci", "Besnilo", drame "Kako zabaviti gospodina Martina", "Na ludom belom kamenu", scenario za film "Dan četrnaesti".

1938 - Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je Joahima fon Ribentropa.

1940 - Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u Sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi, sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945 - Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u dvorcu Livadija, u Jalti na Krimu, osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata. Postignuta je saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud. Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na
osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana Šubašića.

1946 - Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod okupacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. U međuratnom periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u istoriografiji, od teze da je bio izdajnik u službi okupatora,do
teze da je u pitanju tragična figura - čovek koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda. Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima zbrinuli one koji su izbegli od hrvatskih ustaških zločina u
"Nezavisnoj Državi Hrvatskoj", kao i sa drugih okupiranih teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918. i iz njih je izašao kao veoma ugledan. Dela: "Srpska vojska i solunska ofanziva", "Srpska vojska na albanskoj golgoti", "Kralj Aleksandar
I ujedinitelj".

1948 - Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u okviru Britanskog komonvelta.

1961 - U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio je oštrom represijom. Angola je bila portugalski posed od 1483. a stekla je nezavisnost 1975.

1966 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona tipa "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginule su 133 osobe, putnici i članovi posade.

1972 - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974 - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976 - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a čak milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976 - Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978 - Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog predsednika Šri Lanke.

1980 - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se apstrakciji.

1989 - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20. veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodrigez, blizak Stresnerov saradnik.

1990 - U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992 - Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1997 - U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa "Ć- 53 sikorski" poginula su 73 vojnika.

1998 - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2003 - Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ pretvorena u znatno labaviju Državnu zajednicu - koja se pokazala kao kratkotrajna.

2003 - Umro je Stefan Boca, episkop Srpske pravoslavne crkve, profesor bogoslovlja i crkveni pisac. Bio je profesor Bogoslovije Svetog Save u manastiru Rakovica, a potom nastavlja studije na Koledžu Svetog Avgustina u Kenterberiju, gde ga je zatekao izbor za episkopa dalmatinskog. Podigao je i obnovio desetine hramova srpske crkve, otvorio bogosloviju u manastiru Krka, napisao, objavio, preveo i publikovao niz važnih dela: "Katihizis Istočne
Pravoslavne Crkve", "Pravoslavna Dalmacija" N. Milaša, "Manastir Krupa 1317-1967", "Dalmatinski episkop Simeon Končarević i njegovo doba", "Dalmatinska Lazarica i pravoslavni Kosovljani", "Osam vekova Studenice". Jedan je od najzaslužnijih za podizanje nove zgrade Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Bio je aktivan i cenjen u svetskim ekumenskim krugovima.

2005 - Italijanska novinarka Djulijana Zgrena, dopisnica italijanskih dnevnih novina "Il Manifesto", oteta je u centru Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do aerodroma, na auto u kojem se nalazila pucala američka patrola. Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari
je, štiteći je, poginuo.

2005 - Julija Timošenko, jedan od lidera "narandžaste revolucije" postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

2006 - Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom "Ženska mistika" postavila temelje modernog feminističkog pokreta. Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj rođendan, u 85. godini.
 
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.972
Na današnji dan, 5. februar


Izvor: Beta

1596 - Japanski šogun Hidejoši zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički "mučenici".

1679 - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela "Noah", "Lucifer" i "Adam u izgnanstvu" ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792 - Britanci su zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814 - U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840 - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885 - Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom "Nezavisna država Kongo".

1887 - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera "Otelo".

1893 - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917 - Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919 - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta (PASOK) 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971 - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983 - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1983 - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan "dželatom iz Liona" skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988 - Vrhovni sud SSSR je ukinuo presudu kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih "čistki" osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993 - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievič, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ("Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa", "Iznenada prošlog leta").

1994 - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996 - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobođen optužbe.

1997 - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997 - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta građana zbog falsifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999 - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000 - Umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2002 - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel uputio je izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu "Patris Lumumba" za promociju demokratije u toj zemlji.

2003 - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije (1994) potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2004 - Umro je Džon Henč, zvanični autor Mikija Mausa, dugogodišnji crtač u studiju Volta Diznija i zvanični portretist Mikija Mausa. Henč je dobitnik Oskara za specijalne efekte u filmu "20.000 milja pod morem", snimljenom 1955.

2005 - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.

2009 - Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Kosovu i pozvao članice EU koje nisu priznale tu bivšu srpsku pokrajinu da to učine. Rezolucija definiše obaveze EU prema Kosovu u cilju njegovog razvoja i članstva u Evropskoj uniji.

2012 - U Ukrajini je umrla 131 osoba zbog jakih hladnoća.
 
M

maja_jevtic

UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
9.972
Na današnji dan, 6. februar


Izvor: Beta, Tanjug

1515 - Umro je venecijanski izdavač i štampar Aldo Manucio, poznat po tome što je prvi upotrebio kurzivna slova (italic) i uveo mali praktičan format. Njegova izdanja (aldine) danas su bibliofilske retkosti.

1701 - Počeo je rat za špansko nasleđe nakon kojeg je Španija izgubila Gibraltar, posede u Holandiji, Milano, Napulj i Sardiniju. Rat je vođen na evropskom tlu i u kolonijama, a završen je Utrehtskim mirovnim ugovorom 1715.

1793 - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, reformator italijanskog pozorišta. Napisao je preko sto pozorišnih komada i smatra se osnivačem italijanske realističke komedije ("Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac").

1830 - U Srbiji je objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.

1864 - U Beču je umro Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1876 - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Inicijator je bio vojni lekar Vladan Đorđević, a za prvog predsednika je izabran mitropolit Mihajlo.

1905 - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970, kada je podneo ostavku pod pritiskom radničkih nemira. Godine 1949. bio je sklonjen iz partijskog rukovodstva i potom uhapšen kao nacionalista. Iz zatvora je pušten krajem 1954. Važio je za simbol otpora sovjetskoj vlasti.

1931 - Rođena je Marija Estela Isabelita Martines, kasnije poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974, kada je na tom položaju nasledila preminulog supruga Huana Dominga Perona. S vlasti je zbačena vojnim udarom 1976, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru do 1981.

1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959, a za film "Američka noć" dobio je Oskara.

1952 - Umro je britanski kralj Džordž VI tokom čije vladavine je Indija stekla nezavisnost (1947), a britanski kraljevi izgubili titulu "car Indije". Nasledila ga je ćerka, kraljica Elizabeta II.

1958 - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted". Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je engleski tim igrao utakmicu evropskog Kupa šampiona s "Crvenom zvezdom".

1993 - Umro je američki teniser Artur Eš, prvi crni igrač koji je pobedio u Vimbldonu 1975.

1993 - Predstavnici tri zaraćene strane u Bosni odbili su na pregovorima u Njujorku mirovni plan kopredsednika Konferencije o bivšoj Jugoslaviji. Kopredsednici Vens i Oven zatražili su od Saveta bezbednosti UN da obavezujućom rezolucijom podrži taj plan, a predsednik SAD Bil Klinton najavio je alternativni plan za rešavanje bosanske krize.

1994 - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1999 - U zamku Rambuje kod Pariza predsednik Francuske Žak Širak otvorio je mirovnu konferenciju o Kosovu. Jugoslovensku delegaciju predvodio je potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a albansku jedan od lidera Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači.

2000 - Finska je dobila prvu ženu predsednika države Tarju Halonen, dotadašnju ministarku inostranih poslova.

2000 - Rusija je objavila završetak vojnih operacija u glavnom gradu Čečenije, Groznom.

2001 - Na izborima u Izraelu pobedila je desničarska partija Likud, a njen lider Arijel Šaron je izabran za premijera, umesto Ehuda Baraka, čija je laburistička partija pretrpela poraz.

2001 - Nakon pedeset godina, po prvi put je kineski brod legalno uplovio i ukotvio se na ostrvu Ćuemoj, koje se nalazilo pod tajvanskom vlašću.

2002 - Katolički sveštenik Atanas Seromba predao se Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid u Ruandi koji su 1994. izvršili pripadnici etničke zajednice Hutu nad Tutsima.

2004 - U samoubilačkom bombaškom napadu u moskovskom metrou poginulo je 41 osoba, a povredjeno više od 100 osoba.

2007 - U 79. godini umro je Slavko Mihalić, hrvatski pesnik i akademik, nosilac brojnih književnih nagrada i priznanja ("Put u nepostojanje", "Početak zaborava", "Darežljivo progonstvo", "Ljubav za stvarnu zemlju", "Vrt crnih jabuka", "Prognana balada").

2009 - Pakistanski nuklearni naučnik Abdul Kadir Kan, smatran tvorcem atomske bombe Pakistana, nakon pet godina je oslobođen iz kućnog pritvora. Kan je 2004. godine priznao da je prodavao nuklearne tajne Iranu, Libiji i Severnoj Koreji.

2012 - Teniser Srbije Novak Đoković dobitnik je nagrade Svetske sportske akademije "Laureus" za najboljeg sportistu u 2011. godini.

2012 - Talas hladnog vremena koji je zahvatilo Evropu odneo je više od 350 života i izazvao haos u saobraćaju.
 
Top