Na današnji dan

MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
30.879
Na današnji dan, 11. januar


Izvor: Beta
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

347 - Rođen je vizantijski car Flavije Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, poslednji vladar jedinstvenog Rimskog carstva (379-395). Želeći da uspostavi što čvršće državno jedinstvo proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i zabranio paganske kultove. Posle njegove smrti vlast su preuzeli njegovi sinovi, na Zapadu Honorije, a na Istoku Arkadije.

1503 - Rođen je italijanski slikar i bakrorezac Đirolamo Frančesko Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, najznačajniji predstavnik manirizma u gornjoj Italiji. Otkrio je nove mogućnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.

1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija. Prihod je korišten za obnovu utvrđenja, luka i drugih javnih radova.

1735 - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrovića, koji su kasnije postali i svetovni vladari. Zavladičio ga je srpski patrijarh Arsenije Čarnojević 1696. u Sečuju. Na poziv Rusije ušao je 1711. u rat protiv Turske, a 1718. učestvovao je u mletačko-austrijskom ratu protiv Turaka. Učvrstio je odnose s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno je podigao ugled Crne Gore. Posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović. Lik vladike Danila u akciji protiv poturica opevao je Njegoš u "Gorskom vencu".

1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme najvećeg uspona Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena, posebno u "novinama i javnim spisima".

1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1919 - Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austo-Ugarske monarhije do njenog raspada 1918. Mirom u Trianonu 1920. Transilvanija je formalno dodeljena Rumuniji.

1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanađanin Leonard Tomson.

1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan "poslednjim velikim viktorijancem", ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama ("Pod zelenim drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani Džud").

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur.

1946 - Ustavotvorna skupština u Tirani je proglasila Narodnu Republiku Albaniju.

1962 - Pod snežnom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, život je izgubilo više od 3.000 ljudi.

1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi, čije obimno, raznovrsno i osobeno delo predstavlja izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. Od 1931. radi nadrealističke prostorne konstrukcije i ekstremno izdužene bronzane ljudske likove ("Kola", "Projekat za jedan trg", "Sedam figura i jedna glava").

1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1989 - Ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting građana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu s Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem.

2000 - Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika doneo je opštu amnestiju za pripadnike Islamske armije spasa i za uzvrat zatražio raspuštanje njihove organizacije.

2001 - Vlada Burundija i pobunjenička grupa Hutu, jedna od dve etničke manjine, postigli su dogovor o povlačenju svojih trupa iz Demokratske Republike Kongo.

2003 - Indijska vlada i pokret Naga, jedan od najstarijih separatističkih pokreta u Aziji, postigli su dogovor da petogodišnji prekid vatre postane stalan.

2008 - Umro je ser Edmund Hilari Novozelanđanin, prvi čovek koji je osvojio vrh sveta Mont Everest i ušao u legendu kao jedan od najvećih avanturista 20. veka.

2010. - Umro Erik Romer, francuski reditelj, scenarista i filmski kritičar, rodonačelnik francuskog "novog talasa", urednik "Filmskih svezaka". Radio je na preko 50 filmova od kojih je režirao 24, među kojima su najpoznatiji "Noć kod gospođice Mod” i "Klerino koleno".

2014 – Preminuo je bivši izraelski premijer i general Arijel Šaron, koji se nalazio u komi od januara 2006. godine kada je pretrpeo moždani udar. Šaron će ostati upamćen po povlačenju izraelske vojske i evakuisanju jevrejskih naseljenika iz pojasa Gaze u leto 2005. godine, što je bio šokontan preobražaj za lidera koji je dugo zagovarao naseljavanje okupiranih teritorija.

2015 - U drugom krugu šestih predsedničkih izbora u Hrvatskoj pobedila je kandidatkinja HDZa Kolinda Grabar-Kitarović, čime je postala prva žena na funkciji predsednika Republike Hrvatske.
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
30.879
Na današnji dan, 12. januar


Izvor: Beta četvrtak, 12.01.2017. | 00:00
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

812 - Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).

1519 - Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.

1628 - Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".

1829 - Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.

1876 - Rođen je američki pisac Džon Grifit, poznat kao Džek London, jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".

1899 - Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje DDT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.

1932 - Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.

1953 - Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.

1964 - U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.

1976 - Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.

1977 - Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.

1990 - Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991 - Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.

1992 - Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.

1993 - Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.

1996 - Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998 - Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.

1998 - U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.

2002 - Umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.

2003 - Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.

2005 - Evropski parlament usvojio je prvi Ustav Evropske unije, koji nikada nije zaživeo jer je predlog tog ustava odbačen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je "Lisabonski ugovor" koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica EU.

2010 - U razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti poginulo je 316.000 ljudi, oko 300.000 je povređeno, a preko milion ljudi je ostalo bez kuća.

2015 – Avganistan je dobio novu vladu jedinstva tri meseca posle stupanja predsednika Ašrafa Ganija na dužnost i višegodišnje političke napetosti, ekonomske stagnacije i jačanja islamista. Vlada je rezultat višenedeljnih pregovora rivala sa predsedničkih izbora 2014., Ganija I Abdulaha Abdulaha.

2016 – U ekspoliziji u centru Istanbula poginulo je 10 turista iz Nemačke. Za napad kod Teodosijevog obeliska, 25 metara od Plave džamije i nedaleko od Aje Sofije, najpopularnijih turističkih destinacija u gradu, osumnjičen je jedan Sirijac.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Na današnji dan, 13. januar


Izvor: Beta
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg
1806 - Rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović. Najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista - jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte. Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje". Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.

1854 - Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogućio prodor na Daleki Istok, američki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sadašnji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata američkoj trgovini. U potonje četiri godine potpisivanjem sličnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni položaj. Zbog opšteg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio šoguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlučnim carskim
reformama okončan tradicionalni poredak i započela je odlučna modernizacija japanske države.

1893 - Osnovana je britanska Laburistička partija, čiji je predsednik postao škotski radnički vođa Džejms Kir Hardi.

1898 - Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u
kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio
oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1906 - Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik - pre italijanskog pronalazača Giljelma Markonija.

1915 - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1935 - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Društva naroda upravljala Francuska, nadmoćna većina je glasala za pripajanje Nemačkoj. Nemački vođa Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ograničenja, uključujući zabranu naoružavanja, nametnutu poraženoj Nemačkoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.

1941 - Umro je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu "Uliks", na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru "na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', čiji se gotovo svaki detalj može naći u 'Uliksu'". Ostala dela: romani "Portret umetnika u
mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke
"Dablinci", drama "Izgnanici".

1945 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu započela veliku ofanzivu na Nemačku - 180 sovjetskih divizija ubrzo je probilo nemačke položaje u Poljskoj i istočnoj Pruskoj u dubini od oko 150 kilometara.

1963 - U vojnom udaru ubijen je prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

1972 - Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

1977 - Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, čiji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. Filmovi: "Kej Orfevr" ("Zlatni lav"), "Misterija Pikaso" ("Zlatna palma"), "Ubica stanuje u broju 21", "Gavran", "Nadnica za strah", "Dijaboilik", "Istina".

1985 - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je najmanje 428 putnika.

1991 - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1995 - Bivši državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio je u američkom Kongresu da su rat u Jugoslaviji izazvale Slovenija i Hrvatska i da u sukobima koji su usledili Srbi ni izdaleka nisu jedini krivci.

1998 - Pad transportnog aviona avganistanske kompanije "Arijana Afgan erlajnz" u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana nije preživeo niko od 51 osobe, putnika i članova posade.

2000 - Bil Gejts, koosnivač "Majkrosofta" i zvanično najbogatiji čovek u svetu, prepustio je položaj izvršnog direktora kompanije svom "broju dva" Stivu Balmeru.

2001 - U zemljotresu sa epicentrom u blizini San Salvadora, glavnog grada centralnoameričke države El Salvador, poginulo je najmanje 725 ljudi.

2002 - Preminuo je književnik Antonije Isaković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i njen potpredsednik od 1980. do 1992. godine. Dobitnik je Zmajeve nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, Ninove, Sedmojulske, kao i Andrićeve nagrade. Napisao je romane "Gospodar i sluge", "Tren 1" i "Tren 2", "Ni jedan zločin", knjigu "Govori i razgovori", zbirke pripovedaka "Velika deca", "Paprat i vatra", "Prazni bregovi" i "Obraz".

2006 - Umro je Dimitrije Perišić, utemeljivač savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu. Rukovodio je izradom prvog Regionalnog prostornog plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.

2012 - Preminuo je Miljan Miljanić, legendarni trener Crvene zvezde i Real Madrida, dugogodišnji selektor jugoslovenske fudbalske reprezentacije i počasni predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Bio
je predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije punih dvadeset godina.

2012 - Luksuzna krstarica "Kosta konkordija" nasukala se na hrid kod ostrva Điljo, u Tirenskom moru, i delimično potonula, pri čemu su poginule 32 osobe, a preko 60 je povređeno. U trenutku nesreće na luksuznom kruzeru nalazilo više od 3.200 putnika i preko 1000 pripadnika osoblja broda.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Na današnji dan, 14. januar


Izvor: Beta
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1742 - Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej (Halley), direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1784 - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809 - Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1826 - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osnivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.

1840 - U kneževini Srbiji za školsku slavu je proglašen Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva svetog Savu. Prva proslava Savindana održana je 1812. u Zemunu, a himna svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

1867 - U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović.

1892 - Rodjen je srpski klasični filolog Miloš Djurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije, prevodio je Platona, Aristotela, Tukidida i druge pisce i sve velike antičke tragičare ("Istorija helenske književnosti", "Istorija helenske etike").

1897 - Rodjen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učesnik atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (Franz) 1914. u Sarajevu, osudjen je na 16 godina zatvora i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Posle oslobodjenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi FNR Jugoslavije.

1898 - Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol (Lewis Carroll), autor fantastičnih bajki "Alisa u zemlji čuda" i "Alisa s onu stranu ogledala".

1907 - Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko 1.000 ljudi.

1941 - Rodjen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovodjenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998.

1943 - U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta (Roosevelta), Čerčila (Churchilla) i De Gola (Gaulle). Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji.

1953 - Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvodjača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito.

1957 - Umro je Hemfri Bogart (Humphrey), jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica", legendarnu popularnost stekao je u filmovima "Kazablanka" i "Malteški soko".

1969 - Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 4" s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije "Sojuz 5" u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u "Sojuz 4". To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti.

1991 - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno delo "Savremeni srpskohrvatski jezik".

1991 - U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata (Yasser), medju kojima i Abu Ijad (Iyad), jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.

2003 - U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije.

2004 - Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine.

2008 - Umro je Anhel Gonsales (Angel Gonzalez) jedan od najvećih španskih pesnika i pripadnik generacije književnika poznatih po borbi protiv diktature Fransiska Franka (Francisco Franko).

2009 - Umro je istaknuti hrvatski vajar Dušan Džamonja.

2009 - Sud u Parizu oslobodio je šest lekara i farmaceuta optužbe za smrt 117 dece koja su 1980-tih tretirana hormonom rasta i potom obolela od Krojcfeld-Jakobsove bolesti.

2010 - Umro je američki pevač i tekstopisac Bobi Čarls (Bobby Charles) autor poznatih hitova "See You later Alligator" i "Walking to New Orleans".

2014 - U potapanju broda koji je prelazio reku Nil poginulo je 200 ljudi koji su bežali od oružanih sukoba u Južnom Sudanu. U Južnom Sudanu su se sukobile pristalice predsednika Salve Kira i njegovog bivšeg zamenika Rika Mačara koji je prerastao u sukob etničkih razmera – narod Nueri protiv naroda Dinke.

2016 - Makedonski premijer Nikola Gruevski podneo je ostavku, kako bi bila formirana prelazna vlada sa zadatkom da pripremi vanredne parlamentarne izbore, a kao deo političkog Dogovora iz Pržina koji su podržali Socijaldemokratski savez Makedonije, VMRO DPMNE, Demokratska unija za integraciju (DUI) i Demokratska partija Albanaca (DPA).
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
30.879
Na današnji dan, 15. januar


Izvor: Tanjug0
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg
69 - Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudivši ga na samoubistvo.

1535 - Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu "poglavara Crkve" u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

1559 - Elizabeta Tjudor, ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Engleske.

1582 - Posredovanjem pape Grgura XIII koji je najpoznatiji kao inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska noć), sklopljen je mir rimokatoličke Poljske i pravoslavne Rusije, kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.

1804 - Počela je seča srpskih knezova i vidjenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vidjenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karadjordja u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vodju).

1809 - Rodjen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovodjen geslom - svojina to je kradja, u delu "Šta je svojina" zalagao se za ukidanje svojine. Takodje je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao "trećoj formi društva", što je teorijski razradio u delu "Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede". Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici
i na desnici.

1891 - Rodjen je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izlagao vlastita uverenja. Veći deo njegovih dela odraz su čvrstog komunističkog opredeljenja. Dela: "Ljudi, godine, život" zbirke priča "Trinaest lula", "Priče ovih godina", romani "Život i smrt Nikolaja Kurbova", "Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika", "Ljubav Žane Nej", "Špekulanti", "Leto 1925. godine", "U Protočnom sokaku", "Moskva suzama ne veruje", "Burni život Lazika Rojtšvaneca", "Dan drugi", "Bez predaha", "Južni vetar", "Oluja", "Pad Pariza", "Deveti talas".

1905 - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, jednog od prvaka Srba u
tom kraju, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve.

1918 - Rodjen je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vodja zavereničke vojne organizacije "slobodni oficiri" i inicijator državnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egipćani referendumom vratili na položaj šefa države.

1919 - U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vodje nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

1920 - Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska komunistička federacija - Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije - kao deo Komunističke internacionale.

1929 - Rodjen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vodja pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on "opasnost za američko društvo" što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osudjen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

1942 - U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum grčke i jugoslovenske izbegličke vlade o uzajamnoj pomoći u borbi za obnovu monarhije.

1943 - Amerikanci su posle višemesečnih ogorčenih vazdušnih, pomorskih i kopnenih borbi izbacili u Drugom svetskom ratu japanske trupe sa strateški važnog pacifičkog ostrva Gvadalkanal. Time je zaustavljeno napredovanje imperijalnog Japana prema Australiji.

1969 - Poleteo je sovjetski kosmički brod "Sojuz 5" s trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa "Sojuzom 4" lansiranim prethodnog dana, što je bilo prvo spajanje kosmičkih letilica s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1971 - Asuansku branu u Egiptu na reci Nil otvorili su egipatski predsednik Anvar el Sadat i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

1973 - Izraelski premijer Golda Mejer razgovarala je u Vatikanu s papom Pavlom VI, postavši tako prvi predsednik vlade jevrejske države koji se susreo s poglavarom rimokatoličke crkve.

1986 - Sovjetski lider Mihail Gorbačov saopštio je plan za oslobadjanje Zemlje od nuklearnog oružja za 15 godina".

1992 - Države članice EZ odlučile su da "otvore proces priznavanja Slovenije i Hrvatske". Istog dana to su učinile Austrija, Belgija i Velika Britanija.

1993 - SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, pravdajući to opasnošću "masovnog gubitka života u moru" zbog talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.

1996 - Teško oboleli premijer Grčke Andreas Papandreu podneo je ostavku.

1998 - Milo Djukanović je preuzeo dužnost predsednika Crne Gore.

2000 - U holu beogradskog hotela "Interkontinental" ubijen je Željko Ražnatović "Arkan".

2001 - Započela je s radom Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

2004 - Novčanice s likom Sadama Huseina prestale su da važe kao legalno sredstvo plaćanja u Iraku.

2006 - Socijalistkinja Mišel Bašele postala je prva žena predsednik u istoriji Čilea.

2006 - Umro je kuvajtski emir šeik Džaber al Ahmed al Sabah, koji se na čelu države nalazio se od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.

2006 - Američka svemirska sonda "Stardast", s važnim prvim uzorcima kometne i medjuzvezdane prašine, uspešno se spustila u pustinji u američkoj saveznoj državi Juti.

2007 - Umro je Bo Jibo, poslednji od "osmorice besmrtnih". Veteran kineske komunističke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od "osmorice besmrtnih", grupe revolucionarnih veterana, medju kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih 20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podržao odluku da se pošalje vojska radi gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen.

2009 - Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o proglašenju 11. jula "Evropskim danom uspomene na žrtve genocida u Srebrenici". Predlog rezolucije su podneli poslanici evropskih liberala, Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin i potpresednica EP Dijana Volis a inicijativa je došla od udruženja žrtava Srebrenice i verskog starešine bosanskih muslimana Mustafe Cerića.

2012 - Kragujevački alpinista Dragan Jovović osvojio je Južni pol, najjužniju tačku naše planete. Jovović je prvi Srbin koji je osvojio Južni pol.

2014 - Novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
27.06.2011
Poruka
10.512
Na današnji dan, 16. januar


IZVOR: BETA

135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1547 - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.

1778 - Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-83). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.

1794 - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela "Opadanje i propast Rimskog carstva", koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

1864 - Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

1908 - U Beogradu je otvoren hotel "Moskva", podignut na mestu kafane "Velika Srbija". Zgradu su projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.

1920 - U SAD je stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

1927 - Umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu (1910). Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju (1919-20) ("Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva", "Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje", "Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja").

1945 - Pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana je nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Nemci su u toj operaciji izgubili 220.000 vojnika (110.000 zarobljih), savezničke snage 77.000 (21.000 zarobljenih).

1957 - Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u 20. veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1969 - U centru Praga češki student Jan Palah izvršio je samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968.

1969 - Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima "Sojuz 4 "Vladimir Šatalov i "Sojuz 5" Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov su prvi put u istoriji spojili dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979 - Šah Irana Reza Pahlavi je napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.

1987 - Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang.

1991 - SAD i zapadni saveznici započeli su u Zalivskom ratu operaciju "Pustinjska oluja" masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.

1993 - U opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo je osam, a ranjeno 19 ljudi od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

1996 - Premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo je ostavku.

1998 - U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.

2000 - Za predsednika Čilea izabran je Rikardo Lagos. On je prvi predsednik socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, koga su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

2001 - U pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo (Zair) ubijen je predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo je njegov sin Žozef. Kabila je na vlast došao u maju 1997. godine posle pobune, koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

2001 - U Ljubljani je umro Sergej Krajger, poznati slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFR Jugoslavije od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.

2002 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio sankcije protiv terorističke mreže Al Kaida i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

2003 - Iz svemirskog centra Kenedi na Floridi, lansiran je šatl "Kolumbija". Neposredno pred sletanje na Floridi (1. februar) posle 16-dnevne misije, šatl se raspao u plamenu iznad Teksasa. Poginulo je svih sedam astronauta, među kojima je bio i prvi izraelski astronaut Ilon Ramon.

2004 - Vrhovni sud Španije podržao je zabranu radikalne baskijske separatističke partije Batasuna, za koju se dugo veruje da predstavlja političko krilo oružane baskijske terorističke grupe ETA. Batasuna je prva partija koja je od 1975. godine zabranjena u Španiji.

2005 - Na izborima u Hrvatskoj predsednik Stjepan Mesić osvojio je u drugom izbornom krugu novi petogodišnji mandat.

2006 - Amerikanac koji je dezertirao iz redova marinaca tokom rata u Vijetnamu, uhapšen je u Teksasu nakon 36 godina bekstva.

2009 - Preminuo je beogradski novinar, publicista i jedan od najpoznatijih filmskih kritičara Bogdan Tirnanić.

2014 - Više od 1.000 ljudi je stradalo u dvonedeljnim borbama, najžešćim od početka sukoba između suparničkih pobunjeničkih grupa u Siriji, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.

2014 - Dimitrije Janićijević, kandidat Samostalne liberalne stranke za gradonačelnika Kosovske Mitrovice, ubijen je ispred svoje kuće u severnom delu ovog grada.

2016 - Tai Ing Ven (59) izabrana je za prvu ženu predsednicu Tajvana kao liderka Napredne demokratske partije (DPP) koja se otvoreno zalaže za nezavisnost Tajvana od Kine. Kineska vlada tvrdi da je Tajvan deo njene teritorije i gotovo sve zemlje u svetu priznaju da je Tajvan neotuđivi deo NR Kine.

2016 - Iranu su ukinute sankcije, na osnovu sporazuma ove zemlje i šest svetskih sila (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska i Nemačka) od 14. jula 2015. godine kojim se ograničava iranski nuklearni program u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
24.03.2015
Poruka
5.410
Na današnji dan, 17. januar


IZVOR: BETA
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1377 - Papa Grgur XI obnovio je papsko sedište u Rimu i time okončao avinjonsko "zatočeništvo" papa. Sedište papa bilo je premešteno u Avinjon (Francuska) 1309. nakon poraza Bonifacija VIII u sukobu s franačkim kraljem Filipom IV Lepim.

1562 - Stupio je na snagu edikt iz Sen Žermena (Januarski edikt) kojim su priznati hugenoti (protestanti) u Francuskoj. Istog dana, vođe katolika - vojvoda od Giza i kardinal od Lorene, formirali su uniju (kasnije Sveta liga) koja je blokirala primenu edikta i izazvala verske ratove koji su, uz povremene prekide, 36 godina razarali Francusku. Ratovi su prekinuti Nantskim ediktom koji je 1598. izdao Anri IV.

1600 - U Madridu je rođen Pedro Kalderon de la Barka, jedan od najvećih španskih dramskih pisaca. Proslavio se jednočinkama s motivima iz Biblije, a njegova filozofska drama "Život je san" zadržala se do danas u pozorištima.

1706 - Rođen je američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin, borac za slobodu čoveka, učesnik u Američkom ratu za nezavisnost, jedan od tvoraca "Deklaracije o nezavisnosti" i Ustava SAD. Kao naučnik poznat je po izumu gromobrana i otkriću toka i karakteristika Golfske struje. Osnovao je prvu javnu biblioteku u Americi, Filozofsko društvo Pensilvanije i "Akademiju" koja je prerasla u Univerzitet Pensilvanije.

1732 - Rođen je kralj Poljske Stanislav II Ponjatovski. Tokom vladavine (1764-95) bio je prisiljen na tri deobe teritorije - 1772, 1793. i 1795. Abdicirao je nakon potpisivanja treće deobe.

1773 - Engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom "Rezolušn" prvi prešao Antarktički krug.

1863 - Rođen je ruski pozorišni glumac, teatrolog i reditelj Konstantin Sergejevič Stanislavski. Osnivao je Hudožestveni teatar u Moskvi 1898. i bio umetnički rukovodilac i ideolog tog pozorišta do kraja života 1938. Kao veliki pozorišni inovator, imao je značajan uticaj na savremenike.

1863 - Rođen je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, ministar u vladi liberala 1905-15. i u koalicionoj vladi 1915-16, premijer 1916-22. Jedan je od utemeljivača engleskog radničkog zakonodavstva kojim su uvedeni osmočasovno radno vreme za rudare, pravo na štrajk, državne penzije, zdravstveno i socijalno osiguranje. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju posle Prvog svetskog rata i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi.

1874 - Umrla su braća Čang i Eng, blizanci srasli levom, odnosno desnom stranom grudnog koša. Rođeni su u Sijamu (Tajland) i od njih potiče naziv sijamski blizanci. Bili su svetska atrakcija i proživeli su 63 godine materijalno osigurani zaradom od nastupa u cirkusima.

1919 - Poljski kompozitor Ignaci Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi premijer Republike Poljske, uspostavljene po Prvom svetskom ratu.

1945 - Sovjetske trupe i Poljske patriotske snage su u Drugom svetskom ratu oslobodile Varšavu, više od pet godina nakon pada glavnog grada Poljske u ruke nemačkih nacista.

1959 - Senegal i Francuski Sudan doneli su odluku o formiranju federalne države pod nazivom Republika Mali. Odluka je stupila na snagu u aprilu.

1961 - Ubijen je Patris Lumumba, bivši premijer Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje, simbol borbe protiv kolonijalizma i heroj "crne Afrike". Protivustavno je smenjen s položaja premijera 5. septembra 1960, a 1. decembra uhvatili su ga vojnici generala Mobutua i odveli u Katangu, gde je ubijen.

1964 - Umro je slikar i grafičar Đorđe Andrejević-Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje Jugoslavije. Ilustrovao je i opremio brojna književna dela.

1966 - U sudaru iznad Španije američkog bombardera "B-52" i španskog aviona za snabdevanje gorivom, poginulo je osam ljudi, a bombarder je bio prinuđen da u Atlantski okean odbaci hidrogensku bombu koja nije eksplodirala.

1991 - SAD i zapadni saveznici izveli su u Zalivskom ratu drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu; a za uzvrat tri iračke rakete "skad" eksplodirale su u Tel Avivu.

1995 - U zemljotresu koji je pogodio šire područje japanskog grada Kobea poginulo je više od 6.400 ljudi, a materijalna šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.

1997 - U Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila rimokatolička crkva.

2000 - U Centru bezbednosti u Cetinju registrovana je Crnogorska pravoslavna crkva.

2002 - U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoreni su grad Goma i okolna sela, poginulo je više od 100 ljudi, a desetne hiljada su ostale bez svojih domova.

2002 - Umro je španski pisac Kamilio Hose Sela dobitnik Nobelove nagrade za knjževnost 1989. godine. Autor je romana "Porodica Paskvala Duartea".

2003 - Vlada Bugarske ukinula je sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene 1998, ali su ostala zamrznuta sredstva koja pripadaju bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, njegovoj porodici i osmorici bivših visokih funkcionera.

2004 - Umro je Rej Stark, holivudski producent i "lovac na talente" čiji opus obuhvata preko 125 filmova, među kojima su i "Smešna devojka" i "Noć iguane".

2005 - Umro je bivši lider Komunističke partije Kine Džao Cijang koji se 1989. godine usprotivio primeni vojne sile protiv studenata koji su demonstrirali na trgu Tjenanmen u Pekingu, tražeći demokratizaciju zemlje. Nakon toga je smenjen i ostatak života proveo je u kućnom pritvoru.

2008. - Nekadašnji svetski prvak u šahu, amerikanac Bobi Fišer koga su popularno zvali "šahovski Mocart", preminuo je u 65. godini.

2010 - Milijarder i desničar Sebastijan Pinera pobedio na izborima za predsednika Republike Čile. Pinera je prvi demokratski izabrani desničarski presednik nakon 52 godine.

2014 – Vatikan je objavio da je prethodni poglavar Rimokatoličke crkve, papa Benedikt XVI raščinio tokom dve godine skoro 400 sveštenika zbog zlostavljanja dece.
 
UREDNIK
Učlanjen(a)
24.03.2015
Poruka
5.410
Na današnji dan, 18. januar


Izvor: Beta
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1520 - Kralj Danske i Norveške Kristijan II osvojio je Švedsku.

1535 - Španski konkvistador Fransisko Pisaro osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.

1654 - Vođa zaporoških kozaka, hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67).

1689 - Rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje. Autor je kapitalnog dela "Duh zakona" u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije.

1778 - Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča.

1871 - U Dvorani ogledala palate u Versaju kralj Pruske Vilhelm I je proglašen za prvog cara novog, Nemačkog carstva.

1882 - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor popularnih romana za decu "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

1904 - Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant. Igrao je u komedijama Hauarda Hoksa, a tumačio i karakterne uloga u filmovima Alfreda Hičkoka (Hitchcock) ("Strašna istina", "Filadelfijska priča", "Sever-severozapad", "Drž'te lopova!").

1909 - Rođen je pisac Oskar Davičo, koji je 1950-ih i 1960-ih godina znatno uticao na poeziju Jugoslavije. Bio je i jedna od najaktivnijih i ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", romani "Pesma", "Beton i svici").

1919 - Francuski premijer Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne odštete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944 - Nakon sedmodnevnih žestokih borbi, sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, gde je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.

1974 - Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael su potpisali sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.

1977 - U avionskoj nesreći kod Sarajeva poginuli su predsednik Saveznog izvršnog veća (vlade) SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.

1977 - U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

1989 - Četvrti dan uzastopno hiljade Čehoslovaka slivale su se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti skandirajući "Sloboda", "Istina" i "Ljudska prava" u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.

1991 - Parlament Jordana je osudio avionske napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njihovih saveznika Irak je lansirao osam raketa "skad" na Izrael, u pokušaju da ga uvuče u Zalivski rat.

1996 - Poslanička grupa vladajuće partije Grčke, socijalističkog PASOK-a, izabrala je reformistu Kostasa Simitisa za premijera, pošto je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu podneo ostavku.

1997 - Franc Vranicki podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kome je bio skoro 11 godina.

1999 - Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera proglasi "personom non grata" i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u SRJ, dodatno je zaoštrila odnose Beograda s međunarodnom zajednicom.

2001 - SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa SRJ. Ukidanja te zabrane i američkih sankcija otvorilo je vrata za davanje stranih kredita SRJ.

2002 - Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je poginulo 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv Vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti.

2003 - Na Šestom vanrednom kongresu za predsednika Socijalističke partije Srbije (SPS) ponovo je izabran Slobodan Milošević, iako je već bio u pritvoru u Hagu.

2005 - Evropski proizvođač aviona "Erbas" predstavio je u Tuluzu (Francuska) svoj novi avion A380, najveći putnički mlaznjak koji je ikad napravljen. Novi dvospratni avion ima raspon krila od 80 metara, rep visok kao sedmospratnica i više od 550 sedišta. U njegov razvoj uloženo je 13 milijardi dolara.

2009 - Premijeri Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Julija Timošenkopostigli su sporazum o snabdevanju Ukrajine gasom i transportu ruskog gasa do evropskih potrošača.

2015 – U Maliju je okončana jedna od najtežih epidemija ebole u zapadnoj Africi koja je odnela preko 6.500 ljudskih života.

2016 - Mišel Turnije, jedan od velikih francuskih pisaca druge polovine 20. veka, dobitnik nagrade Gonkur za delo "Kralj vilovnjak", umro je u 92. godini.

2016 - Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov poverio je Emilu Dimitrievu mandat da formira prelaznu vladu koja će pripremiti vanredne parlamentarne izbore zakazane za 24. april.
 
Poslednja izmena:
UREDNIK
Učlanjen(a)
24.03.2015
Poruka
5.410
Na današnji dan, 19. januar


Izvor: Beta, Tanjug
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1419 - U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V, koji je time okončao osvajanje Normandije.

1736 - Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat. Svojim pronalascima (1765) razvio je i usavršio konstrukciju parne mašine koja je postala glavni pokretač
industrijske revolucije u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka.

1785 - U Novom Sadu umro je Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen je u Vukovaru 1726. i bio je jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Njegovo najznačajnije književno delo je "Život Petra Velikog", a delo "Kaligrafija" (1778) donela mu je članstvo u Bečkoj umetničkoj akademiji.

1809 - Rođen je američki pisac Edgar Alan Po. Za života gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. U spisu "Filozofija kompozicije" analizirao je pesnicki postupak najčuvenije poeme "Gavran". Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskog romana.

1853 - U Rimu je prvi put izvedena Verdijeva opera "Trubadur".

1878 - Srpska vojska je u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.

1899 - Velika Britanija i Egipat uspostavili su zajedničku kontrolu nad Sudanom.

1902 - U Petrogradu je rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u 20.
veku. U mnogobrojnim delima proučavao je sve vidove života Vizantije, a njegova "Istorija Vizantije" prevedena je na više svetskih jezika.

1916 - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.

1918 - Boljševici su u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.

1919 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva je zadržala Julijanski kalendar.

1938 - Umro je Branislav Nušić, najveći srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori su mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima ("Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik").

1938 - Vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka bombardovalo je u Španskom građanskom ratu Barselonu i Valensiju. Poginulo je najmanje 700 ljudi.

1945 - Sovjetska Crvena armija je u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu, zauzela poljski grad Krakov.

1966 - Indira Gandi izabrana je za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija. Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja ubili su je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.

1983 - Umro je srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika "Osnove histologije" i "Osnove embriologije" i "Medicinskog rečnika" koji je preveden na više stranih jezika.

1983 - U Boliviji je uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.

1989 - SSSR je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

1993 - Prve američke jedinice napustile su Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.

1995 - Ruske trupe zauzele su predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.

2000 - U egzilu u Tunisu umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi, koji je napustio Italiju 1994. nakon što je optužen za korupciju.

2002 - Umro je Marti Mietunen (94), koji je, kao član Partije centra, od 50-tih do kasnih 70-tih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.

2003 - Vlasti u Indiji su saopštile da je zbog izuzetno hladnog talasa u delovima Indije, Bangladeša i Nepala, od decembra 2002. umrlo 1.300 ljudi širom tog regiona.

2003 - Umrla je Fransoaz Žiru poznata novinarka, koja je pisala o politici, seksu i feminizmu. Bila je glavni i odgovorni urednik ženskog magazina "El", a potom i suosnivač vodećeg nedeljnika "L'Ekspres" - 1953. godine. Žiru je bila prvi francuski ministar za ženska pitanja.

2006 - Umro je veteran soula Vilson Piket poznat po hitovima "Mustang Sally", "In the Midnight Hour" i "Fanky Broadway".

2007 - U Itanbulu je ubijen novinar jermenskog porekla Hrant Dink,istaknuti član jermenske zajednice u Turskoj i česta meta nacionalističkih napada zbog svojih izjava o genocidu nad Jermenima u Prvom svetkom ratu.

2011 - Evropski parlament u Strazburu ratifikovao je Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju i izglasao Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije, kojom se pozivaju preostale članice Unije da ratifikuju taj sporazum i pruža podrška prijemu Srbije u EU.
 
MODERATOR
Učlanjen(a)
02.05.2009
Poruka
30.879
Na današnji dan, 20. januar


Izvor: Beta
135109108457ae3d185760d370988232_v4_big.jpg

1265 - Prvi put je sazvan engleski parlament. Donji dom činila su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva gradjanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo.

1612 - U duševnom rastrojstvu umro je Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri rimokatolike i protestante u mnogome je doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.

1667 - Završen je trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska, Poljska je bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.

1841 - Završen je Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina je bila primorana da Britancima plati ratnu odštetu i da im prepusti Hong Kong.

1876 - U Cetinju je održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.

1887 - SAD i Havaji su sklopili ugovor po kojem su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.

1921 - Umro je srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovodja, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije (1914-15) komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austro-ugarskom vojskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je više vojnih dela, medju kojima je najznačajnije "Strategija" (1907).

1936 - Umro je Džordž V (George) britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija je stekla (Versajskim ugovorom 1919) neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima (Severski ugovor 1920). Nasledio ga je Edvard VIII (Edward) koji je iste godine abdicirao.

1945 - Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin Roosevelt) inaugurisan je četvrti put za predsednika SAD, jedini u istoriji SAD koji je četiri puta biran za predsednika.

1945 - Umro je srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapredjen u čin generala. Od 1915. bio je načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. komandovao je srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.

1961 - Džon Kenedi (John Kennedy) je u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmladji šef države u njenoj istoriji.

1973 - U Konakriju je ubijen Amilkar Kabral (Amilcar Cabral), jedan od vodja borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.

1981 - Ronald Regan (Reagan) je u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

1981 - Posle 444 dana u zarobljeništvu, iz ambasade SAD u Teheranu su oslobodjena 52 američka taoca.

1984 - Umro je američki sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmuller), prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute, tumač naslovne uloge u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio je tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.

1987 - U Libanu je kidnapovan Teri Vajt (Terry Waite), specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu je proveo skoro pet godina.

1990 - U Beogradu je održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije (14. vanredni kongres SKJ). Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile su taj skup. To je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.

1993 - Umrla je američka glumica holandskog porekla Odri Hepbern (Audrey Hepburn), dobitnica Oskara za film "Praznik u Rimu", ambasador dobre volje UNICEF-a ("Doručak kod Tifanija", "Moja draga ledi", "Sabrina", "Rat i mir", "Ljubav popodne").

1996 - Na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca, vodja PLO Jaser Arafat (Yasser) postao je prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.

2000 - U Ankari su se prvi put od 1962. sastali ministri inostranih poslova Grčke i Turske.

2001 - Filipinski predsednik Džozef Estrada (Josef) povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.

2003 - Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobrovoljno se predao Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999. godine. U februaru 2009. oslobodjen je krivice i pušten na slobodu.

2005 - Vrhovni sud Ukrajine potvrdio je pobedu Viktora Juščenka na ponovljenim predsedničkim izborima.

2008 - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ponovo je izabran za šefa države.

2009 - Barak (Barack) Obama je postao 44. predsednik SAD nasledivši Džordža Buša (George W. Bush) na tom mestu. Obama je prvi tamnoputi predsednik SAD.

2012 - Umro je olimpijski šampion u skijaškim skokovima i najbolji skijaš Češke svih vremena Jirži Raška.

2014 - Umro je Klaudio Abado (Claudio Abbado) italijanski dirigent, muzički direktor Milanske skale, Berlinske filharmonije, Londonskog simfonijskog orkestra i Opere u Beču, osnivač Evropskog orkestra mladih.

2016 - Ruski Gasprom raskinuo je ugovor sa "Transport Južni tok B.V" (South Stream Transport B.V.) zaključen 2. oktobra 2013. godine o izgradnji gasovoda Južni tok. Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 1. decembra 2014. godine da se realizacija Južnog toka obustavlja.
 
Natrag
Top