Na današnji dan

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 23. maj

Danas je ponedeljak 23 maj, 141. dan 2016. Do kraja godine ima 222 dana.

Izvor: Beta

1430 - Zarobljena je Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc) i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498 - Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kaludjer Djirolamo Savonarola (Girolamo), politički i verski reformator u Firenci.

1514 - U Mađarskoj je počela seljačka buna pod vodjstvom plemića Djerdja Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

1526 - Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer) objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom (Catherine of Aragon) i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen (Anne Boleyn) legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618 - Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda II počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

1707 - Rodjen je švedski prirodnjak Karl fon Line (Carl vonLinne) osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

1848 - Rodjen je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal) čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1886 - Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1906 - Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen (Ibsen). Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

1908 - Rodjen je američki fizičar Džon Bardin (John Bardeen), dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem (William Shockley) izumeo je tranzistor.

1915 - Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920 - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1934 - U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou (Bonnie Parker, Clyde Barrow), ozloglašeni razbojnički par.

1937 - Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler (JohnRockefeller), osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

1939 - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945 - Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) izvršio je samoubistvo dan nakon što su ga Britanci zarobili; uhapšen je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic (Doenitz).

1949 - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.

1960 - Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili su u Argentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana (Eichmann). Na suđenju u Jerusalemu Ajhman je osuđen na smrt vešanjem.

1962 - U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čija dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971 - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1975 - U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994 - Kandidat demohrišćana Roman Hercog (Herzog) postao je predsednik Nemačke.

1997 - Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami (Mohammad Khatami).

1999 - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau (Johannes) izabran je za predsednika Nemačke.

1999 - Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2002 - U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

2002 - Umro Emir Dragulj, akademski slikar, grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

2007 - Optuženi za ubistvo premijera Zorana Djindjića, pripadnici zemunskog kriminalnog klana i rasformirane Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, oglašeni su krivim i osudjeni na ukupno 378 godina zatvora.

2008 - U razornom zemljotresu koji je 12. maja najviše pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo je 55.239 ljudi, dok ih se 24.949 vode kao nestali, povredjeno je 281.066 ljudi, dok ih je 5,4 miliona ostalo bez krova nad glavom, saopštili su kineski zvaničnici.

2009 - Nemačka Savezna skupština izabrala je ponovo Horsta Kelera za predsednika Nemačke. Keler se kao deveti predsednik Savezne Republike Nemačke na toj funkciji nalazio od 2004.

2010 - Umrla je velika kneginja Leonida Georgijevna Romanova (95). Bila je poslednji predstavnik dinastije Romanovih rođen pre oktobarske revolucije 1917. godine.

2011 - U tornadu koji je pogodio grad Džoplin u američkoj saveznoj državi Misuri poginulo je 122 ljudi, a čitave gradske četvrti su sravnjene sa zemljom.

2012 - Na prvim predsedničkim izborima posle odlaska sa vlasti Hosnija Mubaraka pre 15 meseca, pobedio je kandidat Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 24. maj

Danas je utorak 24 maj, 142. dan 2016. Do kraja godine ima 221 dana.

Izvor: Beta

1543 - Umro je poljski astronom Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i osnivač moderne astronomije, autor dela "Kruženje nebeskih tela". Svojim naučnim delom, koje predstavlja jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke, stvorio je osnov za velika otkrića Johanesa Keplera (Johannes) i Isaka Njutna (Isaac Newton).

1544 - Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert (William), istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet i da se igla na kompasu ne upravlja prema nebu, kako se do tada verovalo, nego prema magnetnim polovima planete.

1686 - Rođen je nemački fizičar Gabrijel Danijel Farenhajt (Gabriel Daniel Fahrenheit), koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom i napravio skalu za merenje temperature od 180 stepeni, nazvanu njegovim imenom.

1743 - Rođen je francuski lekar i novinar Žan Pol Mara (Jean Paul Marat), jedan od glavnih vođa Francuske revolucije, predvodnik montanjara i jedan od organizatora ustanka u maju 1793. kojim je bila zbačena vladavina žirondinaca. U julu iste godine ubila ga je Šarlot Kordej (Charlotte Corday), koja je četiri dana kasnije giljotinirana.

1819 - Rođena je britanska princeza Aleksandrina Viktorija (Alexandrina Victoria), kraljica Viktorija I od 1837. do 1901. Tokom njene duge vladavine Britanija je doživela privredni i kulturni uspon i postala je kolonijalna sila.

1822 - Trupe pod komandom Antonija Hosea de Sukrea (Antonio Jose, Sucre) su potukle Špance u bici kod Pićinće, a Ekvador je postigao nezavisnost od Španije.

1844 - Pronalazač telegrafa Semjuel Morze (Samuel Morse) poslao je prvu telegrafsku poruku na udaljenost od 65 kilometara (iz Vašingtona u Baltimor) koja je glasila: "Šta je to Bog uradio?"

1883 - Otvoren je Bruklinski most koji je povezao Menhetn sa Bruklinom u Njujorku.

1899 - Rođen je srpski arhitekta Branislav Kojić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti, projektant Umetničkog paviljona na Kalemegdanu.

1926 - Otvorena je Univerzitetska biblioteka u Beogradu. Prva zgrada u Srbiji napravljena namenski za biblioteku, izgrađena je uz pomoć Karnegijeve zadužbine. Naziv Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" dobila je 1946. 1941 - Nemački ratni brod "Bizmark" potopio je u Drugom svetskom ratu britansku krstaricu "Hud". Od 1.422 mornara samo trojica su preživela.

1941 - Rođen je američki pevač i kompozitor Robert Cimerman (Zimmerman), poznat kao Bob Dilan (Dylan), jedan od najpopularnijih muzičara 20. veka.

1964 - U tuči na fudbalskoj utakmici u prestonici Perua, Limi, izazvanoj odlukom sudije da poništi gol domaće ekipe, poginulo je više od 300 ljudi.

1968 - Tokom studentskih demonstracija u Francuskoj predsednik De Gol (Gaulle) predložio je referendum pobunjeni studenti zapalili su Parisku berzu.

1974 - Umro je popularni američki džez pijanista, kompozitor i šef orkestra Edvard Kenedi Đuk Elington (Edward Kennedy Duke Ellington). Svetsku slavu stekao je posle Drugog svetskog rata nastupajući sa svojim orkestrom širom sveta.

1981 - Predsednik Ekvadora Haime Roldos Agilera (Jaime, Aguilera) i još sedam ljudi poginulo je kada je u avionu eksplodirala podmetnuta bomba.

1982 - U iransko-iračkom ratu, iranske trupe povratile su Koramšar koji su Iračani držali 20 meseci. 1992 - Kandidat konzervativaca Tomas Klestl (Thomas Klestil) izabran je za predsednika Austrije na mesto Kurta Valdhajma (Waldheim).

1992 - Kosovski Albanci održali su prve paralelne opšte izbore. Vlasti u Srbiji su te izbore proglasile nelegalnim, ali ih nisu ometale.

1993 - Eritreja je stekla nezavisnost od Etiopije posle 30 godina građanskog rata. 1993 - Na Tibetu su izbile žestoke demonstracije protiv kineskih vlasti.

1994 - U jurnjavi muslimanskih hodočasnika u Meki u Saudijskoj Arabiji poginulo je 270 ljudi.

1995 - Umro je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson (James, Wilson), vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije (1964-1970, 1974-76).

2000 - Izrael je, posle 22 godine povukao svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara u graničnom području sa Libanom. Mirovne trupe UN ušle su u to područje 28. jula.

2000 - Hrvatska je postala 26. članica programa NATO "Partnerstvo za mir".

2001 - Dvadeset troje ljudi je poginulo i više od 300 povređeno kada se urušila svadbena sala u Jerusalimu. To je najveća civilna tragedija u Izraelu u protekle 53 godine.

2002 - Predsednici Amerike i Rusije, Džordž Buš (George W.Bush) i Vladimir Putin, potpisali su ugovor o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine u narednih deset godina.

2004 - Đaci iz Kragujevca, gimnazijalci, doputovali su u Sarajevo (BiH) u prvu ekskurziju posle 14 godina.

2010 - Na lokalnim izborima u Crnoj Gori Demokratska partija socijalista je osvojila većinu u 12 od 14 opština u kojima se glasalo.

2012 - U ukrajinskom parlamentu došlo je do tuče tokom rasprave o zakonu kojim se dozvoljava zvanična upotreba ruskog jezika, između pripadnika prozapadne opozicije i poslanika partije ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, koja glavnu podršku ima u delu zemlje u kojem se govori ruski.

2015 – Na predsedničkim izborima u Poljskoj većinu glasova osvojio je Andžej Duda, kandidat opozicionih konzervativca. On je u drugom krugu glasanja pobedio dotadašnjeg predsednika iz redova vladajućih liberala Bronjislava Komorovskog.

2015 - Američki matematičar Džon Neš (86), poznat po teoriji igara i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. godine, poginuo je u saobraćajnoj nesreći.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 25. maj

Danas je sreda 25 maj, 143. dan 2016. Do kraja godine ima 220 dana.

Izvor: Beta

1787 - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona (George Washington) u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.

1803 - Rođen je američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista Ralf Valdo Emerson (Ralph, Waldo) ("Priroda", "Ogledi", "Uzorni ljudi", "Vodja života", "Društvo i usamljenost").

1810 - U Rio de la Plati u Argentini počela je pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.

1840 - U Srbiji je uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.

1856 - Rodjen je francuski maršal Franše Depere (Franchet d'Esperey), komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i počasni vojvoda srpske vojske.

1879 - Rodjen je Vilijam Maksvel, lord Biverbruk (Wiliam Maxwell, Beaverbrook), britanski političar i novinski magnat. Bio je član britanske vlade za vreme dva svetska rata i vlasnik "Dejli ekspresa" i "Sandej ekspresa".

1889 - Rodjen je ruski inženjer avijacije Igor Ivanovič Sikorski. Izumeo je helikopter (1908) i avion sa više motora (1913).

1892 - Rodjen je bivši predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Za vreme njegove vladavine 25. maj slavljen je kao Dan mladosti. Prema nekim podacima, on je rođen 7. maja.

1895 - Britanski pisac Oskar Vajld (Oscar Wilde) osudjen je na dve godine robije zbog homoseksualizma.

1911 - Predsednik Meksika Porfirio Dijas (Diaz) podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.

1915 - Završena je bitka za grad Ipr (Belgija) u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.

1922 - Rodjen je Enriko Berlinguer (Enrico), lider italijanskih komunista od 1972. do smrti 1984, zastupnik "evrokomunizma" i "istorijskog kompromisa".

1923 - Velika Britanija priznala je nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom (Abdullah). Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.

1929 - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera "Gospođe ministarke" Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.

1944 - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar (Bosna) gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.

1960 - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga (Zedung).

1961 - Britanski advokat Piter Benenson osnovao je u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.

1963 - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.

1969 - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri (Jaafar Mohammed al-Nimeri).

1979 - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 putnika i članova posade.

1983 - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.

1991 - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci" vazdušnim mostom" prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.

1992 - Oskar Luiđi Skalfaro (Oscar Luigi Scalfaro) postao je predsednik Italije.

1993 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.

1994 - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju posle 20 godina izgnanstva.

1995 - Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.

1995 - U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.

1996 - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju posle 50-ogodišnjeg egzila.

1997 - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah (Tejan Kabbah) prinuđen je da napusti zemlju.

2000 - Umro je češki pozorišni i filmski glumac Fransis Lederer. Nemački film "Pandorina kutija" je jedan od najpoznatijih filmova u kojima je glumio.

2001 - Deset godina posle raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.

2001 - Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.

2001 - Umro je kubanski fotograf Alberto Korda, poznat po svojim fotografijama južnoameričkog gerilskog vođe Ernesta "Če" Gevare.

2002 - U padu aviona kineske avio kompanije "Čajna erlajns" u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.

2004 - U poplavama koje su zahvatile Dominikansku Republiku i Haiti poginulo je najmanje 1.950 osoba, koje su većinom odnele bujice reka.

2006 - Ministarstvo pravde Belorusije zatražilo da sud zabrani jednu od vodećih grupa za zaštitu ljudskih prava - Beloruski helsinški komitet, zbog “sistemtaskog kršenja beloruskih zakona i sopstevne povelje”. ;

2010. - Umro ;Sifivo Ntšebe, južnoafrički operski pevač, poznat pod nadimkom "crni Pavaroti". ; ;2011 - Oblak pepela vulkana Grimsvetn sa Islanda proširio se Nemačkom, doveo do zatvaranja oba aerodroma u Berlinu i ;otkazivanja oko 700 letova.

2014 - Umro je Vojćeh Jaruzelski, poslednji komunista na čelu Poljske, čovek koji je 1981. u Poljskoj uveo ratno stanje, a osam godina kasnije na Okruglom stolu sa opozicijom pomogao da se mirno i bez nasilja demontira komunistički režim.

2014 – Na izborima za Evropski parlament sprovedenim u 21 zemlji EU, konzervativci iz Evropske narodne partije (EPP) osvojili su 211 poslanika, socijalisti 193 poslanika, a evrofobske stranke gotovo 130 mesta.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 26. maj

Danas je četvrtak 26 maj, 144. dan 2016. Do kraja godine ima 219 dana

Izvor: Beta

604 - Umro je Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. sa 40 benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku s Rimom. Godine 597. osnovao je Kenterberijsku nadbiskupiju.

735 - Umro je engleski istoričar i kaluđer Sveti Bid (Bede), autor prve istorije Engleske. Njegova "Crkvena istorija engleskog naroda" (Historia Ecclesiastica Gentis Anglorum), pisana na latinskom, najvažniji je izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.

1521 - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.

1659 - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.

1805 - Napoleon Bonaparta krunisan je za kralja Italije u milanskoj katedrali.

1822 - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur (Edmond Goncourt). Zaveštanjem posle njegove smrti 1896. osnovana je "Akademija Gonkur" (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.

1851 - U Londonu je počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena (Anderssen).

1865 - Predajom generala Kirbija Smita (Kirby Smith) u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868 - Obešen je irski nacionalista Majkl Baret (Michael Barrett) zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.

1876 - Umro je češki istoričar i političar František Palacki (Palacky), organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju austroslavizma i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1896 - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.

1912 - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar (Janos), lider mađarskih komunista (1956-1988) i predsednik vlade 1956. nakon antisovjetskih demonstracija i oružane pobune u Mađarskoj koja je ugušena intervencijom sovjetskih trupa.

1923 - Održana je prva motociklistička trka "24 časa Le Mana".

1942 - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.

1955 - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

1966 - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1972 - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

1976 - Umro je nemački filozof Martin Hajdeger (Heidegger), jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ("Bivstvovanje i vreme", "Kant i problem metafizike", "Šta je metafizika", "Šta je to filozofija", "Niče", "O suštini istine").

1978 - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.

1991 - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.

1991 - Austrijski putnički avion "Boing 767", kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i člana posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena.

1997 - Australijski premijer Džon Hauard (John Howard) izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog politike asimilacije na silu uzeti od roditelja.

1998 - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2001 - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.

2002 - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

2003 - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.

2004 - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.

2008 - Umro je Sidni Polak, američki reditelj, producent i glumac. Producirao 44 filma, glumio u 30, režirao 10 tv serijala i 21 film među kojima Konje ubijaju zar ne, Tutsi, Devojka koju sam voleo, Džeremaja Džons, Prevodilac, Igrač. Za režiju filma Moja Afrika dobio je Oskara 1985.

2011 - Posle 16 godina skrivanja, u Vojvodini je uhapšen haški optuženik i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i izručen haškom Tribunalu, pred kojim je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

2013 - Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karadjordjevića, njegove majke Marije, supruge Aleksandre i brata Andreja, preneti iz Amerike, Velike Britanije i Grčke, sahranjeni su na Oplencu.

2014 - Belgijski premijer Elio Di Rupo podneo je ostavku, dan nakon parlamentarnih izbora na kojima je u Flandriji većinu osvojila nacionalistička partija Nova flamanska alijansa (N-VA), a Socijalistička partija u Valoni. U Flandriji živi oko 60 odsto od 11 miliona Belgijanaca.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 27. maj

Danas je petak 27 maj, 145. dan 2016. Do kraja godine ima 218 dana

IZVOR: BETA

1358 - Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.

1564 - Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije.

1679 - Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.

1703 - Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.

1806 - Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.

1840 - Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.

1860 - Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.

1868 - U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1878 - Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.

1905 - U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.

1909 - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature").

1910 - Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1923 - Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.

1937 - U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt", jedan od najvećih mostova u svetu.

1941 - Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi.

1942 - U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.

1960 - U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.

1964 - Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.

1988 - Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljne ulične borbe rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.

1992 - U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.

1993 - U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.

1997 - NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o međusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.

1997 - Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.

1999 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.

2001 - U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.

2006 - U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginule su 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.

2009 – Grupa AC/DC, hard rok veterani iz Australije, održala je koncert u Beogradu pred oko 40.000 posetilaca iz Srbije i okolnih zemalja.

2013 - Francuski film "Plava je najtoplija boja: život Adele" u režiji Abdelatifa Kešiša, osvojio je Zlatnu palmu 66. Kanskog filmskog festivala. Film je o strasnoj ljubavi dve žene sa eksplicitnim scenama seksa.

2014 - Na predsedničkim izborima u Egiptu pobedio je bivši komandant vojske Abdel Fatah el Sisi, koji je predvodio svrgavanje islamističkog predsednika Mohameda Mursija, jula 2013.

2015 - Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2222 kojom se osuđuje svako nasilje i zloupotreba protiv novinara, medijskih profesionalaca i povezanog osoblja u situaciji oružanih sukoba i pozivaju države da ispune obaveze u pogledu njihove zaštite.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 28. maj

Danas je subota 28 maj, 146. dan 2016. Do kraja godine ima 217 dana


IZVOR: BETA

1522 - Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.

1660 - U Osnabriku je rođen Džordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.

1738 - Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.

1759 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.

1812 - Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.

1834 - U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.

1843 - Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.

1879 - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.

1884 - Rođen je češki državnik Eduard Beneš, osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.

1934 - Kanađanka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.

1937 - Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.

1937 - Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije ("Praksa i teorija individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom karakteru").

1940 - Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika.

1944 - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.

1961 - Ukinut je "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.

1971 - SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.

1972 - U Parizu je umro vojvoda od Vindzora, koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson.

1976 - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.

1976 - Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, s prekidima, građena 24 godine.

1982 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.

1986 - Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji".

1987 - Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.

1995 - U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.

1995 - Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.

1995 - Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja". Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film "Otac na službenom putu".

1997 - Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.

1998 - Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.

1999 - Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.

2001 - U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.

2002 - Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.

2004 - Direktor i glavni urednik podgoričkog lista "Dan" Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.

2008 - Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.

2008 – Univezitet u Beogradu obeležio je 200 godina postojanja.

2013 - U Beogradu je u 50. godini preminuo Zoran Erkman Zerkman, kultni muzičar i jedan od najboljih trubača srpskog rokenrola. Bio je član Omladinskog džez benda RTB-a i grupe Disciplina kičme i osnivač grupa Bukvar Bukvar i Zerkman Big Bang.

2015 – Luiz Ričardson je prva žena imenovana na čelo Univerziteta Oksford od njegovog osnivanja 1230. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 29. maj

Danas je nedelja 29 maj, 147. dan 2016. Do kraja godine ima 216 dana



Izvor: Beta, Tanjug

1198. Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori srpski manastir Hilandar.

1479. Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske.

1803. Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839. Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860.

1869. Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak.

1880. U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926. Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nađena je mrtva 1962. godine.

1941. Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946. Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan.

1948. Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958. General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku.

1973. Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom.

1987. U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami.

1990. Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992. godine

1993. Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata.

1997. Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen.

2000. Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006. Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008. Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 30. maj

Danas je ponedeljak 30 maj, 148. dan 2016. Do kraja godine ima 215 dana

Izvor: Beta

1431 - U Ruanu je spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, nakon što je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.

1498 - Kristofer Kolumbo je isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko u Atlantski okean).

1536 - Engleski kralj Henri VIII venčao se sa trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.

1593 - U tučnjavi u jednoj londonskoj taverni ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus" i "Jevrejin sa Malte".

1640 - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ("Skidanje sa krsta", "Poslednji sud", "Parisov sud"). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.

1744 - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep "Krađa uvojka" i satirična poema "Duncijada" (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.

1778 - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Esej o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1814 - Rođen je ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.

1848 - SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada.

1876 - Zbačen je turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu.

1909 - Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan "kralj svinga". Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda.

1912 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1913 - Zaključen je mirovni ugovor u Londonu između članica Balkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska je ovim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj je samo Carigrad saokolinom.

1918 - Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu "Oslobođenje rada" koja je početkom devedesetih usko sarađivala sa Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela zasocijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku ("Osnovna pitanja marksizma", "Pisma bez adrese", "Umetnost i društveni život", "Književni pogledi V. G. Belinskog").

1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu.

1956 - Jugoslovenska državno-partijska delegacija s Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u ŠSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida sa Moskvom 1948.

1960 - Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je "Doktor Živago" štampan tek 1988.

1961 - Iz zasede je ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo.

1973 - Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida.

1980 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814.

1992 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom.

1992 - U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama.

1994 - Umro je srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijanju procesa nuklearne fisije.

1995 - Rusija je formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent.

1998 - U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi.

1999 - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi.

1999 - Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka.

2000 - Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce.

2001 - Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši oficir Š-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način.

2004 - Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio "Sandej tajms" iz Londona. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje.

2008 - Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 31. maj



Danas je utorak 31 maj, 149. dan 2016. Do kraja godine ima 214 dana


Izvor: Beta

1594. - Umro italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora XVI veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom.

1740. - Umro pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.

1793. - Hapšenjem "žirondinaca" u Francuskoj počela vladavina jakobinskog terora.

1809. - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladištenje municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809. - Umro austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala himna Austrije.

1819. - Rođen američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "vers libre" u francuskoj poeziji.

1859. - Počeo da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu, "Big Ben".

1902. - Mirom u Verenigingu završen britansko-burski rat u kojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910. - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade osnovana Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924. - Kina priznala SSSR.

1930. - Rođen američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser.

1931. - U Bahreinu nađena nafta, prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji.

1938. - Prvi put prikazan film na televiziji. Film "Povratak Skarlet Pimpernel" prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939. - Danska s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale Dansku.

1961. - Južna Afrika proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962. - U Izraelu obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, pošto je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970. - U zemljotresu jačine 7,9 stepeni Rihterove skale u Peruu poginulo više od 70.000 osoba, a 600.000 njih ostalo bez domova. Potpuno razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991. - U Lisabonu potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992. - U organizaciji Centra za antiratnu akciju u Beogradu održane demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996. - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997. - Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.

2000. - U Sofiji umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 80-ih postao lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001. - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio da nije kriv. Američka vlada optužila Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i dijamante.

2004 - Er Frans je obavio poslednji let supersoničnim avionom "Konkord". Od pet aviona koje su imali u floti četiri su izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na pariskom aerodromu.

2010 - Američka vajarka francuskog porijekla Luiz Buržoa umrla je u Njujork u 98. godini. Istraživala je osjećanja žena na temu porođaja, seksualnosti i smrti, a među njenim najpoznatijim radovima su džinovske skulpture pauka.

2012 - Prva svetska komercijalna svemirska kapsula privatne firme Spejseks (Space X) kojom su poslate zalihe na Međunarodnu svemirsku stanicu u orbiti, uspešno se vratila na Zemlju.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 1. jun


Danas je sreda 1 jun, 150. dan 2016. Do kraja godine ima 213 dana


Izvor: Beta

1198. - Vizantijski car Aleksije III Andjeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1479. - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu.

1562. - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje.

1780. - Rodjen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-1814) bio je u službi ruske vojske.

1803. - Rodjen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji.

1839. - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mladji sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karadjordjevića i vladao je do smrti 1860.

1869. - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i gradjanski brak.

1880. - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu.

1907. - Rodjen je engleski pronalazač Frenk Vitl (Frank Whittle), koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor.

1926. - Rodjena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson (Jean), poznata kao Merilin Monro (Marilyn Monroe), jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nadjena je mrtva 1962. godine.

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. - Jugoslovenski kralj Petar II Karadjordjević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu.

1946. - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku (Ion Antonescu). Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II (Carol), proglasio se vodjom (Conducator) i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osudjen je na smrt i streljan.

1948. - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U Kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ.

1958. - General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965.

1969. - Kandidat degolista Žorž Pompidu (Georges Pompidou) izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol (Charles, Gaulle) podneo ostavku.

1973. - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize.

1973. - Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos (Papadopoulos) ukinuo je monarhiju i proglasio republiku.

1980. - Američka kablovska TV mreža CNN počela rad.

1987. - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami (Rashid).

1990. - Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš (George Bush) potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992.

1993. - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beogradjana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić.

1994. - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt.

1994. - Armando Kalderon Sol (Calderon) postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije gradjanskog rata.

1997. - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen (Jospin).

2000. - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama.

2001. - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge.

2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

2006. - Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado (Rocio Jurado) poznata kao "Velika mama" ili "Najveća".

2008. - U oružanim sukobima tokom vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji ;jedna osoba je poginula, ;osam je ranjeno, a više lica uhapšeno. Izborna komisija je zabeležila više incidenata, a predstavnici albanskih partija Demokratska unija za integraciju i Demokratska partija Albanaca, međusobno su se optuživali za napade i incidente.

2008. - Umro je Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka.

2012 - Posle više od 20 godina obnovljen je avionski saobraćaj izmedju Beograda i Splita, prekinut zbog raspada Jugoslavije i rata.

2013 - Umrla je Jelena Genčić, višestruka prvakinja bivše Jugoslavije u tenisu. U svojoj sportskoj karijeri trenirala je Moniku Seleš, Novaka Djokovića i Gorana Ivaniševića.