Na današnji dan

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 13. maj

Danas je petak, 13 maj, 134. dan 2016. Do kraja godine ima 232 dana.


Izvor: Beta petak, 13.05.2016. | 00:00

1619 - Po nalogu princa Morisa od Nasaua pod optužbom za religioznu subverziju pogubljen je holandski državnik Johan fan Oldenbarnevelt, osnivač moderne holandske države.

1717 - U Beču je rođena austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija, naslednica Karla VI od 1740, jedna od najznačajnijih ličnosti dinastije Habsburga.

1787 - Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.

1792 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX. Za vreme njegovog pontifikata, najdužeg u istoriji rimokatoličke crkve (31 godina i 236 dana), prestala je da postoji Crkvena država (1870). Najveći njen deo ušao je u sastav Kraljevine Sardinije, dok je papska država svedena na nekadašnji Patrimonij.

1795 - Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, jedan od osnivača slavistike. Bio je direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. ("Srpska čitanka").

1798 - Rođen je slikar Konstantin Danil, jedan od najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.

1830 - Osnovana je Republika Ekvador, a za prvog predsednika izabran je Huan Hoze Flores.

1840 - Rođen je francuski pisac Alfons Dode autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Veliki uspeh donela mu je zbirka pripovedaka "Pisma iz mog mlina".

1846 - Kongres SAD je formalno objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije.

1848 - U Sremskim Karlovcima je počelo zasedanje "Majske skupštine" na kojoj su delegati 175 crkvenih opština iz Vojvodine i Srbije izabrali Josifa Rajačića za patrijarha, a pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je 15. maja proglasila Srpsko Vojvodstvo, ali austrijska i mađarska vlada nisu priznali srpsku autonomiju.

1851 - Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter").

1862 - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana iz seoskog života ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").

1881 - Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Bio je jedan od organizatora prve Balkanske socijaledmokratske konferencije (1910), a na kongresu Internacionale u Kopenhagenu (1910) odlučno se suprotstavio imperijalističkoj politici zvanične Austrije. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici ("Zakonsko osiguranje radnika", "Zakon o radnjama i socijalna demokratija").

1882 - Rođen je francuski slikar Žorž Brak koji je s Pablom Pikasom 1905. osnovao kubistički pokret.

1887 - U Beogradu je osnovana Provizorna opservatorija Velike škole. Osnivanjem Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.

1888 - U Brazilu je ukinuto ropstvo.

1914 - Rođen je američki bokser DŽoe Luis prvak sveta u teškoj kategoriji od 1937. do 1949, kada se povukao.

1930 - Umro je norveški polarni istraživac i diplomata Fritjof Nansen, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika nakon Prvog svetskog rata.

1931 - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije. Njegove solo pesme i mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Bio je dirigent beogradskog pevačkog društva "Obilić".

1949 - Prvi britanski mlazni avion "Kanbera" izvršio je prvi probni let.

1961 - Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, dobitnik Oskara za filmove "Narednik Jork" i "Tačno u podne".

1968 - U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1981 - Na trgu Svetog Petra u Rimu u atentatu je ranjen papa Jovan Pavle II. Atentator Mehmed Ali Agdža je uhapšen. Pušten je iz zatvora nakon 20 godina i u junu 2000. predat Turskoj.

1990 - U Zagrebu na stadionu u Maksimiru na fudbalskoj utakmici zagrebačkog "Dinama" i beogradske "Crvene zvezde" dogodio se krvavi obračun navijača ova dva kluba.

1994 - Ministri inostranih poslova SAD, EU i Rusije postigli su u Ženevi saglasnost o zajedničkoj strategiji u rešavanju bosanskog konflikta.

1999 - Peru i Ekvador su potpisali dokument o razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su te zemlje tri puta ratovale.

1999 - Umro je Džin Sarazen jedan od samo četiri golf igrača koji su osvojili četiri glavna profesionalna kupa u golfu.

2005 - Na prvoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu, održanoj u Parizu u organizaciji UNESKO-a, prikupljeno je deset miliona dolara.

2007 - Na takmičenju za pesmu Evrovizije u Helsinkiju pobedila je predstavnica Srbije Marija Šerifović sa pesmom "Molitva".

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 14. maj


Danas je subota, 14 maj, 135. dan 2016. Do kraja godine ima 231 dana.

Izvor: Beta subota, 14.05.2016. | 00:00

1316 - Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).

1610 - Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV (Henri) prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 - Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV (Louis) nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796 - Engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner) uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.

1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 - U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.

1912 - Umro je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932 - U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948 - Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman (Chaim Weizmann), a premijer David Ben Gurion.

1955 - U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.

1968 - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija Skajlab I.

1989 - Vođa peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

1991 - Samoubistvo je izvršila đang Ching (Jiang Qing), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jednog od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 - Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.

1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.

2001 - Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2003 - Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

2008 - Britanski nacionalni arhiv objavio je više od 1.000 stranica tajnih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) na britanskom nebu tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog vijeka.

2009 - Evropska komisija je izrekla američkom Intelu, najvećem svetskom proizvođaču mikroprocesora, rekordnu kaznu od 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

2011. - Eksperimentalni avion koji ne troši gorivo već ima solarni pogon nakon 13 sati leta sleteo je u Brisel. Letelica je projekat švajcarskog avijatičara i lekara Bertrana Pikara, kojom je pilotirao Andre Borsberg.

2013 - Američko Ratno vazduhoplovstvo testiralo je iznad Atlantika bespilotnu letelicu kodnog naziva "X-47B", veličine borbenog aviona. Glavna prednost letelice je što može da sleće i poleće sa nosača aviona, što znači da može biti korišćen širom sveta, bez potrebe da se traži dozvola drugih država za prelet.

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 15. maj

Danas je nedelja, 15 maj, 135. dan 2016. Do kraja godine ima 230 dana.

Izvor: Beta nedelja, 15.05.2016. | 00:00

1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora (Rocheford) i osudio ih na smrt.

1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih (Metternich) najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).

1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".

1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.

1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth) holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991 - Edit Kreson (Edith Creshon) postala je prva žena premijer Francuske.

1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim
organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Ćampija (Carlo Azeglio Ciampi).

2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka) a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 16. maj

Danas je ponedeljak, 16 maj, 134. dan 2016. Do kraja godine ima 229 dana.

Izvor: Beta ponedeljak, 16.05.2016. | 00:00

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara, osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Dženingsu.

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961 - General Park Čung Hi izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku pustili su u rad hidroenergetski sistem "đerdap" na Dunavu.

1972 - Umro je ganski političar i dravnik Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974 - Helmut Šmit je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta.

1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo. Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider, Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijen su libanski verski vođa šeik Hasan Halid (Hassan Khaled) i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior.

1991 - Britanska kraljica Elizabeta je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu koju su polako preuzimali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser đuzepe de Santis, jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003 - Umro je američki glumac Robert Stak koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

2007 - Nikola Sarkozi je zvanično postao novi predsednik Francuske nasledivši na tom mestu Žaka Širaka. Prvi put u okviru aktuelne Pete Republike, posle De Gola, na mestu predsednika smenjuju se dva pripadnika iste političke struje.

2013 - Papa Franja je pozvao svetske lidere da okončaju „kult novca“ i pokrenu etičke finansijske reforme. „Ekonomija slobodnog tržišta stvorila je tiraniju, u kojoj se ljudi cijene na osnovu kupovne moći“, kazao je papa obraćajući se diplomatama u Vatikanu u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi.

 

[Torrent Maniak]

Na današnji dan, 17. maj

Danas je utorak, 17 maj, 135. dan 2016. Do kraja godine ima 228 dana.

Izvor: Beta utorak, 17.05.2016. | 00:00

1102. Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

1395. Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510. Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli. Njegova dela "Proleće" i "Rodjenje Venere" smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija prvi je medju italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu "Božanstvenu komediju"

1749. Rodjen je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814. Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojla novi ustav.

1838. Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor , jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861. Tomas Kuk organizovao je prvi turistički "paket aranžman" u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1866. Rodjen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati , autor "Gimnopedija". Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvodjenjem baleta "Parada" na tekst Koktoa i sa scenografijom Pikasa, koji je prikazan 1916. kao "kubistički manifest".

1900. Rodjen je iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini . U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903. U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1906. Rodjena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917. U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovodja u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio
je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939. Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940. Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946. Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku osudjen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949. Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1954. Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je formalno odbačena rasna
segregacija u državnom školskom sistemu.

1965. Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru
Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

1973. Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Rićard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1974. U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987. Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997. Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef .

1998. Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.
1999. Izbore u Izraelu dobio je vodja Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua, lidera desničarskog Likuda.

2000. Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000. U Indoneziji je održano prvo sudjenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001. Svih 30 putnika, ukljucujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je
kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003. U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004. Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006. Umro je Kju Fojer veteran holivudske produkcije i kompozitor.

2010. Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvodjenja evra 2002. godine.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 18. maj

Danas je sreda, 18 maj, 136. dan 2016. Do kraja godine ima 227 dana.

IZVOR: BETA

1781 - Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II, vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti.

1799 - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800 - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 - Rođen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868 - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872 - Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus", jednu od najuticajnih tokom XX veka.

1911 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orekstar.

1919 - Rođena je britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 - U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara s Krima, pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.

1954 - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973 - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov,koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 - Romano Prodi postao je predsednik 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao predsednik 61. italijanske vlade.

1996 - Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Tu dužnost je preuzela dotadašnja potpredsednica RS Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005 - Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.

2009 - Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.

2009 - Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.

2010 - Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.

2011 - Međunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.

2014 - Umro je književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica Čosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 19. maj

Danas je četvrtak, 19 maj, 137. dan 2016. Do kraja godine ima 226 dana.

IZVOR: BETA

1635 - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.

1649 - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel (Cromwell) označio englesku republiku.

1762 - Rodjen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fičte), istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861 - Rodjena je australijska operska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890 - Rodjen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan (Nguyen That Thanh), poznat kao Ho ši Min (či Minh), osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890 - Rodjen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898 - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je izmedju 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906 - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925 - Rodjen je američki borac za gradjanska prava Malkolm Litl (Malcolm Little), poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928 - Rodjen je kambodžanski diktator Salot Sar (Saloth) poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930 - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935 - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence), arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945 - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974 - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten (Valery Giscardd' Estaing) pobedio je Fransoa Miterana (Francois Mitterrand) na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989 - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang (Zhao Ziyang), jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994 - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis (Jacqueline Kennedy Onassis), supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa (Aristotle).

1997 - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000 - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003 - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja iz decembra 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004 - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

2009 - Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno je proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25-godišnjeg gradjanskog rata u kome je poginulo više od 70.000 ljudi.

2011 Medjunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je Dominik Stros-Kan podneo ostavku na položaj izvršnog direktora te institucije, posle optužbi za seksualni napad. Na tom mestu ga je zamenila francuska ministarska finansija Kristin Lagard.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 20. maj

Danas je petak, 20 maj, 138. dan 2016. Do kraja godine ima 225 dana.

1498 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama uplovio je u luku Kalikut na jugozapadu Indije, pošto je prethodno prvi uspeo da oplovi oko Afrike.

1506 - Umro je španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo, koji je 1492. otkrio Ameriku, verujući da je otkrio istočne obale Indije. Posle više pokušaja u Portugaliji i Španiji, sklopio je pogodbu sa španskim kraljevskim parom Ferdinandom V (od Aragona) i Izabelom I (od Kastilje) o
finansiranju ekspedicije. Obećana mu je desetina robe koju donese, vlasništvo nad osminom zemlje koju otkrije, dobio je tri jedrenjaka, zvanje admirala okeana i vice kralja zemalja koje osvoji. Isplovio je 3. avgusta 1492. i 12. oktobra iste godine stigao do ostrvca Gvanahani (San Salvador) u grupi Bahamskih ostrva, zatim na Kubu i Haiti. Na drugom putovanju, od 1493. do 1496, otkrio je Dominiku, Gvadelup, Portoriko i Jamajku, na trećem od 1498. do 1500. Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko), a na četvrtom od 1502. do 1504. Honduras.

1799 - Rođen je francuski pisac Onore de Balzak, začetnik evropskog realizma, autor oko stotinu knjiga s više od 2.000 likova. Prikazao je široku galeriju tipova iz svih društvenih sredina, raznih temperamenata i karaktera, koje pokreću raznolike pobude, od novca do vlasti, od ljubavi i idealizma do slepih nagona i brutalne eksploatacije. U umetničkoj obradi ostavili su trag gigantski obim dela i relativno kratak spisateljski rad od samo 19
godina, tokom kojeg je prodavao i nenapisane ili nezavršene knjige i često stvarao pod pritiskom rokova. Romani pod zajedničkim nazivom "Ljudska komedija" imaju i vrednost gotovo socioloških studija. Dela: romani "Evgenija Grande", "Čiča Gorio", "Gopsek", "Izgubljene iluzije", "Seljaci", "Rođaka Beta", "Golicave priče", "Šuani".

1806 - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od tvoraca liberalne političke teorije. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama, a u etici zastupao utilitarizam polazeći od učenja engleskog filozofa Džeremija Bentama. U ekonomiji je poslednji značajan predstavnik engleske klasične škole, poznat je po teoriji troškova proizvodnje. Njegovo najznačajnije delo "O slobodi" na srpski je
prvi preveo, napisao predgovor i objavio 1867. godine knez Petar Karađorđević, od 1903. do 1921. kralj Srbije. Ostala dela: "Sistem logike", "Utilitarizam", "O predstavničkoj vladi", "Principi političke ekonomije", "Ogist Kont i pozitivizam", "Potčinjenost žena".

1834 - Umro je francuski general i državnik Markiz Lafajet, koji se od 1777. do 1781. uz američke koloniste borio za oslobođenje Severne Amerike od Britanaca. U Francuskoj revoluciji zalagao se za načelo ustavne monarhije. Kao komandant Nacionalne garde u julu 1791. naredio je da se na Marsovom polju puca u Parižane koji su protestovali što je kralj Luj XVI ostao na prestolu, a kad se revolucija okrenula protiv kralja, napustio je
komandu nad Centralnom armijom i 1792. promenio stranu. Bio je neaktivan tokom vladavine Napoleona I, a u Julskoj monarhiji uspostavljenoj 1830. opet je komandovao Nacionalnom gardom.

1896 - Umrla je nemačka pijanistkinja Klara Šuman, jedan od najvećih klavirskih majstora 19. veka. Širom Evrope popularisala je dela Roberta Šumana, za kojeg se udala 1840, zatim Ludviga van Betovena, Frederika Šopena, Johanesa Bramsa, Feliksa Mendelsona. Bila je vrhunski interpretator.

1908 - Rođen je američki filmski glumac Džejms Mejtland Stjuart, čiju je glumu odlikovala izuzetna uverljivost. Filmovi "Mister Smit u Senatu", "Filadelfijska priča" (Oskar), "Konopac", "Vinčester 73", "Priča o Glenu Mileru", "Najveća predstava na svetu", "Prozor na dvorište", "Čovek koji je znao previše", "Vrtoglavica", "Anatomija jednog ubistva", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Jesen Čejena", "Parada ludaka".

1915 - Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan, pobednik u ratu protiv Arapa u junu 1967, u kojem je Izrael, posle vojnih provokacija Egipta, za šest dana zaposeo Sinaj, Gazu, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. U 14. godini postao je član "Hagane", ilegalne jevrejske vojne organizacije, a u sastavu britanskih snaga od 1937. do 1941. borio se protiv Arapa u rodnoj Palestini. U Drugom svetskom ratu 1941. izgubio je oko u bici protiv
trupa francuske marionetske vlade u Siriji. Od 1953. do 1958. bio je načelnik Generalštaba izraelske armije, a od 1959. do 1964. ministar poljoprivrede i jedan od prvaka vladajuće partije "Mapaj", iz koje je izašao 1965. Ministar odbrane bio je 1967. i ponovo 1973. i 1974, kad je podneo ostavku. Šef diplomatije postao je 1977, ali se 1979. povukao zbog neslaganja s premijerom Menahemom Beginom o politici prema Arapima.

1920 - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa, kojeg je nasledio Adolfo de la Uerta.

1922 - Najmanje 90 ljudi je poginulo kad je britanski brod "Egipat" potonuo kod ostrva Ušant naspram francuske severozapadne obale, posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Sa "Egiptom" je na morsko dno otišlo i zlato i srebro u vrednosti milion funti.

1927 - Mirom u Džedi potpisanim s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija je priznala Saudijsku Arabiju.

1956 - Eksplodirala je prva hidrogenska bomba bačena iz aviona, koju su Amerikanci izbacili iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1956 - Umro je engleski pisac i karikaturista Maks Birbom, majstor satire i ironije. Dela: "Zulejka Dobson", "Dela Maksa Birboma".

1980 - U Kvebeku je na referendumu o nezavisnosti od Kanade 60 odsto birača glasalo protiv otcepljenja.

1985 - Trojica izraelskih vojnika razmenjena su za 1.150 Libanaca i Palestinaca u izraelskim zatvorima.

1990 - U Rumuniji je na prvim demokratskim slobodnim izborima posle 45 godina pobedio Front nacionalnog spasa.

1992 - Moskva je upozorila da je protiv stranog mešanja u sukob Jermena i Azera u oblasti Nagorno Karabah.

1995 - Zairska vlada podigla je karantin u regionu pogođenom smrtonosnim Ebola virusom, koji je odneo oko 300 života i izazvao paniku i van Zaira.

1997 - U Kinšasu, glavni grad Konga (bivši Zair), trijumfalno je ušao novi predsednik te afričke zemlje Loran Kabila, posle pobede njegovih snaga u sedmomesečnom građanskom ratu i zbacivanja predsednika Mobotua koji je pobegao u inostranstvo.

1999 - U napadu aviona NATO ubijena su četiri pacijenta u bolnici "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu. Dva projektila uništila su odeljenja za neurologiju, za dečje plućne bolesti i za ginekologiju i operacione sale na neurologiji, ginekologiji i hirurgiji. Napad je potom u središtu NATO u Briselu opisan kao "greška", uz tvrdnju da je reč samo o jednoj laserski vođenoj bombi koja je eksplodirala "oko 500 metara od centra ciljanog
područja".

1999 - Protivavionci 250. brigade protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije - koji su nepuna dva meseca ranije oborili američki "F-117A" - pogodili su iznad Surčina kod Beograda, na 5.000 metara visine, "veliki cilj", koji se potom srušio u Spačvansku šumu u Hrvatskoj, objavili su kasnije srpski mediji.
Prema tom izvoru, prateći radio saobraćaj u vazduhu VJ je saznala da je oboren famozni strateški bombarder "B-2A", što su u proleće 2000. potvrdili i ruski obaveštajni izvori. Navodno je reč o prvoj iz serije najskupljih letelica američkog ratnog vazduhoplovstva nazvanoj "Duh Misurija", "stelt" (nevidljive) tehnologije kao i "F-117A", predatoj u decembru 1993. 509. bombarderskom Vingu u bazi Vajtmen. "Duh Misurija", koji je 13 dana ranije razorio kinesku
ambasadu u Beogradu, pogođen je pri povratku u grupi s još dva aviona, s kojima je razorio bolnicu "Dr Dragiša Mišović". NATO o tome ništa nije saopštio.

2002 - Istočni Timor proglasio je nezavisnost pošto je misija Ujedinjenih nacija koja je upravljala bivšom portugalskom kolonijom od 1999, kad su tu ostrvsku državu napustile indonežanske snage, predala vlast lokalnoj vladi.

2004 - Pripadnici "Božje armije otpora" u Ugandi, ekstremne pseudohrišćanske organizacije bez precizne političke platforme, masakrirali su više od 40 ljudi u jednom selu na severu zemlje.

2006 - Više od 100 ljudi je poginulo u tajfunu koji je pogodio Vijetnam, Kinu i Filipine, a oko 400 se vode kao nestali. Tajfun Čanču prošao je preko Južnog kineskog mora, ostavljajući za sobom pustoš. Mnogi ribarski brodovi su potonuli, a više stotina ribara je nestalo. Na stotine ljudi u Vijetnamu godišnje izgubi život u prirodnim nepogodama, naročito u olujnoj sezoni od maja do oktobra.

2007 - Najmanje 48 ljudi je poginulo u palestinskom izbegličkom logoru na severu Libana u sukobima libanske vojske i ekstremista povezanih sa međunarodnom terorističkom mrežom Al Kaida.

2007 - Srpska teniserka Jelena Janković pobedila je u finalu "Italian opena" - otvorenog prvenstva Italije, ruskinju Svetlanu Kuznjecovu.

2008 - Umrla je ruska pesnikinja Rima Kazakova. Prvu pesničku zbirku "Susret na Istoku" objavila je 50-ih, a potom je publikovala još tridesetak zbirki poezije među kojima su: "U tajgi ne plaču", "Stihovi","Jelke zelene", "Probni kamen". Na njene stihove muziku su komponovali Aleksandra Pahmutova, Anatolij Savčenko i Vladimir Šainski. Ostvarila se i kao prozni pisac, a godinama je radila i kao urednik "Filmskih novosti", prevodilac i
predvodnik ruskog Saveza pisaca.

2008 - Umro je Ljubiša Cvetković, pisac najtoplijih pesama i najlepših melodija o nišlijskim mehanama, sokacima i uopšte lokalnim osobenostima, među kojima su posebno prihvaćene: "Kude je taj Niš" i "Vatiše kolo niške devojke".

2012 - Preminuo je Judžin Poli, američki inovator, inženjer, izumitelj daljinskog upravljača za televizore. Poli je "daljinski", nazvan prvobitno "flešmatik" razradio 1955. zajedno sa kolegom Robertom Adlerom. Njihov izum je 1997. godine Američka TV akademija nagradila "Emijem". Poli je sa 20 godina postao inženjer, a imao je 18 patentiranih izuma.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 21. maj

Danas je subota, 21 maj, 139. dan 2016. Do kraja godine ima 224 dana.

Izvor: Beta, Tanjug

1471. Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr, jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

1471. U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža"). Njegov lik inspirisao je Šekspira za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV.

1502. Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527. Rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639. Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenikutopijske filozofije.

1844. Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik, prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845. Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnogkazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1860. Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven , osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagradeza medicinu 1924. godine.

1894. Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895. Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe, autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokačo", "Lepa Galateja", "Fatinica").

1904. U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

1921. Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927. Američki pilot Čarls Lindberg postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart je kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935. Umro je holandski botaničar Hugo de Fris, osnivač eksperimentalne genetike.

1935. Umrla je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945. Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967. Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.

1969. Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata američkog predsednika DŽona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981. Socijalista Fransoa Miteran je postao predsednik Francuske, a Pjer Moroa premijer.

1982. Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da napuste trg.

1991. Bivši premijer Indije Radživ Gandi ubijen je bombom skrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991. Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992. Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšimjugoslovenskim republikama.

1993. Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa pod optužbom za korupciju.

1996. Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko hiljadu ljudi spaslo samo 114.

1997. Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku nakon 32 godine diktatorske vladavine.

2001. Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, nakon dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo je za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. Američki državni sekretar Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

2003. U zemljotresu jačine 6,7 Rihterove skale koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, poginulo je 2.241, a povređeno 10.243 osoba.

2006. Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

 

[maja_jevtic]

Na današnji dan, 22. maj

Danas je nedelja 22 maj, 140. dan 2016. Do kraja godine ima 223 dana.

Izvor: Beta, Tanjug

337 - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455 - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetogodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster i Jork .

1813 - Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike ("Ukleti Holanđanin", "Tanhojzer", "Tristan i Izolda", "Prsten Nibelunga", "Parsifal").

1833 - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859 - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl, proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson

1873 - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi, čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu I Bonaparti (Bonaparte) "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885 - Umro je francuski književnik Viktor Igo, uz Balzaka najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme.

1907 - Rođen je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najboljih tumača Šekspirovih likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914 - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915 - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918 - Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939 - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943 - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970 - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972 - Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1972 - Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1975 - Rodezija je isključena iz Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.

1985 - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo je 60, a ranjeno 190 ljudi.

1989 - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1992 - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum između predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1994 - Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli su međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.

1997 - Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.

1997 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i da izvrše reorganizaciju vojske.

1998 - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

1999 - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.

2000 - Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001 - Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2002 - Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice-crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2003 - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003 - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura, uspeo je da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

2010 - Avion kompanije Er Indija zapalio se pri sletanju na aerodrom u indijskom gradu Mangolu, poginulo je 160, a osam je preživelo nesreću.