Na današnji dan

maja_jevtic · 01.01.2017

Na današnji dan - 1. januar

45. p.n.e. - Stupio je na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena (Sosigenes), reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII je reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.

1502 - Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka). Grad koji je potom nastao bio je prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad odredjena novoizgradjena Brazilija.

1526 - Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska je postala deo Habsburške monarhije.

1801 - Stupio je na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, čime je stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.

1803 - Danska je zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo.

1823 - Rodjen je madjarski pesnik Šandor Petefi (Sandor Petoefi), jedan od vodja nacionalnog pokreta 1948. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim madjarskim lirskim pesnikom 19. veka. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Djuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").

1833 - Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.

1863 - Tokom Američkog gradjanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) potpisao je Zakon o oslobadjanju robova (Emancipation Proclamation).

1877 - Britanska kraljica Viktorija I (Victoria) proglašena je caricom Indije.

1880 - U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.

1901 - Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.

1915 - Rodjen je srpski pisac Branko Ćopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma (Kočić, Ćorović, Veselinović). Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata. Godine 1984. izvršio je samoubistvo ("Pod Grmečem", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Gluvi barut", "Osma ofanziva", "Bašta sljezove boje").

1925 - Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.

1958 - Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

1959 - Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi je preuzeo vlast vodja revolucionarnog pokreta "26. jul" Fidel Kastro (Castro), a diktator Fulhesio Batista (Fulgencio) je pobegao u Dominikansku Republiku.

1965 - Pod vodjstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata (Yasser) formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija.

1972 - Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije (Maurice Chevalier). Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario je u filmskim muzičkim komedijama ("Ljubavna parada", "Vesela udovica", "Žiži").

1979 - SAD i Kina su uspostavile diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.

1993 - Radio Televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, medju kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, "govoru mržnje", nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uredjivačke politike.

1993 - Češka i Slovačka su postale samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918.

1994 - U SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558 odsto, cene su se u proseku povećavale 62 odsto dnevno, dva odsto na sat i O,029 odsto u minuti.

1995 - U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter).

1998 - Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.

1999 - Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 1. januara 2002.

2000 - Velika Britanija je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.

2001 - U Zagrebu je preminuo Fabijan Šovagović (68) jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije.

2002 - Evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.

2003 - Policijske snage EU zamenile su u BiH medjunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.

2003 - U Brazilu je inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva (Luiz Inaciio) prvi brazilski predsednik iz radničke klase.

2005 - U Holandiji je, po prvi put posle Drugog svetskog rata, stupio na snagu Zakon kojim su pripadnici policije obavezni da poseduju identifikaciona dokumenta.

2007 - Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice Evropske unije.

2010 - Bombaš samoubica koji se nalazio u kolima usmrtio je 101 osobu i povredio više od 100, tokom održavanja odbojkaškog turnira u pakistanskoj oblasti Banu.

2011 - Počela primena novih registarskih tablica za motorna vozila u Srbiji.

2013 - U ljudskom stampedu tokom novogodišnje proslave u Abidjanu, Obala Slonovače, život je izgubilo 60 osoba, dok je 200 povredjeno. Većina stradalih je dobne starosti izmedju osam i 15 godina.

2014 - Gradjanima Rumunije i Bugarske su, posle sedam godina od priključenja EU, ukinute i poslednje restrikcije za zapošljavanje u devet zemalja Unije u kojima su primenjivane (Nemačka, Austrija, Belgija, Španija, Francuska, Velika Britanija, Luksemburg, Malta i Holandija).

Izvor: Beta,B92

maja_jevtic · 02.01.2017

Na današnji dan, 2. januar

Izvor: Beta

1492 - Španija pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela je od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.

1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su u Siriju.

1837 - Rodjen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vodja kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica", koju su još činili Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio je elemente ruskog i orijentalnog folklora ("Rusija", "Tamara").

1839 - Francuski pronalazač i začetnik fotografije Luj Dager (Louis Daguerre) snimio je prvu fotografiju Meseca.

1898 - Rodjena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospodja ministarka" Branislava Nušića.

1905 - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinudjena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet Paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan (Edmond Rostand), koji je u jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano d Beržerak" (1897) osvojio je tadašnju publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.

1920 - Rodjen je Isak Asimov (Isaac), američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom knjiga iz serijala "Zadužbina" ("Foundation") značajno je uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943 - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli povlačenje s Kavkaza.

1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon (Jose). Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado (Guizado) koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.

1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "Luna I" bez ljudske posade.

1971 - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.

1980 - U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk je prekinut 2. aprila.

1992 - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tudjman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je predividjena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi rasporedjivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

1994 - Više od 70 ljudi je poginulo i najmanje 670 ranjeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

1995 - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare (Siad Barre), koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.

1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg premijera Hamu Amadua (Amadou), pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara (Mainassara).

2002 - Peronista Eduardo Dualde (Duhalde) postao je novi predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. To je bio peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.

2003 - Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je u prethodnoj godini u svetu ubijeno 19 novinara, što je najmanji broj od 1985. godine, od kada se beleže njihova stradanja.

2007 - Preminuo je bivši gradonačelnik Jerusalima Teodor "Tedi" Kolek koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i Palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradonačelnik Jerusalima 28 godina.

2011 - Posle 18 godina Mostar je ponovo postao sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Mostar je bio sedište te eparhije od 18. veka do rata u Bosni i Hercegovini 1992. kada je sedište izmešteno u Trebinje.

2012 - Umro je Kiro Gligorov, prvi predsednik samostalne Republike Makedonije. Bio je višegodišnji visoki funkcioner SFRJ. Iz političkog života povukao se pre 12 godina i posvetio publicistici. Preživeo je atentat 1995. u kojem je izgubio oko.

2016 - Saudijska Arabija je pogubila 47 osoba zbog terorizma, medju kojima je bio i imam Nimr el Nimr, centralna figura šiitskih protesta koji su izbili 2011. godine kao deo Arapskog proleća.

maja_jevtic · 03.01.2017

Na današnji dan, 3. januar

Izvor: B92

106. p. n. e. - Rodjen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen je 43. pre n.e. Njegova misao izrečena u delu "O dužnostima": "Summum ius summa iniuria" ("Najviše pravo najviša nepravda" - previše revnosna primena zakona može biti izrazita nepravda) tipičan je izraz njegovog intelektualnog sklopa. Ostala dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti", "O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova", besede "Protiv Katiline".

1815. - Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. - U Japanu je ukinut šogunat - na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

1875. - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

1883. - Rodjen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme 1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

1892. - Rodjen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion". Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari", "Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

1904. - Rodjen je srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću "Nolit" (Nova literatura). Uredjivao je i književno-politički časopis "Nova literatura". Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uredjivao

komunistički književni časopis "Linkskurve". U Parizu je 1933. osnovao "Institut za borbu protiv fašizma". Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Dovidjenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta",

"Re-vizija umetnosti", "Modern German art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom gradjanskom ratu "Španija izmedju smrti i radjanja".

1924. - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926. - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu" u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

1926. - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

1929. - Rodjen je italijanski filmski režiser Serdjo Leone, tvorac "špageti vesterna". Filmovi: "Kolos sa Rodosa", "Za šaku dolara", "Dobar, loš, zao", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi".

1931. - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1942. - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

1942. - Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti - ustaše - su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.

1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

1945. - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vodje Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Izvor: Beta

1492 - Španija pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela je od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.

1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su u Siriju.

1837 - Rodjen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vodja kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica", koju su još činili Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio je elemente ruskog i orijentalnog folklora ("Rusija", "Tamara").

1839 - Francuski pronalazač i začetnik fotografije Luj Dager (Louis Daguerre) snimio je prvu fotografiju Meseca.

1898 - Rodjena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospodja ministarka" Branislava Nušića.

1905 - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinudjena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet Paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan (Edmond Rostand), koji je u jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano d Beržerak" (1897) osvojio je tadašnju publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.

1920 - Rodjen je Isak Asimov (Isaac), američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom knjiga iz serijala "Zadužbina" ("Foundation") značajno je uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943 - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli povlačenje s Kavkaza.

1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon (Jose). Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado (Guizado) koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.

1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "Luna I" bez ljudske posade.

1971 - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.

1980 - U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk je prekinut 2. aprila.

1992 - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tudjman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je predividjena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi rasporedjivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

1994 - Više od 70 ljudi je poginulo i najmanje 670 ranjeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

1995 - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare (Siad Barre), koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.

1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg premijera Hamu Amadua (Amadou), pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara (Mainassara).

2002 - Peronista Eduardo Dualde (Duhalde) postao je novi predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. To je bio peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.

2003 - Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je u prethodnoj godini u svetu ubijeno 19 novinara, što je najmanji broj od 1985. godine, od kada se beleže njihova stradanja.

2007 - Preminuo je bivši gradonačelnik Jerusalima Teodor "Tedi" Kolek koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i Palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradonačelnik Jerusalima 28 godina.

2011 - Posle 18 godina Mostar je ponovo postao sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Mostar je bio sedište te eparhije od 18. veka do rata u Bosni i Hercegovini 1992. kada je sedište izmešteno u Trebinje.

2012 - Umro je Kiro Gligorov, prvi predsednik samostalne Republike Makedonije. Bio je višegodišnji visoki funkcioner SFRJ. Iz političkog života povukao se pre 12 godina i posvetio publicistici. Preživeo je atentat 1995. u kojem je izgubio oko.

2016 - Saudijska Arabija je pogubila 47 osoba zbog terorizma, medju kojima je bio i imam Nimr el Nimr, centralna figura šiitskih protesta koji su izbili 2011. godine kao deo Arapskog proleća.

Torrent Maniak · 04.01.2017

Na današnji dan, 4. januar

Izvor: Beta

1494. Štamparija u Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku - "Oktoih prvoglasnik" Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

1717. Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.

1785. Rodjen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je
sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1797. Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809. Rodjen je francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka).

1842. U dvorani Teatra na Djumruku vojni kapel majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni muzički koncert u Beogradu.

1890. Rodjen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije.

1892. Rodjen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik "Srpskog književnog glasnika", časopisa "Danas" (s Krležom) i "Književnih novina", upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

1932. Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vodju Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.

1944. Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama je razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije.

1948. Velika Britanija je priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.

1951. Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.

1958. Sovjetski "Sputnjik I", prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

1960. U saobraćajnoj nesreći je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani "Stranac" i "Kuga" i eseji ""Mit o Sizifu" i "Pobunjeni čovek", zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

1965. Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. ("Sabrane pesme", "Sabrani eseji", poetske drame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak", "Koktel-partija").

1967. Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamac Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas postavio je 1964. Poginuo je vozeći čamac s mlaznim motorom "Plava ptica" na jezeru Koniston.

1973. Pokraden je Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete su slike u vrednosti od dva miliona dolara, medju kojima i jedna Rembrantova čija je vrednost milion dolara.

1993. Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u Ženevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavljen je još većom žestinom.

1994. Gradu Foča u Bosni je posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.

1995. Domaća i svetska javnost oštro je protestovala zbog preuzimanja lista "Borba" od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji.

1998. Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.

2003. Islamska militantna grupa napala je iz zasede vojni konvoj u severo-istočnom Alžiru i ubila 43, a ranila 19 vojnika. To je najkrvaviji napad na alžirske trupe u poslednjih pet godina.

2004. Avganistan je usvojio novi Ustav, čime je stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.

2007. Liberalni demokrata Nensi Pelozi izabrana je za predsednicu američkog Kongresa i ona je prva žena predsednica najvišeg zakonodavnog tela SAD u više od 200 godina njegove istorije.

2007. Daval Patrik položio je zakletvu kao prvi guverner crne puti američke države Masačusets, a kao drugi u istoriji SAD.

maja_jevtic · 05.01.2017

Na današnji dan, 5. januar

Izvor: Beta

1066 - Umro je Eduard Ispovednik (Edward the Confessor), anglosaksonski kralj od 1042, po kojem su nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti - "Leges Edwardi confešoris".

1589 - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči (Catherine, Medicis), ćerka gospodara Firence Lorenca II, koja je posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (protestanata) poznat kao Vartolomejska noć.

1592 - Rođen je Šah Džehan (Shah Jahan) poznat i kao princ Haram (Khurram), mogulski car od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je čuveni mauzolej Tadž Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahranjen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi.

1834 - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač "Novina serbskih" u Beču (1813-21).

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen (Wilhelm,Roentgen) objavio je da je pronašao x-zrake, kasnije po njemu nazvane "Rentgenovi zraci".

1916 - Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod "Brindizi" s južnoslovenskim iseljenicima, dobrovoljcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo je 390 ljudi, a 102 su spašena.

1919 - Osnovana je Nemačka radnička partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast je došla 1933, a njen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke.

1919 - U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg (Rosa Luxemburg) i Karlom Libknehtom (Liebknecht) na čelu.

1925 - Guverner američke savezne države Vajoming je postala Neli Tejlor Ros (Nellie Taylor Roš), prva žena guverner u istoriji SAD.

1928 - Rođen je Zulfikar Ali Buto (Bhutto), predsednik Pakistana (1971-73). Od avgusta 1973. bio je predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga je zbacio s vlasti general Mohamed Zija ul Hak (Mohammad Zia-ul Haq), u martu 1978. osuđen je na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

1938 - Rođen je španski kralj Huan Karlos I (Juan Carlos), koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka (Francisco Franco) 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji.

1942 - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije.

1949 - Na sastanku u Moskvi vlade ŠSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele su odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet je rasformiran 1991.

1964 - Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. To je bio prvi susret poglavara dve crkve od 15. veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji.

1969 - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1976 - U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen je novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija.

1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Od zlata jabuka", "Urnebesnik").

1993 - Tanker "Braer" ispustio je 85.000 tona sirove nafte pored obala Velike Britanije.

1996 - U Gazi je ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš (Yahya Ayyash), zvani "inženjer", osumnjičen da je organizator talasasamoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon.

1997 - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

1999 - SAD su produžile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize; beogradski Fond za humanitarno pravo objavio je podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.

2003 - Umro je Masimo Điroti (Massimo Girotti) jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji, poznat po ulogama u filmovima Lukina Viskontija "Opsesija", "Smisao" i "Veštice".

2006 - U muslimanskom svetom gradu Meki (Saudijska Arabija) poginulo je najmanje 76 osoba, a 62 su povređene, kada se jedna četvorospratnica srušila tokom tradicionalnog hadžiluka.

maja_jevtic · 06.01.2017

Na današnji dan, 6. januar

Izvor: Beta

1066 - Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača (William).

1322 - U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

1492 - Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, nakon što je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista - ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.

1745 - Rodjen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je s bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1810 - Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822 - Rodjen je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrich Schlimann), koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.

1829 - Umro je češki slavista Jozef Dobrovski (Josef Dobrovsky), otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").

1884 - Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel, koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrdjeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".

1916 - Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukotića odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.

1919 - Umro je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929 - Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karadjordjević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.

1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.

1945 - Maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) su u Drugom svetskom ratu sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

1949 - Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming (Victor), koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".

1963 - Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvodjenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.

1978 - Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog madjarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Madjarsku.

1993 - Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks "Dizi" Gilespi (John, Dizzy Gillespie), jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1993 - Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.

2002 - Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom pronadjena izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

2003 - Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog gradjanskog rata.

2004 - Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.

2005 - Muška beba rodjena u Kini u prvim minutima 2005. godine proglašena je 1,3 milijarditim stanovnikom te države.

2009 - Sklanjajući se od borbi izmedju izraelskih vojnika i boraca Hamasa, 40 ljudi je poginulo u zgradi i dvorištu škole Ujedinjenih nacija tokom izraelskog tenkovskog napada na oblast Džabalija na severu Gaze.

2014 - Rumunski Vrhovni sud osudio na četiri godine zatvora bivšeg rumunskog premijera Adrijana Nastasea zbog korupcije i na tri godine zbog iznude.

2016 - Severna Koreja je saopštila da je izvela probu hidrogenske bombe, brojne države medju kojima SAD, Rusija, Kina i Japan osudile su ovakve probe, a Savet bezbednosti UN je održao hitnu sednicu. Severna Koreja sprovela je tri atomske probe koje koriste nuklearnu fisiju, 2006, 2009. i 2013. godine zbog čega su toj zemlji uvedene medjunarodne sankcije.

Torrent Maniak · 07.01.2017

Na današnji dan, 7. januar

Izvor: Beta

1066 - Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača (William).

1322 - U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

1492 - Kralj Ferdinand i kraljica Izabela (Isabella) pobedonosno su ušli u Granadu, nakon što je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista - ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.

1745 - Rodjen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je s bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1810 - Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822 - Rodjen je nemački arheolog Hajnrih Šliman (Heinrich Schlimann), koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno u mladosti trgovinom potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.

1829 - Umro je češki slavista Jozef Dobrovski (Josef Dobrovsky), otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").

1884 - Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel, koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrdjeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".

1916 - Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci pod komandom serdara Janka Vukotića odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.

1919 - Umro je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929 - Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karadjordjević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast u državi.

1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.

1945 - Maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) su u Drugom svetskom ratu sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

1949 - Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming (Victor), koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".

1963 - Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvodjenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.

1978 - Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog madjarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Madjarsku.

1993 - Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks "Dizi" Gilespi (John, Dizzy Gillespie), jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1993 - Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.

2002 - Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom pronadjena izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

2003 - Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog gradjanskog rata.

2004 - Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.

2005 - Muška beba rodjena u Kini u prvim minutima 2005. godine proglašena je 1,3 milijarditim stanovnikom te države.

2009 - Sklanjajući se od borbi izmedju izraelskih vojnika i boraca Hamasa, 40 ljudi je poginulo u zgradi i dvorištu škole Ujedinjenih nacija tokom izraelskog tenkovskog napada na oblast Džabalija na severu Gaze.

2014 - Rumunski Vrhovni sud osudio na četiri godine zatvora bivšeg rumunskog premijera Adrijana Nastasea zbog korupcije i na tri godine zbog iznude.

2016 - Severna Koreja je saopštila da je izvela probu hidrogenske bombe, brojne države medju kojima SAD, Rusija, Kina i Japan osudile su ovakve probe, a Savet bezbednosti UN je održao hitnu sednicu. Severna Koreja sprovela je tri atomske probe koje koriste nuklearnu fisiju, 2006, 2009. i 2013. godine zbog čega su toj zemlji uvedene medjunarodne sankcije.

Torrent Maniak · 08.01.2017

Na današnji dan, 8. januar

Izvor: Beta

1297 - Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi (Franceschino) uspostavio je u Monaku dinastiju Grimaldi koja je i danas na vlasti. Prerušen u kaludjera Grimaldi je krišom ušao u tvrdjavu Monako koja je bila pod vlašću Djenove, a potom pustio unutra svoje vojnike i zaposeo tvrdjavu. Kao Renije I (Rainier) vladao je do smrti 1314.

1324 - Umro je italijanski istraživač Marko Polo (Marco), najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Godine 1271. sa 17 godina krenuo je iz Venecije ka Dalekom istoku, a njegovi doživljaji, zabeleženi u delu "Knjiga svetskih čudesa" (1298), kasnije poznatom pod nazivom "Milion", podstakli su pomorce evropskih zemalja da krenu u potragu za morskim putevima ka Dalekom istoku. Pretpostavka o njegovom rodjenju na Korčuli zasniva se na dokumentu iz 15. veka po kojem je porodica Polo poreklom iz Dalmacije.

1642 - Umro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej (Galilei), čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio je Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalaganje za Kopernikov heliocentrični sistem dovelo ga je u sukob s katoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije.

1679 - Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal (Robert Cavelier, Salle) otkrio je vodopade Nijagare.

1807 - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku zauzeli Kalemegdansku tvrdjavu u koju su se Turci sklonili nakon zauzimanja Beograda 12. decembra 1806. Beograd je posle 380 godina ponovo postao prestonica srpske države. Šest godina kasnije, nakon sloma ustanka Turci su ponovo osvojili Beograd.

1896 - Umro je francuski pisac Pol Verlen (Paul Verlaine), koji je poeziju obogatio novom muzikalnošću, a lirski izraz novim nijansama. Njegova poema "Pesničko umeće" ("L'art poetique") prihvaćena je kao manifest simbolizma ("Romanse bez reči", "Galantne svečanosti", "Elegije", "Mudrost").

1923 - Nakon izveštaja Reparacione komisije krajem 1922. da Nemačka kasni sa isporukama uglja na ime ratne odštete Francuskoj i Belgiji, francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast. Kriza je sporazumno rešena sredinom 1924, a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

1926 - Abdul Aziz ibn Saud postao je kralj Hedžasa, a naziv zemlje promenjen je u Saudijska Arabija.

1935 - Rodjen je američki muzičar Elvis Aron Prisli (Presley), "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

1942 - Rodjen je Stiven Hoking (Stephen Hawking), istaknuti engleski fizičar. Reputaciju jednog od vodećih svetskih naučnika 20. veka stekao je nakon objavljivanja knjige o poreklu univerzuma "Kratka istorija vremena" (1988).

1959 - General Šarl de Gol (Charles, Gaulle) postao je prvi predsednik Pete republike Francuske.

1973 - Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer (Henry Kissinger) i Le Duk To (Duc Tho) obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

1976 - Umro je kineski državnik Džou En Laj (Chou En-lai), jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, premijer od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958.

1996 - Umro je francuski političar i državnik Fransoa Miteran (Francois Mitterrand), prvi socijalista koji je 1981. izabran za predsednika Francuske. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vodja francuskog Pokreta otpora, a od 1971. vodja Socijalističke partije.

1998 - Arapski terorista Remzi Ahmed Jusef (Ramzi, Yousef) osudjen je na doživotnu robiju, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šestoro ljudi. Dve zgrade Centra sa više od sto spratova srušene su 11. septembra 2001. u samoubilačkom terorističkom napadu sa dva oteta aviona.

2002 - U Albaniji je u 117. godini umrla Ćerime Hasan Bardi (Qerime Bardhi) jedna od najstarijih Albanki i jedna od nekoliko osoba na svetu koje su živele u tri veka.

2004 - Umro je duhovni vodja egipatske zabranjene organizacije Muslimanska braća, Ma'mun al Hodeibi.

2004 - Britanska kraljica Elizabeta dala je ime "Kraljica Meri" najvećem brodu na svetu, namenjenom za krstarenje. Brod, vredan 800 miliona dolara, dugačak je 345 metara.

2009 - Umrla je slikarka Ljubica-Cuca Sokić, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i dopisni član SANU, umetnica iz generacije koja je izmedju dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske škole.

2010 - Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da je od gripa A (H1N1) umrlo 12.799 osoba u svetu od kada se pojavio u Meksiku u proleće 2009. godine.

2012 - Umro je Džeri Robinson (Jerry) američki strip crtač i idejni tvorac lika negativca Džokera u stripovima o Betmenu.

2016 - Preminuo je francuski modni dizajner Andre Kurež (Andre Courreges), autor modnih stilova glumica Brižit Bardo (Brigitte Bardot) i Katrin Denev (Catherine Deneuve), koji su karakterisali revolucionarni geometrijski dizajn, plastične mini suknje i futuristički tekstili.

maja_jevtic · 09.01.2017

Na današnji dan, 9. januar

Izvor: Beta

1792 - Mirom u Jašiju, kojim je okončan rusko-turski rat započet u avgustu 1787, Rusija je proširila svoju granicu do Dnjestra.

1793 - Francuz Žan Pjer Blanšar (Jean Pierre Blanchard) izveo je prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

1804 - Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je "seča knezova", što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1856 - Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, jedan je od osnivača prve "Srpske muzičke škole" (1899) (Muzička škola "Mokranjac"). Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija")

1873 - Umro je Šarl Luj Napoleon III, nećak Napoleona Bonaparte (Charles Louis), predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Tokom njegove vladavine Francuska je zaposela Nicu i Savoju i započela kolonijalno osvajanje Indokine. Započeo je rat protiv Pruske, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen s prestola. Posle zaključenja mira s Pruskom 1871. emigrirao je u Englesku gde je umro.

1878 - U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.

1878 - Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II (Vittorio), prvi vladar ujedinjene Italije, popularni "padre della patria", koji je po dolasku na presto 1861. inaugurisao parlamentarnu monarhiju.

1908 - Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone, Beauvoir), životna saputnica filozofa Žan-Pol Sartra (Jean Paul Sartre), autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja ("Mandarini", "Svi su ljudi smrtni", "Drugi pol", memoari "Uspomene dobro vaspitane devojke".

1913 - Rođen je američki državnik Ričard Nikson (Richard Nixon), jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja postupkom impičmenta. Predsednik SAD postao je 1969, ponovo je izabran 1972, a 1974. se povukao zbog afere "Votergejt". Normalizovao je 1972. odnose s Kinom.

1922 - Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture (Sekou Toure), prvi predsednik posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. Jedan je od osnivača Afričkog demokratskog zbora (1946), Demokratske stranke Gvineje (1947), a od 1956. na čelu je afričkog sindikata Generalne konfederacije radnika crne Afrike. Bio je poslanik teritorijalne skupštine Gvineje 1953, a 1956-58. Narodne skupštine Francuske.

1942 - U Petrovgradu (Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana mađarske okupacione vlasti su počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba.

1945 - Počelo je iskrcavanje američkih trupa u Drugom svetskom ratu na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe su okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

1953 - Potonuo je južnokorejski putnički feribot. Život je izgubilo 349 ljudi.

1962 - SSSR i Kuba su potpisali trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba dobijala robu po povlašćenim, niskim cenama. Ugovor je prestao da važi 1991.

1978 - U Iranu je počela islamska revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen s vlasti šah Reza Pahlavi.

1992 - Reagujući na odluku bosanskih Muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, Srbi su proglasili Republiku srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.

1996 - Čečenski pobunjenici zauzeli su bolnicu i najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizliar. Pobunjenici su tražili da se prekine rat u njihovoj državi.

1996 - Obustavljen je vazdušni humanitarni most za Sarajevo, najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina (1948). Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno je 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.

1999 - Prilikom hapšenja pripadnici Sfora ubili su bosanskog Srbina Dragana Gagovića, optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosanskom ratu (1992-95).

2002 - SAD su ukinule sankcije na prodaju oružja SR Jugoslaviji uvedene 1996.

2002 - Američka vlada je pokrenula istragu o stečaju multinacionalne elektrodistributerske kompanije "Enron", najvećem bankrotstvu u američkoj istoriji.

2003 - U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.

2004 - Turska je potpisala protokol kojim se ukida smrtna kazna čak i u slučaju rata, što predstavlja početni korak u pravcu otpočinjanja pregovora o ulasku u EU.

2005 - Palestinci su izabrali Mahmuda Abasa za naslednika njihovog dugogodišnjeg lidera Jasera Arafata.

2005 - Sudanska islamistička vlada i pobunjenici sa juga zemlje potpisali su mirovni sporazum kojim je završen najduži građanski rat u Africi, koji je trajao punih 21 godinu.

2007 - Japan je zvanično formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskog rata.

2007 - Umro je Ivao Takamoto, animator koji je stvorio likove za crtane filmove Skubi-Du, "Porodica Kremenko" i "The Jetsons". Tokom karijere duge više od šest decenija sarađivao je i na nekim od najpoznatijih dugometražnih i televizijskih crtanih ostvarenja za kompaniju Dizni i tim Hana-Barbera.

2009 - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju kojom se poziva na hitan prekid vatre u pojasu Gaze koji se nalazi pod napadima izraelske vojske od 27. decembra 2008. godine, gde je poginulo najmanje 750 Palestinaca, a više hiljada ih je ranjeno.

2011 - Poginulo je 77 ljudi u nesreći aviona iranske kompanije Iran Er (Air) koji se srušio kod grada Orumije, na severozapadu Irana. U avionu je bilo 106 putnika i članova posade.

2015 - Preminuo je australijski glumac Rod Tejlor (Taylor), poznat po ulogama u kultnim filmovima "Ptice" Alfreda Hičkoka i "Zabriski Point" Mikalenđela Antonionija. Igrao je i u "Jedna nedelja u Njujorku" s Džejn Fondom, i u jugoslovenskom filmu "Partizani" sa Adamom Vestom, Brioni Farel i Batom Živojinovićem.

Torrent Maniak · 10.01.2017

Na današnji dan, 10. januar

Izvor: Beta

49. p.n.e. - Gaj Julije Cezar izgovorio je čuvenu rečenicu "Alea iacta est" (Kocka je bačena) i prešao reku Rubikon (po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije), što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva - počeo je građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili su Cezara 44. p.n.e.

1356 - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen je glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.

1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka (1973).

1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882 - Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci.

1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1890 - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, koji se s devet pripovedaka, koliko je ukupno napisao, svrstao među najznačajnije prozne stvaraoce srpske književnosti. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke i jednim od najboljih stilista ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "U dobri čas hajduci", "Verter", "Švabica", "On zna sve").

1909 - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Od 1947. rukovodio je izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor instituta. Od 1971. do 1981. bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

1917 - Umro je Frederik Kodi, poznat kao Bafalo Bil, poštanski jahač "Poni ekspresa", vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. Godine 1883, legendarna ličnost američke istorije organizovao je reviju kaubojskih veština "Revija divljeg zapada", u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao i u Evropi i gostovao je i u Srbiji.

1920 - U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije su članice Veća postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha Liga naroda je prestala da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine UN.

1922 - Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1934 - U Nemačkoj je pogubljen Marinus van der Lube, nakon što je proglašen krivim za potpaljivanje Rajhstaga 27. februara 1933.

1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko" Šanel, jedna od najčuvenijih u 20. veku koja je gotovo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.

1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997 - Arnoldo Aleman postao je predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997 - Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti su probili policijski kordon, upali u zgradu parlamenta i demolirali je.

2001 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Međunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991-92. tokom Bosanskog rata. Nakon priznanja krivice osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora.

2002 - Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili su 73 palestinske kuće u Rafi, nakon napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

2007 - Umro je italijanski filmski producent Karlo Ponti, koji je radio sa nizom najpoznatijih reditelja, kao što su Federiko Felini, Žan-Lik Godar i Dejvid Lin. Tokom 50-to godišnje karijere bio je producent više od 260 filmova.

2009 - Umro je Žorž Kraven tvorac najveće francuske filmske nagrade Cezar.

2011 - Umro je nekadašnji proslavljeni strelac i jugoslovenski reprezentativac Borivoje Kostić. Sa selekcijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu.

2013 - Čileanski slikar, vajar i keramičar Horhe Selaron pronađen je mrtav na čuvenim stepenicama u Rio de Žaneiru, koje je ovaj umetnik dekorisao poslednjih dvadesetak godina i koje su jedna od najprepoznatljivijih atrakcija tog brazilskog grada.

2015 - Umro je filmski reditelj Frančesko Rosi, jedan od najznačajnijih italijanskih autora druge polovine 20. veka, predstavnik posleratnog neorealizma. Njegovi najpoznatiji filmovi su "Ruke nad gradom", "The Mattei Affair", "Salvatore Giuliano".

2016 - Umro je Dejvid Bouvi veoma poznat britanski rok muzičar, pevač, kompozitor i glumac, muzički aktivan punih pet decenija i večno sklon menjanju muzičkog stila i imidža. Poznat je po veštim muzičkim fuzijama, kao i po nekoliko alter ega: Ziggy Stardust, Aladdin Sane i Thin White Duke. Svetsku slavu stekao je albumima "Hunky Dory" i "Uspon i pad Zigija Stardasta i pauka sa Marsa" (The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars). Dva dana ranije, 8.januara, na Bouvijev 69. rođendan, objavljen je njegov oproštajni album, Blackstar.