Na današnji dan

[Armag]

Na današnji dan, 30. oktobar​

1735. Rođen je američki državnik Džon Adams, jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789-97) i drugi predsednik SAD (1797-1801). Učestvovao je u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams bio je šesti predsednik SAD 1825.

1751. Rođen je Ričard Brinsli Šeridan, uz Goldsmita najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812, proslavio se kao orator ("Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar").

1762. Rođen je francuski pisac Andre de Šenije koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme sa novom osećajnošću, te ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794. ("Hermes", "Amerika", "Jambi")

1817. Simon Bolivar je osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.

1830. Umro je crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. Doneo je 1796. prvi zakon (Zakonik Petra I) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.

1864. Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.

1869. Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog.

1905. Tokom prve (februarske) ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov je "Oktobarskim manifestom" ponudio šire biračko pravo, izabrani parlament (Duma) sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda.

1910. Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

1918. Kapitulacijom Turske koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija.

1918. Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1922. Dva dana posle "Marša na Rim", Benito Musolini je formirao prvu fašističku vladu u Italiji.

1938. Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slušali radio dramu koju je, prema noveli Herberta DŽordža Velsa "Rat svetova", snimio Orson Vels, misleći da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju.

1973. Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju.

1974. Nokautom nad DŽordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu.

1975. Princ Huan Karlos preuzeo je vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka.

1975. Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu.

1990. Kina je objavila rezultate popisa stanovništva prema kojem u njoj živi milijardu i 13 miliona ljudi.

1995. Minimalnom većinom od 50,6 procenata, stanovnici Kvebeka su se na referendumu izjasnili protiv nezavisnosti te kanadske pokrajine.

1998. Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli su nadgledanje vazdušnog prostora Kosova, u misiji pod nazivom "Orlovo oko".

2000. Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni su, a još 35 ljudi je ranjeno eksplozijom automobila-bombe u Madridu za šta su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA.

2001. Londonski klub poverilaca smanjio je SR Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara - sa 2,8 na 2,2 milijarde.

2003. Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno je 15,7 miliona evra za uspostavljanje i rad Suda za ratne zločine u Sarajevu.

2003. Vrhovni sud u Rimu je proglasio nevinim bivšeg italijanskog premijera Đulija Andreotija, ranije osuđenog na 24 godine zatvora za saučesništvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija koje je 1979. izvršila mafija.

2006. Bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu određen je kućni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovanja tokom njegove 17-godišnje vladavine. Pinoče je umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procenjuje se da je tokom njegove diktature u političkim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok ih je oko 28.000 bilo podvrgnuto mučenju.

 

[PYC]

Na današnji dan 1. novembar

Izvor: Beta

1500. Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini,najpoznatiji majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata - "Persej", "Kozimo Mediči", "Nimfe iz Fontenbloa",a njegova autobiografija značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1509. Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.

1755. Zemljotres u Lisabonu, snage - kako se računa - 9 stepeni Rihterove skale, cunami i požar koji je izazvao, razorili su dve trećine tog grada, a poginulo je oko 60.000 ljudi.

1842. Rođen je srpski istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor "Srpske bibliografije" i "Istorije srpske književnosti". Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo je reforme u srpskom skolstvu. Posle Prvog balkanskog rata (1912-13), kao šef srpske delegacije zaključio je u Londonu mir s Turskom. Objavio je više od 400 naučnih radova iz raznih oblasti.

1886. U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su "Glas" i "Spomenik", a najkrupniji poduhvat bio je izrada "Rečnika srpskog književnog jezika" početa 1893.

1894. Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikola II Romanov.

1892. Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946.

1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila je Beograd.

1928. U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka.

1944. U Beogradu su predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade sa zadatkom da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu.

1945. Velika Britanija je saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu.

1946.Generalna skupština UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci).

1952. SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe.

1954. - U Alžiru je počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, koji je završen 1962. sticanjem nezavisnosti.

1956. Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963. U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu .

1987.Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji.

1995. U američkom vojnoj bazi u Dejtonu (Ohajo) počeli su mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum kojim je okončan rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, parafirali su predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović.

1996. Umro je bivši predsednik Šri Lanke Džunijus Ričard Džajavordene. Premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao je prvi predsednik države i na tom položaju je ostao do 1988.

2000. SR Jugoslavija je primljena u UN. Jugoslovenske vlasti odbile su da, posle raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ (1992), podnesu zahtev za prijem u svetsku organizaciju kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu sa bivšom državom.

2000. Skupština Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori.

2001. Turska, članica NATO pakta, prva je muslimanska zemlja koja je poslala trupe u rat protiv Avganistana.

2003. Mađarska je uvela vize za građane Srbije i Crne Gore u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Mađarska je postala članica EU u maju 2004. godine.

2005. Generalna skupština UN proglasila je 27. januar danom sećanja na 6 miliona Jevreja i mnoge druge žrtve nacističkog holokausta tokom II svetskog rata.

2007. Umro je Amerikanac Pol Tibets pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine bačena atomska bomba na Hirošimu, od koje je poginulo između 70.000 i 100.000 ljudi.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 2. novembar

​

1755. - Rođena je Marija Antoaneta, žena francuskog kralja Luja XVI i kći Marije Terezije. Narod ju je omrznuo zbog rasipničkog života i negativonog uticaja na kralja, nazvavši je "Gospođa Deficit". Pogubljena je za vreme Francuske revolucije.

1891. - Rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, koji je proučavo indoevropske dijalekte u Sredozemlju. Objavljivao je i na francuskom jeziku na kojem je izdavao i časopis "Revue internationale des etudes balkaniques". Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasične i savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine", "Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

1913. - Rođen je Bert Lankester, američki filmski glumac, veoma izražajnog registra. Za ulogu u filmu "Elmer Gantry" iz 1960. godine dobio je Oskara. Ostali filmovi: "Trapez", "Nirnberški proces", "Odavde do večnosti", "Verakruz", "Čovek koji je stvarao kišu", "Gepard", "Okršaj kod OK korala"...

1923. - Umro je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sada Jaša Tomić), Beneševu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu - 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.

1947. - "The Spruce Goose " - najveći avion ikada napravljen - uzleteo je na svoj prvi i poslednji let. Napravljena od ljuskica omorike i brezinog drveta, ova masivna drvena letelica imala je raspon krila duži od fudbalskog terena, a konstruisana je da primi oko 700 ljudi. Stvaranje ovog aviona koštalo je neverovatna 23 miliona dolara, a produžilo se toliko da je završeno posle Drugog svetskog rata, iako je započeto još 1941. godine. Uprkos uspešnom prvom test letu, "The Spruce Goose" nikad nije ušao u masovnu proizvodnju, pre svega zbog kritika po kojima materijal od kojeg je ovaj avion napravljen ne bi mogao da izdrži veliku težinu na dugim letovima. Danas je ovaj avion izložen u avio-muzeju u Oregonu.

1948. - U najvećoj zbrci u istoriji predsedničkih izbora u SAD, demokratski kandidat Hari Truman (Harry S. Truman) pobedio je republikanca Tomasa Djuija (Thomas E. Dewey) sa samo oko dva miliona glasova više. Nekoliko dana pre objavljivanja rezultata izbora, politički analitičari i preliminarni rezultati davali su prednost guverneru Djuiju. To je otišlo toliko daleko da je "Chicago Tribune" na naslovnoj strani objavio naslov "DJUI PORAZIO TRUMANA".

1962. - Umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske, borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu je bio u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija", koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 3. novembar

​

1883. - Ugušena je Timočka buna, koju su podigle vođe Narodne radikalne stranke protiv režima kralja Milana Obrenovića, i to zato što im nije dao vlast osvojenu na izborima, već je za premijera postavio Nikolu Hristića, odanog dinastiji Obrenović. Preki sud osudio je na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na dugogodišnju robiju. Smrtna kazna izrečena je i radikalskim prvacima, Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, ali su oni pobegli u inostranstvo.

1903. - Panama je postala nezavisna republika, posle jedne pobune izazvane spolja i uz podršku SAD kojom je omogućeno njeno odvajanje od republike Kolumbije, u čijem je sastavu do tada bila. Već deset dana kasnije, SAD su priznale panamsku novu vladu, a 18. novembra je zaključen ugovor između SAD i Paname o ustupanju jedne široke teritorijalne zone u oblasti Panamskog zamljouza SAD-u radi izgradnje Panamskog kanala. Pošto je svet oštro kritikovao stav SAD prema Kolumbiji, od koje je nepravednom pobunom oduzeta pokrajina Panama, SAD su 1921. Kolumbiji isplatile 25 miliona dolara na ime obeštećenja za izgubljenu teritoriju, a u Panami se razvio vrlo jak pokret, jer se nalazila u polukolonijalnom položaju u odnosu na SAD.

1921. - Rođen je američki glumac Čarls Bronson. Ostvario je uloge u brojnim filmovima: "Death Wish series", "The Magnificent Seven", "The Dirty Dozen", "Raid on Entebbe", "Miss Sadie Thompson", "House of Wax", "You're in the Army Now"....

1957. - Sovjetski savez lansirao je u svemir satelit "Sputnjik 2", koji je, pored ostale opreme, nosio i kabinu sa živim psom. Lajka, lovački pas, bila je prvi živi putnik u vasioni. "Sputnjik 2" održao se u vasioni 161 dan, a podaci do kojih su došli naučnici preko Lajke značajno su objasnili efekte otiskivanja u svemir na živo biće.

1970. - U Denveru je umro kralj Petar II Karađorđević, sin kralja Aleksandra. U vreme ubistva svoga oca 1934. godine, nije bio punoletan, pa je imenovano namesništvo koje su sačinjavali knez Pavle, dr Radenko Stanković i Ivo Perović. Pučom od 27. marta 1941. godine preuzeo je kraljevsku vlast, a posle napada Nemačke, prebegao je s jugoslovenskom vladom u London. Na zasedanju AVNOJ-a 29. i 30.11.1943. zabranjen mu je povratak u zemlju.

1992. - Bil Klinton izabran je za predsednika SAD.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 4. novembar

​

1873. - Rođen je Džordž Edvard Mur, jedan od vodećih predstavnika realističke filozofije u Engleskoj, protivnik idealističke tradicije u metafizici, epistemologiji i etici. Glavna dela: "Principi etike", "Pobijanje idealizma", "Neki glavni problemi filozofije"...

1908. - Umro je srpski istoričar, pisac, folklorista, pedagog i prevodilac Milan Milićević, član Srpske kraljevske akademije. Dela: istorijska - "Kneževina Srbija", "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Pomenik znamenitih ljudi srpskog naroda novijega doba", pripovetke - "Zimnje večeri", "Letnje večeri", "Međudnevica".

1922. - Britanski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) otkrio je grobnicu egipatskog faraona iz osamnaeste dinastije Tutankamona (14. vek p. n. e). Njegov grob pronađen je u Dolini Kraljeva, a u grobu je nađen i veliki broj raznih dragocenosti, koje se sada nalaze u muzeju u Kairu.

1924. - U Kaliforniji je legalizovan boks. Bio je zabranjen deset godina ranije.

1956. - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, jedan od osnivača arheologije u Srbiji, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegovo životno delo je otkopavanje preistorijskog naselja Vinča. Na osnovu toga, postavio je tezu po kojoj podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja. Objavio je više od sto naučnih radova. Dela: "Preistorijska Vinča I-IV", "Arhitektura i skulptura u Dalmaciji", "Žiča i Lazarica", "Jonska kolonija Vinča".

1979. - Iranski studenti, sledbenici Ajtolaha Homeinija, zauzeli su ambasadu SAD-a u Teheranu. Radikalni islamski fundamentalisti držali su 90 talaca. Otmičari su bili isprovocirani dozvolom da smenjeni iranski šah uđe u SAD zbog lečenja i pretili su da će ubiti taoce ako se izvede bilo kakav medicinski zahvat na šahu. Nedržavljani SAD-a, kao i žene i deca, bili su pušteni, ali je 52 talaca ostalo prepušteno na milost i nemilost iranskim otmičarima narednih 14 meseci. Predsednik Džimi Karter nije mogao da reši krizu diplomatskim putem, pa je 24. aprila 1980. godine naredio spasilačku misiju, u kojoj je osam američkih vojnika izgubilo život, a nijedan talac nije bio spasen. Tri meseca kasnije, bivši iranski šah umro je od raka u Egiptu, ali se kriza nastavila. U novembru 1980, Karter je izgubio na predsedničkim izborima od Ronalda Regana i ubrzo su počeli pregovori između SAD-a i Irana, uz alžirsko posredovanje. Na dan Reganove inauguracije, 20. januara 1981, SAD su oslobodile tri milijarde dolara vrednu zamrznutu iransku imovinu i obećale još pet milijardi dolara kao finansijsku pomoć. Nekoliko minuta pošto je Regan položio zakletvu, taoci su pušteni, čime je okončana 444-dnevna kriza.

1984. - U Nikaragvi su prvi put posle 56 godina održani slobodni izbori.

1995. - Izvršen je atentat na izraelskog premijera, 73-godišnjeg Isaka Rabina.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 6. novembar

​

1787. - Rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske kulture, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, genijalni samouk koji je napravio odlučan preokret u srpskoj literaturi - ona je od njegovog vremena dobila izrazito narodno i nacionalno obeležje. Na "Književnom dogovoru" srpskih i hrvatskih kulturnih radnika u Beču 1850. dopustio je da štokavski dijalekt srpskog narodnog jezika postane jedinstven književni jezik oba naroda, što je verovatno njegova životna greška, ali je u vreme uzleta ideje bratstva južnoslovenskih naroda bilo veoma teško predvideti posledice takve širokogrudosti. Osnovnu pismenost učio je u selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i u manastiru Tronoša. U Prvom srpskom ustanku bio je pisar vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč, počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom jeziku i pravopisu. Ubrzo je izdao prvu zbirku narodnih pesama i "Pismenicu" (gramatika), a 1818. "Rječnik". Pisao je i istorijska svedočanstva, bavio se etnografijom, organizovao istraživanja u svim jugoslovenskim zemljama i vodio ogromnu prepisku. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Uređivao je almanah "Danicu" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom i prošlošću. Gigantskim radom (njegovo delo sabrano je u 39 tomova), za koji bi timovima naučnika i kulturnih radnika bile potrebne decenije, stekao je mnoge pristalice, ali i ogorčene protivnike. Prijatelje je našao u najistaknutijim umovima Evrope, učinio je da srpske narodne pesme, kultura i istorija ostanu poznate širom Evrope, a ugledni Univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove reformatorske ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847, kada su izašle "Pesme" Branka Radičevića, dokaz da se "Vukovim jezikom" mogu pisati i umetnička dela, a Đura Daničić je delom "Rat za srpski jezik i pravopis" dokazao da su Vukove jezičke postavke opravdane. Cela epoha - razvijeni srpski romantizam - bila je pod njegovim uticajem. Posle 33 godine u tuđini, njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u otadžbinu i uz Dositeja Obradovića počivaju ispred Saborne crkve u Beogradu.

1844. - Španija je potvrdila nezavisnost Dominikanskoj Republici.

1860. - Abraham Linkoln izabran je za 16. predsednika SAD. On je ujedno i prvi kandidat Republikanske partije koji je postao predsednik.

1912. - Odigrao se boj kod Alinaca, sela južno od Prilepa, između divizija I srpske armije i delova V turskog korpusa. Zbog slabog izviđanja, srpske trupe su neoprezno naišle na turske položaje i jaku artiljerijsku vatru, ali su jurišem uz znatne gubitke prislile turske snage na povlačenje. Ova bitka naziva se još i boj na Bakarnom gumnu.

1917. - U noći između 6. i 7. novembra odigrala se Oktobarska revolucija u Rusiji. Znak za početak revolucije dala je krstarica "Aurora", čiji su mornari napali Zimski dvorac - sedište vlade. Sutradan su boljševici zauzeli vlast u Sankt Petersburgu, a uskoro je njihovu vlast priznala i cela Rusija.

1942. - Rukovodilac ustanka protiv Nemaca u Vojvodini, Žarko Zrenjanin, sekretar Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu, poginuo je u Drugom svetskom ratu u neravnopravnoj borbi u obruču okupatorske nemačke policije u selu Pavliš kod Vršca.

1962. - Ujedinjene nacije usvojile su rezoluciju kojom su osudile politiku aparthejda u Južnoj Africi i pozvale sve članice da prekinu ekonomske i vojne odnose sa ovom zemljom.

1964. - U saobraćajnoj nesreći poginuo je srpski premijer Slobodan Penezić Krcun, čija se kontroverzna ličnost upadljivo razlikovala od stereotipnih rukovodilaca u partijskoj nomenklaturi. U Drugom svetskom ratu, posle kojeg je proglašen za narodnog heroja, bio je jedan od organizatora ustanka u Srbiji i politički komesar Druge proleterske brigade. Posle oslobođenja zemlje, bio je načelnik OZNE (Odeljenje za zaštitu naroda) Srbije, ministar unutrašnjih poslova u vladi Srbije, član savezne vlade. Bio je dosta popularan u narodu, iako je godinama rukovodio policijom, i to u "najtvrđe" vreme progona informbiroovaca i nasilnog otkupa viška proizvoda od seljaka.

1975. - Prvi nastup grupe Sex Pistols.

 

[PYC]

Dogodilo se na današnji dan - 9. novembar



1835. - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne "Bože pravde", jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 "komada s pevanjem". Dela: opereta "Vračara", uvertire "Kosovo", "Srpkinja", "Aleksandar", "Đido", "Milan", fantazija "Prvo doba Srbije", muzika za komade "Blago cara Radovana", "Dobrila i Milenko", "Dušan Silni", "Miloš Obrenović", "Seoba Srbalja", "Pribisav i Božana", "Za veru i slobodu", "Mladost Dositejeva", "Markova sablja", "Proslavljanje kneza Mihajla", "Knez Dobroslav", "Izbiračica", "Krvni mir", "Merima", "Divlji lovac", "Ljubavno pismo", "Četiri miliona rubalja", "Čestitam", "Potera", "Saćurica i šubara", "Vuk Branković", oko 110 horskih kompozicija, 15 crkvenih kompozicija, solo pesme.
1841. - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti. Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao profesor u Novom Sadu. Dela: romani "Velimir i Bosiljka", "Usamljeni junoša", "Kasija carica", "Ljubomir u Jelisijumu", "Siloan i Milena".
1887. - Osnovano je prvo zanatlijsko društvo u Srbiji, a dva meseca potom počeo je da izlazi sedmičnik "Srpski zanatlija".
1904. - Prvi let avionom koji je trajao duže od pet minuta.
1956. - Francuski filozof i književnik Žan Pol Sartr odrekao se komunizma nakon upada Sovjeta u Mađarsku.
1989. - Nakon kraha socijalizma u Evropi, istočnonemačke vlasti ukinule su zabranu prelaska iz istočnog u zapadni deo i već uveče na hiljade građana se okupilo i otpočelo rušenje Berlinskog zida. Zid je izgrađen 1961. godine kao najopipljiviji simbol hladnog rata - gvozdene zavese koja je delila Evropu. Nakon izgradnje Berlinskog zida, oko 5.000 ljudi uspelo je da prebegne, ali se procenat znatno smanjivao jer je zid bio dobro čuvan. Čak 191 osoba izgubila je život pokušavajući da pređe preko zida koji je razdvajao Berlin.
1991. - Umro je Iv Montan, francuski šansonijer i glumac, bivši frizer, doker i metalski radnik. Sem na filmu, sa dosta uspeha nastupao je i kao dramski glumac u pozorištu. Filmovi: "Veštice iz Salema", "Vrata noći", "Nadnica za strah", "Heroji su umorni"...
1991. - Održan je plebiscit srpskog naroda u BiH na kojem se za ostajanje u Jugoslaviji izjasnila većina Srba - gotovo svih 1,3 miliona.
1995. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin stavio je veto na Zakon o jednostranom ukidanju sankcija Jugoslaviji, izglasan prethodnog meseca u oba doma ruskog parlamenta.
1996. - Predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, smenila je načelnika Glavnog štaba Vojske RS, generala Ratka Mladića.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 10. novembar

​

1674. - Holanđani su zvanično predali Novi Amsterdam (Njujork) Englezima.

1838. - Rođen je srpski socijalista Živojin Žujović, prvi propagator i ideolog socijalizma u Srbiji. Ideje socijalista prihvatio je tokom školovanja u ruskom gradu Kijev, gde je završio Duhovnu akademiju, zatim u Petrogradu i Minhenu na studijama filozofije. Objavio je više studija, rasprava i polemika i sarađivao u "Glasniku Srpskog učenog društva", "Letopisu Matice srpske" i u političkom listu "Srbija".

1880. - Rođen je Jakob Epštajn, američki vajar. Učio je i duže vremena živeo u Parizu i Londonu, a zatim u SAD. Prvenstveno je portretist, čuven po bistama slavnih ljudi (Ajnštajna, Čerčila...). Brutalan ekspresionist u ranim radovima, kasnije se priklanja realističkom tretmanu skulpture.

1901. - Rođen je srpski pravnik Milan Bartoš, stručnjak za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Između dva svetska rata, objavio je "Stvarno pravo" i "Osnove privatnog prava", a posle rata "Međunarodno javno pravo".

1910. - Osnovano je Društvo za srpski jezik i književnost, na inicijativu Pavla Popovića, Aleksandra Belića i Jovana Skerlića, radi usavršavanja nastave srpskog jezika i književnosti u školama. Društvo je radilo do 1941, s prekidom u vreme Prvog svetskog rata.

1928. - Dve godine nakon smrti svoga oca, Michinomiya Hirohito stupio je na presto kao 124. japanski monarh. Car Hirohito bio je na na vlasti u jednom od najnemirnijih perioda japanske istorije (Drugi svetski rat). Ustavom iz 1947. godine, vlast mu je znatno ograničena.

1938. - U Istanbulu je umro turski državnik i maršal, Mustafa Kemal Ataturk. Sudelovao je u pokretu Mladoturaka. Borio se u italijansko-turskom ratu (1911-1912) i u završetku Drugog balkanskog rata. U Prvom svetskom ratu je komandovao odbranom Dardanela, a svršetak rata ga je dočekao na Sirijskom frontu. Postavio se 1919. na čelo nacionalnog pokreta protiv grčke okupacije, što je dovelo do rata sa Grčkom. Velika turska narodna skupština proglasila ga je 1920. godine za predsednika vlade. Pobedio je Grke i izbacio ih iz Male Azije. Zbacio je sultana 1922. i kad je 1923. proglašena republika, postao je njen prvi predsednik. Izvršio je progresivne reforme koje su iz korena izmenile lik zemlje: proklamovana je jednakost svih građana, ukinut je halifat, izvršena agrarna reforma, doneti savremeni zakoni, ženama data sloboda (ukidanje zara i feredže), zabranjeno je nošenje fesa, odvojena crkva od države... Reforme su nailazile na otpor, ali je Kemal gušio svaki pokušaj otpora i vraćanja na staro.

1943. - Nemačke vlasti su u Drugom svetskom ratu, radi lakšeg upravljanja okupiranom teritorijom, uspostavile kvislinšku "Narodnu upravu" u Crnoj Gori.

1975. - Vlade Jugoslavije i Italije potpisale su u Osimu ugovor o definitivnom rešenju graničnih i drugih pitanja između dveju zemalja. Ugovor su potpisali ministri inostranih poslova Miloš Minić i Marijano Rumor.

 

[PYC]

Dogodilo se na današnji dan - 11. novembar


1405. - Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389, sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stevana. Kad je on postao punoletan, zakaluđerila se, ali je i dalje znatno uticala na državne poslove, smirujući razmirice između Stevana i drugog sina Vuka. Podigla je manastir Ljubostinja na mestu gde je bila crkvica svetog Stevana, blizu dvora svog oca, koji se u narodnim pesmama pominje kao Jug Bogdan. U narodnim pesmama je zvana carica, a umrla je i sahranjena u Ljubostinji kao monahinja Evgenija.
1726. - Rođen je srpski istoričar i pisac Jovan Rajić, jedan od najučenijih kaluđera svog doba. U istorijskom spevu "Boj zmaja s orlovi" opevao je borbu Otomanskog carstva protiv Rusije i Austrije. Glavno delo, "Istorija raznih slovenskih naroda, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov", pisao je na osnovu izvornih dokumenata. Kao prva istorija Južnih Slovena, ovo delo je, uprkos nedostacima, veoma uticalo na srpsku istorijsku nauku u prvoj polovini 19. veka.
1790. - Prvi put je donesena hrizantema u Evropu (Englesku) iz Kine.
1878. - Umro je srpski pisac i političar Stjepan Mitrov Ljubiša, koji je mnogo učinio za buđenje nacionalne svesti. Bio je samouk a pripovedanje mu je lucidno, izvorno, protkano finim humorom, s poetskim osećanjem za legendu i realističnim nervom za život zavičaja i govor ljudi. Dela: "Kanjoš Macedonović", "Pričanja Vuka Dojčevića", "Pripovijesti crnogorske i primorske".
1885. - Rođen je Džordž Paton, američki general i jedan od najistaknutijih komandanata SAD. U Prvom svetskom ratu obrazovao je američki tenkovski centar u Francuskoj kod Longra i komandovao tenkovskom brigadom u ofanzivi Meza - Argona. U Drugom svetskom ratu je komandovao zapadnom operativnom grupom pri iskrcavanju u Africi, VII armijom pri invaziji Sicilije i III armijom do kraja rata u Evropi. Istakao se kao energičan i vešt komandant po uspešnoj upotrebi operativnih oklopnih jedinica. Poginuo je u Nemačkoj 1945. godine u saobraćajnoj nesreći. Posmrtno su mu objavljeni memoari "Rat kakvog sam ga ja video".
1889. - Vašington je postao 42. država unutar SAD.
1918. - Potpisivanjem kapitulacije Nemačke u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj okončan je Prvi svetski rat, u kojem je poginulo najmanje deset miliona vojnika, a još toliko ljudi umrlo je od bolesti i gladi. Srazmerno najveće žrtve podnela je Srbija, izgubivši 26 odsto stanovništva - 400.000 vojnika i 640.000 civila.
1927. - U Parizu je potpisan jugoslovensko-francuski pakt, kao reakcija na italijansko-albanski pakt iz novembra 1926, kojim je fašistička Italija dobila protektorat nad Albanijom, što je bila prva etapa za njen prodor na Balkan. Italijanski fašistički diktator Benito Musolini sklopio je 1927. pakt i s Mađarskom da bi je okrenuo protiv Jugoslavije, pregovarao je s hrvatskim fašističkim teroristom Antom Pavelićem i komitsko-kosovsko-pravaškim grupama.
1941. - S teritorije ŠSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".
1944. - Forsiranjem Dunava na sektoru Batina-Apatin u Drugom svetskom ratu je počela Batinska bitka. Jedinice Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije slomile su 23. novembra, posle teških borbi, nemačke snage.
1945. - Izabrana je Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije. Na prvim posleratnim izborima - nad kojima su isključivu kontrolu imali komunisti, koji su monopolisali fizičku silu - pravo glasa imali su svi građani s navršenih 18 godina života, bez obzira na pol, rasu, obrazovanje, veroispovest, izuzimajući optužene za saradnju s okupatorom tokom Drugog svetskog rata.
1968. - Na plenumu udruženja univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika održanom u Beogradu, usvojen je pravilnik o osnivanju i radu Društva za razvoj i unapređenje nauke.
1975. - Angola je dobila nezavisnost od Portugala. Angola je bila portugalska kolonija još od 1575. godine, kada su Portugalci osnovali grad San Paulo de Luansda. Današnji dan praznuje se kao Dan nezavisnosti.

 

[PYC]

Dogodilo se na današnji dan - 12. novembar



1833. - Rođen je ruski kompozitor Aleksandar Borodin, veoma poznat i kao hemičar. Bio je pripadnik ruske muzičke grupe "Petorica". Pod uticajem ruskog muzičkog folklora, komponovao je simfonije, simfonijsku skicu "U stepama centralne Azije", gudačke kvartete, operu "Knez Igor"...
1859. - Rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više monumentalnih građevina, uključujući zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu. Proučavao je staro srpsko crkveno građevinarstvo i skupio građu za monografije manastira Gračanica, Kalenić i Dečani.
1910. - Izvedena je prva filmska akrobacija: čovek iz balona u plamenu skočio je u reku Hadson.
1933. - Urađena je prva fotografija čudovišta iz Lok Nesa.
1933. - Nacisti su dobili 93% glasova u Nemačkoj.
1948. - Međunarodni sud za ratne zločine u Tokiju izrekao je smrtne kazne za sedam japanskih oficira, uključujući i generala Hideki Tojo-a, koji je bio premijer Japana od 1941-1944. godine.
1956. - Beogradsko pozorište "Atelje 212" je u adaptiranom delu zgrade "Borbe" izvelo prvu predstavu - "Fausta" Johana Volfganga Getea.
1980. - Posle tri godine od lansiranja, američka planetarna sonda "Voyager 1" probila se na 77.000 milja od Saturna, druge po veličini planete u sunčevom sistemu. Slike koje je su dobijene iznenadile su naučnike: pokazale su da Saturn nema šest (kao što se do tada smatralo), već stotine ispreplitanih prstenova.
1989. - U Brazilu su održani prvi slobodni predsednički izbori posle 29 godina.
1990. - Japanski princ Akihito postao je 125. japanski car, dve godine nakon smrti svoga oca cara Hirohita. Akihito je još 1959. godine skrenuo pažnju javnosti na sebe kada je prekršio 1500 godina staru tradiciju i oženio se devojkom iz trećeg staleža. Car Akihito, ljubitelj morske biologije i priznati violončelista, uveo je Japan u novu eru, poznatu kao "Heisei" ili dostizanje mira. Carski par ima troje dece: princa Naruhito (1960), princa Akishino (1965) i princezu Nori (1969).
1991. - Stupile su na snagu ekonomske sankcije Evropske zajednice protiv Srbije i Crne Gore.
1999. - Na području planine Bajgora, 12 kilometara severoistočno od Kosovske Mitrovice, srušio se avion Svetskog programa UN za hranu tipa "ATR-42" i nesreću nije preživeo niko od 21 putnika i tri člana posade.