Na današnji dan

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 24. jul

​

1704. - Velika Britanija preuzela je Gibraltar od Španije.

1783. - Rođen je Simon Bolivar, južnoamerički revolucionar i nacionalni vođa, poreklom kreolac iz Karakasa. Rukovodio je borbama za nezavisnost španskih kolonija i njihovo nacionalno oformljenje. Kao član hunte u Venecueli, putovao je u London, nabavio oružje i 1811. proglasio nezavisnost Venecuele. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru. Izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije, koja je po njemu dobila ime. Ostvarenje njegove životne zamisli, osnivanje federacije južnoameričkih republika kojoj bi on bio na čelu, omele su političko-ekonomske podvojenosti vladajućih klasa i otpor SAD i Velike Britanije. Zbog ispoljenih diktatorskih sklonosti, bio je prisiljen da se povuče sa vlasti 1830. godine.

1783. - Gruzija postaje protektorat carske Rusije.

1804. - Srpska potera predvođena bimbašom (kasnije vojvodom) Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića, koji su prethodno sečom knezova zapalili iskru Prvog srpskog ustanka. Vlasti u Istanbulu verovale su da su Srbi osvetom nad dahijama dobili zadovoljenje, ali su se ustanici pod vođstvom Karađorđa sukobili 1805. sa sultanovom vojskom.

1828. - Rođena je srpska slikarka i pesnikinja Mina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića i supruga Alekse Vukomanovića, prvog profesora književnosti na Liceju u Beogradu. Među njenim sačuvenim slikama (kojih ima oko 50), mahom portretima, ističu se "Autoportret", "Crnogorac sa kapom", "Mladi Crnogorac", "Devojka sa vinovom lozom". Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih u Berlinu 1854. Štampala je uspomene na Branka Radičevića i ostavila zabeleške s puta po Srbiji 1830.

1906. - Umro je srpski pisac Stevan Sremac, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih realista u srpskoj književnosti. Pisao je duhovite pripovetke iz provincijskog života u kojem je našao starinsku atmosferu, poetsku nežnost, humorističke zaplete, a pod naslovom "Iz knjiga starostavnih" izdao je poetizovane pripovetke iz narodne istorije. Ostala dela: drame "Ivkova slava", "Zona Zamfirova", romani "Pop Ćira i pop Spira", "Vukadin", politička satira "Luminacija na selu".

1966. - Umro je Mongomeri Klift, američki filmski glumac poznat po ulogama ljubavnika sa primesama psihopatoloških kompleksa. Filmovi: "Mesto pod suncem", "Odavde do večnosti", "Naslednica", "Stanica Termini" i dr.

1967. - Bitlsi su potpisali peticiju za legalizaciju marihuane.

1985. - Gandi je potpisao primirje sa vođom Sika (Longowai).

1987. - Izašla je usavršena verzija IBM-PC DOS 3.3.

1991. - Naučnici iz Mančestera obavili su otkriće nove planete van solarnog sistema.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 25. jul
​

1593. - Francuski kralj Anri IV, najpre kralj Navare i vođa francuskih protestanata - hugenota, prešao je u Katoličku crkvu.

1759. - Britanci su zauzeli tvrđavu Nijagaru od Francuza. Istoga dana 1814, odigrala se bitka kod Nijagarinih vodopada u kojoj su Amerikanci porazili Britance. Danas se sa obeju strana Nijagarinih vodopada nalaze istoimeni gradovi (Niagara Falls) - jedan u SAD-u, drugi u Kanadi sa velikim hidrocentralama i razvijenom elektrometalnom i elektrohemijskom industrijom. Interesantno je da je projekat prve hidrocentrale na Nijagari izradio Nikola Tesla.

1799. - Francusko-egipatska vojska, predvođena Napoleonom, porazila je Turke kod Abukira, pristaništa u blizini Aleksandrije.

1817. - Vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe je, odmah po povratku u otadžbinu iz Rusije, ubijen u zoru u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu kneza Miloša Obrenovića. Miloš je potom - kao dokaz vernosti - poslao njegovu glavu turskom sultanu. Karađorđe je tvorac prve slobodne srbijanske države posle pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo i rodonačelnik kraljevske dinastije Karađorđević. U austrijsko-turskom ratu bio je hajduk, zatim trgovac u Topoli. Kao buljubaša, učestvovao je u akcijama protiv janičara. Na zboru u Orašcu u februaru 1804. izabran je za vožda u borbi protiv Turaka. Isteravši Turke iz Srbije posle pobeda na Ivankovcu, Mišaru i Deligradu i oslobođenja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali međunarodni uslovi nisu bili povoljni. Ojačao je veze s Crnom Gorom i Rusijom i 1807. stvorio srpsko-ruski vojni savez, okončan za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukureštanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813, izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, postavši po povratku žrtva saborca u Prvom srpskom ustanku.

1832. - Zbila se prva železnička nesreća u SAD-u u kojoj je nastradalo jedno lice.

1894. - Rođen je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, čime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom držao herojski i bio je, kao maloletnik, osuđen na 20 godina teške tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova, oboleo je od tuberkuloze i umro u tamnici u gradu Terezin u Češkoj u aprilu 1918, šest meseci pre sloma Austrougarske.

1943. - Benito Musolini doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću i bio je prinuđen da ode sa mesta premijera Italije.

1957. - U Tunisu je skupština ukinula monarhiju i proglasila republiku. Predsednik republike postao je Habib Burgiba, vođa Neodestura.

1964. - Album Bitlsa "Hard Day's Night" izbio je na prvo mesto top-lista i tu se zadržao narednih 14 nedelja.

1984. - Kosmonaut Svetlana Savitskaja postala je prva žena koja je hodala u svemiru.

1988. - Skupština Srbije usvojila je Nacrt amandmana na Ustav - čijim je kasnijim
usvajanjem Srbija konstituisana na celoj svojoj teritoriji, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile elemente državnosti - i uputila ga na tromesečnu javnu raspravu. Dotad su u Srbiji praktično postojala tri ustavna sistema.

1992. - Otvorene su Olimpijske igre u Barseloni.

1992. - Neporaženi šampion, američki velemajstor Robert Fišer (Fisher), 11. prvak sveta u šahu, doputovao je u Jugoslaviju da bi se posle više od 20 godina neigranja nakratko vratio šahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu odigrao je potom meč s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je već bio oduzeo titulu svetskog prvaka u meču u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga pobedio.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 26. jul

​

- Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti arhanđel Gavrilo. Smatra se da je praznovanje ovog dana ustanovljeno još u IX veku u Svetoj Gori, povodom javljanja ovog arhanđela u jednoj ćeliji, gde je prstom u kamenu napisao pesmu Bogorodici. Pesma se zvala "Dostojno", pa se ova ćelija i danas tako zove. U vezi sa ovim pominju se i ostala javljanja arhanđela Gavrila, kao javljanje Mojsiju, kada je ovom izabraniku Božijem otkrio kako je stvoren svet, a Mojsije je to zapisao u knjizi Postanja. Javio se i proroku Danilu i objavio mu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, a potom i svetoj Ani, kojoj je obzanio da će roditi Devicu Mariju. Mnogo puta se javljao i devici Mariji dok je boravila u Hramu jerusalimskom. Prvosvešteniku Zahariju objavio je rođenje sina - svetog Jovana Krstitelja, a svetoj Devi u Nazaretu saopštio je blagovest o začeću i rođenju Gospoda Isusa Hrista. Javio se i pravednom Josifu, pastirima kod Vitlejema, ženama mironosicama i, najzad, samom Gospodu u vrtu Getsimanskom kada ga je, kao čoveka, krepio pred njegovo stradanje.

1835. - Na Havajima je zasađena prva plantaža šećerne trske.

1856. - Rođen je u Dablinu Džordž Bernard Šo, engleski dramski pisac. Najpoznatiji komadi: "Sveta Jovana", "Kandida", "Lekar u nedoumici", "Pigmalion"... Veoma su značajni i Šoovi predgovori pojedinim komadima u kojima iznosi svoje društvene i političke teorije, dok sami komadi treba da posluže jedino kao ilustracija. Otuda su to "komadi sa tezom", u kojima pisac razbija ideale savremnog društva - zastarele i nazadne konvencije i lažni moral "srednjeg staleža" u oblasti religije, etike, politike i ekonomije. Humorist i satiričar, uz to neobično smeo, borben i racionalan duh, Šo je dramski sukob preneo u oblast intelektualnog i idejnog, umesto u sferu emotivnog, pokazavši da on, pozorišno uzev, može da bude isto tako snažan i uzbudljiv.

1887. - Objavljen je prvi udžbenik esperanta, veštačkog međunarodnog jezika, koji je stvorio varšavski lekar Lazarus Ludvig Zamenhof. Knjigu je objavio pod pseudonimom - dr Esperanto. Rečnik esperanta sastoji se od korena reči, većinom uzetih iz romanskih i germanskih jezika, prefiksa i sufiksa. Sintaksa je uglavnom slovenska. To je najvažniji i najrašireniji veštački jezik u svetu, a udruženja esperantista postoje u mnogim zemljama.

1908. - Osnovan je FBI (Federal Bureau of Investigation), obaveštajna i kontraobaveštajna organizacija SAD. U početku joj je zadatak bio borba protiv špijuna i krijumčara u SAD i njenim posedima, ali je tokom vremena primila i ofanzivni karakter - prikupljanje obaveštajnih podataka u drugim državama.

1952. - U Buenos Ajresu je umrla 33-godišnja prva dama Argentine, Evita Peron, supruga argentinskog predsednika Huana Dominga Perona, kome je izuzetno pomagala u radu.

2000. - Novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista "Danas" i AFP iz Kraljeva, Vojni sud u Nišu osudio je na sedam godina zatvora, na osnovu optužnice za krivična dela špijunaže i širenja lažnih vesti (o akcijama pojedinih pripadnika jugoslovenskih oružanih snaga na Kosovu i Metohiji).

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 27. jul

​

1189. - U Nišu su srpski veliki župan Stefan Nemanja i nemački car Fridrih I Barbarosa (Friedrich Barbarossa), koji je predvodio vojsku krstaša na putu ka Bliskom istoku, sklopili sporazum o saradnji, što je prvi srpsko-nemački ugovor.

1586. - Ser Walter Raleigh doneo je prvi duvan iz Virdžinije u Englesku.

1661. - Engleski parlament odobrio je Navigacioni akt - zbirku zakona koji su imali cilj da osiguraju razvoj engleske mornarice i trgovine.

1789. - Američki Kongres formirao je State department.

1824. - Rođen je Aleksandar Dima, francuski romanopisaci i osnivač društvene drame. Pozorišni komadi: "Dama s kamelijama", "Polusvet", "nezakoniti sin", "Gospodin Alfons", "Deniza"...

1866. - Uspešno je postavljen 1686 milja dug telegrafski kabl preko Atlantika.

1872. - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu". Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd, osnovao je vojni orkestar. Zajedno sa Stevanom Stojanovićem Mokranjcem i Kostom Manojlovićem, osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu koja sada nosi ime Mokranjac. Bio je direktor Beogradske opere. Dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme (zbirka "Seljančice"), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

1905. - Rođen je srpski slikar Petar Lubarda, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata, stvarao je u postimpresionističkom i ekspresionističkom stilu slike guste materije i zasićene atmosfere. Posle rata, postepeno je promenio orijentaciju i stvaralački impuls; snažan slikarski temperament uputio ga je na dinamične kompozicije jarkih boja u funkciji dramskih sadržaja i sadržaja nacionalnog epskog karaktera. Slikao je i predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvaralačkom periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadržavajući osobeni stil i prepoznatljiv snažan kolorit.

1924. - Zatvorene su osme Olimpijske igre u Parizu.

1953. - Potpisano je primirje koje je dovelo do okončanja Korejskog rata.

1967. - Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je pretežno pisao o Vojvodini, njenom ambijentu i ljudima. Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Neposrednim i rodoljubivim stihovima žigosao je nacionalno otuđivanje, korupciju i izdaju, a u intimnoj lirici bio je impresionista. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci", "Dah života", "Moloh".

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 28. jul

​

- Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti mučenici Kirik i Julita. Ova svetiteljka plemićkog roda ostala je vrlo mlada udovica i živela je sama sa sinom Kirikom. Bila je predana hrišćanka i sina je krstila odmah po rođenju. Kada je Dioklecijan naredio progon hrišćana, Julita je sa detetom pobegla u grad Selevkiju, ali tamo je uhvaćena i izvdena pred sud. Bila je čvrsta u svojoj veri, a sudija je pokušao da je pokoleba držeći u rukama dečaka i milujući ga. Kirik je vikao i otimao se, pa ga je sudija u besu bacio niz kamene stepenice. Dečak izdahnu, a njegova majka zablagodari Gospodu što joj je sina udostojio mučeničkog venca. Julita je posečena posle mnogih muka 304. godine. Deo čudotvornih moštiju ovih svetitelja nalazi se u Ohridu u crkvi Svete Bogorodice Bolničke.

1330. - Srpski kralj Stefan Dečanski je kod Velbužda do nogu potukao vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio njegov dogovor s romejskim (vizantijski) carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Romeja zajednički napadnu Srbiju i okončaju njenu vojnu nadmoć na Balkanskom poluostrvu.

1586. - Ser Thomas Harriot doneo je krompir u Evropu.

1750. - Umro je Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. U svoje vreme više je cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor. Tek je Feliks Mendelson izvođenjem njegove "Pasije po Mateju" otkrio njegov muzički genije. Bahovo stvaralaštvo znači raskidanje sa srednjevekovnim misticizmom, kao i vrhunac i završetak baroknog polifonog stila. Komponovao je preludijume, fuge, tokate za orgulje, svite, violinske koncerte, svetovne i duhovne kantate i dr. Glavna dela: "Dobro temperovani klavir", "Umetnost fuge" za klavir, "Brandenburški koncerti"...

1794. - Giljotiniran je Maksimilijan Robespjer, jedan od najznačajnijih vođa Francuske buržoaske revolucije i vođa najrevolucionarnije partije svoga vremena - Jakobinaca. Uz njega su na giljotini završili i njegovi najbliži saradnici: Sen Žist, Leb, Kuton...

1821. - Peru je proglasio nezavisnost od Španije.

1830. - U Julskoj revoluciji u Francuskoj oboren je kralj Šarl X, a na presto je došao Luj Filip.

1899. - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti".

1900. - Louis Lassing iz Konektikata postao je tvorac prvog hamburgera.

1914. - U Americi je prvi put odigran fokstrot, okretna igra u 4/4 taktu.

1933. - U Njujorku je dostavljen prvi muzički telegram.

1941. - U odmazdi za požare u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja i pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 29. jul

​

1864. - Suspendovano Društvo srpske slovesnosti obnovljeno je pod imenom Srpsko učeno društvo, na taj način što su svi članovi suspendovanog Društva imali priliku da pismeno izjave ministru prosvete da se prihvataju članstva u Srpskom učenom društvu. Osnovni zadatak Društva bio je: "zanimati se naukama i veštinama, u koliko se one najbliže odnose na Srpstvo". U početku, Društvo je imalo dvadeset četvoro redovnih, četrdeset četvoro počasnih i šezdeset četvoro korespondentnih članova. Rad Društva odvijao se u četiri odseka: Odsek za nauke moralne, jezikoslovne i literarne; Odsek za nauke prirodoslovne i matematične; Odsek za nauke istorijske i državne; Odsek za veštine.

1871. - Rođen je Grigorij Jefimovič Rasputin, sibirski seljak pustolov, a zatim verki sektaš. Bavio se "lečenjem i proricanjem". Preko sujeverne i razvratne aristokratije dospeo je na carski dvor, gde je vršio veliki uticaj na porodicu poslednjeg ruskog cara Nikolaja, a naročito na caricu. Njegov štetan uticaj naročito se pokazao u Prvom svetskom ratu, kada je okružen nemačkim agentima i aferašima uticao na smenjivanje i postavljanje vojnih zapovednika i ministara. Decembra 1916. sklopljena je protiv njega zavera monarhista koji su verovali da će njegovim ubistvom spasti monarhiju, te ga je ubio knez Jusufov.

1883. - Rođen je Benito Musolini, italijanski državnik i političar. Oktobra 1922. sa kongresa fašističke partije koji je održan u Napulju, organizovao je pohod na Rim u kojem je učestvovalo 60.000 fašista. Prestrašen pohodom i opštim stanjem u zemlji, kralj Vitorio Emanuel poverava mu mandat za sastav vlade. Od tada počinje Musolinijeva fašistička diktatura u Italiji, koju karakteriše strahovit teror i imperijalistička politika. Kao "duče" (vođa), vodio je ratove protiv Etiopije 1936, Albanije 1939, Francuske i Grčke 1940, Jugoslavije 1941 i SSSR-a 1941-1943. Jula 1943. doživeo je poraz u Velikom fašističkom veću. Kada je obrazovana nova vlada maršala Badolja, Musolini je uhapšen. Ubijen je 1945. godine.

1890. - Umro je Vinsent Van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih evropskih slikara. Početni period vezuje ga za realizam, ali nakon prelaska iz Holandije u Pariz, on rasvetljava paletu boja i uklapa se u impresionistički stil. Karakteriše ga jaka ekspresivnost i emotivnost. Slike su proizvod njegovih emocija. Dela: "Doktor Gaše", "Slika moje sobe", "Suncokreti", "Žitno polje pod čempresima", autoportreti...

1900. - Anarhista Gaetano Bresci izvršio je atentat na italijanskog kralja Umberta I.

1920. - Ministarstvo vojske i mornarice formiralo je "Odeljenje za vazduhoplovstvo".

1948. - Engleski kralj Džordž VI otvorio je 14. Olimpijske igre u Londonu.

1956. - "Calypso" Žaka Kustoa usidrio se na 7.500 metara ispod mora, čime je postavljen rekord.

1965. - Održana je premijera filma Bitlsa "Help" kojoj je prisustvovala i kraljica Elizabeta.

1981. - Venčali su se princ Čarls i lejdi Dajana Spenser.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 30. jul

- Danas je prema pravoslavnom kalendaru praznik Sveta velikomučenica Marina - Ognjena Marija. Rođena je u Antiohiji pisidejskoj u neznabožačkoj porodici. U 12. godini Marina se priklonila hrišćanskoj veri svim bićem, zbog čega je se odrekao čak i otac. Namesnik cara Dioklecijana, Olimvrije, pokušao je da je pridobije da se odrekne Gospoda, nudeći joj da mu bude žena. Devojka ga je odbila, zbog čega je on naredio da je stave na muke i potom svu ranjenu i krvavu bace u tamnicu. Marija je sve izdržala ne kolebajući se u svojoj dubokoj i iskrenoj veri. Najzad je posečena mačem. Jedna ruka svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu u Svetoj Gori, a u manastiru svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti. Ovu sveticu poštuju čak i tamošnji muslimani i nikada nisu dirali ovu svetinju, a jedno vreme je čak i jedan Turčin bio tutor ovog manastira.

1729. - Osnovan je grad Baltimor.

1792. - 500 dobrovoljaca iz Marseja ulazeći u Pariz pevalo je "Ratnu pesmu Rajnske armije", koja je kasnije dobila naziv "Marseljeza".

1818. - Rođena je Emili Bronte, jedna od triju sestara - engleskih književnica. Najznačajnije delo: roman "Orkanski visovi".

1898. - U Kastelfordu (Jorkšir) je rođen Henri Mur, engleski skulptor. Njegova vizija inspirisana je arhaičnom i primitivnom umetnošću, prekolumbovskom epohom naročito. Pojedine njegove ideje bliske su Brankusiju i Pikasu. Verovao je da umetničko delo treba da ima svoju vlastitu vitalnost nezavisno od teme koju predstavlja. Omiljena njegova tema - ležeća figura - obeležena je često ritmom punog i praznog i oblicima organske prirode. Poznata dela: "Ležeća figura", "Krajevski par", "Majka i dete", "Porodična grupa" i dr.

1874. - Prvi put je bejzbol igran van granica SAD-a.

1921. - Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija stavljena van zakona, njeni poslanici lišeni mandata, a propaganda komunizma proglašena zločinom.

1932. - Otvorene su 10. Olimpijske igre u Los Anđelesu.

1976. - Japanski tim pobedio je ruski u finalnoj odbojkaškoj utakmici za žene na Olimpijadi.

1981. - Otvorena je rekonstruisana stara zgrada beogradskog aerodroma za putnike u domaćem saobraćaju.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 31. jul
​

1498. - Kristofor Kolumbo otkrio je ostrvo Trinidad.

1684. - U borbi s Turcima poginuo je proslavljeni srpski junak iz Ravnih Kotara - Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak narodne uskočke epike. O njemu ima malo istorijskih podataka, ali se pouzdano zna da se isticao izuzetnom habrošću u borbama protiv Turaka.

1790. - Odobren je prvi patent u SAD-u. Dobio ga je Semjuel Hopkins za potašni postupak. Potaša se koristi za dobijanje stakla, sapuna i uopšte kalijevih jedinjenja, kao i pri pravljenju kolača.

1849. - Poginuo je u bici kod Segešvara Šandor Petefi, mađarski pesnik i revolucionar. Godine 1848. Petefi postaje glavni ideolog mađarske martovske revolucije. Kao pesnik, u poeziju je uneo novi narodni duh.

1886. - Umro je Franc List, kompozitor, virtuoz na klaviru, tvorac simfonijske poeme. List je dao novi pravac u muzici 19. veka uvođenjem takozvane programske muzike. Razvio je tehnički virtuozan, zvukovno raskošan, interpretivno iznijansiran klavirski stil, silovitih zvučnih efekata, koji klaviru daju gotovo orkestarski volumen.

1922. - Osamnaestogodišnji Ralf Semjuelson je prvi čovek koji je stao na daske za skijanje na vodi.

1956. - Pukovnik Nikola Lekić prvi je u Jugoslaviji probio zvučni zid u obrušavanju aviona F-86E
"SEJBR" iznad aerodroma "Batajnica".

1962. - Formirana je Federacija Malezija.

1984. - Američki muški olimpijski tim u gimnastici osvojio je zlatnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama.

 

[Canopus]

Dogodilo se na današnji dan - 1. avgust

Događaji:

527.- Istočnorimski (vizantijski) car Justinijan I (527.-565.) stupio na presto - početak jedne od najsjajnijih vladavina u rimsko-vizantijskoj istoriji.

1291. - Tri kantona, Uri, Untervalden i Švic su su sklopili savez za odbranu od Habzburgovaca. Taj je savez bio osnova za stvaranje Švajcarske. Ovaj dan se proslavlja kao nacionalni praznik Švajcarske

1560.- Škotski parlament je ukinuo papsku jurisdikciju i odobrio kalvinističku veroispovest. Time je osnovana Škotska crkva.

1774. - Džozef Pristli, britanski hemičar, otkrio je gas koji je nazvao „dephologisticated air“. Ovaj je gas danas poznat kao kiseonik.

1778. - Otvorena je prva štedionica u svetu u nemačkom gradu Hamburgu.

1793. - Kao prva zemlja u svetu, Francuska je uvela metrički sistem mera.

1798. - Britanska flota admirala Horacija Nelsona uništila je francusku flotu pod komandom admirala Fransoa Brijesa u Bici kod Abukira, blizu Aleksandrije. Napoleonova je vojska u Egiptu posle tog poraza ostala odsečena od Evrope.

1813. - Izašao je prvi broj prvog srpskog dnevnog lista, „Novina serbskih“, u Beču. List su pokrenuli Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. List je ugašen 1822. godine zbog problema sa štamparijom.

1834. - Zabranjeno je ropstvo u celoj Britanskoj imperiji. Time je u britanskim kolonijama oslobođeno više od 770.000 robova.

1877. - U zaseoku Đurići na planini Tari, Josif Pančić pronašao novu vrstu omorike koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika

1894. - Zbog spora oko Koreje, Japan je objavio rat Kini.

1914. - Četiri dana posle austrougarskog objavljivanja rata Srbiji, Francuska je proglasila opštu mobilizaciju, Nemačka je objavila rat Rusiji, dok je Italija proklamovala neutralnost.

1921. - Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca je donela Zakon o zaštiti države, na osnovu kojeg je zabranjen rad Komunističkoj partiji i njenim poslanicima u Skupštini (kojih je bilo 58) poništila mandate.

1936. - 11. olimpijske igre u Berlinu otvorio je Adolf Hitler.

1944. - U Vašavi je izbio ustanak protiv nemačke okupacije. Posle dvomesečnih borbi Nemci su savladali ustanike, a veliki broj njih poslali u koncentracione logore.

1958. - Jordanski kralj Husein II poništio je federaciju svoje zemlje sa Irakom.

1960. - Benin je proglasio nezavisnost od Francuske.

1966. - Počeo je 11. plenum Komunističke partije Kine. Na plenumu je doneta odluka o početku „kulturne revolucije“, koja je trajala deset godina.

1975. - Državnici 35 zemalja potpisali su u Helsinkiju završni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, danas Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS). Među potpisnicima je bio i jugoslovenski predsenik Josip Broz Tito.

1994. - Roman Hercog, predsednik Nemačke, izrazio je žaljenje Poljacima zbog patnji koje su pretrpeli tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu.

2000. - Ekstremisti u Kašmiru u Indiji izvršili su sedam napada u kojima je oko 90 ljudi ubijeno a više desetina ranjeno. Većina žrtava su bili hinduskih hodočasnici.

2001. - Toni Bler, premijer Velike Britanije, započeo je zvaničnu posetu Argentini. To je bila prva poseta nekog britanskog premijera Argentini od Foklandskog rata 1982. godine.

2008. - Počeo rat u Gruziji koji se vodio između Gruzije sa jedne i Rusije i gruzijskih otcepljenih teritorija Južne Osetije i Abhazije sa druge strane. Nakon nekolio dana žestokih okršaja u ovoj oblasti između gruzijske vojske i snaga Južne Osetije, gruzijski vojnici su 7. avgusta pokušali da zauzmu grad Chinvali, glavni grad Južne Osetije.

Rođenja:

10. p. n. e. - Klaudije, rimski car i istoričar.

126. - Pertinaks, rimski car.

1744. - Žan Batist Lamark, francuski naučnik.

1810. - Kamilo Benso Kavur, italijanski državnik i prvi minstar predsednik ujedinjene Italije.

1830. - Meri Haris, američki borac za radnička prava. († 1930.)

1844. - Herman Melvil, američki književnik.

1910. - Bojan Stupica, režiser, arhitekta, profesor...

1952. - Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije (2000.-2003.).

1953. - Bogdan Diklić, srpski glumac.

1970. - Dejvid Džejms, engleski fudbaler.

1979. - Nenad Đorđević, srpski fudbaler.

1984. - Bastijan Švajnštajger, nemački fudbaler.

Smrti:

527. - Justin I, vizantijski car.

1137. - Luj VI, kralj Francuske.

1627. - Juraj Baraković, hrvatski pesnik.

1714. - Ana od Velike Britanije, kraljica Engleske, Škotske i Irske.

1860. - Danilo Petrović, crnogorski knez.

1955. - Stanislav Vinaver, srpski pisac i jedna od najistaknutijih ličnosti beogradskog modernističkog pokreta između dva svetska rata.

1973. - Valter Ulbriht, istočnonemački državnik i prvi sekretar Jedinstvene radničke partije Nemačke.

1996. - Mohamed Farah Aidid, somalijski političar.

 

[Ana_ana]

Dogodilo se na današnji dan - 2. avgust

​

- Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, među pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i Gromovnik; tog dana se ne radi u polju jer se veruje da bi rad mogao da navuče gnev svetitelja. Sveti Ilija je rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio, njegov otac Savah video je oko sina anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice Serepti i vaskrsao njenog umrlog sina. Na Horivu je prorok Ilija ragovarao sa Bogom i čuo mu glas. Kod nas postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noći, te otud izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije."

1789. - Francuska Ustavotvorna skupština izglasala je Deklaraciju prava čoveka i građanina; stvorena je pod uticajem ideja prirodnog prava, po ugledu na deklaracije prava koje su pojedine države SAD donele ranije. Deklaracija proklamuje izvesna osnovna, prirodna i nezastariva prava čoveka kojih ga nikakva vlast ne može lišiti. Uticaj ovog akta bio je veliki, ne samo na ustavnu praksu Francuske nego i mnogih zemalja sveta. Mnoge sadašnje deklaracije imaju za osnov rešenja iz ove deklaracije, ali ih proširuju novim, posebno socijalnim i ekološkim pravima.

1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise "Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog "Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku" (dva toma), "Pravopis srpskohrvatskog jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

1893. - Donesen je propis kojim se prvi put u vojsku Kraljevine Srbije uvodi "vazdušna sila". Dokument je potpisao kralj Aleksandar Obrenović i njime je predviđeno da se pri "indžiniriji", u svakoj diviziji "po mogućstvu", obrazuju još i "vazduhoplovska i velosipedska odeljenja" balona, jer se prvi avion, letelica braće Rajt, pojavio tek desetak godina kasnije. Današnji dan slavi se kao Dan avijacije Ratnog vazduhoplovstva i odbrane Vojske Jugoslavije.

1903. - U Beogradu je održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog odbora Radničkog saveza. Srpska socijaldemokratska partija i Glavni radnički savez delovali su u Srbiji do Prvog svetskog rata. Obnovljeni su 1918. godine. Aprila 1919. godine ova partija se ujedinila sa drugim jugoslovenskim socijaldemokratskim strankama u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije.

1921. - Umro je italijanski tenor Enriko Karuzo, veoma poznat i van granica svoje domovine. Karuzove interpretacije spadaju u red najstarijih snimaka zabeleženih na fonografu i gramofonskoj ploči.

1922. - Umro je američki fizičar, pronalazač telefona, Aleksandar Bel. Bel se bavio istraživanjem mehanike govora. U Bostonu je osnovao školu za učitelje gluvonemih. Godine 1876. patentirao je svoj izum - telefonski aparat - koji će nekoliko godina kasnije naći primenu u mnogim zemljama sveta. Prva telefonska linija u Beogradu uspostavljena je 1883. godine.

1945. - Završena je Postdamska konferencija sila pobednica u Drugom svetskom ratu. Konferencija je počela 17. jula i na njoj je donesena odluka o budućem razvoju pobeđene Nemačke, uz zaključak da se nemački militarizam mora u korenu uništiti.

1990. - Irak je izvršio invaziju na Kuvajt i okupirao ga.

1994. - Vlada Srbije zatražila je od vlasti Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za BiH.