Opet ponavljas istu stvar, seckas i vadis iz konteksta da bi dokazao nedokazivo.
Vera i krstenje Duhom je neodvojivo od poslusnosti zapovestima, jer poslusnost proizilazi iz vere, ona je prirodni deo vere coveka koji je poverovao u Hrista i primio krstenje Duhom, i kao proizvod toga u njegovom zivotu se radja rod poslusnosti zapovestima.
Covek koji kaze da je nanovorodjen Duhom Svetim, a tvrdi da ga Duh navodi da ne drzi zapovesti, govori ne istinu, jer Duh uvek navodi na poslusnost Bogu i drzanje zapovesti iz ljubavi prema njemu i bliznjima.
Govoreci o neotudjivosti vere i dela, u ovom slucaju sa naznakom na dobra dela, apostol Pavle u poslanici Jakovu 2 poglavlju kaze sledece;
Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу,
И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?
Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.
Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих.
Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу.
Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?
Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар.
Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?
И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.
Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером?
А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем?
Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва" ( poslanica Jakovu 2. 14 - 22 )
