Može li zakon spasiti ?čemu je dat zakon?

[mrsavkic]

Ne znam zasto bi neko izjavio nesto ovako ako je procitao moj prethodni komentar.

Ja sam vec u nekoliko prethodnih komentara objasnio da je poslusnost proizvod vere i krstenja Duhom Svetim, sto znaci da ne idu prvo dela, vec vera pa krstenje Duhom, i potom se iz toga radja rod poslusnosti.
Covek sam po sebi takav kakav jeste ne moze da drzi zapovesti, jer je gresan i sklon ka zlu i grehu, u njemu je stara gresna priroda.
U coveku mora da se dogodi promena koju biblija naziva novorodjenje od Duha, covek mora kroz veru da dopusti Bogu da ga prosvetli Svojim Duhom kako bi covek bio oslobodjen svoje stare gresne prirode i sklonosti ka grehu, i u takvom stanju covek ce silom Svetoga Duha koji mu je dat savrseno ispunjavati Bozju volju zapisanu u njegovim zapovestima.

"Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло" ( knjiga proroka Jeremije 13. 23 )

"И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.
И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.
И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете" ( knjiga proroka Jezekilja 36. 25 - 27 )

Dakle, mi smo slabi i gresni i u takvom stanju krsimo zapovesti, ali verom u Hrista i potpunim predanjem njemu, mi bivamo oslobodjeni greha i sklonosti ka grehu i nase stare gresne prirode, i nanovorodjeni Duhom Svetim, i u takvom stanju savrseno ispunjavamo Bozju volju, pod uslovom da svakoga dana produzavamo i produbljujemo zajednicu sa njim trazeci u molitvi da nas on vodi i uvek iznova daje meru Duha koji ce u nama stvoriti jedno novo bice, i izgraditi nas u savrsenog coveka u visini mere rasta Hristova.

mera rasta nikad ne može biti ako upravo ne doživiš komplet pedesetnicu i ne odocnišza nebo.kako smo dosada ovde poređali postove ti si daleko od te mere rasta. sveti Duh dovodi u savest i jednog neznabošca,i po tome će biti na kraju suđen. a zašto suđen? kad je svetim Duhom doveden u meru savesti? pa zato upravo što je mera rasta u Hristu pedesetnica. ni zakon nije ta mera rasta. ovde nije suštiona dali je neki ateista posvedočen u svaesti i potome na krajuće izaćipred Boga niti da li ti držiš zakon i subotu jer i tićeš odocnivši za večni pokoj biti takođe na sudu,već je mera da budeš kompletno u iskustvu pedesetnice. samo taki ne idu na sud.kršteni vodom i Duhom tačno oako kako je petar to demonstrirao u delima 2.gl 38 -39 red,a ti sad vidi tamo kako stojiš,da ne bude da je moj sud.

 

[Laodikeja]

Prijatelju, ti ne citas komentare koje citiras.
Ja znam sta sam napisao, a ti izvrces moje reci.
To je stvar tvoje slobodne volje, ali to je dokaz da svesno insinuiras da nesto nije receno i ako je receno.

U svakom slucaju, onaj ko cita ove komentare a ko je odista razuman, razumece ono sto ovde iznosim.
Samo ne razuman covek i onaj ko namerno ne zeli istinu to ne moze razumeti..

Mera rasta je savrsenstvo karaktera koje je vernik postigao stalnom neprekidnom zajednicom sa Hristom, predanjem njemu iz trenutka u trenutak i stalnim prisustvom Svetog Duha u srcu koji izgradjuje coveka u visinu mere rasta Hristova.
To je celokupan zivot jednog vernika koji je kroz veru - poslusnoscu zapovestima izrastao duhovno i kroz svakotrenutacno posvecenje dostigao savrsenstvo karaktera.

Merilo visine rasta Hristova predstavlja savrsen zivot koji je odraz savrsene poslusnosti zapovestima, odnosno njihovog prakticnog sprovodjenja u licnom zivotu.
Krsenjem zapovesti odnosno gresenjem, covek ne moze da duhovno raste, on krsi zapovesti i ostaje u bezakonju.
Jedino prakticnom primenom svake zapovesti u licnom zivotu covek moze da raste duhovno i postane slican Isusu i dostigne savrsenstvo karaktera i savrsenu pravednost koje su se ispoljile u Hristovom zivotu.
Isus je rekao ucenicima "JA ODRZAH ZAPOVESTI OCA SVOJEGA"
Kada vernik ne bi primenio ovaj princip, onda on ne bi moga dostici meru rasta Hristova, jer mera rasta je po ovim recima upravo savrseno ispunjavanje Bozjih zapovesti, po uzoru na Isusa Hrista koji je to postigao u svom zivotu, imajuci savrseno poverenje u Boga.

 

[mrsavkic]

Prijatelju, ti ne citas komentare koje citiras.
Ja znam sta sam napisao, a ti izvrces moje reci.
To je stvar tvoje slobodne volje, ali to je dokaz da svesno insinuiras da nesto nije receno i ako je receno.

U svakom slucaju, onaj ko cita ove komentare a ko je odista razuman, razumece ono sto ovde iznosim.
Samo ne razuman covek i onaj ko namerno ne zeli istinu to ne moze razumeti..

Mera rasta je savrsenstvo karaktera koje je vernik postigao stalnom neprekidnom zajednicom sa Hristom, predanjem njemu iz trenutka u trenutak i stalnim prisustvom Svetog Duha u srcu koji izgradjuje coveka u visinu mere rasta Hristova.
To je celokupan zivot jednog vernika koji je kroz veru - poslusnoscu zapovestima izrastao duhovno i kroz svakotrenutacno posvecenje dostigao savrsenstvo karaktera.

Merilo visine rasta Hristova predstavlja savrsen zivot koji je odraz savrsene poslusnosti zapovestima, odnosno njihovog prakticnog sprovodjenja u licnom zivotu.
Krsenjem zapovesti odnosno gresenjem, covek ne moze da duhovno raste, on krsi zapovesti i ostaje u bezakonju.
Jedino prakticnom primenom svake zapovesti u licnom zivotu covek moze da raste duhovno i postane slican Isusu i dostigne savrsenstvo karaktera i savrsenu pravednost koje su se ispoljile u Hristovom zivotu.
Isus je rekao ucenicima "JA ODRZAH ZAPOVESTI OCA SVOJEGA"
Kada vernik ne bi primenio ovaj princip, onda on ne bi moga dostici meru rasta Hristova, jer mera rasta je po ovim recima upravo savrseno ispunjavanje Bozjih zapovesti, po uzoru na Isusa Hrista koji je to postigao u svom zivotu, imajuci savrseno poverenje u Boga.

o kakom savršenstvu možeš govortii ili rast u Hristu,i meru toga ovee iznositi kroz bilo što osim kroz pedesetnicu. mi se izgleda namerno ili nenamerno ne razumemo ovde. jasna suština večnosti je kazana na više mesta i to je pedesetnica,njeno iskustvo.petar je od Isusa dobio klljučeve carstva nebeskog,naravno ne ključeve koje papa danas drži i zvecka njima ,već jedno otkrivenje neba .sada kada je petar došao sa iskustvom pedesetnice on je te ključeve jasno koristio kroz govor u delima 2.gl. 38 i 39 stih. te reči večnog života je govorio i u kornilijevom domu.
o držanju zapovesti sam ti već dao pitanja nisi ni pokušao da odgvovirš, to je znak jednog hibrida crkve ne originalnog semena Božjeg koje rađa dobar rod.

 

[Laodikeja]

Sto rekoh rekoh, razumni ce razumeti..Amin
Kada stvarno dozivis pedesetnicu iskustveno, razumeces celu istinu.

Po dosadasnjim diskusijama pretpostavio sam da si pripadnik Pentakostalne crkve.
Pogledaj ove video materijale koji govore o navodnom primanju krstenja Duhom, i izvuci se iz tog stanja svesti, to je moj prijateljski i stavise bratski savet.

Gledajuci ovaj prvi dovelo me je do suza od zalosti zbog manipulacije nad malom decom..

 

[spedy12]

@laodikeja
nije li te strah pred Bogom i Kristom postavljati ovakav sadržaj??

 

[Laodikeja]

@laodikeja
nije li te strah pred Bogom i Kristom postavljati ovakav sadržaj??

Ne znam u kom smislu si ovo napisao, pretpostavljam u smislu jer mislis da time sto sam postavio ove video materijale navodim ljude na krivu religiju.
Moje pobude su iskljucivo da ukazem na pojave koje se desavaju unutar organizacija koje imaju ovakav nacin nezdravog poimanja navodnog cina primanja Duha Svetoga.
Ja imam savrseni mir u tom smislu..

Istina, na samom ovom prvom videu sa decom bilo je nekih pisanih komentara neprikladne sadrzine, pa sam postavio drugi identican bez uvredljivih reci.

 

[gerakules2]

Sto rekoh rekoh, razumni ce razumeti..Amin
Kada stvarno dozivis pedesetnicu iskustveno, razumeces celu istinu.

Po dosadasnjim diskusijama pretpostavio sam da si pripadnik Pentakostalne crkve.
Pogledaj ove video materijale koji govore o navodnom primanju krstenja Duhom, i izvuci se iz tog stanja svesti, to je moj prijateljski i stavise bratski savet.

Gledajuci ovaj prvi dovelo me je do suza od zalosti zbog manipulacije nad malom decom..

A sto ne postavis kako vi u adventnim bolnicama radite (Abort?)zar to nije ubistvo?kad neko postavi post o vama pojedete se zivi,zatrpavate stranicu brze bolje da ljudi ne procitaju sta se pise o vam!krace da nevide vase pravo lice.

Pozdrav od Gere.

 

[Laodikeja]

Ja sam vec odgovorio pre izvesnog vremena na ovu tvrdnju, da Adventna crkva ima jasan stav po ovom pitanju.

Sledeci tekst je sa sajta Adventisticke crkve Cikago.

Ljubav prema embrionu

Statistike u Kanadi potvrdjuju da u zemlji sa 35 miliona stanovnika imamo godišnje oko 300.000 rodjenja i isto tako 105.000 abortusa, tj. 1 pobačaj na 3 rodjene bebe. Pitanje eliminisanja neželjenih embriona još uvek dovodi do konfliktuelnih stavova u koje se često ubrajaju mišljenja crkvenih verodostojnika.
Bez želje da tu temu prenesemo na područje političkih zbivanja dobro je podsetiti se biblijskih principa koji su korisni za ispravno shvatanje čitave problematike:

1) Bog je uvek na strani života

Isus je sam potvrdio da je život najveća vrednost, te da se akcenat uvek treba staviti na ono što će se učiniti za vreme ćovekovog života. Onima koji su sumnjali u vaskrsenje on je naveo taj čin kao dokaz Božje potrebe da vaskrsenjem izvede svoja stvorenja iz besmislenog stanja smrti. „Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.” (Luka 20: 38). Ukoliko je naš Bog na strani života, dovesti u pitanje sam proces radjanja znači u izvesnoj meri sprečiti ono što je Bog isplanirao za održavanje života. Niko od nas nije dao život. Ko nam daje pravo da nekome uskratimo mogućnost da živi? I ako nam se dozvoli da dovedemo u pitanje svetost života u majčinoj utrobi, šta će nam zabraniti da razmišljamo o eutanaziji, tj. slobodnom odlučivanju trenutka odlaska sa ovoga sveta? To više neće biti borba protiv terapeutskog ’iživljavanja’, već samoubistvo uz medicinsku asistenciju.

2) Bog kao stvoritelj učestvuje u formiranju ljudskih bića

Bez obzira kako shvatili Božju stvaralačku moć, mora se priznati da nas sam taj proces u mnogome prevazilazi. Neki smatraju da je Bog samo predvideo zakone razmnožavanja, deobe ćelija i formiranja kostiju, mišića, nervnih veza, itd. Ali Bog, kao izvor života, može da kaže mladom proroku Jeremiji, bez da njegov stav bude doveden u pitanje: „Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.“ (Jeremija 1: 5). Upravo u tom pravcu idu i poruke televizijskih emisija koje su otkrivale fenomenalne mogućnosti beba i komunikaciju sa fetusom pre rodjenja. Videli smo majke koje su pevale za vreme trudnoće i otkrili da su naučnici uvideli veliki kapacitet novorodjene dece da prepoznaju te iste melodije. Zato je vrlo teško negirati ogromni potencijal embriona. Od začeća pa do groba mi smo stvoreni prema slici Božjoj. Ako je Jeremija pre rodjenja bio odvojen za jedan uzvišen poziv, ako Bog može da u nama prepozna posebnu, specifičnu vrednost kroz svoje sveznanje, kroz analizu naših genetskih karakteristika i kroz veliku ljubav koja „čini milost hiljadama generacija“, kako odluka donesena u trenucima sumnje, depresije i straha može dovesti u pitanje čitavo postojanje jednog bića?

3) Abortus ne može biti sredstvo za kontracepciju

Lična odgovornost se ne povećava kada zakoni u zemlje u kojoj živimo omogućavaju da dodjemo kod doktora tri, četiri ili više puta sa željom da se oslobodimo nepredvidjene prisutnosti embriona u našem telu o trošku socijalnog osiguranja. Hteli mi to priznati ili ne, sam čin odstranjenja fetusa predstavlja opasnost za zdravlje majke, za njenu psihološku stabilnost. Uostalom, kako na dugoročnom nivou izbrisati samu pomisao uništavanja svoje buduće dece? Na koj način je moguće pružiti priliku toj istoj osobi da respektuje sebe i one koji je okružuju? Sve su to pitanja koja se neizbežno postavljaju i čine čitavu problematiku vrlo kompleksnom. Jedino lična odgovornost svakog pojedinca može učiniti da dramu eliminisanja zamenimo privrženošću životu. To bez sumnje zahteva ličnu žrtvu u mnogim slučajevima. Ali zar na to nismo i pozvani? Apostol Pavle kaže: „Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi“. (Rimljanima 14: 7)

4) Neželjena trudnoća ne sme biti razlog za abortus

Iako postoje neželjena deca, postoje takodje i mnogi slučajevi koji pokazuju da takvo dete može biti prihvaćeno i zavoljeno prilikom rodjenja ili tokom ranog detinjstva. Osećanja dakle nisu najbolji kriterijum za odlučivanje. Ono što je najviše potrebno budućim majkama u takvim dramatičnim situacijama, to je uho spremno da sasluša i razume, kao i osoba koja će uputiti na prave vrednosti. Potrebno je podsetiti koju vrednost Biblija daje majčinoj ljubavi. „Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje?“ A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.“ (Isaija 49: 15) Tekst insistira: gotovo je nezamislivo da se majka ne smiluje na čedo utrobe svoje. Instinkt majčine ljubavi prevazilazi sve krize, sve drame i čini vezu čvrstom, neraskidivom. Ali ukoliko ta neverovatna ljubav izostane, Bog je još verniji. On nikada ne zaboravlja. U trenucima kada se postavlja pitanje želje, dobro je podvući realnost Biblije, i podsetiti da je eventualni kandidat za abortus još uvek čedo utrobe svoje majke. To se sve mora reći bez forsiranja, bez kritizerstva. Važno je objasniti o kakvoj odluci je reč i ukazati na put donošenja dobre odluke.

5) Pravi smisao ljubavi je zaštita

U Bibliji zapažamo Boga sa velikom željom da se najslabiji u društvu odbrane. Deca, siromašni, udovice, stranci, sve su to bile kategorije nezaštićenih osoba. Zato razumemo poruku teksta iz Priča Solomunovih 24: 11. 12: „Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?“ Sigurno je da naše uobičajeno argumentovanje neće izdržati probu susreta sa Stvoriteljem svemira, ukoliko je bazirano na nekvalitetnim temeljima. Jedino će odluke ljubavi zauvek imati svoju vrednost. Kažimo to na drugi način: kako embrion može sebe zaštititi? Gde će naći svoje dostojanstvo ukoliko bude prepušten ličnom, subjektivnom razmišljanju pojedinaca? Zato je neophodno da se ideja darovanja samog sebe može ogledati u rešavanju takvih problema. Kako bi bilo lepo čuti ovakve izjave: „Uradiću tako, zaštitiću život, pa čak i ukoliko mi to ne odgovara, samo da ostanem veran principima prave ljubavi.“

Ako smo dakle na strani života, onda će i odluka o neprihvatanju abortusa biti očigledna, sem u sledećim izuzetnim situacijama:

1. Kada se radi o životu majke. Potrebna je totalna zaštita bića koje pruža život i njeno zdravlje ostaje važnije od svega. Zapostaviti njeno zdravlje može dovesti njeno postojanje u pitanje, bez da postoji ikakva garancija za normalni razvitak deteta.

2. Kada se radi o životu deteta. Malformacije kod embriona mogu biti izražene do te mere da budući život bude doveden u pitanje. Najnovija otkrića medecine nam pomažu da to otkrijemo na vreme. Samo, to ipak ne predstavlja selekciju radjanja prema željenom polu, boji očiju, ili tome slično.

3. Kada se radi o začeću koje je posledica incesta ili silovanja. Naime, svako društvo koje respektuje prava čoveka tretira incest i silovanje kao kriminalna dela. Kako onda prihvatiti da nešto što društvo tretira kao zločin postane normalna pojava? Zar odnos majke prema takvom detetu neće biti vrlo kompleksan? Za mnoge majke videti dete bi bilo podsećanje na mučenje i zlostavljanje iz prošlosti. A u kojoj meri bi se tu govorilo o ljudskom dostojanstvu, o fizičkom, emocionalnom i moralnom integritetu žrtve u slučaju gde se akt ljubavi sveo na akt divljanja i iživljavanja? Na kraju, osim neophodnosti vaspitanja i redovnog ponavljanja pravih vrednosti, ne smemo zaboraviti i činjenicu da je uvek potrebno pokazati puno ljubavi, razumevanja i spremnosti za pomoć svakoj osobi koja se nalazi pred jednom takvom dilemom, bez obzira na njen izbor. Jedino će ljubav biti konstruktivan odgovor, a odbacivanje rešenje nedostojno Božje dece.

 

[VANHELSING G]

Ja sam vec odgovorio pre izvesnog vremena na ovu tvrdnju, da Adventna crkva ima jasan stav po ovom pitanju.

Sledeci tekst je sa sajta Adventisticke crkve Cikago.

Ljubav prema embrionu

Statistike u Kanadi potvrdjuju da u zemlji sa 35 miliona stanovnika imamo godišnje oko 300.000 rodjenja i isto tako 105.000 abortusa, tj. 1 pobačaj na 3 rodjene bebe. Pitanje eliminisanja neželjenih embriona još uvek dovodi do konfliktuelnih stavova u koje se često ubrajaju mišljenja crkvenih verodostojnika.
Bez želje da tu temu prenesemo na područje političkih zbivanja dobro je podsetiti se biblijskih principa koji su korisni za ispravno shvatanje čitave problematike:

1) Bog je uvek na strani života

Isus je sam potvrdio da je život najveća vrednost, te da se akcenat uvek treba staviti na ono što će se učiniti za vreme ćovekovog života. Onima koji su sumnjali u vaskrsenje on je naveo taj čin kao dokaz Božje potrebe da vaskrsenjem izvede svoja stvorenja iz besmislenog stanja smrti. „Nije Bog Bog mrtvih, nego Bog živih. Vi se dakle vrlo varate.” (Luka 20: 38). Ukoliko je naš Bog na strani života, dovesti u pitanje sam proces radjanja znači u izvesnoj meri sprečiti ono što je Bog isplanirao za održavanje života. Niko od nas nije dao život. Ko nam daje pravo da nekome uskratimo mogućnost da živi? I ako nam se dozvoli da dovedemo u pitanje svetost života u majčinoj utrobi, šta će nam zabraniti da razmišljamo o eutanaziji, tj. slobodnom odlučivanju trenutka odlaska sa ovoga sveta? To više neće biti borba protiv terapeutskog ’iživljavanja’, već samoubistvo uz medicinsku asistenciju.

2) Bog kao stvoritelj učestvuje u formiranju ljudskih bića

Bez obzira kako shvatili Božju stvaralačku moć, mora se priznati da nas sam taj proces u mnogome prevazilazi. Neki smatraju da je Bog samo predvideo zakone razmnožavanja, deobe ćelija i formiranja kostiju, mišića, nervnih veza, itd. Ali Bog, kao izvor života, može da kaže mladom proroku Jeremiji, bez da njegov stav bude doveden u pitanje: „Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.“ (Jeremija 1: 5). Upravo u tom pravcu idu i poruke televizijskih emisija koje su otkrivale fenomenalne mogućnosti beba i komunikaciju sa fetusom pre rodjenja. Videli smo majke koje su pevale za vreme trudnoće i otkrili da su naučnici uvideli veliki kapacitet novorodjene dece da prepoznaju te iste melodije. Zato je vrlo teško negirati ogromni potencijal embriona. Od začeća pa do groba mi smo stvoreni prema slici Božjoj. Ako je Jeremija pre rodjenja bio odvojen za jedan uzvišen poziv, ako Bog može da u nama prepozna posebnu, specifičnu vrednost kroz svoje sveznanje, kroz analizu naših genetskih karakteristika i kroz veliku ljubav koja „čini milost hiljadama generacija“, kako odluka donesena u trenucima sumnje, depresije i straha može dovesti u pitanje čitavo postojanje jednog bića?

3) Abortus ne može biti sredstvo za kontracepciju

Lična odgovornost se ne povećava kada zakoni u zemlje u kojoj živimo omogućavaju da dodjemo kod doktora tri, četiri ili više puta sa željom da se oslobodimo nepredvidjene prisutnosti embriona u našem telu o trošku socijalnog osiguranja. Hteli mi to priznati ili ne, sam čin odstranjenja fetusa predstavlja opasnost za zdravlje majke, za njenu psihološku stabilnost. Uostalom, kako na dugoročnom nivou izbrisati samu pomisao uništavanja svoje buduće dece? Na koj način je moguće pružiti priliku toj istoj osobi da respektuje sebe i one koji je okružuju? Sve su to pitanja koja se neizbežno postavljaju i čine čitavu problematiku vrlo kompleksnom. Jedino lična odgovornost svakog pojedinca može učiniti da dramu eliminisanja zamenimo privrženošću životu. To bez sumnje zahteva ličnu žrtvu u mnogim slučajevima. Ali zar na to nismo i pozvani? Apostol Pavle kaže: „Jer ni jedan od nas ne živi sebi, i ni jedan ne umire sebi“. (Rimljanima 14: 7)

4) Neželjena trudnoća ne sme biti razlog za abortus

Iako postoje neželjena deca, postoje takodje i mnogi slučajevi koji pokazuju da takvo dete može biti prihvaćeno i zavoljeno prilikom rodjenja ili tokom ranog detinjstva. Osećanja dakle nisu najbolji kriterijum za odlučivanje. Ono što je najviše potrebno budućim majkama u takvim dramatičnim situacijama, to je uho spremno da sasluša i razume, kao i osoba koja će uputiti na prave vrednosti. Potrebno je podsetiti koju vrednost Biblija daje majčinoj ljubavi. „Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje?“ A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.“ (Isaija 49: 15) Tekst insistira: gotovo je nezamislivo da se majka ne smiluje na čedo utrobe svoje. Instinkt majčine ljubavi prevazilazi sve krize, sve drame i čini vezu čvrstom, neraskidivom. Ali ukoliko ta neverovatna ljubav izostane, Bog je još verniji. On nikada ne zaboravlja. U trenucima kada se postavlja pitanje želje, dobro je podvući realnost Biblije, i podsetiti da je eventualni kandidat za abortus još uvek čedo utrobe svoje majke. To se sve mora reći bez forsiranja, bez kritizerstva. Važno je objasniti o kakvoj odluci je reč i ukazati na put donošenja dobre odluke.

5) Pravi smisao ljubavi je zaštita

U Bibliji zapažamo Boga sa velikom željom da se najslabiji u društvu odbrane. Deca, siromašni, udovice, stranci, sve su to bile kategorije nezaštićenih osoba. Zato razumemo poruku teksta iz Priča Solomunovih 24: 11. 12: „Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li kažeš: Gle, nismo znali za to; neće li razumeti Onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju neće li doznati i platiti svakome po delima njegovim?“ Sigurno je da naše uobičajeno argumentovanje neće izdržati probu susreta sa Stvoriteljem svemira, ukoliko je bazirano na nekvalitetnim temeljima. Jedino će odluke ljubavi zauvek imati svoju vrednost. Kažimo to na drugi način: kako embrion može sebe zaštititi? Gde će naći svoje dostojanstvo ukoliko bude prepušten ličnom, subjektivnom razmišljanju pojedinaca? Zato je neophodno da se ideja darovanja samog sebe može ogledati u rešavanju takvih problema. Kako bi bilo lepo čuti ovakve izjave: „Uradiću tako, zaštitiću život, pa čak i ukoliko mi to ne odgovara, samo da ostanem veran principima prave ljubavi.“

Ako smo dakle na strani života, onda će i odluka o neprihvatanju abortusa biti očigledna, sem u sledećim izuzetnim situacijama:

1. Kada se radi o životu majke. Potrebna je totalna zaštita bića koje pruža život i njeno zdravlje ostaje važnije od svega. Zapostaviti njeno zdravlje može dovesti njeno postojanje u pitanje, bez da postoji ikakva garancija za normalni razvitak deteta.

2. Kada se radi o životu deteta. Malformacije kod embriona mogu biti izražene do te mere da budući život bude doveden u pitanje. Najnovija otkrića medecine nam pomažu da to otkrijemo na vreme. Samo, to ipak ne predstavlja selekciju radjanja prema željenom polu, boji očiju, ili tome slično.

3. Kada se radi o začeću koje je posledica incesta ili silovanja. Naime, svako društvo koje respektuje prava čoveka tretira incest i silovanje kao kriminalna dela. Kako onda prihvatiti da nešto što društvo tretira kao zločin postane normalna pojava? Zar odnos majke prema takvom detetu neće biti vrlo kompleksan? Za mnoge majke videti dete bi bilo podsećanje na mučenje i zlostavljanje iz prošlosti. A u kojoj meri bi se tu govorilo o ljudskom dostojanstvu, o fizičkom, emocionalnom i moralnom integritetu žrtve u slučaju gde se akt ljubavi sveo na akt divljanja i iživljavanja? Na kraju, osim neophodnosti vaspitanja i redovnog ponavljanja pravih vrednosti, ne smemo zaboraviti i činjenicu da je uvek potrebno pokazati puno ljubavi, razumevanja i spremnosti za pomoć svakoj osobi koja se nalazi pred jednom takvom dilemom, bez obzira na njen izbor. Jedino će ljubav biti konstruktivan odgovor, a odbacivanje rešenje nedostojno Božje dece.

Ne pricaj gluposti Laodikejac!Bog je kazao ne ubij!!!ako stvarno postujes zakon onda ga postuj do kraja,znam jedno da pravoslavna crkva ne cini aborte jer je to prekrsaj zapovedi,ljubavi prema bliznjem.Drugo za tebe su to samo embrioni a za mene ljudcki zivot-dete,cim zacne to je ziva dusa i niko nema pravo da resava dali ce da se rodi ili ne jer je Sv Duh vec zasao u taj plod,ubijajuci embrion kako ti kazes to je javno ubistvo za pare!prava crkva niti moze,niti sme da dozvoli tako nesto!to mogu samo bolnice koje su odvojene od crkve,vasa crkva podrzava umesateljstvo po svakom pitanju ljudcke bolesti jer vas crkva nema takve apostole za kojke je Isus kazao da ce biti:Ako ih i zmija ujede nece umreti,polozenjem ruku isceljivace bliznje,a ne ubijati,izgonice djavole,itd to su znaci pravih bozji ljudi a ne bolnice koje vrse abortuse pa jos ih sopstvena crkva podrzava.Izvini ali meni licno to ne ide u glavu da crkva podrzava sopstvenu bolnicu u (Abortu)u cemu je problem?Novac?Materijalizam?zar zbog toga ubijati decu?

 

[Laodikeja]

Kada se nesto tvrdi prirodno je da se priloze dokazi.

Sto se tice pravoslavne crkve, u njoj je medju svestenstvom zastupljen potpuni nemoral i bezakonje, sa zadrskom na pojedince koji se trude da zive po svetlosti koju imaju u tom stanju svesti.

Nije moje da ovim osudjujem, vec samo da ti ukazem da ne mozes djubre sa svog praga bacati na tudji.

Pozdrav.