voga je bilo cak i u persijskom carstvu da se postuje sloboda veroispovedi...Po ovom zapisu se ne vidi da su hriscani bili u povlascenom polozaju u odnosu na druge religije i rimsku ....,ovo je samo prazno slovo na papiru...
Ove godine se obeležava 1.700. godišnjica Milanskog edikta, dokumenta kojim je legalizovano u Rimskom carstvu, uz druge religije, i dotad progonjeno hrišćanstvo. Dakle, to nije, kao što se počesto pogrešno tumači, dokument kojim se hišćanstvo proglašava državnom religijom. Umesto da se ovaj, za hrišćanstvo važan datum, iskoristi u duhu Edikta za promociju ekumenstva, za dijalog unutar, u vreme cara Konstantina, jedinstvene hrišćanske crkve, Katolička i Pravoslavna crkva će u Nišu imati svaka svoju proslavu. Ni ova prilika nije iskorišćena za dolazak Pape u Srbiju.
Patrijarh Irinej za RSE kaže da će početak proslave koju priprema Organizacioni odbor, formiran tek nedavno na čelu sa predsednikom državeTomislavom Nikolićem i patrijarhom Irinejem, biti 17. januara u prisustvu predstavnika crkve i države. Centralna proslava je, meĐutim, 8.oktobra u Nišu.
„Pored nje biti i druge proslave širom Srbije na istorijskim mestima kao što su Beograd, Viminacijum, Sremska Mitrovica, itd“, objašnjava patrijarh Irinej.
Beogradski nadbiskup Hočevar kaže da je tek na njegovu inicijativu uključen u Organizacioni odbor za proslavu jubileja, ali potvrdjuje da sa druge strane nije bilo želje da se organizuje zajednička proslava Milanskog edikta, pa će 21. i 22. septembra, takođe u Nišu, biti katolička proslava Milanskog edikta, uz poziv predstavnicima SPC da prisustvuju svečanosti:
„Unatoč tome što je oformljena zajednička komisija, nema želje da bude jedan zajednički, glavni događaj za sve, iako je car Konstantin živeo u vreme kada je postojala jedna hrišćanska crkva“, kaže Hočevar.
Patrijarh Irinej
Na pravoslavnu proslavu biće pozvani poglavari pravoslavnih crkava a druge crkve su pozvane da pošalju delegate na najvišem nivou. Patrijarh Irinej objašnjava dalje zašto su pozvani samo poglavari SPC-a ne i drugih crkava:
„To je pre svega naša proslava, dugo smo o tome razmišljali. Biće prisutne sve zajednice preko delegata na najvišem nivou. Ima tu puno istorijskih razloga u koje sad ne bih ulazio“, kaže patrijarh Irinej.
Dve crkve nisu ni ovoga puta položile ispit tolerancije. Nadbiskup Hočevar kaže da je zajednička proslava bila njegova želja, ali se pokazalo da:
"Nismo dovoljno spremni da bismo jedan tako veliki događaj upotrebili za svestrani dijalog, susret svih hrišćanskih poglavara. Treba priznati da nismo došli do toga da iskoristimo ovakav dogadjaj. Nismo postigli najveće moguće rezultate“, kaže nadbiskup Hočevar.
Suština značaja Milanskog edikta je verska tolerancija, zato bi proslava trebalo da bude svehrišćanski praznik kaže publicista Mirko Đorđević. Nije, međutim, iskorišćena prilika čiji je smisao ekumenski, da se smanji raskol unutar hrišćanske crkve, ne samo jedinstvenom proslavom, već i dolaskom Pape u Srbiju.
"Od papine posete nema ništa, jer kao što znate, patrijarh Irinej je nedavno objasnio da je lično voljan da sa papom izmeni celov, poljubac u Nišu, ali da je ruski patrijarh javio da ako Papa dođe, on neće doći. A nama je, citiram patrijarha Irineja: 'Do ruskog stava veoma stalo'.“, kaže Mirko Đorđević.
Zaturen smisao dokumenta
Patrijarh Irinej, međutim, naknadno negira da poziv Papi nije poslat zbog ruskog patrijarha.
„Nije zbog ruskog patrijarha. Bilo je govora o papinoj poseti ali je bilo mišljenja sa druge strane, s obzirom na naše prilike, na naš odnos prema Katoličkoj crkvi, da možda to ne bi bilo celishodno. Mada je moje lično mišljenje da bi bilo dobro da je to učinjeno. Ali posle razmišljanja ovde kod nas, pa i razmišljanja nekih drugih izvan nas, stalo se na stanovište da se ne pozovu poglavari drugih verskih zajednica“, kaže patrijarh Irinej.
Nadbiskup Hočevar
Nadbiskup Hočevar je o poseti Pape ponovio stav Katoličke crkve da je uslov za posetu sinergija i Crkve i države a nje i dalje u Srbiji nema.
Tako se u celoj ovoj balkanskoj priči negde zaturio pravi smisao dokumenta napisanog davne 313. godine na koji podseća Mirko Đorđević:
"Originalan tekst Milanskog edikta nije sačuvan ali se iz reskripata vidi da su sve religije slobodne, pa među njima i hrišćani (do tada progranjani u Rimskom carstvu). Ediktom nisu zabranjene druge vere i kultovi, već je data puna sloboda.“
Balkanska ujdurma se ne završava sa pričom o dve proslave u nekoliko dana na kojima će se okupiti ljudi koji praktično veruju u istog Boga. Skandal je izazvao i spomenik caru Konastantinu na Nišavskom keju: te prepun je materijalnih grešaka, te pisano je nećiriličnim pismom, te ploča je tik iznad jedinog javnog toaleta....Umešali su se desničari, Dveri, tražeći da se spomenik ukloni.
Nešto ranije u Nišu je bilo ideje da se podigne najveći krst na Balkanu. Ovaj megalomanski simbol hrišćanstva, koji je trebalo da se takmiči sa prethodno napravljenim krstom nešto južnije u blizini Skoplja, posvećen je caru koji je celi život bio poklonik jednog drugog boga čiji simbol nije bio krst.
“Sam Konstantin nije bio hrišćanin. Ostao je do kraja života vernik kulta sunca. Krstio se tek na samrti, bukvalno na samrti. I što je zanimljivo", priča Đorđević, "krstio ga je ne neki pravoverni nego arijanski sveštenik, pristalica jedne struje koja je bila u sukobu sa hrišćanskom crkvom“.
Ako je za utehu, priča o proslavi Milanskog edikta i njegovog autora cara Konstantina nije samo balkanska. Mirko Đorđević podseća da se Konstantin na pravoslavnom istoku slavi kao svetac, kao 13. apostol, dok:
"U Katoličkoj crkvi stvari stoje drugačije. On nije svetac, nego samo veliki vladar koji je povukao potez koji se zove Konstantinov zagrljaj: on je hrišćansku crkvu potčinio državi.“
To nije samo tvrdnja nego istorijska činjnenica. Milanskim ediktom jeste proglašena ravnopravnost hrišćanstva sa ostalim religijama, a što se tiče kasnijih progona hrišćana, toga je bilo, ali to su bili incidenti samovoljnih pojedinaca, a ne politika države.
