Tvoj problem je to sto ti ne znas i ne zelis da vidis jer si zaslepljen.
Nelsim, onaj ko ima potpuno biblijsko učenje i uz to je doživeo lično prisno zajedništvo sa Bogom putem pokajanja, predanja i odricanjanja od greha, koji ga je osvedočio u istinu i poveo putem posvećenja, i koji to zajedništvo održava svakodnevno kroz molitvu, proučavanjem Božje reči, i stalnim gledanjem u Isusa - dopuštajući njemu da ga menja i ispunjava duhom ljubavi, radosti, i mira, takav čovek nije u stanju slepila, već živi u svetlosti jevanđelja i lične zajednice sa Bogom, živeći dostojno zaveta koji je dao krštenjem.
Takođe, smatram da u tradicionalnim crkvama vlada potpuna duhovna tama, koje nema u tom obimu u ni jednoj protestantskoj crkvi, jer su sve protestantske crkve "jevanđeoske" odnosno bibliju smatraju pravilom vere i poslušnosti, s time - da neke imaju veće a neke manje svetlosti po određenim tačkama vere.
Mi sagledavajući ovaj problem vere i nas lično u odnosu na veru -moramo da se zapitamo "šta je danas najbitnije u tom pogledu za nas lično?" što je najvažnije pitanje koje možemo sebi postaviti.
To nije pitanje "da li ja pripadam određenoj crkvi, grupi, naciji, fudbalskom klubu.. ili - da li podržavam određene ljude, grupu, partiju ili ideologiju.." već "da li ja imam lični odnos sa Bogom, da li sam u ličnoj prisnoj zajednici sa Bogom, i da li mu se predajem da on deluje u meni svojim Duhom i da me menja i da od mene stvori nov biće koje rađa duhovne rodove i koje je ispunjeno istinskom ljubavlju, radošću i mirom"
Tada će u tome biti ostvareno i pitanje same istine i pitanje "kojoj crkvi Bog želi da pripadamo" jer će nas Bog sa kojim smo u zajednici dovesti tamo gde on želi da budemo.
Ako ovoga nema - sve naše pisanje o veri i verskim pitanjima je uzalud.