To nije samo u biblijskoj terminologiji, to je i u istoriji. Kada se govori o nekom dogadjaju, niko ni ne misli da nesta mora de se desava svaki dan puna 24 casa.
Pitanje Joninog iskustva i Hristovog vaskrsenja postavjaju samo JS i niko drugi.
Kad kazemo. Nikola je radio kod Tome celu sedmicu, to ne znaci da je radio i nocu.
Ili kisa je padala pet dana, to ne znaci da je padala neprekidno, ali cesto jeste.
Ilio, posao je u sredu i tek je stigao u ponedeljak. Ne znaci da je putovao neprestano, morao je i da se odmara, spava, jede, kada i nije putovao. Ali njegovo putavanje je uzelo toloko dana.
Pomocu Biblije, istorije i arheoloskig dokaza tacno je utvrdjeno kada se i sta desavalo te poslednje sedmice Hristovog boravka na Zamlji:
1. U cetvrtak na vece Isus je sa ucenicima imao Pashalnu veceru. To je bilo 13, Nisana
2. Posle togaa otisli su u Getsemaniju gde se On molio, dok su ucenici dremali. 13. Nisana
3. U Getsemanije je uhvacen. 13 - 14 Nisana.
4. U Petak najpre sudili su Mu Jevrejske duhone vodje. Posto su zemljum vladali Rimljani, Jevreji nisu imali pravo da izvrse kanu.To je bilo u petak 14. nisana.
5. Istog dana sudio Mu je Pilat.
6. Razapet je u petak 14. Nisana.
7. Sahranjen je u petak 14. Nisana.
8. Ostatak petaka i Subotu proveo je u grobu, kao i prvi deo prvopg dana u sedmici, tj. nedelje.
9. Proveo je u grobi TRI dana: U petak, 14. nisana; Subotu 15. Nisan i nedelju 16. Nisana.
10. U nedljeu 16. Nisana je vaskrsao.
Moze li neko pored ovih podataka tvrditi da Isus nije bio u grobu tri dana?
Ovo nije utvrdjeno smao jednim stihom iz Biblije, nego u obzir su uzeti svi izvori: Biblija, Istorija i Aarheologija.