- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Stoga mene krivični zakonici ne zanimaju.
Ali, kad pitaš...pa, evo, ona epizoda iz Evanđelja kad ženu zatečenu u preljubu dovode pred Isusa. I farizeji kažu: Mojsijev zakon nalaže da ju kamenujemo...a što ti kažeš? A Isus im božanstveno odgovori i začepi im " gubice".
Ima još, naravno.
Ok...može se i taj segment razmatrati.
Ali, primena krivčnog zakonika nije bila moguća i iz razloga što su Rimljani bili vlast. Jako je važno razumeti kontekst. Samo uz dopuštenje Rimljana su Jevreji nekada mogli ispoštvoati odredbe krivičnog zakona. Retko kada su mogli zaobići Rimljane.
E sad zašto je to važno istaći?
Zato što to pokazuje stvarni odnos samog Hrista prema krivičnom zakoniku. Hristos nije smatrao da su odredbe krivčnog zakonika jednake kao i samog religioznog zakonika pa samim tim nije pozivao da se zaobiđe rimska vlast po ovom pitanu(dajte caru carevo a Bogu Božije). Pošto je rekao da nije došao da ukine zakon i proroke jasno je da se to ne odnosi na krivični zakonik. To je suština Hristovog govora pa kada neko insistira na primeni krivčnog zakonika kao dela ispunjavanja zakona on greši jer krivični zakonik nije onaj nepromenjiv deo zakonika.
On je na kraju krajeva samo sankcija za greh...ta sankcija je u skladu sa datim vremenom u kome je data. Zato je moralo tako...ali to nije večni zakonik i ne ubraja se u ono štio je Hristos rekao "nisam došao da ukinem zakon i proroke već da ispunim", Matej 5,17.
Tako da zakon o suboti ostaje ali krivični postupak za prekršaj nije nepromeljiv jer on i nije dat kao odraz Božije volje i odraz karaktera već je u skladu sa onim vremenom kada su zakoni svih država bili tako oštri. Jevreji nisu mogli imati manje oštar zakonik jer bi to izazvalo anarhiju u onom vremenu..bilo bi shvaćeno kao dopuštanje anarhije. Ali sa vremenom kada su zakoni drugih država odbacil ove oštre mere krivčnog postupka i fizička kazna za prekršaj je bila bespredmetna. Bog je na kraju sudija.