Kako se izvrću stihovi iz Biblije u cilju dokazivanja lažnih učenja?

[Laodikeja]

Mire, ako je ustanovljena u raju, onda je ona simbol simbol stvaranja, odnosno - ona ukazuje na stvaranje.

Zavisi kako tumačiš izraz "simbol"

Subota jeste simbol stvaranja, kao što je jagnje simbol Isusa Hrista.
Držeći Subotu mi slavimo Božje stvaralačko delo stvaranja zemlje, jer Subota nije sama sebi svrha kao neki sombol koji je stvoren radi sebe samog, već ono na šta on ukazuje.

Evo u nekoliko citata šta kaže Adventističko učenje po pitanju Subote kao simbola ili znaka:

19. Subota
Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovijest Božjeg nepromjenljivog Zakona zahtijeva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vjernosti i predukus naše vječne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji vječni znak Njegovog vječnog zavjeta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog djela.

(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

"Kao uspomena na stvaranje, svetkovanje subote je lijek protiv idolopoklonstva. Podsjećajući nas da je Bog stvorio nebo i Zemlju, ona Ga odvaja od svih lažnih bogova. Svetkovanje subote tako postaje znakom naše vjernosti pravome Bogu - znakom da priznajemo Njegovu vrhovnu vlast kao Tvorca i Kralja"

"Bog je stvorio subotu kao "uspomenu ili znak svoje moći i autoriteta u svijetu koji je bio neumrljan grijehom i pobunom. Ona je trebala biti ustanova vječne osobne obveze što je naložena opomenom 'Sjeti se da svetkuješ dan subotni'. (Izl 20,8)"

IZ VIKIPEDIJE

Симбол је најопштије, све оно што може стајати уместо нечег другог и да га том приликом препознатљиво репрезентује. У психоанализи, симбол је елемент свести или понашања који је замена за нешто друго, несвесно или потиснуто. Однос симбола и онога што он у несвесном представља није произвољан, већ је условљен унутрашњом везом. Према Јунгу, конкретна, чулна слика познатог објекта, који на најбољи начин упућује на нешто друго, што је за човека суштински битно, апстрактно, трансцендентно.

 

[mire000]

Mire, ako je ustanovljena u raju, onda je ona simbol simbol stvaranja, odnosno - ona ukazuje na stvaranje.

Zavisi kako tumačiš izraz "simbol"

Subota jeste simbol stvaranja, kao što je jagnje simbol Isusa Hrista.
Držeći Subotu mi slavimo Božje stvaralačko delo stvaranja zemlje, jer Subota nije sama sebi svrha kao neki sombol koji je stvoren radi sebe samog, već ono na šta on ukazuje.

Evo u nekoliko citata šta kaže Adventističko učenje po pitanju Subote kao simbola ili znaka:

19. Subota
Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovijest Božjeg nepromjenljivog Zakona zahtijeva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa učenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas međusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvećenja, znak naše vjernosti i predukus naše vječne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je Božji vječni znak Njegovog vječnog zavjeta između Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od Sunčevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božjeg stvaralačkog i otkupiteljskog djela.

(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)

"Kao uspomena na stvaranje, svetkovanje subote je lijek protiv idolopoklonstva. Podsjećajući nas da je Bog stvorio nebo i Zemlju, ona Ga odvaja od svih lažnih bogova. Svetkovanje subote tako postaje znakom naše vjernosti pravome Bogu - znakom da priznajemo Njegovu vrhovnu vlast kao Tvorca i Kralja"

"Bog je stvorio subotu kao "uspomenu ili znak svoje moći i autoriteta u svijetu koji je bio neumrljan grijehom i pobunom. Ona je trebala biti ustanova vječne osobne obveze što je naložena opomenom 'Sjeti se da svetkuješ dan subotni'. (Izl 20,8)"

IZ VIKIPEDIJE

Симбол је најопштије, све оно што може стајати уместо нечег другог и да га том приликом препознатљиво репрезентује. У психоанализи, симбол је елемент свести или понашања који је замена за нешто друго, несвесно или потиснуто. Однос симбола и онога што он у несвесном представља није произвољан, већ је условљен унутрашњом везом. Према Јунгу, конкретна, чулна слика познатог објекта, који на најбољи начин упућује на нешто друго, што је за човека суштински битно, апстрактно, трансцендентно.

Da, medjutim Pavle je imao na umu ''ispunjenje'' simbolizma, a ne puko ''reprezentativno znacenje'' ili ''zamenu'', kako si ti to iz wikipedije izvukao, sto je sad pokusaj zaobilazenja mog pitanja..
Ja sam postavio pitanje, u skladu sa ''zvanicnim stavom'' vase crkve po pitanju ''simbolizma'', jer vama subota po zvanicnoj teologiji, NIJE SIMBOL NI ZA STA! Ona je jedino USPOMENA NA STVARANJE I TACKA!

Sad ti hoces reci da to nije tacno?

 

[Laodikeja]

Pavle ne govori o Suboti kao simbolu koji je ispunjen, nigde Pavle ne govori da je Subota ispunjena, već obredni zakon, a u 4 poglavlju Jevrejima upućuje na Subotu kao uslov za ulazak u Biožje carstvo, isto kao što je bila i za Jevreje uslov za zlazak u obećanu zemlju.

U vezi simbola sam dao odgovor.

 

[tripo 41]

Šta njemu vrijedi što piše da je Isus Pasha.

 

[Jovan Prezviter]

Zakon saveza koji je Izraelcima dat preko Mojsija prestao je da vazi kada ga je Isus ispunio svojom smrcu..
Rimljanima 10:4 jer Hristos je završetak zakona, za opravdanje svakoga koji veruje.

Evo da odgovorim na još jedan stih koji neki koriste da bi dokazali da je Isus ukinuo Zakon a samim tim i zapovesti. Pavle ovde kaže:"Isus je svšretak(završetak) zakona",Rimljanima 10,4 Pošto izraz "završetak" ili "svršetak" sa sobom nosi značenje kraja nečega, moglo bi se sa Isusom završiti praktikovanje zakona pa samim tim i zapovesti iz dekaloga. Ako pogledamo sledeći stih Pavle kaže:"Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: čovek koji to čini živeće u tom", stih 5. Dakle Pavle ukazuje da onaj ko "može" održati sav zakon živeće u njemu. Dakle, ovde samo vidimo da zakon nije sam po sebi loš jer "daje(omogućava) život" onome koji ga drži. Pavle po ovim rečima ne smatra zakon sam po sebi lošim jer ipak "daje život". Međutim, posotavlja se pitanje: da li postoji osoba koja može održati zakon kako treba? Naravno, o tome Pavle raspravlja u Rimljanima poslanici detaljnije u glavama od 5-7. Ono što on tamo kaže jeste da čovek nije u stanju održati zakon savršeno. Samo iz tog razloga pravednost od zakona čoveku je gotovo nedostupna. Čovek dakle ne može se opravdati zakonom jer njegova priroda je suprotstavljena Zakonu tj. zapovestima Božijim. Zato Pavle i ovde ukazuje na "pravdu od vere", stih 6.7.8 zaključno sa stihom 11:"Jer pismo govori: koji ga god veruje neće se postideti". Dakle, verom u Hrista i Njegove zasluge se spasavamo. Nesporno, to implicira da se ne spasavamo zakonom, ne zato što je zakon loš već zato što mi ne možemo ga savršeno odžati kao što treba. To je cela poenta priče o "spasenju verom kroz Hrista". Međutim, da li to znači da ne treba da sprovodimo zapovesti Božije i na ovaj nesavršeni način? Naravno da ne. Pavle govori sledeće:"Šta, hoćemo li ostati u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj", Rimljanima 6,1 Definitivno, ostati u grehu podrazumeva "kršiti zapovesti". Dakle Pavle jasno se ovde ograđuje da ga ne bismo shvatili pogrešno iz onoga što je rekao u glavi 5 kada je govorio da se "ne spasavamo zakonom". Ne spasavamo se zakonom ali ga ni ne kršimo već ga držimo ali se spasavamo zahvaljujući Hristovim zaslugama a ne svojim ili zahvaljujući držanju zakona jer kao što smo videli zakon ne možemo održati savršeno. E sad da se vratimo izrazu "Hristos svršetak zakona"

Za izraz svršetak se koristi grčki izraz "τέλος"(telos). Šta označava ovaj izraz? Ovaj izraz znači: svrešetak, završetak, kraj, ali takođe označava i:krajnji, konačni, finalni kao i u mnogim slučajevima u Pismu i: cilj, vrhunac, rezultat. Iz svih ovih prevoda možemo videti da izraz "telos" može označavati i "kraj nečega" ali i "vrhunac, cilj" nečega. Da li na osnovu konteksta 10 glave Rimljanima možemo zaključiti da Hristos ukida zakon pa da je On na taj način svršetak zakona? Ne, Pavle govori da se opravdavamo verom i da u tom kontekstu zakon nas ne spasava. Međutim, iz konteksta ostalih Pavlovih tekstova u Rimljanima, posebno od 5-7 glave, videćemo da se zakon(zapovesti) ne ukida nego se poziva na to da ne ostanemo u grehu tj. u kršenju zakona(zapovesti), Rimljanima 6,1. Koji onda više prevod izraza "telos"odgovara na osnovu konteksta cele poslanice Rimljanima? Ako prevedemo izraz telos sa cilj, vrhunac, onda tekst dobija pravi smisao. Isus je "telos" tj. vrhunac Zakona jer je Hristos savršeno održao zakon i Njegova pravda je savršena te je zapravo u Hristovom životu zakon dostigao svoj "vrhunac". Niko na zemlji nije mogao savršeno održati zakon osim Isusa. On je maksima Zakona te je u Njegovom životu zakon doživeo potpuno ispunjenje. Sada ,o divne li ljubavi Božije!, se nama koji verujemo pripisuje Hristova savršena pravda a Njemu se, o divne li ljubavi Božije!, na zemlji pripisala naša nesavršenost i greh te po tome stradanje. O divne li zamene! Tako da "svršetak" zakona u Isusu ne znači njegovo ukidanje nego govori da je u Isusu zakon doživeo svoju kulminaciju. U nekim prevodima je upravo tako i preveden izraz "telos" u Rimljanima 10,4.

Hajde da vidimo još neke stihove gde izraz "telos" zaista označava vrhunac, kulminaciju nečega.

-"Primajući kraj(τέλος) svoje vere, spasenje dušama", 1.Petrova 1,9 . Petar ovde govori da je cilj, svrha ili vrhunac naše vere spasenje naših duša. Dakle, naša vera ne prestaje kada se naše duše spasu nego je vera cilj ili vrhunac našeg spasenja. Potpuno jasno.

-" A namera (τέλος) je zapovesti ljubav od čista srca i dobre savesti i vere nelicemerne", 1.Timotiju 1,5 Pavle ovde govori šta je cilj, vrhunac, namera zapovesti- to je "ljubav od čista srca". Dakle ni ovde telos ne znači da je zapovest ukinuta da bi došla ljubav od čistog srca nego zapovest služi da "proizvede" tu ljubav.

-" A pred praznik Pashe, znajući Isus da mu dođe čas da preše iz ovog sveta k ocu, kako je ljubio svoje koji bijahu na svetu, do kraja(τέλος) ih ljubi" Jovan 13,1 Dakle i ovde izraz telos znači "do kraja", "u potpunosti". Isus je pokazao potpunu (krajnju) ljubav i pored toga što je uskoro trebao da bude razapet. Da li je Njegovj ljubavi došao kraj? Naravno da ne.

-"A najposle (τέλος) budite svi složni, žalostivi, bratoljubivi, milostivi, i ponizni", 1.Petrova 3,8 Ovde Petar govori o cilju, vrhuncu našeg duhovnog življenja. Hrišćani ne treba ovde da "prestanu" da budu složni, milostivi, žalostivi i bratoljubivi kada dostign cilj ili vrhunac vere, nego im je cilj i vrhunac da budu takvi.

I tako dalje. Prema tome Isus je "telos" tj. kulminacija, vrhunac Zakona a ne njegov kraj.

Pozdrav.

 

[tripo 41]

Još jedan stih za umirivanje savjesti onih koji smatraju da je ukinuta.

Rimljanima 6,15Što dakle? Da griješimo jer nismo pod Zakonom nego pod milošću? Nipošto!

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kažu NISMO POD ZAKONOM, znači ne trebamo da držimo subotu.

Šta tačno znači ovaj stih, šta kaže ovaj stih.

Stih uopšte ne govori da se ne treba držati zakon i subota, nego baš naprotiv. Ko drži zakon i subotu koja je u zakonu, nije pod zakonom, nije pod osudom.

Kao što ljudi koji drže zakon neke države nisu na udaru zakona, nisu pod zakonom. To baš znači da oni drže zakon, a ne da je zakon ukinut. Kriminalci koji ne drže zakon su pod zakonom. Na udaru zakona.

 

[mire000]

Ne vredi vama covek da objasnjava nista.

 

[Jovan Prezviter]

Rimljanima 7;6,7 Ali sad, umrevši, izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo u novosti duha, a ne u zastarelosti slova.
7 Što ćemo dakle reći? Je li zakon greh? To nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon. Jer ne bih poznao želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.

Evo da i ove stihove razjasnimo o čemu govore. Pominje se "zakon koj nas držaše" i "starina slova". Ako pogledamo stih 7 do kraja tamo pominje zapovest:"ne zaželi"(10-ta zapovest). Ovde je za razliku od drugih tekstova pominjanih ranije očigledno da se radi o zakonu-zapovesti tj. o Dekalogu. Pavle ovde govori konkretno o zapovestim Dekaloga. Izrazu "starina slova" suprotstavlja "službu obnovljenog Duha". Da li onda ovde Pavle jasno ukazujući na Zapovesti smatra da su one ukinute? Šta je poenta Pavlovog izlaganja priče o starini slova i odnovljenju duha? Da bismo na pravi način razumeli odnos u koji Pavle stavlja izraz "starinu slova" i "obnovljenja duha" naravno, i ništa novo neću reći ako predložim da pogledamo celo 7 poglavlje te na taj način stavimo stihove 6 i 7 u pravi kontekst. Hajde to da uradimo.

Pavle upoređuje u prva 4 stiha našu obaveznost zakonu sa ženom koja je privezana za svog muža dok je živ. Nesporno, Pavle ukazuje da smo mi "umrli" za zakon Telom Hristovim i sada smo u "novom životu" vezani za Hrista. Zanimljivo, Pavle ne govori da je zakon(zapovesti) umro nego smo mi njemu umrli. Zašto to Pavle kaže videćemo u nastavku. Zatim Pavle ukazuje da smo se smrću izbavili od zakona(koji očigledno nije umro, nego smo mi stavljeni van domašaja njegovog- u kom smislu- u nastavku). Zatim Pavle sada ukazuje na suštinu anagonizma između nas i zakona(zapovesti). Objasnivši da kroz zapovesti mi spoznajemo šta je greh te ukazuje da zbog toga što smo grešni zapovest nas pravedno "ubija" te nam je neprijatelj.(stihovi 7-11). Zastanimo samo za trenutak pitajući se je li zapovest kriva za naše stradanje ili greh? Kriv je greh, složićemo se. Kroz tu zapovest mi spoznajemo šta je greh ali to nam na žalost ništa ne pomaže jer time samo otkrivamo našu grešnost koja mora biti pravedno osuđena od zakona(zapovesti) i pravedno kažnjena. Dakle, zapovest nije kriva što smo mi grešni i što zaslužujemo smrt. Da je to tako Pavle nam to ukazuje u narednim stihovima. Stih 12 jasno ukazuje da je Zapovest nešto dobro a ne zlo:"Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra", Rimaljanima 7,12 Zapitajmo se sada zajedno sa apostolom Pavlom može li nešto što je "dobro", "sveto", "pravedno" biti nešto što bi Bog nama uskratio i nešto što bi Gospod učinio nevažećim? Logika a i Pavle nam govore da je to nemoguće. Pavle nam zapravo u prvih 4 stiha i kaže da "zakon" nije umro nego mi. Zakon dakle ostaje jer je svet, pravedan i dobar. Naravno, to ćemo videti da je tako i u nastavku. Sada Pavle od stiha 13 prelazi na našu stvarnost. On ukazuje da smo mi ti koji smo "loši" tj. naša priroda. Zakon je "duhovan" a mi smo "telesni". Mi imamo problem da čak i "kad hoćemo" da činimo po zakonu "činimo suprotno", stih 15. Opet u stihu 16 Pavle ponavlja da je zakon "dobar". Do kraja Pavle ukazuje na tu disharmoniju između našeg htenja da služimo po zakonu i opiranja naše unutrašnje prirode. Ko je dakle kriv? Ne zakon nego mi. Dakle Zakon nas pravedno osuđuje jer ga neprestano kršimo. Šta je rešenje? Odbaciti zakon jer ga ne možemo održati? To je rešenje koje nude neki. Međutim biblija ne govori tako nego ukazuje da je razlog Hristovog stradanja upravo bio da nas pomiri sa zakonom preuzevši naše krivice na sebe. Šta je onda rešenje? Hajde da pitamo Pavla:"Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove? Zahvaljujem Bogu kroz Isusa Hrista Gospoda našega", Rimljanima 7,24.25 Dakle, štaje rešenje? Rešenje je Hristos tj. Njegova žrtva koja nas je oslobodila osude. Na kraju da li ovo rešenje kroz Hristovu žrtvu nas oslobađa držanja zapovesti koje nas osuđuju? Pavle kaže:"Tako dakle ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom", Rimljanima 7,25 Šta ovde imamo? Imamo Pavlovo priznanje da i "dalje služi zakonu Božijem" tj. drži zakon Božiji koliko je u njegovoj moći. Da, koliko je u njegovoj moći jer Pavle u nastaku kaže da telom i dalje "služi zakonu grehovnom". Ovo je drugo priznanje apostola Pavla tj. da je i dalje nesposoban da služi zakonu kako treba jer i dalje služi "zakonu grehovnom". Ovo je takođe važno imati na umu jer Pavle ovde govori o sebi kao "obraćenom čoveku". Obraćen čovek nije "bezgrešan" iako služi u "obnovljenju duha" tj. preobraćenjom vidu ali isto tako se ne obeshrabruje da i dalje umom svojim "služi zakonu Božijem", stih 25

Dakle, poenta Rimljanima 7 jeste da iako nas zakon osuđuje pravedno za našu grešnost i nemogućnost da ga savršeno ,kako treba poštujemo, naše spasenje zahvaljujući Hristovoj žrtvi ne zavisi od savršenog držanja zakona "u starini slova" nego zavisi od naše povezanosti sa Hristom tj. "obnovljenja duha". Naše obnovljenje duha tj. preobraćenje je meritum našeg spasenja. A sa druge strane Pavle ne ostavlja dilemu oko našeg odnosa prema zakonu. Pavle kao čovek koji služi u "obnovljnju duha" tj. budući obraćen i dalje "služi zakonu Božijem" tj. zapovestima. Obnovljenje duha nas kao što vidimo ne oslobađa "službi zakonu".
Pozdrav.

 

[tripo 41]

Ne vredi vama covek da objasnjava nista.

A šta mi objašnjavaš, da je ukinut zakon, pa se to onda odnosi samo na subotu.

A ukinut zakon. Dobro je Isus rekao za vas "Ukinuste zapovijesti Božje za običaje svoje".

 

[tripo 41]

MRTVI VIČU PRED OLTAROM.


Otkrivenje 6,9Kad Jaganjac otvori peti pečat, vidjeh pod žrtvenikom duše zaklanih zbog riječi Božje i zbog svjedočanstva što ga imahu.

Otkrivenje 6,10Vikahu iza glasa: "Ta dokle, Gospodaru sveti i istiniti! Zar nećeš suditi i osvetiti krv našu na pozemljarima?

Dokaz da se ovaj stih ne shvata bukvalno!!

Kada bi se ovo bukvalno ovako shvatilo ispalo bi da je duša besmrtna. Ali nije tako. Treba poznavati način izražavanja u jevrejskom jeziku.



U stihovima se nešto želi reći. Spomenuta je i krv.



Pogledajmo sada ovaj stih iz Postanka. Postanak 4,10Jahve nastavi: "Što si učinio? Slušaj! Krv brata tvoga iz zemlje k meni viče. Dakle u Otkrivenju se želi reći da su bezbožnici pobili puno pravednika, a ne bukvalno da mrtvi viču. To se jasno vidi po istom načinu izražavanja u Postanku. Naravno da krv ne može da viče, nego Bog saopštava Kainu da zna šta je uradio i da je jako ljut zbog toga.