Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Evo još jedan stih koji “dokazuje” besmrtnost duše
A sam Bog mira da vas posveti potpuno, te da se vaš neoštećeni duh, i duša, i telo besprekorno sačuvaju prilikom dolaska Gospoda našega Isusa Hrista " (1.Solunjanima 5.23)
Opet oni koji misle da je duša besmrtna ovaj stih izvlače iz konteksta. Ovaj stih znači da ljudi čuvaju svoju čestitost do drugog dolaska Isusa Hrista.
Šta znače u ovom stihu duh, duša i tijelo???
Duh znači um, da ljudi imaju čist um, bez grešnih ili crnih misli.
Tijelo, znači da svojim tijelom žive čestito, ne u grijehu kao npr. Alkohol, nečista hrana, duvan, blud, preljuba, narkomanija itd.
Duša znači život. Da svojim cijelokupnim životom proslave Isusa Hrista, tj. da žive čestito i da ne upražnjavaju grijeh.
Bog mrzi zlo. Mrzi greh. Ali voli grešnika. Voli sve nas!
Svi se slažemo da Bog poznaje budućnost.
Pazite kako Bog pokušava da pomogne Kajinu da ne učini greh ubistva....
Gen 4:1 Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: Dobih čoveka od Gospoda.
Gen 4:2 I rodi opet brata njegovog Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar.
Gen 4:3 A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskog;
Gen 4:4 A i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,
Gen 4:5 A na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni.
Bog se obraća Kajinu da bi ga skrenuo sa zlog puta.
Gen 4:6 Tada reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni?
Gen 4:7 Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.
Pa ipak, čovek je slobodno biće i bira da učini po svojoj volji. Bira hladnokrvno ubistvo rođenog brata.
Gen 4:8 Posle govoraše Kajin s Aveljem bratom svojim. Ali kad behu u polju, skoči Kajin na Avelja brata svog, i ubi ga.
Ako je već govorio sa bratom to znači da je mogao da se kontroliše. Nije afekat. Već namerno hladnokrvno ubistvo samo zbog toga što je brat učinio po Božjoj volji i ukorio Kajinovu samovolju (lažnu religiju).
Nakon ubistva Bog ponovo razgovara sa Kajinom. Zašto mu se obraća? Zato što želi da Kajin doživi pokajanje. Ali Bog ne može naterati čoveka na pokajanje. Čovek se mora sam pokajati.
Bog postavlja pitanje Kajinu očekujući pozitivnu reakciju. Ali njegova reakcija je poricanje istine. Kakav je Kajinov um pitamo se? Kako je došao do zaključka da Tvorac ne vidi šta činimo?
Gen 4:9 Tada reče Gospod Kajinu: Gde ti je brat Avelj? A on odgovori: Ne znam; zar sam ja čuvar brata svog?
Užasna reakcija. Rođeni brat. Nimalo kajanja.
Zato Bog mora da suoči grešnika sa kriviciom ne bi li izmamio iz njegovih usta pozitivnu reakciju (pokajanje).
Gen 4:10 A Bog reče: Šta učini! Glas krvi brata tvog viče sa zemlje k meni.
Gen 4:11 I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvog iz ruke tvoje.
Gen 4:12 Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svog. Bićeš potukač i begunac na zemlji.
I da li je otrežnjuća istina pokrenula neku dobru crtu u prestupniku?
Gen 4:13 A Kajin reče Gospodu: Krivica je moja velika da mi se ne može oprostiti.
Kajin smatra da je pravedan kada izjavljuje da se njegova krivica ne može oprostiti. I da li takvo razmišljanje može da donese promenu u njegovom srcu? Ne.
Krivica nije pokajanje. Krivica opterećuje grešnika da bi se pokajao i priznao greh Bogu i tražio oproštenje. To je uradio car David. I dobio je oproštenje. Pokajao se. Priznao je greh Bogu. I molio je za novo srce ("učini mi Bože čisto srce"). Gnušao se svoga greha i iskusio je oproštenje, prihvatanje i pomirenje.
Ali ljudi koji biraju lažnu religiju, kao što je Kajin izabrao lažnu religiju, prolaze kroz isto to iskustvo. Kajin ne doživljava pokajanje. I na žalost ne može da stupi zajednicu sa Bogom. Greh ga odvaja od Boga.
Gen 4:14 Evo me teraš danas iz ove zemlje da se krijem ispred Tebe, i da se skitam i potucam po zemlji, pa će me ubiti ko me udesi.
Bog i dalje pruža milost. Ljubav Božja nas vodi ka pokajanju.
Rom 2:4 Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote, trpeljivosti i strpljenja, ne shvatajući da te njegova dobrota vodi pokajanju? (Savremeni srpski prevod)
Gen 4:15 A Gospod mu reče: Zato ko ubije Kajina, sedam će se puta to pokajati. I načini Gospod znak na Kajinu da ga ne ubije ko ga udesi.
Konačno takva nepokajana osoba vrši poguban uticaj na druge ljude. (Kajin postaje rodočelnik ogromnog naroda koji se ne plaši Boga i koji nastavljaju istim putem pobune)
Gen 4:16 I otide Kajin ispred Gospoda, i naseli se u zemlji naidskoj na istoku prema Edemu.
Gen 4:17 I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Enoha. I sazida grad i prozva ga po imenu sina svog Enoh.
Gen 4:18 A Enohu rodi se Gaidad; a Gaidad rodi Maleleila: a Maleleilo rodi Matusala; a Matusal rodi Lameha.
Gen 4:19 I uze Lameh dve žene: jednoj beše ime Ada a drugoj Sela.
Gen 4:20 I Ada rodi Jovila; od njega se narodiše koji žive pod šatorima i stoku pasu.
Gen 4:21 A bratu njegovom beše ime Juval; od njega se narodiše gudači i svirači.
Gen 4:22 A i Sela rodi Tovela, koji beše vešt kovati svašta od bronze i od gvožđa; a sestra Tovelu beše Noema.
Gen 4:23 I reče Lameh svojim ženama, Adi i Seli: Čujte glas moj, žene Lamehove, poslušajte reči moje: ubiću čoveka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju.
Gen 4:24 Kad će se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta.
Užasne su posledice čoveka koji je odlučio da se drži svoje pravde i pogrešne religije.
Svi znamo da je su se ljudi toliko iskvarili da su bili uništeni potopom.
To je rezultat zanemarivanja otkrivene Božje volje.
1Jn 3:1 Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna.
1Jn 3:2 Ljubazni! Sad smo deca Božija, i još se ne pokaza šta ćemo biti; nego znamo da kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo Ga videti kao što jeste.
1Jn 3:3 I svaki koji ovu nadu ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist.
1Jn 3:4 Svaki koji čini greh i bezakonje čini: i greh je bezakonje.
1Jn 3:5 I znate da se On javi da grehe naše uzme; i greha u Njemu nema.
1Jn 3:6 Koji god u Njemu stoji ne greši; koji god greši ne vide Ga niti Ga pozna.
1Jn 3:7 Dečice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je On pravedan;
1Jn 3:8 Koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. Zato se javi Sin Božji da raskopa dela đavolja.
1Jn 3:9 Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer Njegovo seme stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga.
1Jn 3:10 Po tome se poznaju deca Božija i deca đavolja: koji god ne tvori pravde, nije od Boga, i koji ne ljubi brata svog.
1Jn 3:11 Jer je ovo zapovest, koju čuste ispočetka, da ljubimo jedan drugog.
1Jn 3:12 Ne kao što Kain beše od nečastivog i zakla brata svog. I za koji ga uzrok zakla? Jer dela njegova behu zla, a brata mu pravedna.
1Jn 3:13 Ne čudite se, braćo moja, ako svet mrzi na vas.
1Jn 3:14 Mi znamo da pređosmo iz smrti u život, jer ljubimo braću; jer ko ne ljubi brata ostaje u smrti.
1Jn 3:15 Svaki koji mrzi na brata svog krvnik je ljudski; i znate da nijedan krvnik ljudski nema u sebi večni život.
1Jn 3:16 Po tom poznasmo ljubav što On za nas dušu svoju položi: mi smo dužni polagati duše za braću.
1Jn 3:17 Koji dakle ima bogatstvo ovog sveta, i vidi brata svog u nevolji i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božija stoji u njemu?
1Jn 3:18 Dečice moja! Da se ne ljubimo rečju ni jezikom, nego delom i istinom.
1Jn 3:19 I po tom doznajemo da smo od istine, i pred Njim tešimo srca svoja.
1Jn 3:20 Jer ako nam zazire srce naše, Bog je veći od srca našeg i zna sve.
1Jn 3:21 Ljubazni! Ako nam srce naše ne zazire, slobodu imamo pred Bogom;
1Jn 3:22 I šta god zaištemo, primićemo od Njega, jer zapovesti Njegove držimo i činimo šta je Njemu ugodno.
1Jn 3:23 I ovo je zapovest Njegova da verujemo u ime Sina Njegovog Isusa Hrista, i da ljubimo jedan drugog kao što nam je dao zapovest.
1Jn 3:24 I koji drži zapovesti Njegove u Njemu stoji, i On u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao.
Gen 4:6 Tada reče Gospod Kajinu: Što se srdiš? Što li ti se lice promeni?
Gen 4:7 Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.
Pogledajmo druge prevode.
Genesis 4:7
(BBE) If you do well, will you not have honour? and if you do wrong, sin is waiting at the door, desiring to have you, but do not let it be your master.
(CEV) If you had done the right thing, you would be smiling. But you did the wrong thing, and now sin is waiting to attack you like a lion. Sin wants to destroy you, but don't let it!
(Croatian IS) Jer ako pravo radiš, smiješ slobodno dignuti pogled? Ako li krivo radiš, ne vreba li tada pred vratima grijeh, kojega poželjenje upravljeno je k tebi, ali mu ti moraš gospodar biti?"
(Croatian ST (KS)) Jer ako pravo radiš, vedrinom odsijevaš. A ne radiš li pravo, grijeh ti je kao zvijer na pragu što na te vreba; još mu se možeš oduprijeti."
(ERV) You know that if you do what is right, I will accept you. But if you don't, sin is ready to attack you. That sin will want to control you, but you must control it."
(ESV) If you do well, will you not be accepted? And if you do not do well, sin is crouching at the door. Its desire is for you, but you must rule over it."
(GNB) If you had done the right thing, you would be smiling; but because you have done evil, sin is crouching at your door. It wants to rule you, but you must overcome it."
(GW) If you do well, won't you be accepted? But if you don't do well, sin is lying outside your door ready to attack. It wants to control you, but you must master it."
(ISV) If you do what is appropriate, you'll be accepted, won't you? But if you don't do what is appropriate, sin is crouching near your doorway, turning toward you. However, you must take dominion over it."
(KJV) If thou doest well, shalt thou not be accepted? and if thou doest not well, sin lieth at the door. And unto thee shall be his desire, and thou shalt rule over him.
(LEB) If you do well will I not accept you? But if you do not do well, sin is crouching at the door. And its desire is for you, but you must rule over it."
(LITV) If you do well, is there not exaltation? And if you do not do well, sin is crouching at the door; and its desire is toward you; but you should rule over it.
(MKJV) If you do well, shall you not be accepted? And if you do not do well, sin crouches at the door; and its desire is for you, and you shall rule over it.
(Serbian DK) Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.
Znači volja stoji iznad poriva koji nas navode na greh.
Kajin je mogao da se odupre iskušenju. Mogao je da odbaci misli pogrešne. Mogao je da se suprostavi gnevu.
Isto tako i mi danas možemo da se suprostavimo gnevu, gordosti, proždrljivosti, pohlepi, zavisti, požudi...
Bog nas zato opominje.
Da bi se pokajali za grehe. Da bi priznali iskreno da smo kršili Božji zakon (uključujući i IV Božju zapovest). I da bi tražili silu od Hrista da ne grešimo više.
Heb 4:15 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.
Heb 4:16 Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć.
Evo da i ove stihove razjasnimo o čemu govore. Pominje se "zakon koj nas držaše" i "starina slova". Ako pogledamo stih 7 do kraja tamo pominje zapovest:"ne zaželi"(10-ta zapovest). Ovde je za razliku od drugih tekstova pominjanih ranije očigledno da se radi o zakonu-zapovesti tj. o Dekalogu. Pavle ovde govori konkretno o zapovestim Dekaloga. Izrazu "starina slova" suprotstavlja "službu obnovljenog Duha". Da li onda ovde Pavle jasno ukazujući na Zapovesti smatra da su one ukinute? Šta je poenta Pavlovog izlaganja priče o starini slova i odnovljenju duha? Da bismo na pravi način razumeli odnos u koji Pavle stavlja izraz "starinu slova" i "obnovljenja duha" naravno, i ništa novo neću reći ako predložim da pogledamo celo 7 poglavlje te na taj način stavimo stihove 6 i 7 u pravi kontekst. Hajde to da uradimo.
Pavle upoređuje u prva 4 stiha našu obaveznost zakonu sa ženom koja je privezana za svog muža dok je živ. Nesporno, Pavle ukazuje da smo mi "umrli" za zakon Telom Hristovim i sada smo u "novom životu" vezani za Hrista. Zanimljivo, Pavle ne govori da je zakon(zapovesti) umro nego smo mi njemu umrli. Zašto to Pavle kaže videćemo u nastavku. Zatim Pavle ukazuje da smo se smrću izbavili od zakona(koji očigledno nije umro, nego smo mi stavljeni van domašaja njegovog- u kom smislu- u nastavku). Zatim Pavle sada ukazuje na suštinu anagonizma između nas i zakona(zapovesti). Objasnivši da kroz zapovesti mi spoznajemo šta je greh te ukazuje da zbog toga što smo grešni zapovest nas pravedno "ubija" te nam je neprijatelj.(stihovi 7-11). Zastanimo samo za trenutak pitajući se je li zapovest kriva za naše stradanje ili greh? Kriv je greh, složićemo se. Kroz tu zapovest mi spoznajemo šta je greh ali to nam na žalost ništa ne pomaže jer time samo otkrivamo našu grešnost koja mora biti pravedno osuđena od zakona(zapovesti) i pravedno kažnjena. Dakle, zapovest nije kriva što smo mi grešni i što zaslužujemo smrt. Da je to tako Pavle nam to ukazuje u narednim stihovima. Stih 12 jasno ukazuje da je Zapovest nešto dobro a ne zlo:"Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra", Rimaljanima 7,12 Zapitajmo se sada zajedno sa apostolom Pavlom može li nešto što je "dobro", "sveto", "pravedno" biti nešto što bi Bog nama uskratio i nešto što bi Gospod učinio nevažećim? Logika a i Pavle nam govore da je to nemoguće. Pavle nam zapravo u prvih 4 stiha i kaže da "zakon" nije umro nego mi. Zakon dakle ostaje jer je svet, pravedan i dobar. Naravno, to ćemo videti da je tako i u nastavku. Sada Pavle od stiha 13 prelazi na našu stvarnost. On ukazuje da smo mi ti koji smo "loši" tj. naša priroda. Zakon je "duhovan" a mi smo "telesni". Mi imamo problem da čak i "kad hoćemo" da činimo po zakonu "činimo suprotno", stih 15. Opet u stihu 16 Pavle ponavlja da je zakon "dobar". Do kraja Pavle ukazuje na tu disharmoniju između našeg htenja da služimo po zakonu i opiranja naše unutrašnje prirode. Ko je dakle kriv? Ne zakon nego mi. Dakle Zakon nas pravedno osuđuje jer ga neprestano kršimo. Šta je rešenje? Odbaciti zakon jer ga ne možemo održati? To je rešenje koje nude neki. Međutim biblija ne govori tako nego ukazuje da je razlog Hristovog stradanja upravo bio da nas pomiri sa zakonom preuzevši naše krivice na sebe. Šta je onda rešenje? Hajde da pitamo Pavla:"Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove? Zahvaljujem Bogu kroz Isusa Hrista Gospoda našega", Rimljanima 7,24.25 Dakle, štaje rešenje? Rešenje je Hristos tj. Njegova žrtva koja nas je oslobodila osude. Na kraju da li ovo rešenje kroz Hristovu žrtvu nas oslobađa držanja zapovesti koje nas osuđuju? Pavle kaže:"Tako dakle ja sam umom svojim služim zakonu Božijem a telom zakonu grehovnom", Rimljanima 7,25 Šta ovde imamo? Imamo Pavlovo priznanje da i "dalje služi zakonu Božijem" tj. drži zakon Božiji koliko je u njegovoj moći. Da, koliko je u njegovoj moći jer Pavle u nastaku kaže da telom i dalje "služi zakonu grehovnom". Ovo je drugo priznanje apostola Pavla tj. da je i dalje nesposoban da služi zakonu kako treba jer i dalje služi "zakonu grehovnom". Ovo je takođe važno imati na umu jer Pavle ovde govori o sebi kao "obraćenom čoveku". Obraćen čovek nije "bezgrešan" iako služi u "obnovljenju duha" tj. preobraćenjom vidu ali isto tako se ne obeshrabruje da i dalje umom svojim "služi zakonu Božijem", stih 25
Dakle, poenta Rimljanima 7 jeste da iako nas zakon osuđuje pravedno za našu grešnost i nemogućnost da ga savršeno ,kako treba poštujemo, naše spasenje zahvaljujući Hristovoj žrtvi ne zavisi od savršenog držanja zakona "u starini slova" nego zavisi od naše povezanosti sa Hristom tj. "obnovljenja duha". Naše obnovljenje duha tj. preobraćenje je meritum našeg spasenja. A sa druge strane Pavle ne ostavlja dilemu oko našeg odnosa prema zakonu. Pavle kao čovek koji služi u "obnovljnju duha" tj. budući obraćen i dalje "služi zakonu Božijem" tj. zapovestima. Obnovljenje duha nas kao što vidimo ne oslobađa "službi zakonu". Pozdrav.
Nema sanse da odgovorim tebi, Tripu, Laodikeji istovremeno na vise tema..
Svi ovde podrzavate i vrtite u krug isto a ja treba da odgovaram svuda svima, iskreno umorio sam se, a mislim da nece ni vredeti.. Problem je vase nerazumevanje celokupnog Biblijskog konteksta a to se ne moze resiti analizom jednog stiha a zanemarivanjem ostalih, sto vi radite..
Pogresno razumes Pavla, jeste on tamo govorio ''da je zakon dobar'' , ali takodje i da ga ne mozemo odrzati ''bez Hrista'' , a zakon o kome on tamo govori nije definisan kao ''dekalog'' , iako je naveo neke zapovesti iz njega i to nije dokaz da je izdvajao dekalog od ostalih.
Pavle je lepo svuda ucio da je ''zakon ukinut'' i da je uspostavljen ''novi'' koji je ''duhovni zakon'' i kaze ''sto je staro i zastarelo doslo je kraju''. Ti tvrdis da je on tamo govorio o ''delovima zakona'' iako on nigde podelu nije napravio nikada(vidimo da je za dekalog takodje rekao da ''prestaje'' > "Ako li je služba smrti koja je u kamenje urezana slovima..ono što prestaje, mnogo je većma slavno ono, što ostaje."), pa se to odnosi na jedan te isti zakon, on ga je u globalu tako posmatrao kao ''jedan Mojsijev zakon'', nema razlike. Zato kada kaze ''zakon zapovesti SA odredbama ukinuvsi'' to se sve odnosi i na deklaog. Ja ne znam kako vi to ne vidite? U oba slucaja Pavle govori o ''sluzbi smrti'' i kada govori o onome sto vi nazivate ''obredni zakon'' i kada govori o onome sto vi nazivate ''dekalog''. Dakle GOVORI O ISTOM ZAKONU U OBA SLUCAJA > TO JE MOJSIJEV ZAKON "JEDAN JEDINI"!
Ipak rekao sam, da je bitno dokazati podelu zakona jer vama se sve na tome zasniva.. Kada mi dokazes podelu zakona, onda ovo sto ti pricas moze biti izvesno i bilo bi, ovako je to sto pricas nemoguce.. A ja zaista ne mogu videti podelu kod Pavla, kada on i "dekalog i obredni" zakon naziva ''sluzbom smrti''.
Dakle ili su oba ukinuta srazmerno njegovim recima(isto ih posmatra), ili nije ni jedan!
Izmisljate vadeci citate nasumice, Pavle lepo u tom poglavlju kaze da je taj zakon ''ukinut'' i da je ''drugi na snazi'':
Jer je udata žena privezana zakonom za muža, dok on živi; a ako li je umro muž njezin, razriješena je od zakona muževljega.
Zato, dok joj je muž živ, zvat će se preljubočinica, ako pođe za drugoga muža; a ako joj umre muž, prosta je od zakona, da ne bude preljubočinica, ako pođe za drugoga muža.
Dakle, braćo moja, i vi umrijeste zakonu tijelom Kristovim, da budete drugoga, onoga, što uskrsnu od mrtvih, da plod donesemo Bogu.
A sad se oslobodismo od zakona, koji nas je držao, da služimo u novome duhu, a ne u starini slova.
Pavle lepo pise tamo, da smo mi OSLOBODJENI STAROG ZAKONA i da smo sada pod ''drugim muzem'' tj. DRUGI JE ZAKON NA SNAZI zato sto smo DRUGOGA sluge ONOGA STO VASKRSNU IZ MRTVIH.
A na drugom mestu kaze: ''buduci da se svestenstvo menja,MORA SE I ZAKON PROMENITI" > sve se to odnosi na deklaog!
Od ovog Mire bježi ko .... 1. Korincanima 5,7Očistite dakle stari kvasac, da budete novo tijesto, kao što ste prijesni; jer i pashanaša zakla se za nas, Hristos.
Izmisljate vadeci citate nasumice, Pavle lepo u tom poglavlju kaze da je taj zakon ''ukinut'' i da je ''drugi na snazi'':
Jer je udata žena privezana zakonom za muža, dok on živi; a ako li je umro muž njezin, razriješena je od zakona muževljega.
Zato, dok joj je muž živ, zvat će se preljubočinica, ako pođe za drugoga muža; a ako joj umre muž, prosta je od zakona, da ne bude preljubočinica, ako pođe za drugoga muža.
Dakle, braćo moja, i vi umrijeste zakonu tijelom Kristovim, da budete drugoga, onoga, što uskrsnu od mrtvih, da plod donesemo Bogu.
Konktekst je i udaji. Pa naravno da je razriješena zakona, što je dokaz da ga ne krši ako se uda za drugoga. Joj mila majko kako shvataš stihove ko djeca koja se hvataju za slovco a ne za smisao slova.
Dakle ne čini preljubu ako se ponovo uda jer joj je muž umro, dakle nije nije ukinut zakon. Nego je to dokaz da može da se uda i time ne krši zakon.
Pavle lepo pise tamo, da smo mi OSLOBODJENI STAROG ZAKONA i da smo sada pod ''drugim muzem'' tj. DRUGI JE ZAKON NA SNAZI zato sto smo DRUGOGA sluge ONOGA STO VASKRSNU IZ MRTVIH.
A na drugom mestu kaze: ''buduci da se svestenstvo menja,MORA SE I ZAKON PROMENITI" > sve se to odnosi na deklaog!
Lepo, ne vazi isto kao sto ne vazi ni zapovest da se "prinose zrtve", jer zakon je ''celina'' i on se u celosti ili ''ukida'' ili ''menja''(ne postoji podela zakona u Bibliji vec je on TORA-ZAKON). A u nasem slucaju kod Pavla, on kaze da se zakon ''menja": "Buduci da se svestenstvo menja,MORA SE I ZAKON PROMENITI" , zato i nemas 4. zapovest a imas ostale..
Tu ''podelu zakona'' su izmislili Adventisti, a ona u Bibliji ne postoji niti kod Pavla!
