> Zato sto je Isus mir nas.Isus je istinski shabat.
------------------------------------------------------------------------------------
Ovo nema veze sa razumom.
Pa ne drži se zakon da bi se imao mir sa Bogom već iz ljubavi prema Bogi i bližnjem.
Reakcija mnogih savremenih vernika na zahtev Četvrte Božje zapovesti je kao kada bi te prijatelj pozvao na rodjendan, a ti mu odgovoriš:
"Meni je i ovalo lepo, kada sam kod kuće. A ja sam već u miru sa tobom, nemam potrebu da ti dolazim na rodjendan jer već uživam kod kuće!"
Tako i vernici kada komentarišu Četvrtu zapovest, sasvim nesvesno otkrivaju krajnje sebične motive svoje pobožnosti, a i opterećenost nečistom savešću zbog koje se stalno bave time da li jesu ili nisu od Boga prihvaćeni, pa ako od držanja zakona nemaju kakve lične koristi, bilo užitka ili sredstva opravdanja, oni ne shvataju zašto bi držali zakon isto kao što i sebična osoba ne zna zašto bi odlazila na nečiji rodjendan ako joj je dobro i lepo i kod kuće.
Nije cilj subote mir sa Bogom, već vreme koje je iz ljubavi posvećeno Njemu, umesto da bude posvećeno radnim akivnostima. Nijednom rečju se u zahtevu Četvrte zapovesti ne govori o miru koji Isus pruža:
"Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga." (2.Mojsijeva 20,8-11)
Ako bi subota ukazivala na odmor od greha, onda se u njoj ne bi nalazilo kao uzor Božje postupanje, kako je Bog u subotu počinuo od stvaranja sveta. Nije Bog počinuo od greha, već od stvaranja.
Zapazimo da Božji počinak od stvaranja u Četvrtoj Božje zapovesti jeste ponovljena svetlost o razlozima zbog kojih je subota posvećena i blagoslovena još u edemskom vrtu, pre pojave greha:
"I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini;" (1.Mojsijeva 2,2-3)
Ako su razlozi za posvećenost i blagoslovenost subotnog dana postojali još u raju, onda je jasno da subota nema svrhu da ukaže na odmor od greha, jer greh tada nije postojao. Ako bi subota ukazivala na odmor od greha, to bi značilo da je Bog počinio od greha u subotu.
Takodje, sedmični ciklus ima veze sa stvaranjem sveta, a ne sa odmorom od greha.
Bog nije tražio od Jevreja da mu oni budu verni jedan dan sedmično, već svaki dan u sedmici, jer se vernost Bogu tokom preostalih šest radnih dana ispunjavala kroz zahtev Četvrte Božje zapovesti "Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje."
Dakle, subota nije odmor od greha, već od radnih aktivnosti, dan kada su naše misli i srca usmerene ka Bogu, a ne ka svakodnevnim životnim odgovornostima. Sveto vreme je posvećeno Bogu, isto kao što je sveto mesto molitvenog hrama posvećeno Bogu, pa kao što nećemo u Božjem hramu ljuštiti krompire, tako nećemo ni ljuštiti krompire u subotu jer bismo time u oba slučaja otkrili nepoštovanje prema Bogu.
Umesto da prizna da nema ljubavi kada pročita zahtev Četvrte zapovesti i da tako shvati potrebu za Božjom ljubavlju iz koje bi držao zakon, čovek uzdiže svoje kameno srce iznad zakona i odgovara Bogu "Meni, mome Ja ta zapovest deluje prazna i bez smisla!". Time samo potvrduje da on sam jeste grešan i da je grešnost srca uzdigao na presto svoga srca umesto samog Boga:
"Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božijem niti može. A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi." (Rimljanima 8,7-8)
