VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
cenim tvoje razgledanje laodikeja.jedan cas mogao bi covek pomisliti da se radi o paganima u jerusalimu ,mnostvu takih koji su se okupili da cuju cudesni dogadjaj govora u jezicima. ali otkuda bi to interesovalo pagane,tek pavle ce poceti propoved medju njima. tu su ocito bili ljudi jevreji koji su se tog dana nasli na prazniku u jerusalimu,oni su svakako dosljaci,kao i domaci judeji.
akcenat je da li su jezici dakle uvek sa prepoznatljivim dijalektom ili nisu? pa sigurno da je u svim drguim slucajevima iskljucenobilo cak i pavle svedoci,razumevanje jezika koji se govorio. cinjenica da jezici dolaze onima koji ih nikad nisu pretoga znali zar ne? jezici su bili dati za znak ,sto govori i marko 16 gl. kada su ovi ljudi rekli da su se cudili cutom i kada su potom trazili od petra sto im je ciniti,na kom su jezikuto pitali,rimskom,parcanskom,eleamskom,kricanskom? ocito na jevrejskom.ispada da su pagani znali svi do jednog jevrejski,kao da je on bio toliko mocan kao danas engleski?
sto se tice krstenja,sam si rekao da je Isus zapovedio u IME? kako si ti krtsen u ime Oca?koje je ime Oca? otac? kako seti zoves ,ako imas oca,je li se zoves sin ili ako ima sina je li se zoves otac?! je si li siguran da dobro vidis i cujes,da si krsten kako je Isus zapovedio u IME? da te cujem? da te ne pitam koje je ime Sina a koje sv. Duha? sveti Duh ima ocito ime inace zar bi Isus zaboravio se kad je rekao i u ime sv. Duha?! saberi se i reci ime,i to jedno ime za oca,sina i sv. Duha jer Isus je to zapovedio!
Tekst ne kaze precizno da li su bili Jevreji iz dijaspore ili mnogobosci, moguce da se radi o Jevrejima koji su se rodili u mestima koje pominje tekst pa prema tome i govorili jezik svog rodnog mesta, a takodje je moguce da se radi i o mnogoboscima.
Tekst inace u nabrajanju pominje i Judeju, pa je logicno da se tu rai o Judejcima Jevrejima.
Sto se tice toga koju su vrstu jezika govorili apostoli pod nadahnucem Duha Svetoga, tekst jasno kaze da su to bili strani jezici narodanosti koje se pominju u samom tekstu.
Ja ne poricem da se u bibliji i spominje vrsta govorenja cudnih jezika, ali ne znam koliko je takvo govorenje tih jezika ppraktikovano u prvoj crkvi i kasnijim vekovima Hriscanske ere, u bibliji nemamo neke izvestaje o tome.
Sto se tice krstenja u ime Isusovo, ja sam naveo Hristove reci gde on kaze da se krstenje treba obavljati u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Licno mislim da raditi u necije ime ne mora da oznacava samo IME koje ta osoba poseduje, vec da se tu misli da to treba ciniti u ime same te osobe, njene licnosti, njene vlasti i autoriteta, u ime onoga sto je ta osoba ucinila.
Prema tome, krstiti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, ili amo u ime Isusovo, znaci vise od samog imena, to znaci u ime onoga sto je Isus ucinio na krstu, u ime njegovih zasluga, u ime Boga koji je ljubav, u ime Duha Svtoga koji je utesitelj.
Sam izraz IME - SHEM znaci KARAKTER, prema tome u ime je astupljeno sve ovo gore opiano.
U Adventistickoj crkvi prilikom krstenja se na primer izgovaraju reci "Dragi brate...(taj i taj)..na priznanju tvoje vere krstavam te u ime Oca i Sina i Svetohga Duha.
Licno mislim da ove reci mogu biti i drugacije formulisane "Krstavam te u ime Isusove zrtve na krstu za ljudske grehe, i u ime ljubavi Boga Oca i Svetoga Duha, ili bilo kako drugacije.
Ipak, ovako je zapisano u pismu u idu Isusove zapovesti i smatram da je ispravno,
Sama cin krstenja moze biti samo beznacajna forma ako se pre tog cina i nakon njega ne desi Duhovna promena u coveku pod uticajem Svetoga Duha, jer cin krtenja je vidljivo priznanje vere koju je covek doziveo u vom licnom zivotu i promene koju Bog cini u coveku svojim Duhom.
Covek nanovorodjen ili krsten Svetim Duhom, je covek u cijem srcu se rodila jedna ziva ljubav, radost, i mir koje se ne mogu opisati ljudskim recima, to je jedno novo stanje ljudskog Duha gde covek radja Duhovne rodove, ima cistotu misli i srca, vedar pogled, dostojanstveno drzanje, covek koji vidi Hrista Duhovnim ocima vere..
Da bi odrzavao ovo stanje Duha covek mora da odrzava i produbljuje zajednicu sa Bogom, a to cini kroz molitvu i proucavanjem Bozje reci, svakodnevno primajuci sve vece poznanje Bozje volje i rastuci u veri iz posvecenja u posvecenje ka savrsenstvu karaktera u visinu mererasta Hristova.
Covek sam bez Bozje pomoci nikada ne bi mogao da se odupre nesvetom uticaju sveta i greha, ali predajuci se njemu iz trenutka u trenutak coveku se uvek iznova daje mera Sile Svetoga Duha koja ga ispunjava i vodi ka potpunoj pobedi nad grehom i svojom starom gresnom prirodom.