Član
- Učlanjen(a)
- 14.04.2011
- Poruka
- 61
Najpre dugujem jedno objasnjenje Zjovanu.Naime tekst nije moj vec sam ga prilicno proizvoljno citirala ni sama ne znam odakle,ali odsikavao je najpribliznije moje trenutne emocije.Kao da je tacno pogodjen i poredjan redosled mojih emocionalnih reakcija.
Imam prilicno cvrst stav i prema sebi i prema zivotu i nisam bespomocna u protivnom ovog sukoba izmedju nas dvoje partnera ne bi ni bilo,zar ne?A sto se tice misli da jesam zarobljenik i tacno si pogodio sustinu.Jer vec dugo se vrtim u jednom zacaranom krugu iz kog izgleda ne zelim da vidim izlaz .I zato pisem.I zato trazim vasu pomoc,vase misljenje i iskustva.I zahvalna sam sto se odazivate.Jer samo tako,citajuci drugacije komentare drugacije vidjenje raznih pa i moje zivotne situacije meni biva polako sve jasnije a sami m tim i lakse razumem samu sebe.
Nije problem da cu biti ostavljena,jer da je bilo povoljnog odgovora sa prijateljicine strane,do toga bi odavno doslo sada sam vec sigurna u to a i bilo bi mi mnogo laksa i jasnija situacija da je do raspleta odmah doslvako se natezemo sa poluistinama,pa i lazima raznim izjavama navodne ljubavi koja toboz nikad nije ni prestala osecajem odgovornosti i 'izborima koji obavezuju',sve same licemerne i kukavicke izjave koje su me dugo zbunjivale i blokirale.Problem je ipak u meni i mojoj povredjenosti ali i neodlucnosti zbog kojih i sama sebe mrzim.Ali razumite me ja jos nisam spremna,nisam nacisto sama sa sobom treba mi vremena,mada znam da i bolest i lekar su istovremeno u meni samoj,ja jos uvek razmisljam.I mucim sebe.I cekam neki unutrasnji impuls neki znak nesto sto ce mi pomoci da se prelomim na svoju sopstvenu stranu.A do tada mi treba vasa pomoc.I zahvalna sam na svakom vasem pokusaju...
Imam prilicno cvrst stav i prema sebi i prema zivotu i nisam bespomocna u protivnom ovog sukoba izmedju nas dvoje partnera ne bi ni bilo,zar ne?A sto se tice misli da jesam zarobljenik i tacno si pogodio sustinu.Jer vec dugo se vrtim u jednom zacaranom krugu iz kog izgleda ne zelim da vidim izlaz .I zato pisem.I zato trazim vasu pomoc,vase misljenje i iskustva.I zahvalna sam sto se odazivate.Jer samo tako,citajuci drugacije komentare drugacije vidjenje raznih pa i moje zivotne situacije meni biva polako sve jasnije a sami m tim i lakse razumem samu sebe.
Nije problem da cu biti ostavljena,jer da je bilo povoljnog odgovora sa prijateljicine strane,do toga bi odavno doslo sada sam vec sigurna u to a i bilo bi mi mnogo laksa i jasnija situacija da je do raspleta odmah doslvako se natezemo sa poluistinama,pa i lazima raznim izjavama navodne ljubavi koja toboz nikad nije ni prestala osecajem odgovornosti i 'izborima koji obavezuju',sve same licemerne i kukavicke izjave koje su me dugo zbunjivale i blokirale.Problem je ipak u meni i mojoj povredjenosti ali i neodlucnosti zbog kojih i sama sebe mrzim.Ali razumite me ja jos nisam spremna,nisam nacisto sama sa sobom treba mi vremena,mada znam da i bolest i lekar su istovremeno u meni samoj,ja jos uvek razmisljam.I mucim sebe.I cekam neki unutrasnji impuls neki znak nesto sto ce mi pomoci da se prelomim na svoju sopstvenu stranu.A do tada mi treba vasa pomoc.I zahvalna sam na svakom vasem pokusaju...