Ne napisaste li ovdje pricu o tri boga? Nezavisna i nejednaka?
O čemu ti pričaš čoveče? Kakva te tri boga spopala...??
Daj pročitaj post još jedared...
Ne nazvaste li Isusa bogom licno? Ocem licno? I duhom, licno?
Tvom izopačenju nikad kraja...
Da li si ikada čuo za reč - JEDINSTVO! Npr jedinstvo duha i tela? Da li su to dva entiteta a ipak JEDNO i čine dušu živu -> čoveka?
Ne rekoste löi onda da nije ni otac ni duh ni bog nego sin Davidov?
To niko nije rekao.
Sin Davidov (Sin čovečiji) je po telu, a sin Božiji po duhu...
Šta tu nije jasno?
Ne vidite li ocite kontradikcije?
Ne, ne vidim! Ako bih tu video kontradikcije onda bi i ja sam kao stvorenje bio kontradikcija -> sastojim se iz tri entiteta: Duha, tela, i uma. A opet sam JEDNA duša. Kako to?
Telo su moji organi - oči, uši, ruke, noge itd...
Um su moja savest, razum, misli, i mogu da funkcionišu i ako mi je telo totalno paralizovano...
Duh je moj život koji mi je Bog udahnuo i koji Mu se vraća kada moje telo i moj um nestanu...
Dakle tri entiteta a opet JEDNO, i ne idu jedno bez drugoga.
Šta je univerzum ili kosmos?
I kosmos je trokosmičan, ima tri kosmosa ->
Kosmos prostora,
Kosmos energije,
Kosmos vremena,
Ali kosmos nema tri dela kosmosa, to je jedna celina! Jedan kosmos! Nema on jedan deo koji je prostor, drugi deo koji je energija i treći koji je vreme. Nego je
sve prostor,
sve je energija i
sve je vreme. I tačno, što apostol Pavle kaže, da je Bog u svojoj tvorevini, svojim stvorenjima, na neki način predočio ko On jeste, što je i sasvim normalno, što je i sasvim razumljivo.
Kao što umetnici u svoja dela iznose sigurno i nešto od svoje ličnosti, tako je i Bog, u univerzumu izneo, On kao umetnik je u svoje delo izneo puno od svoje ličnosti.
Prostor, nevidljivi, svuda prisutni prostor, kao Bog Otac što stoji u zaleđini svega, tako i prostor stoji u zaleđini svega. A kada mi najbolje vidimo prostor? Kroz
energiju koja je materijalizovana. Mi tu najbolje osećamo prostor, kao što najbolje, a to i Biblija tvrdi, vidimo manifestaciju Boga kroz Sina. Zato mi u Starom Zavetu imamo da se Bog stalno kroz Sina pokazivao ljudima. On je taj Bog ili taj Jahve,to lice božanstva koje je vodilo izraelski narod iz egipatskog ropstva.
Dakle, kao što se božanska ličnost nama stvorenjima dostupno, najbolje manifestuje kroz Isusa Hrista, tako imamo paralelu i u univerzumu.
A kako se doživljava, kako se saznaje taj univerzum, kako se on izražava? Uvek kroz
vreme. Znači, paralela postoji i sa trećim licem božanstva.
I ovde, sada, mi nemamo potrebu da sabiramo i dobijemo tri univerzuma, nego je ovde potrebno da vršimo jednu drugu radnju -množenje: 1x1x1=1. I vektori kad se sabiraju, oni se množe...
Budući da je Bog savršeno biće, Njegovi procesi teže ka maksimumu. A šta je maksimum života? Maksimum života jeste
rađanje, a maksimum aktivnosti jeste
ishođenje.
I oba ova termina nalazimo u Bibliji.
Sin se rađa, a Sveti Duh ishodi.
U Jevanđelju po Jovanu, u 15.glavi, u 26. stihu se kaže:
“A kad dođe utešitelj koga ću vam poslati od Oca,
Duh istine koji od Oca ishodi, On će svedočiti za mene.”
Dakle, pošto ti procesi teže ka maksimumu, onda su i rezultati savršeni, a to su lica. Najsavršeniji rezultat nekog procesa jesu lica, ličnosti.
Znači, savršeno biće - savršeni procesi. Savršeni procesi jesu procesi
rađanja (kao rezultat života, toga što je Bog živ), i
Njegove aktivnosti, to je proces
ishođenja. A kao rezultat tih savršenih procesa dobijamo savršene rezultate, a najsavršeniji rezultat jeste ličnost. I zato mi imamo tri ličnosti, a ipak jedinstvenog Boga.