ИЗАБРАНЕ СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

Učlanjen(a)
30.12.2009
Poruka
354
Zašto je Bog, unapred znajući sve, stvorio one, koji greše i ne kaju se?- Sv.Damaskin


Zašto je Bog, unapred znajući sve, stvorio one, koji greše i ne kaju se?


Sveti Jovan Damaskin

(„Tačno izloženje Pravoslavne vere“, knjiga IV, glava XXI)

Bog, po blagosti Svojoj, privodi iz nebića u biće, sve postojeće i o onome, što će biti, ima predznanje.

I tako, ako oni koji greše, ne bi u budućnosti dobili postojanje, onda se oni ne bi mogli učiniti zlima, (a zato) o nj
ima ne bi bilo predznanja.

Jer se viđenje odnosi ka onome, šta jeste; a predznanje – prema onome, što će neizmenjivo da se desi.

*
Ali,u početku – postojanje (uopšte), a zatim već – postojanje dobra ili zla.
*
Ako bi za one, koji bi po blagosti Božijoj, dobili postojanje u budućnosti, to poslužilo kao prepreka za dobijanje postojanja
, (uslov) što će se oni, po sopstvenoj želji, učiniti zlima, bi onda značio da bi zlo pobedilo blagost Božiju.

*
Jer sve što Bog stvara, stvara dobrim; svaki po sopstvenom proizvoljenju,izboru, biva dobar ili zao.

Iako, čak i Gospod govori:
Bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek“ (Mk. 14:21),
to On govori, ne poricajući Svoje so
pstveno stvorenje, već zlo, koje je izniklo u Njegovoj tvorevini, kao posledica njenog sopstvenog izbora i lenjosti.

Jer lenjost njene sopstvene volje je učinila za nju nekorisnim, dobro delo Tvorca.

*
Tako, ako neko, kome su povereni od cara bogatstvo i vlast, upotrebi to protiv svog dobročinitelja, to će ga car, nakon što ga smiri, pravedno kazniti, ako uvidi, da će on do kraja da ostane veran svojim vlastoljubivim zamislima.



 
Član
Učlanjen(a)
11.01.2010
Poruka
603
U vreme sabora u Nikeji, zavadjeni klirici pisahu jedan protiv drugoga i davahu caru.
Car Konstantin primi sve tužbe, pa i ne otvarajući ih, sažeže na plamenu sveće. I reče car začuđenoj okolini svojoj: "Kada bih ja svojim očima video episkopa ili jereja ili monaha na delu grešnom, ja bih ga pokrio svojom haljinom, da niko ne vidi greh njegov.Tako ovaj veliki hrišćanski car postide klevetnike i zatvori im usta.
Naša vera Pravoslavna zabranjuje nam da budemo špijuni tuđih grehova i nalaže nam da budemo neumitne sudije svojih. Bolesnik u bolnici zauzet je svojom sopstvenom bolešću, te nema volje ni vremena da ispituje da li su drugi bolesni ili da se drugim bolesnicima ruga u njihovoj bolesti. Nismo li svi mi u ovom svetu bolesnici u bolnici? I ne nalaže li nam obična pamet da gledamo svoju bolest, a ne tuđu? Neka niko i ne pomišlja da će se u onom svetu izlečiti od svoje bolesti. Ovaj svet je samo bolnica i lečilište, a u onome nema bolnice: ona je samo dvor ili tamnica.

Sv.Vladika Nikolaj Velimirović
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
04.01.2010
Poruka
579
Život i reč Patrijarha Pavla, "Budimo ljudi!"

.... U tim godinama vam svašta pada na pamet dok nisam naišao na odgovor kog blaženog Avgustina koji to objašnjava pojmom vremena. Vreme je, kaže on, jedino trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost.

Prošlost je bila-nje nema; budućnost će biti-i nje nema; a šta ima? Ima sadašnjost ali i nje gotovo da nema; ona je dodirna tačka između prošlosti i budućnosti u kojoj budućnost stalno prelazi u prošlost. Vreme važi za stvorena bića, materiju, vasionu i pogotovu za nas ljude. Mi živimo i shvatamo u kriterijumu vremena, prostora i brojeva.
Ali za Boga to ne važi. Za njega nema ni prošlosti, ni budućosti, već samo večne sadašnjosti, tako da kada MI kažemo da će nešto BITI, to će NAMA biti, ali ne i Njemu......

Svaki put kada procitam nesto novo sto je pokojni Pavle rekao, ja ostanem bez teksta :) Ovakvim jasnim uvidima moze retko ko da se pohvali u danasnje vreme.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
свештеник владимир јелисеје

православни пут спасења и оријентално-окултна учења

о онима који чулима виђају духове свети игњатије пише: "помисао, да је чулно виђење духова од посебне важности, погрешно је. чулно виђење, без духовног, не даје неопходно разумевање духова... веома лако се могу стећи најпогрешнији појмови, које најпре добијају неискусни и заражени сујетом и самообманом. духовно виђење достижу само истинити хришћани, а за чулно су способни и људи најпорочнијег живота" (5, т. 3,5. 19). он даље набраја оне који су способни да виђају духове и налазе се у чулном општењу са њима. то су: 1) чаробњаци, који су се одрекли бога и признали сатану за бога; 2) страсни људи, који удовољавају својим страстима посредством магова и опште отворено са палим духовима; 3) људи истрошени пијанством и развратним животом; 4) подвижници, пали у заблуду и гордост (овде се могу сврстати јогини и окултисти, иако многи од њих не пију, и не живе развратно, већ воде чист унутрашњи живот, али су при том испуњени великом гордошћу); 5) људи обдарени даром виђења по својим природним способностима; 6) људи којима се духови јављају поводом неког посебног догађаја у животу (5. т. 3. с. 19); последња два случаја не подлежу критици по светом игњатију, иако је потребно да уложе велике напоре како би изашли из тог стања, за њих веома опасног. по божјем допуштењу, ангели са јављају само у крајњој нужди, "са циљем спасења и исправљања човека" (5, т. 3, с. 18) и њихово јављање нема штетних последица. између осталих способности општења с палим духовима, светитељ указује на магнетизам, који је у великом степену идентичан данашњој пракси екстрасенса и "исцелитеља" типа кашпировског. такво општење, тврди свети игњатије, увек причињава крајње душевно и умно растројство (5. т. зс. 19). у савремене облике општења треба споменути нло контакте, после којих се код видиоца јављају психичка растројства измене личности, распад породице, самоубиства (34, 13).

видљиви и невидљиви свет

данас смо сви ми сведоци нагле распрострањености окултних и далекоисточних мистичних учења међу људима који су потпуно неупућени у духовне односе. критика тих идеја могућа је једино са неке друге духовне позиције. у нашем случају то је позиција православља. зато је природно да видимо шта каже црква по питању циљева и средстава оних достигнућа која нам предлажу орјентални и окултни системи. ови системи нас у целини упућују како да проникнемо (мислено и чувствено) у невидљиви свет, нудећи нам кључ спасења тим путем. о путевима продора у невидљиви свет, подробно ћемо говорити у наредним поглављима. сваком православном хришћанину познат је символ вере у коме је речено: "верујем у једнога бога оца сведржитеља, творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог". већ из ових речи јасно је да мимо видљивог, свима нам познатог света, постоји и свет невидљиви - недоступан виду, слуху, додиру, мирису и укусу.
укратко, тај свет није доступан нашој чулној спознаји. његова недостижност не би нас интересовала, да невидљиви свет нема никакве везе са нашом судбином. тако, постајући православним хришћанином и верујући у бога, полажемо на њега све своје наде у спасење од несталности времена и телесног постојања. имајући у виду карактер нашег будућег вечног живота, ми имамо и однос према невидљивом, пошто је и сам бог невидљив. осим тога, из вероучења наше цркве ми знамо о постојању позитивних и негативних дејстава која долазе од невидљивог света, о постојању анђеоских и демонских бића која се боре за нашу душу. овакво стање не допушта нам да останемо равнодушни пред чињеницом постојања невидљивог света, и делује разумно и сасвим основано тежња да упознамо тај свет како би себе заштитили од његовог погубног утицаја. зар да се штитимо од климатских и других утицаја видљивог света, а опиремо се детаљном и озбиљном познавању законитости невидљивог?
целокупна људска цивилизација и култура која окружује наше постојање у видљивом свету, ослања се на научне процесе познања тог света, на особености његове и резултате који из тога знања произилазе. логично је претпоставити, да је исто правило применљиво и у невидљивом свету, да је могуће његове утицаје разумети и лоше упливе онемогућити утичући на позитиван исход. признање постојања невидљивог света јесте главна претпоставка за његово упознавање и први корак ка појашњењу - због чега је тај свет за нас невидљив? зашто је невидљиви свет - невидљив? по учењу цркве, разлог због којег не осећамо невидљиви свет, јесте грехопад првих људи, који је квалитативно изменио суштину њиховог живота, а, следствено томе - и нашег. у складу са изменом суштине живота изменило се и људско тело, као и његове способности.
свети игњатије брјанчанинов, позивајући се на преподобног макарија великог, пише: "до пада човековог тело је било бесмртно, без болести, без његове садашње отежалости и дебљине, страно греховним и плотским осећањима данас му својственим. чувства његова била су неупоредиво тананија, деловање широко, сасвим слободно. обучен у такво тело, с таквим органима и чулима, човек је имао способност да опажа духове... био је способан да општи са њима. при том, имао је дар боговиђења, дар општења с богом, био је сродан светим духовима... падом, изменила се душа и тело свих људи. у личном погледу пад је представљао уједно и смрт. у таквом умртвљеном стању, из разлога крајње огрубелости и отежалости, телесна чувства више нису била способна да опште са духовима, да их виде, да их чују, или осећају" (5, т. 3, с. 78).
до грехопада, човек је имао способност да непосредно сагледава духовни свет; после пада он је тај дар изгубио. који је узрок овог губитка? свети игњатије овако објашњава: "по паду првих људи, пре осуде и изгнанства из раја, бог им "начини хаљине од коже и обуче их" (пост. 3, 21). кожне хаљине, по објашњењу светих отаца (светог јована дамаскина - "тачно исповедање православне вере" књ. 3. гл. 1.) означавају нашу грубу садашњу природу која се због 4 пада изменила: изгубила своју тананост и духовност, задобила тежину и дебљину. главни узрок промене наше природе јесте пад, али је измена учињена вољом свемогућег творца, по неисказаној милости његовој према људима... кроз допуштену огрубелост нашег тела постали смо неспособни да физички опажамо духове, у сфери у којој се сада налазимо.
објаснићу то. заробљени смо због природне наклоности према злу. ова наклоност је постала својствена палој људској природи; слична је склоности демона да чине зло: "мисао срца човечијега зла је од малена" (пост. 8, 21). али, у нама су добро и зло помешани: по палој природи, тежимо злу, а поништавајући такву тежњу, трудимо се у добру. демони, напротив, свагда и увек усмерени су ка злу. кад би се ми налазили у физичком додиру да демонима, они би врло брзо развратили човека, непрестано га подстичући на зло, непрестано саучествујући у злу, заражени примерима преступничке и богу непријатељске делатности... у кратком року, по коначном преусмерењу на зло, људи би постали демонизовани; покајање и дизање из стања пада за нас би постало немогуће... премудрост и милост божја поставила је преграду између човека, збаченог на земљу из раја, и духова, свргнутих на земљу с неба - а то је груба човечија природа. слично овоме, земаљски закони тамничким зидовима одвајају злочинца од друштва, да ови не би наудили друштву и упропастили друге људе" (преподобног касијана разговори viii, глава 12) (5. т. 3, с. 11)
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
старац силуан

немогуће је не приметити једну изванредну црту старчевог карактера, наиме његов однос према сваком ко друкчије мисли. он је искрено и дубоко желео да разуме сваког човека у најбољем смислу речи, и да не повреди у њему оно што је за њега свето. увек је остајао оно што је био. био је дубоко убеђен да је "спасење у христовом смирењу". ради ове смирености он се трудио свом душом да разуме свакога са добре стране. имао је истанчан осећај да у сваком човеку препозна његово одушевљење, његову способност да воли христа.
сећамо се једног његовог разговора са неким архимандритом који је вршио мисионарску службу међу неправославним хришћанима. овај је много ценио старца и за време боравка у светој гори посећивао га је неколико пута. једном га је старац упитао како он проповеда? још млад и неискусан, архимандрит је стао да гестикулира и узбуђено одговори:
- ја им кажем: ваша је вера заблуда, код вас је све изопачено, лажно, и ако се не покајете, нема за вас спасења.
саслушавши га, старац га упита:
- реците, оче архимандрите, да ли они верују да је господ исус христос истинити бог?
- да, верују.
- а да ли поштују мајку божију?
- поштују, али имају неправилно учење о њој.
- да ли поштују светитеље?
- поштују их, но какви светитељи могу постојати за њих откако су отпали од цркве?
- врше ли богослужења у храмовима, читају ли реч божију?
- да, постоје код њих и цркве, и службе, али требало би да видите какве су то службе у поређењу са нашима. каква хладноћа и бездушност.
значи, оче архимандрите, они су убеђени да правилно поступају што верују у исуса христа, што поштују мајку божију и светитеље, што их призивају у својим молитвама. међутим, ако им ви кажете да је њихова вера заблуда, они вас неће слушати... међутим, ако народу будете говорили да је добро што верују у бога, што поштују богородицу и светитеље, што иду у цркву на богослужења и што се кући моле, што читају реч божију и остало, али да у нечему греше и да те грешке треба да исправе па ће све бити добро, и онда ће се господ радовати због њих, па ћемо се сви спасти милошћу божијом... бог је љубав. зато и проповед треба да извире из љубави. онда ће она бити на корист ономе који проповеда и ономе који слуша. а када осуђујемо, нећемо имати користи и људи неће слушати.




Ako ti nekog kaznjavas i pri tome te gnev pokrece , ti si se strasti podao , jer ti nikoga ne spasavas i gubis sebe samog.

Sveti Makarije Veliki
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
како да знамо да ли човек заиста верује у бога?
по правилу, одговори на оваква питања се могу наћи у јеванђељу. господ сам каже: „препознаћете их по плодовима њиховим.“ како човек верује у бога може се препознати ако се загледамо у то што се око њега дешава. исправно у бога верују свеци. преподобни серафим је говорио: „око онога ко мирно пребива у господу спасиће се стотине и хиљаде људи.“ око таквог човека се мења природа. то је управо оно што се на иконама приказује нимбусом. од свеца исходе зраци светлости божије, које преображавају све око њега. односи између људи постају другачији око светог човека. ма како да се овај човек крије, ма како да се скрива, ма какве вериге да носи, мења се живот око њега. то се дешава и с људима, који нису достигли меру светости као преподобни сергије или преподобни серафим.

протојереј максим козлов
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Tihon Zadonski:

"djavo predstavlja čoveku samo Božije milosrde, a izbegava pravosude Njegovo, da bi tako lakše navodio čoveka na greh i u gresima ga održao. Jeste Bog milosrdan ali je i pravedan."

"Mudar čovek je onaj koji se očistio od strasti. A ako mu um nije očišćen, mudrost mu uopšte ne koristi. Pogledajte političare-mudri su. Ali mnogi od njih, zbog toga što nemaju osvećeni um, kada govore mudre stvari, govore bezumnosti. Ako čovek ne usmerava svoj um, djavo ga iskoristi. Ako ne usmerava svoj um u pravcu činjenja dobra, djavo ga iskoristi za zlo".

Pouka Starca Pajsija Svetogorca
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Vaistinu, pomoći Božjom postajemo ono što jesmo i stičemo ono što imamo!

..... da reči budu blage, a dokazi jaki. Ne drugačije. Svakako da istinu treba izneti, ali ne onako kao što neki nevešti nosač nosi teret, da ne može a da nekog ne nagazi, udari u glavu ili slično...

...Ja ne znam da li je bilo od važnosti svetim apostolima koji će od njih da sedi pored Jude, ali znam da je za njih bilo od velike važosti da li će biti Juda ili neće. E, taj princip mora biti od važnosti i za mene i za vas, a pored koga će sedeti u tramvaju, trolejbusu ili u avionu, mi nismo uvek u mogućnosti da biramo. Ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi, to zavisi od nas pojedinačno....

Patrijarh Pavle
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
04.05.2010
Poruka
115
преподобни Исаија отшелник

питали су аву исаију: "шта је покајање или шта је бежање од греха?" он је одговорио: "постоје два пута. један је пут живота, а други - пут смрти. они који иду по једноме, не иду по другоме. још није пронађен ни један који иде по оба пута - и по оном који (води) у царство, и по оном који (низводи) у ад. уосталом, чак и (кад би постојао такав), суд над њим би био дело бога, који поседује милост".
 
Natrag
Top