Član
- Učlanjen(a)
- 15.05.2010
- Poruka
- 33
Moj duhovni otac, (čije ime i manastir ne pominjem iz razumljivih razloga), je ispričao jedno svoje iskustvo, kao ilustraciju čistoga srca.
"Gostovao sam u jednoj osnovnoj školi i to u odeljenju 1.razreda. Zapitah decu da mi kažu koje je zajedničko ime za Boga i čoveka. (Pitanje koje zahteva prilično dobro poznavanje izvesnih teoloških znanja. Pa ipak...). Dečica su se zgledala, i u glas rekla: OČE NAŠ!
-A koliko vredi jedna 0 ?-zapita nakon toga otac (...) decu.
-Pa ne vredi ništa.-reče jedna devojčica.
-E, pa onda ja imam samo 7 godina, (ona 0 se briše jer ne vredi ništa).-obradova se otac i dodade. - Eto i ja sam upisao 1.razred i uspešno ga završavam.
A ona devojčica ustade polako, sa podignuta dva prstića i sva ozbilja upita oca:
-A kada si pre ostario...?"
"Gostovao sam u jednoj osnovnoj školi i to u odeljenju 1.razreda. Zapitah decu da mi kažu koje je zajedničko ime za Boga i čoveka. (Pitanje koje zahteva prilično dobro poznavanje izvesnih teoloških znanja. Pa ipak...). Dečica su se zgledala, i u glas rekla: OČE NAŠ!
-A koliko vredi jedna 0 ?-zapita nakon toga otac (...) decu.
-Pa ne vredi ništa.-reče jedna devojčica.
-E, pa onda ja imam samo 7 godina, (ona 0 se briše jer ne vredi ništa).-obradova se otac i dodade. - Eto i ja sam upisao 1.razred i uspešno ga završavam.
A ona devojčica ustade polako, sa podignuta dva prstića i sva ozbilja upita oca:
-A kada si pre ostario...?"