Niko pametan, mislim, nece sporiti da mrznja i zlopamcenje radjaju ogovaranje. Zato ga u svome izlaganju i stavljam na ovo mesto, odmah iz njegovih roditelja.
Ogovaranje je porod mrznje. To je tanana a krupna bolest, skrivena i podmukla pijavica, koja sise i slabi krv ljubavi. Ogovaranje je licemerstvo ljubavi, uzrocnik oskvrnjenja i opterecenja savesti, unistenje cistote.
Neke devojke grese javno i bez srama, a druge potajno i sa vise stida cine jos gore stvari nego prve. Tako se nesto moze videti i kod sramnih strasti. Mnogo je tajno, iznutra pokvarenih devojaka [tj. strasti]: licemerstvo, lukavstvo, gresna tuga, zlopamcenje, ogovaranje u srcu. Vidljivo, one predstavljaju jedno, ali unutra gledaju na drugo.
Kada sam jednom prilikom cuo neke ljude kako ogovaraju, ja im zapretih. Delatelji ovoga zla su u svoju odbranu navodili da tako cine iz ljubavi i brige za onoga koji je bio predmet ogovaranja. A ja njima rekoh: Onoga koji tajno okleveta bliznjega svoga, toga oterah (Ps.100,5). Ako zaista volis bliznjega kako kazes, pomoli se tajno, a ne da ismevas coveka. To je nacin koji je ugodan Gospodu. A i ovo neka ti ne ostane nepoznato, pa ces se cuvati da ne osudis ljude koji se spotaknu: dok je Juda bio ucenik Hristov, razbojnik je pripadao ubicama; i cudo, kako da se u jednom magnovenju zbi sa njima takva promena!…
Ko hoce da pobedi duha ogovaranja, neka krivicu ne pripisuje onome koji je pao, vec demonu koji ga je oborio. Jer, niko bas narocito ne zeli da gresi protiv Boga, mada niko od nas ne gresi prinudno.
Znao sam coveka koji je javno zgresio, a tajno se pokajao. I onaj koga sam osudio kao bludnika, bese vec pred Bogom nevin, umilostivivsi ga iskrenim obracenjem.
Nikada se nemoj ustrucavati pred onim koji u tvome prisustvu ogovara bliznjega, nego stavise reci: “Stani, brate! Ja svaki dan padam i u teze grehe. Pa, kako mogu da ga osudjujem?” Tako ces jednim zamahom naciniti dva dobra: jednim lekom izlecices i sebe i bliznjega.
Jedan od najkracih puteva da se dobije oprostaj grehova jeste: ne osudjivati. Ne sudite, i nece vam se suditi (Lk.6,37). Kao sto se vatra protivi vodi, tako je i osudjivanje strano onome koji hoce da se pokaje.
Nemoj osudjivati cak ni kada bi video nekoga da gresi i na samoj samrti: Sud Boziji ljudima nije poznat. Neki su javno cinili velike grehove, ali su jos i vece vrline cinili tajno. I oni koji su im se tako rado rugali, prevarise se, jer od dima nisu videli sunce.
Cujte me, cujte, svi vi koji strogo sudite tudjim delima: ako je tacno (a tacno je) da ce nam se suditi sudom kakvim sudimo (up. Mt.7,2), onda cemo svakako pasti upravo u one telesne ili dusevne grehe za koje okrivljavamo bliznjega.
Stroge i brizljive sudije grehova svog bliznjeg boluju od navedene strasti zato sto nemaju savrsenoga i trajnog secanja i brige o svojim sopstvenim gresima. Jer, onaj koji tacno, bez plasta samoljublja, vidi svoja zla dela, ni o cemu se drugom od ovozemaljkih stvari vise ne brine, misleci na to da ni za sopstveni plac nece imati dovoljno vremena, makar i sto godina ziveo, i makar video kako iz ociju njegovih istice i citava reka suza, velika kao Jordan.
Ispitivao sam plac, i ne nadjoh u njemu ni traga od ogovaranja i osudjivanja.
Demoni nas nagovaraju ili da gresimo, ili, ako ne gresimo, da osudjujemo one koji grese, kako bi, ubice, pomocu drugog isprljali prvo.
Znaj da se zlopamtljivi i zlobni ljudi prepoznaju i po tome sto, obuzeti duhom mrznje, lako i sa uzivanjem umanjuju vrednost ucenja, delatnosti i vrline svog bliznjeg. Znao sam neke ljude koji su tajno i skriveno od sveta cinili najteze grehe. Medjutim, smatrajuci se cistim, oni su tesko napadali one koji javno padaju u lake grehe.
Suditi, znaci bestidno svojatati Bozije pravo, a osudjivati, znaci upropascivati svoju dusu. Kao sto nadmenost moze i bez druge strasti upropastiti coveka, tako nas i sudjenje samo po sebi moze savrseno pogubiti. Onaj farisej je bio osudjen upravo zbog toga (up. Lk.18,10 i d.).
Dobar bastovan bere samo zrele jagode, a nezrele ne. Pametan i razborit um, isto tako, primecuje samo vrline i samo o njima govori. A bezumni covek pronalazi samo krivice i nedostatke. O njemu je i receno: Istrazise bezakonje, iscezose oni koji su istrazili istragu (Ps.63,7).
Nemoj osudjivati ni onda kada svojim ocima vidis da neko gresi: cesto se i oci varaju.
Stepenica deseta. Ko ju je savladao, postao je delatelj ljubavi ili placa.
Sveti Jovan Ljestvičnik
