ИЗАБРАНЕ СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ

Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
откривење у новом завету


како почиње нови завет?
нови завет почиње родословом по телу господа христа и његовим рођењем. његово рођење благосвести архангел гаврило поздрављајући пресвету деву небеским поздравом: “радуј се благодатна, господ је с тобом, благословена си ти међу женама!”
ко је владао јудејском (изралском) земљом у доба када се христос родио на земљи?
јудејом је владао цар ирод, који је био у зависности од римског императора августа.
како су се звали родитељи пресвете богородице марије?
звали су се јоаким и ана. њихова имена спомињемо на крају сваке литургије. празник светог јоакима и ане је дан после празника рођења богородице (мала госпојина). значи 8. септембра по старом календару (21. септембра по новом).
шта се догодило на благовести?
благовести – то је празник када светкујемо долазак архангела гаврила који је јавио богородици благу вест да ће она зачети од духа светога (без мушкарца) и родити сина божијег као сина човечијег, са именом исус христос.
пресвета дева марија је пристала на то тек пошто је проверила архангела. јер она се тајно заветовала богу да ће увек бити девојка, а то је знао само бог, њен тобожњи муж јосиф и она сама. она је знала из библије да се и ђаво може јавити у облику светлог ангела. зато није била лаковерна, као наша прамати ева.
на празник благовести, богородица је својом послушношћу богу исправила евин грех непослушности. ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а богородица је употребила своју слободу на свету службу богу и смирено ускликнула “ево слушкиње господње, нека ми буде по твојој речи!” благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.
где се родио спаситељ?
родио се у јудеји, у граду који се зове витлејем, недалеко од јерусалима, као што су и прорекли древни пророци.
шта значи име исус?
име исус је с неба даровано и откривено речима архангела гаврила упућеним чедној деви марији: “и надени му име исус”. то је име узвишеније од сваког имена, без кога се ниједан човек и ниједно створење не може спасти. име исус значи спаситељ.
ко је први посетио и препознао новорођенога христа бога?
то су била три мудраца са истока. они су ишли за дотад невиђеном звездом. и светлост те чудесне звезде зауставила се над пећином у витлејему где се родио христос. они су у њему препознали цара небеског и поклонили му се до земље. мудраци су дали христу дарове: злато тамјан и измирну.
шта су певали ангели на небесима кад се родио богочовек?
певали су радосну песму: “слава богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља”.
ко су били мудраци са истока?
мудраци су били учени људи који су посматрали звезде и по њима предсказивали будућност.
шта је тражио лукави цар ирод од мудраца?
да му јаве где се тачно налази новорођени христос, цар небески, да би га убио. међутим, мудраци су се вратили другим путем, не желећи да испуне његову заповест.
куда су отишли праведни јосиф и богородица марија са малим христом?
они су кришом побегли у египат, да би се избавили од ирода. ирод је, тражећи да убије малог христа, побио четрнаест хиљада невине витлејемске деце. то су били први мученици за христа: и прва света жетва за небеско царство христово, царство живота и радости без краја.
ко је био побожни старац симеон?
побожни старац симеон назива се и богопримац. њему је бог рекао да неће умрети док не види христа спаситеља. он је то дочекао и примио је на руке малога христа бога. зато се зове богопримац. том догађају је посвећен празник сретење, празнује се 2. фебруара по старом (15. фебруара по новом) календару.
зашто је мали христос, кад му је било осам дана, однесен у јерусалимски храм?
по мојсијевом закону, свако новорођено мушко дете морало је бити обрезано. обрезање је био знак старозаветног савеза са богом. господ христос се обрезао да би показао да он није дошао да разори закон и пророке, него да их испуни; обрезање је такође сведочанство да је он истински човек, не само бог. испунивши закон господ је нама оставио духовно обрезање, обрезање срца – свету тајну крштења, за које је телесно обрезање била само припрема. обрезање христово се празнује 1. јануара (14. јануара по новом календару).
који пророк је непосредно припремио људе за долазак сина божјег?
то је био дивни јован претеча. он је проповедао у пустињи долазак спаситеља света речима: “покајте се, јер се приближи царство небеско.”
где је живео и чиме се хранио свети јован крститељ?
јован претеча, који је крстио христа у реци јордану, живео је у пустињи као испосник. хранио се пустињским биљем и дивљим медом.
како је он завршио свој живот?
пошто је јован крститељ прекорео цара ирода за женидбу са својом снахом, царица иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом јовану. то је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам спаситељ, и највећег пророка. његове мученичке смрти ми се сећамо на дан усековања главе светог јована криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). из великог поштовања према строгом испоснику и мученику јовану претечи, тога дана сви православни строго посте.
шта је рекао св. јован крститељ кад је први пут видео господа христа?
рекао је пророчке речи: “гле, јагње божје које носи грехе целога света.”
свети јован крститељ је знао да је христос без греха и да нема потребе да буде крштен (погружен у воду), зашто га је ипак крстио у јордану?
христос је двоструко безгрешан: и као бог и као човек, рођен од пречисте девојке. али је добровољно хтео да се понизи и да дође на крштење, као да је грешан – “да испуни сваку правду”, како сам каже претечи. и баш у моменту тог добровољног понижења јавила се слава божја, јавио се бог на водама реке јордана.
како се јавио бог на јордану?
кад је јован погружавао христа у воде реке јордана, чуо се с небеса глас бога оца: “ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи”. у јордану је стајало друго лице свете тројице, син божји, као богочовек, а над сином божјим лебдео је дух свети у облику светлоснога голуба. то је било богојављење. ту се јавно открио бог као отац, син и дух свети, као света тројица. бог се јавио и васељену просветио. богојављење се празнује 6. јануара по старом календару (19. јануара по новом). на тај дан освећује се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела. та богојављенска водица никада се не квари, јер у њој пребива сила духа светога.
чиме је ђаво кушао христа?
прво кушање је било хлебом. христос је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи. огладнео је веома. тада му приђе кушач и рече: “ако си син божији, реци да ови каменови постану хлебови”. али је христос на то одговорио ђаволу: “не живи човек само о хлебу, него од сваке речи која излази из уста божијих.” многи због змаљског пролазног хлеба продају душу сатани и забораве на вечни хлеб, реч божију, која је хлеб живота. друго кушање је било чудотворством. ђаво је одвео христа на врх јерусалимског храма и рекао му: “ако си син божији, баци се доле; јер је написано да ће бог “ангелима својим наредити за тебе, и на рукама ће те носити, да где не запнеш на камен ногом својом”. али му христос одговори: “и то је написано: не искушавај господа, бога свога”. треће искушење је било влашћу земаљском. ђаво је одвео христа на високу планину и показао му сва царства овога света и рекао му: “даћу ти све ово, ако паднеш и поклониш ми се”. христос му је одговорио: “одлази, сатано; јер је написано: клањај се господу богу своме и њему јединоме служи”. иста ова три искушења ставља сатана пред сваког човека и све људе свих времена: искушава их слашћу (уживањем), чудотворством и влашћу. само верни христу способни су да им одоле и да му одговоре: одлази од мене, сатано! господу богу моме се клањам и њему јединоме служим!
зашто се господ исус христос назива богочовек?
господ исус христос јесте богочовек јер има у себи две природе: божанску од бога оца и човечанску од своје мајке, пресвете деве марије. она је бога родила у човечанском телу. по речима светих отаца четвртог васељенског сабора (451. г.) божанска и човечанска природа су се у једном и истом христу, сину божјем јединородном, сјединиле “несливено, непромениво, неразделиво, неразлучно”. христос је стога истовремено бог и човек, зато се и назива богочовек.
колико је било апостола и који су први били позвани?
било је дванаест апостола. првозвани је био апостол андреј, а затим његов брат петар (који се раније звао симон). “апостол” је грчка реч и значи – христов изасланик, проповедник христа и његове божанске науке.
које је прво чудо учинио христос?
на свадби у кани галилејској претворио је воду у вино. то прво чудо христос је учинио на молбу пресвете богородице и њиме тајанствено призвао све људе на препород и преображај. као што се његовом речју вода претворила у вино, тако се и људи, силом његовог светог духа и вером, могу променити од старих у нове, ос смртних у бесмртне, од огреховљених, у здраве душом и телом. овај догађај о вину чита се младенцима на венчању. тиме их црква подсећа да су они у светој тајни брака призвани на нови живот у христу исусу; да су призвани да “воду” свог пролазног живота претворе, вером и љубављу, у “вино” вечног живота, тј. да претворе брак од пролазне везе у свету тајну божију. зато нема правог брака без венчања у цркви.
шта је учинио христос са трговцима у храму?
бичем је истерао трговце из храма, јер је храм божији дом молитве, а не трговине. тиме је показао да се са вером и са богом не може и не сме трговати.
шта је христос рекао жени самарјанки о молитви?
јевреји и самарјани (мешани народ од јевреја и староседелаца многобожаца) веровали су да је место за молитву само храм у јерусалиму, односно у самарији. христос као бог унапред је зано да ће се његова црква проширити на све народе света. зато је рекао самарјанки на јаковљевом кладенцу: “доћи ће време, и већ је настало, када ће се прави богомољци молити богу духом и истином, јер отац хоће таквих богомољаца. бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.”
како је христос исцели царевог чиновника?
христос му је рекао : “иди, син је твој здрав”.
како је христос исцелио губавога?
неизлечиви губавац веровао је да га христос може излечити и узвикнуо је: “господе, ако хоћеш, очисти ме”. христос му је одговорио: “хоћу, очисти се!” и губавац је постао здрав. значи, бог очекује веру од човека, да би му помогао. ко верује биће спасен. све што није од вере, грех је. вера је неуништива снага у човеку. ономе који истински верује у христа и његову чудотворну и исцелитељску моћ, све је могуће. то је основна порука христова у новом завету. ко има вере макар колико зрно горушично, у стању је да премешта читаве планине невоља и патњи, да се ослободи од сваког зла, болести и беде. та истина новог завета је потврђена безброј пута у историји, и свакодневно се потврђује до дана данашњега.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
јаки духови

није довољна само јачина воље, нити само јачина осећања, нити само јачина ума. нити је све ово укупно довољно без светлог циља.
шта вреди атлету брзина ногу и јачина плућа, ако се свак у страху склања од њега и ако нико не жели помоћ његову?
све силне и бурне стихије природне, обучене у мрак ноћни, испуњавају путника страхом. но, кад их јутарње сунце осветли, путник се пријатељи с њима.
такви су и такозвани јаки духови. обучени у таму егоизма и сујете они су страшило и људима и природи око себе. но, када се осветле божанском светлошћу, они постају источник радости за све око себе.
јачи је град од кише, али зато ипак град нема пријатеља на земљи.

св. николај велимировић
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
о врстама суза

ђаво се меша у свако добро дело. јеси ли видео онај коров звани павитина? он се хвата за било шта што наиђе на путу: за ограду, за стуб, за капију, за дрво, за колац. само га видиш да се пење. тако чини и ђаво и са сваким добрим делом. обавија се око њега да би га учинио узалудним, да више не буде добро.

како је велики дар суза! али и ту ђаво доноси кушање. и у врсте суза трпа се непријатељ, да би учинио залудном човекову сузу при молитви, да не буде примљена код бога.

истинске сузе, које извиру из љубави према богу, имају толику моћ – вели свети григорије богослов – да је извор суза након крштења већи но само крштење. он вели: »знам и ово крштење, које се рађа из суза, из покајања са сузама, и такву моћ има то крштење, да је веће од првога. јер нам прво крштење брише грехове, али нам не даје моћ да више не грешимо.

ако бисмо ми желели, могли бисмо не грешити, али је човекова воља након крштења остављена слободна да одабира: грешити или не. а сузе након крштења бришу и грехе које чинимо. покајничке сузе боље су него крштење, јер бришу све грехе који су учињени од крштења до тада и остављају те чистог.

постоји више врста суза. ако имаш суза, припази које су добре, које су средње и које су од сатане.

добре су сузе оне од љубави према богу. оне хране човека, дају души велике радости; било да једе, било да не једе – ако плаче, он је сит. те сузе гасе и глад и жеђ, и човек се не љути ни на кога. његова душа свагда се радује, јер има љубави према богу – онај што има суза из љубави божије.

чуј шта каже свети апостол павле: радујте се, браћо, и опет велим: радујте се!

друга врста добрих суза јесте она што долази од страха божијег, али оне суше човека. сузе што се рађају од страха божијег не хране, него суше човека. дакле, најбоље сузе јесу сузе које надолазе од љубави према богу.

човек плаче и стално “слаби” јер ова врста суза настаје из страха. он се боји мука паклених, боји се бога, и због тог разлога стално плаче, и суши се његово тело, јео или не јео, спавао или не спавао. ове сузе имају моћ да осуше човекову (грешну) природу као што се дрво суши на ватри, због гађења према греху.

трећа врста добрих суза јесте она што се рађа од страха од смрти и од страха од суда, када се човек сећа како ће бити на смрти, како ће се мучити, како ће се тешко раставити од тела, како ће тешко бити на дан суда, када буде стајао пред милионима анђела да прими одговор одлуке камо да иде: на добро или на зло, и – боже саклони – да прими вечну осуду. дакле, и ове сузе су добре.

има и средњих суза, то јест природних, које нису ни добре, ни зле. видиш да мајка плаче за дететом, дете плаче за мајком, отац плаче за синовима, или плаче ко год за својим пријатељем, или плаче супруга за супругом. природне су и сузе од болести, од патње и од туге.

има и суза које се рађају из таште славе. то су зле сузе.
неко има дар суза, али плаче да га види други. боље би било да више не плаче, јер му је сатана украо истинске сузе.
добро је да човек сакрије дар скрушености, ако га има од бога. али ђаво нагони човека да плаче, како би га други видели. ако ли не можеш да зауставиш ове сузе, ниси крив.
ако човек плаче са циљем да га неко види или му годи да ко год зна да је он плачљив, те сузе су од таште славе и зле су, и чак погубне.

има још суза које надолазе из гнева. видео си човека, када не може да се освети другом, плаче од једа. тако му је криво што не може да се освети другом, и плаче од огорчења. оне су још горе него ли оне од таште славе. то су убиствене и зле сузе, јер он плаче, а срце му цеди сатана, тако да рони сузе мржње. то су врло тешке, врло грешне, сатанске сузе.

други плаче од размажености. имао је везу с неком женом или с ким другим, и кад се сети ње, плаче. ове доноси ђаво разврата.

има још и злих суза које се рађају због штете. изгубио је човек новац или кућу, узета му је земља, и плаче за имовином. ове сузе су такође од непријатеља, јер човек сматра да бог неће водити бригу о њему.

дакле, ето колико врста суза има, и нису све добре. само сузе од љубави божије, од страха божијег, од страха од смрти или паклених мука очишћују, озаравају и приближавају човека богу. остале су природне, или зле а ове су сузе на осуду.

старац клеопа, велики је бог
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
"никада ни у најгорим приликама, не треба да допустимо негативним мислима да продру у нашу душу. особа која је у свим приликама склона позитивним мислима увек ће бити победник....наши поступци зависе и предодређени су "машином" коју имамо у себи а не од "материјала" који уносимо или од окружења у којем живимо.
ако неко има машину која производи метке, и храни је материјалом највишег квалитета, рецимо златом, машина ће ипак претворити у метке-златне али смртоносне. уколико је храни сребром онда ће стварати сребрне, гвожђем - гвоздене, глином - глинене. шта год ставимо у њу она ће проиводити метке. уколико учинимо да машина производи свете путире, без обзира на материјал којим се храни, машина ће производити увек свете путире."

старац пајсије светогорац
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
о мукама христовим

преписао архимандрит кирик из једне старе књиге ‘’велико огледало'’

+++

неки свети старац стално је размишљао о страдањима христовим, и при том је горко плакао. једном, јави му се сам христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. од великог четвртка увече, рече, па до погреба испустио је 109 срдачних уздаха. из тела мојега истекло је 225 хиљада капи крви. оружаних војника било је 118, а њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

три су ме војника водили на распеће и чинили су ми разне пакости. трзали су ме за браду и косу, и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врта па до дома ане архијереја. седам пута ударили су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка до краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1199. кад су ми положили трнов венац на главу ударили су ме свом снагом штаповима и палицама 40 пута. од ових удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави мојој, те са тиме бих и погребен. од убода трња по глави истече 3000 капљи крви, а рана од трња на глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми с главе. кад сам вођен од претора на голготу носећи крст пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада смртних удараца 21, дижући ме од земље повукли су ме за косу и браду 23 пута. лежао сам на земљи (на голготи) док ме нису дигли на крст. пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и по устима још 5. од ових удараца истече ми много крви из уста и носа. тада ми и два зуба избише. међу очи ударише ме 3 пута песницом. за нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прси и у главу 38. но, три ми беху највеће муке за време мог страдања, и то:

1. што не видех никога да се каје, те се моја крв као залуду проливаше.
2. гледајући жалост моје мајке, која код крста стајаше и горко плакаше.
3. и када распињући ме на крст уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: ‘’избројаше све кости моје'’…)

мисионар јуни и јули 1936. године крагујевац
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Отац Данил:
Поверење у Бога - јесте најважније. Ако не верујемо Богу, наша молитва ће се претворити у мучно правило. Духовник ће се претворити у психоаналитичара. Сва остала дела ће постати само празна одрађивања. Неопходно је лично поверење у Бога. Треба памтити да смо ми под Богом и да је Бог са нама. Бог наc заиста држи у рукама Својим. И нико нас од Њега неће одвојити; како говори Апостол Павле: ко ће нас одвојити од љубави Божије у Христу Исусу? Заиста, ако смо са Богом све остале врлине ће се изградити. Молитва ће постати општење са Богом, Који је са нама. Послушање ће постати умеће да се чује Његова света реч, коју ћемо чути у буци овога света. Послушање духовнику ће постати умеће да се у њему види жива икона Христова и гледање Господа кроз њега. Духовник је онај који води ка Богу, а не стоји сам и смирава. То исто је и смирење. Али смирење није да сам ја човек лош, глуп, ништа не схватам, већ умеће да схватим да без Бога ништа не можеш, а да са Богом можеш веома много. Узгред, смирење има и другу страну - смелост када човек постаје свестан, какве таланте му је Бог дао, за које ће потом дати одговор. Кротост ће истовремено бити повезана са храброшћу, јер је кротост без Бога - кукавичлук, а са Богом - храброст. И тако у свему. Зато треба ходати пред Богом. У све дане. И у савремена и у древна времена - увек.
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
"међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце његове. а то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. треба имати, дакле, мудрост. развијати мудрост богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. јер,мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази углупост."

патријарх павле
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
I kosa vam je na glavi izbrojana,a kamoli vasi prijatelji i neprijatelji na zemlji.Ne bojte se ,dakle ,da cete imati suvise prijatelja ni suvise neprijatelja,niti se bojte da ce vas vasi neprijatelji savladati,niti se nadajte da ce vas vasi prijatelji odbraniti!
Samo se starajte da imate BOGA za prijatelja ,i ne bojte se nicega!

VLADIKA NIKOLAJ
 
Član
Učlanjen(a)
14.10.2009
Poruka
434
Kalimercice samo da znas da te smatram kao jednu posebnu osobu, pravom Pravoslavkom. Sve samo pametne poruke. Svaka cast.:give_heart::friends:
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Kalimercice samo da znas da te smatram kao jednu posebnu osobu, pravom Pravoslavkom. Sve samo pametne poruke. Svaka cast.:give_heart::friends:

Hvala ti mnogo, ali nisam ja ni izbliza takva kakva misliš da jesam.... na žalost... Verujem duboko, ali ne činim sve ono što pravi pravoslavac treba da čini. Veliko, veliko hvala i izuzetno mi je drago da ove premudre misli još nekome prijaju.

о три предмета не жури да говориш: о богу - док не утврдиш веру у њега, о туђем греху - док се не сетиш свога, и о сутрашњем дану - док не сване.

Sv. Nikolaj Velimirović
 
Poslednja izmena od urednika:
Natrag
Top