Gde idemo posle smrti?

[Servius Tullius]

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

 

[tripo 41]

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

A vi kažete da čovek ide kao duh u nebo.

Pa jel sada čovek gore ili dole?

 

[stvarnoslap]

Pa jel sada čovek gore ili dole?

Kako koji.

 

[Laodikeja]

A vi kažete da čovek ide kao duh u nebo.

Pa jel sada čovek gore ili dole?

Ne mogu da se dogovore da li je besmrtna dusa ili duh.

Sada ne znaju ni gde je raj a gde navodni pakao.

Prilazu tekst:

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

Pravedni David u psalmu 88 sigurno nije mislio na podzemlje ili pakao, jer je ovo izgovorio za zivota.

Tu se misli na tezinu krivice koju je David osecao zbog jednog greha koji je ucinio, a to je sto je pozeleo Virsaveju, zenu Urije Hetejina, kome je namestio da pogine i preoteo mu zenu.
I mi vidimo da se u psalmima David kaje za taj greh.

Dakle, njihovo tumacenje biblije je potpuni promasaj, jer ne poznaju kontekst.

 

[Servius Tullius]

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

David nije napisao 88 psalam niti navedeni stih već Eman Izrailjac tj.Ezrahijac Heman.
To je Psalam koji se svrstava u poučne i psalme molitve i pokajanja a inače se naziva “Molitva Korahovih sinova“.
To se navodi i u prvom stihu 88 psalma ali u nekim prevodima Svetog Pisma taj prvi stih nije naveden kao npr. u prevodu DK, ili je preveden delimično npr. kod Tomislav Dretara
Ravnatelju zbora; al-mâhalath le-hannôth . Od sinova Korejevih
Psalam 88,1
Dok u Jerusalimskoj Bibliji, čiji prevod Starog Zaveta se pokazao kao najbolji i najtačniji jeste
Pjesma. Psalam. Sinova Korahovih. Zborovođi. Po napjevu "Bolest". Za pjevanje. Poučna pjesma. Ezrahijca Hemana.
Psalam 88,1
Takodje i Bakotićev prevod navodi isto ali bez numeracije stiha.
Pesma. Psalam sinova Korejevih. Upravitelju zbora pevača, da se peva uz frulu. Pesma Emana od plemena Zarina.

Korej ili Korah, i njegovi sinovi tj njegova družina se pominju u Brojevima, ili 4 Knjizi Mojsijevoj, glava 16 i na još nekoliko mesta u St. Zavetu.
Na njih se odnosi i u skladu sa tim se egzegetski i tumači pomenuti psalm.

Zatim Mojsije reče Korahu: "Ti i sva tvoja družina stupite sutra pred Jahvu; ti, i oni, i Aron.
Neka svaki uzme svoj kadionik, stavi u nj tamjana i neka svaki donese svoj kadionik pred Jahvu - dvjesta i pedeset kadionika. A i ti i Aron donesite svaki svoj kadionik.
Svaki uzme svoj kadionik, stavi u nj vatre, onda odozgo metne tamjana
i stane s Mojsijem i Aronom kod ulaza u Šator sastanka.
Kad, naprama njima, sabra Korah svu zajednicu na ulazu u Šator sastanka,
onda se svoj zajednici pokaza slava Jahvina.
I reče Jahve Mojsiju i Aronu:
"Odvojite se od te zajednice da je odmah satrem!
Oni popadoše ničice i povikaše: "Bože! Bože životnog duha u svakome tijelu!
Zar ćeš se razgnjeviti na svu zajednicu kad je samo jedan sagriješio!
Onda Jahve reče Mojsiju:
"Reci toj zajednici: `Uklonite se iz okolice prebivališta Koraha, Datana i Abirama!`
Mojsije ustade i pođe k Datanu i Abiramu. Za njim krenuše izraelske starješine.
Zatim ovako progovori zajednici: "Odstupite od šatora tih opakih ljudi!
Ne dotičite se ničega što je njihovo, da ne budete uništeni zbog svih njihovih grijeha.
Tako se oni udalje iz okolice prebivališta Korahova, Datanova i Abiramova.
Uto izađu Datan i Abiram te stanu na ulazu svojih šatora sa svojim ženama, svojim sinovima i svojom nejačadi.
"Po ovom ćete vidjeti", reče Mojsije, "da me Jahve poslao da vršim sva ova djela, a da ih ne činim sam od sebe:
ako ovi ljudi umru kao što umru i svi ljudi; ako ih pohodi sudbina kakva pohodi sve ljude, onda me Jahve nije poslao.
Ali ako Jahve učini nečuveno: ako zemlja rastvori svoje ralje i proguta ih sa svim što je njihovo te živi siđu u Šeol, onda znajte da su ovi ljudi prezreli Jahvu.
A kad on završi sve te riječi, tlo se pod njima raspukne;
zemlja rastvori svoje ralje i proguta ih s njihovim domovima, sa svim Korahovim ljudima i svim njihovim imanjem.
Živi siđu u Šeol, oni i sve njihovo. Onda se nad njima zemlja zatvori i oni iščeznu iz zbora.
Na njihov vrisak svi Izraelci što su stajali oko njih pobjegoše govoreći: "Da i nas zemlja ne proguta!
Ali sukne oganj od Jahve te proždre dvjesta i pedeset ljudi koji su prinosili tamjan.
Brojevi 16

 

[Laodikeja]

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

David nije napisao 88 psalam niti navedeni stih već Eman Izrailjac tj.Ezrahijac Heman.
To je Psalam koji se svrstava u poučne i psalme molitve i pokajanja a inače se naziva “Molitva Korahovih sinova“.

Psalme davidove je napisao David, bez obzira da li on tu peva svoje ili tudje pesme.

To bi treba da znas, posebno sto i vi iz Pravoslavne crkve citate molitve koje je drugi napisao, i pripisujete ih sebi.

Tu se David kaje za greh sto je pozeleo Virsaveju, zenu Urije Hetejina, kome je namestio da pogine i preoteo mu zenu.

 

[Servius Tullius]

U hebrejskoj Bibliji knjiga se naziva Sefer Tehilim, što znači ‘’Knjiga Hvalospeva’’, ili jednostavno Tehilim, to jest ‘’Hvalospevi’’. To je množina reči Tehila što znači ‘’Hvalospev’’ ili ‘’Pesma hvale’’, u natpisu Psalma 145. Naziv ‘’Hvalospevi’’ je najprikladnija budući da knjiga ističe slavljenje Jehove Boga. Naziv ‘’Psalmi’’ dolazi iz grčke Septuaginte, koja upotebljava reč Psalmi kako bi označila pesme koje se pevaju sa muzičkom pratnjom. Ta se reč može naći i na mnogim mestima u Hrišćanskim grčkim pismima (Novom zavetu), kao u Luki 20:42 i Delima apostolskim 1:20. Psalam je sveta pesma ili poema koja se upotrebljava za slavljenje i obožavanje Jehove Boga. Mnogi psalmi imaju naslove ili natpise i oni često imenuju pisca. U sedamdeset i tri naslova nalazi se ime Davida koji je nazvan omiljenim pesnikom Izraela (2.Sam. 23:1). Psalme 2, 72 i 95 nesumnjivo je takođe napisao David ( vidi Dela 4:25, Psalam 72:20 i Hebrejima 4:7). Izgleda da su Psalam 10 i 71 nastavci Psalama 9 i 70, pa se stoga takođe pripisuju Davidu. Dvanaest psalama je pripisano Asafu, očigledno označavajući čitavu Asafovu kuću, budući da neki od njih govore o događajima koji su se zbili nakon Asafovih dana (Ps. 79; 80; 1.Dnev. 16:4,5,7; Ezra 2:41). Jedanaest psalama direktno je pripisano Korahovim (Korejevim) sinovima (1.Dnev. 6:31-38). Izgleda da je Psalam 43 nastavak Psalma 42 i zato se takođe može pripisati Korahovim sinovima. Osim što spominje ‘sinove Korahove’, Psalam 88 u svom natpisu ukazije i na Hamana (Emana Ezraita), a Psalam 89 imenuje Etana Ezraita kao pisca.Psalam 90 pripisan je Mojsiju i 91. je verovatno takođe Mojsijev. Psalam 127 je Solomonov. Dakle, preko dve trećine psalama pripisano je raznim piscima. Knjiga Psalama je najveća pojedinačna knjiga Biblije. Kao što je vidljivo iz Psalma 90, 126 i 137, ona se dugo zapisivala, bar od vremena Mojsijevog zapisivanja (1513-1473.pne.), do vremena nakon povratka iz Babilona i verovatno Ezrinih dana ( 537 do otprilike 460.pne.). Iz tog je vidljivo da je zapisivanje trajalo približno hiljadu godina. Međutim, razdoblje koje obuhvata sadržaj daleko je veće. Počinje od vremena stvaranja i iznosi sažetu istoriju Božjeg postupanja sa njegovim slugama sve do vremena sastavljanja poslednjeg od psalama. Od drevnih vremena knjiga Psalama je bila podeljena u pet odvojenih knjiga ili svezaka: prva- Psalmi 1 do 41; druga- Psalmi 42 do 72; treća- Psalmi 73 do 89; četvrta- Psalmi 90 do 106; peta- Psalmi 107 do 150. Izgleda da je prvu zbirku svih pesama sastavio David. Očigledno je Ezra, sveštenik i „vešt prepisivač zakona Mojsijevog“, bio onaj koga je Jehova Bog upotrebio da uredi knjigu Psalama u njen konačni oblik (Ezra 7:6). Poseban stil kompozicije primenjuje se u devet psalama; to se naziva akrostih zbog svoje alfabetske strukture (Psalmi 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119 i 145). Kod takve strukture prvi stih ili stihovi prve strofe počinju prvim slovom hebrejskog alfabeta, slovom alef , sledeći stih(ovi) drugim slovom, bet, i tako dalje, po svim, ili gotovo svim slovima hebrejskog alfabeta. To je možda služilo kao pomoć za pamćenje za hramske pevače koji su morali napamet da nauče pesme duge kao Psalam 119. Zanimljivo je da se u Psalmu 96:11 nalazi akrostih Jehovinog imena. Prva polovina ovog stiha se na hebrejskom sastoji od četiri reči, a početna slova tih reči, kad se čitaju sa desna na levo, daju hebrejske suglasnike Tetragramatona YHVH koji je označavao Božje ime.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Psalmi

 

[mire000]

Sada ne znaju ni gde je raj a gde navodni pakao.

Prilazu tekst:

Smjestio si me u jamu duboku, u tmine, u bezdan.
Teško me pritišće ljutnja tvoja i svim me valima svojim prekrivaš.
Psalam 88

Nemas pojma! I za judeje je pakao i raj pre Hrista bio u SHEOLU (HADESU) kao i nama! A posle Hrista nije vise na tom mestu!

Kako vi uopste mozete nas osporavati kad ne znate nasu teologiju, ne znate ni sta ucimo? Kakvi ste vi to onda teolozi?

Jednostavno - nikakvi!

Ali zato morate da se pravite kako bolje poznajete nasu veru od nas, i da je povezujete sa paganizmom, papagajski da ponavljate propagandu kojom su vas naucili!

To je vise nego zalosno, imate averziju prema svemu sto kazemo ili objasnimo, i automatski to odbijate! Pavle je to nazvao 'koprenom ispred ociju'! Toliko su vam zatrovali um, da ste slepi!

U hebrejskoj Bibliji knjiga se naziva Sefer Tehilim, što znači ‘’Knjiga Hvalospeva’’, ili jednostavno Tehilim, to jest ‘’Hvalospevi’’. To je množina reči Tehila što znači ‘’Hvalospev’’ ili ‘’Pesma hvale’’, u natpisu Psalma 145. Naziv ‘’Hvalospevi’’ je najprikladnija budući da knjiga ističe slavljenje Jehove Boga. Naziv ‘’Psalmi’’ dolazi iz grčke Septuaginte, koja upotebljava reč Psalmi kako bi označila pesme koje se pevaju sa muzičkom pratnjom. Ta se reč može naći i na mnogim mestima u Hrišćanskim grčkim pismima (Novom zavetu), kao u Luki 20:42 i Delima apostolskim 1:20. Psalam je sveta pesma ili poema koja se upotrebljava za slavljenje i obožavanje Jehove Boga. Mnogi psalmi imaju naslove ili natpise i oni često imenuju pisca. U sedamdeset i tri naslova nalazi se ime Davida koji je nazvan omiljenim pesnikom Izraela (2.Sam. 23:1). Psalme 2, 72 i 95 nesumnjivo je takođe napisao David ( vidi Dela 4:25, Psalam 72:20 i Hebrejima 4:7). Izgleda da su Psalam 10 i 71 nastavci Psalama 9 i 70, pa se stoga takođe pripisuju Davidu. Dvanaest psalama je pripisano Asafu, očigledno označavajući čitavu Asafovu kuću, budući da neki od njih govore o događajima koji su se zbili nakon Asafovih dana (Ps. 79; 80; 1.Dnev. 16:4,5,7; Ezra 2:41). Jedanaest psalama direktno je pripisano Korahovim (Korejevim) sinovima (1.Dnev. 6:31-38). Izgleda da je Psalam 43 nastavak Psalma 42 i zato se takođe može pripisati Korahovim sinovima. Osim što spominje ‘sinove Korahove’, Psalam 88 u svom natpisu ukazije i na Hamana (Emana Ezraita), a Psalam 89 imenuje Etana Ezraita kao pisca.Psalam 90 pripisan je Mojsiju i 91. je verovatno takođe Mojsijev. Psalam 127 je Solomonov. Dakle, preko dve trećine psalama pripisano je raznim piscima. Knjiga Psalama je najveća pojedinačna knjiga Biblije. Kao što je vidljivo iz Psalma 90, 126 i 137, ona se dugo zapisivala, bar od vremena Mojsijevog zapisivanja (1513-1473.pne.), do vremena nakon povratka iz Babilona i verovatno Ezrinih dana ( 537 do otprilike 460.pne.). Iz tog je vidljivo da je zapisivanje trajalo približno hiljadu godina. Međutim, razdoblje koje obuhvata sadržaj daleko je veće. Počinje od vremena stvaranja i iznosi sažetu istoriju Božjeg postupanja sa njegovim slugama sve do vremena sastavljanja poslednjeg od psalama. Od drevnih vremena knjiga Psalama je bila podeljena u pet odvojenih knjiga ili svezaka: prva- Psalmi 1 do 41; druga- Psalmi 42 do 72; treća- Psalmi 73 do 89; četvrta- Psalmi 90 do 106; peta- Psalmi 107 do 150. Izgleda da je prvu zbirku svih pesama sastavio David. Očigledno je Ezra, sveštenik i „vešt prepisivač zakona Mojsijevog“, bio onaj koga je Jehova Bog upotrebio da uredi knjigu Psalama u njen konačni oblik (Ezra 7:6). Poseban stil kompozicije primenjuje se u devet psalama; to se naziva akrostih zbog svoje alfabetske strukture (Psalmi 9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119 i 145). Kod takve strukture prvi stih ili stihovi prve strofe počinju prvim slovom hebrejskog alfabeta, slovom alef , sledeći stih(ovi) drugim slovom, bet, i tako dalje, po svim, ili gotovo svim slovima hebrejskog alfabeta. To je možda služilo kao pomoć za pamćenje za hramske pevače koji su morali napamet da nauče pesme duge kao Psalam 119. Zanimljivo je da se u Psalmu 96:11 nalazi akrostih Jehovinog imena. Prva polovina ovog stiha se na hebrejskom sastoji od četiri reči, a početna slova tih reči, kad se čitaju sa desna na levo, daju hebrejske suglasnike Tetragramatona YHVH koji je označavao Božje ime.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Psalmi

Podatak jeste tacan, ali je tekst kopiran iz knjige "Sve Pismo" od Jehovinih Svedoka. Licno taj tekst znam skoro napamet. Knjiga iz koje je obiluje korisnim informacijama, ako izuzmemo njihovu potrebu da njome poture i svoje ucenje.

Dakle, ovo je ipak dokaz da wikipedija i nije bas pouzdan izvor informacija, i da trebamo biti oprezni.. Tamo moze da napise ko sta pozeli, i cesto netacni tekstovi stoje dugo vremena, dok se ne ospore..

 

[Servius Tullius]

Tekst je odličan i tačan bez obzira ko ga je napisao, mada u pravu si, vikipedija ume da bude nepouzdana kao izvor podataka ponekad.

 

[Laodikeja]

Mire.

Ti ne znas Pravoslavnu teologiju, vec mnoge stvari pises suprotne ucenju Pravoslavnoj crkvi.

To smo videli gde si mene optuzivao za iznosenje biblijskog ucenja o savrsenstvu, dok ti Servius Tullius nije sugerisao da to ucenje postoji i u Pravoslavlju.

Kakav je to vernik koji ne zna ucenje svoje crkve.

Mene to licno ne zanima, jer ja veru zasnivam na bibliji, a ne na ucenjima crkve rekla - kazala, pa porekla.