Gde idemo posle smrti?

Laodikeja

Laodikeja

VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
Servius Tullius je napisao(la):
Čovjeku se svi putovi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove.
Price Solomunove 16
Kliknite za proširenje...

Čovjeku se svi putovi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove.
Price Solomunove 16

Duh ili bezlicna Bozja ozivljujuca sila je ono sto ozivljava coveka u celini, njegovo telo, njegov razum, misli i osecanja, pokrece covekova dela..itd..

Bog dakle ispituje celog coveka, a ne jedan njegov deo, jer covek je sam kao jedinka kriv za svoje postupke, a ne jedan njegov deo koji navodno prebiva u njemu.

Biblija kaze "Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krađe, ubijstva, preljube, lakomstva, zloće..."

Bog ispituje da li je neko u zajednici sa njim, i kakav je njegov unutrasnji zivot.

To znaci "ispituje duhove"
 
M

Marko1932

Učlanjen(a)
15.02.2015
Poruka
3.527
DarthShone je napisao(la):
Tako uvek biva. Otac laži ih je opleo, zaveo i poseo. Uostalom, zar nije upravo on, omiljena ličnost "vesnice", avatara "duha proroštva"?
Kliknite za proširenje...

GREŠNIKU JE POTREBAN HRISTOS

Coveku su prilikom stvaranja bile darovane plemenite sposobnosti i dobro uravnotežen um. Bio je savršen kao bice, i u savršenom skladu sa Bogom. Njegove misli bile su ciste, njegovi ciljevi sveti. Ali neposlušnost je izopacila njegove sposobnosti i umesto ljubavi pojavila se sebicnost. Prestup je tako oslabio njegovu prirodu da se svojom silom više nije mogao odupreti sili zla. Postao je sotonin rob i ostao bi to zauvek da se sam Bog nije umešao. Kušac je nameravao da spreci plan sa kojim je Bog stvorio coveka i da Zemlju ispuni tugom i ocajanjem. Hteo je da sva ta zla predstavi kao posledicu Božjeg cina stvaranja coveka.

U svom bezgrešnom stanju covek je održavao radosnu vezu sa Onim u kome je „sve blago premudrosti i razuma sakriveno”. (Kološanima 2,3) Ali posle pocinjenog greha svetost mu više nije pricinjavala radost i on je pokušao da se sakrije od Božjeg prisustva. Nepreporodeno srce i sada se nalazi u takvom stanju. Ono nije u skladu sa Bogom, niti nalazi radost u zajednici sa Njim. Grešnik ne bi mogao da bude srecan u Božjem prisustvu; njemu bi društvo svetih bica bilo neugodno. Kad bi mu i bilo dozvoljeno da ude u Nebo, ono mu ne bi pružilo nikakve radosti. Duh nesebicne ljubavi koji tamo vlada svako srce sjedinjeno sa srcem Beskrajne ljubavi - ne bi našao odjeka u njegovoj duši. Njegove misli, njegovi interesi, njegove pobude, sve bi bilo suprotono onom što pokrece bezgrešne nebeske stanovnike. On bi bio neskladna nota u melodiji Neba. Nebo bi za njega bilo mesto mucenja; on bi ceznuo da se sakrije od Onog koji je svetlost i središte radosti Neba. Bog nije samovoljno odlucio da zle iskljuci sa Neba: oni se sami iskljucuju svojom nepodobnošcu za nebesku zajednicu. Božja slava bila bi za njih oganj koji spaljuje. Oni bi radosno pozdravili uništenje, samo da se sakriju od lica Onog kojije umro da ih otkupi.

Nama je nemoguce da se sami izbavimo iz ponora greha u koji smo pali. Naša srca su zla i mi ih ne možemo promeniti. „Ko ce cisto izvaditi iz necista? Niko!” „Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Božjem niti može!” (0 Jovu 1,4.4; Rimljanima 8,7) Obrazovanje, kultura, služenje voljom, ljudski napori, sve to ima svoju oblast delovanja, ali je tu bespomocno. Možda se time može postici formalna pravilnost u ponašanju, ali se ne može promeniti srce; ne mogu se ocistiti izvori život a. Postoji sila koja deluje iznutra, novi život odozgo, da bi covek mogao da se promeni, ostavi greh i postane svet. Ta sila je Hristos.
Samo Njegova milost može da pokrene zamrle sposobnosti duše i privuce ih Bogu, svetosti.
Spasitelj je rekao: „Ako se ko nanovo ne rodi”, ako ne primi novo srce, nove želje, namere i pobude koje vode u novi život, „ne može videti carstva Božjega”. (Jovan 3,3) Misao da je dovoljno razvijati samo ono dobro koje u coveku po prirodi postoji - sudbonosna je zabluda. „A telesni covek ne razume što je od Duha Božjega; jer mu se cini ludost i ne može da razume jer treba duhovno da se razgleda.” „Ne cudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.” (1.Korincanima 2,14; Jovan 3,7) O Hristu je napisano: „U njoj beše život, i život videlo ljudima”
- „jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasti”. (Jovan 1,4; Dela 4,12) Nije dovoljno osetiti Božju blagost, videti dobronamernost i ocinsku nežnost Njegovog karaktera.

Nije dovoljno prepoznati mudrost i pravednost Njegovog zakona, razumeti da je utemeljen na vecnom nacelu ljubavi. Apostol Pavle je sve to video kad je uskliknuo: „Hvalim zakon da je dobar!” „Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra!” Ali dodaje, ispunjen gorcinom svoje duše vne muke i ocajanjem: „A ja sam telesan, prodan pod greh!” (Rimljanima 7,16.12.14) On je ceznuo za cistotom, pravednošcu, koju nije mogao da postigne svojom silom i zato uzvikuje: „Ja nesrecni covek! Ko ce me izbaviti od tela smrti ove?” (Rimllnima 7,24) Taj isti krik otimao se iz umornih srca u svim zemljama i u sva vremena. Ali svima može se dati samo jedan jedini odgovor: „Gle, Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta!” (Jovan 1,29)
Božji Duh pokušavao je ovu istinu da prikaže simbolicno na više nacina i objasni je ljudima koji ceznu da se oslobode tereta krivice.

Kad je bežao iz svog ocinskog doma, pošto je zgrešio prevarivši Isava, Jakova je tištalo osecanje krivice. Usamljenog i progonjenog od svega što mu je život cinilo vrednim, njega su više od svega mucili misao i strah da ga je njegov greh odvojio od Boga, da ga je Nebo odbacilo. Obuzet žalošcu, legao je na golu zemlju da se odmori, okružen samotnim bregovima i zvezdanim nebom iznad sebe. Dok je spavao, cudna je svetlost prodrla u njegov san; i gle,sa poljane na kojoj je ležao nejasni obrisi beskrajnih lestava kao da su se uzdizali sve do samih vrata Neba, punih andela koji se penju i silaze, dok iz slavnih visina odjekuje božanski glas objavljujuci vest utehe i nade. Tako je Jakov upoznao Onog koji ce zadovoljiti potrebe i cežnje njegove duše - Spasitelja. Ispunjen radošcu i zahvalnošcu, gledao je pokazani put kojim on, grešnik, može da obnovi zajednicu sa Bogom. Zagonetne lestve iz njegovog sna predstavljale su Isusa, jedinog posrednika izmedu Boga i coveka. Bio je to isti simbol na koji se Hristos pozvao u razgovoru sa Natanilom, kad je rekao: „Videcete nebo otvoreno i andele Božje gde se penju i silaze k Sinu covecijemu.” (Jovan 1,51)
Odmetnuvši se, covek se odvojio od Boga; Zemlja je bila odsecen a od Neba. Preko provalije koja ih je razdvajala nije se moglo uspostaviti zajedništvo. Ali preko Hrista Zemlja je ponovo povezana sa Nebom. Svojim zaslugama Hristos je premostio provaliju koju je napravio greh, tako da andeoski pomocnici mogu da održavaju vezu sa ljudima. Hristos je povezao grešnog coveka, slabog i bespomocnog, sa Izvorom beskrajne sile.
Ali uzalud svi ljudski snovi o napretku, uzalud svi napori da se covecanstvo uzdigne, ako se zanemaruje jedini Izvor nade i pomoci grešnom rodu. „Svaki dobri dar i svaki poklon savršeni” (Jakov 1,17) dolazi od Boga. Bez njega nema pravog savršenstva karaktera. A jedini put Bogu je Hristos! On kaže: „Ja sam put i istina i život; niko nece doci k Ocu do kroza me!” (Jovan 14,6)
Božje srce cezne za svojom decom na Zemlji ljubavlju koja je jaca od smrti. Dajuci svog Sina, On nam je u tom jednom daru darovao celo Nebo. Spasiteljev život i smrt i posredovanje, služba andela, molitve Duha, i iznad svega, delovanje Oca preko svih, stalno ucestvovanje nebeskih bica - sve to stavljeno je u službu covekovog otkupljenja.

O, razmišljajmo o cudesnoj žrtvi koja je prinesena za nas! Pokušajmo da procenimo trud i energiju koju Nebo ulaže da bi ponovo zadobilo izgubljene i vratilo ih u Ocev dom! Snažniji podsticaji i mocnija sredstva nikad se ne bi mogli pokrenuti; nepojmljiva nagrada onome koji cini dobro, radosti Neba, društvo andela, zajednica i ljubav Boga i Njegovog Sina, usavršavanje i razvijanje svih naših sposobnosti u toku vecnih vremena - zar to nisu dovoljno snažni podsticaji i ohrabrenja koji nas mogu pokrenuti da svoja srca predamo u dragovoljnu
službu svom Stvoritelju i Otkupitelju? A s druge strane, Božja rec iznosi nam osudu koju je Bog izrekao protiv greha, neizbežnu kaznu, propadanje našeg karaktera i konacno uništenje, kao opomenu da ne služimo sotoni. EGW Put Hristu dugo poglavlje
 
tripo 41

tripo 41

Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
U Hebrejskim pismima Biblije riječ ”pakao“ prijevod je hebrejske riječi šeol. Ona se pojavljuje 65 puta, i u Autoriziranom prijevodu Biblije kralja Džejmsa prevedena je 31 put sa ”pakao“, 31 put sa ”grob“ i 3 puta sa ”jama“. U Grčkim pismima tog biblijskog prijevoda riječ ”pakao“ prijevod je grčke riječi Hades na svih njenih deset mjesta. I šeol i hades znače opći grob čovječanstva, i nikada se ne odnose na bol ili vatrene muke
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Natrag
Top