Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Beleška: this_feature_currently_requires_accessing_site_using_safari
Da bismo pravilno razumeli stanje DUSE prilikom smrti, moze nam pomoci biblijski izvestaj o stvaranju vcoveka.
Prilikom stvaranja coveka, Bog nije stvorio njegovu dusu odvojeno od tela.
Obratite paznju na izjavu Biblije:
"I stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh (tj dah) zivotni; I POSTA COVEK DUSA ZIVA."
1. Mojsijeva 2,7.
Ovde je jasno receno kako je nastala dusa,
Bog je stvorio materiju (prah zemaljski od koga je napravio kip), udahnuo u njega dah zivotni. I kada je Bog spojio meteriju i energiju, rezultat toga spajanja bio je da je nastalla ZIVA DUSA ili zivo bice.
Prilikom smrti desava se obrnuti proces. Bog oduzima energiju ili dah zivotni, telo se vraca materiji, ide u grob, a cim se rastave dah i telu dusa nestaje i ne postoji nigde. Prilikom vaskrsenja, Bog ponovo spaja dah zivotni sa materijom i ponovo javlja se ista dusa koje je bila i pre smrti.
Mire,
coveciji duh nije licnost!
Licnost postoji samo onda kada su zajedno duh, dusa i telo.
Nadam se da si citao ovaj tekst: "IZADJE IZ NJEGA DUH, I VRATI SE U ZEMLJU SVOJU,TAJ DAN PROPADNU SVE POMISLI NJEGOVE." Psalam 146,4.
Ako bi DUH bio nosioc licnostyi koji se vraca Bogu, zatr bi mogle proposti sve pomisli covekove.
Kada je Bog utahnuo duh coveku taj duh nije bio licnost, vec energija koja je ozivela i pokrenula materiju, a licnost je postala spajanjem daha zivotnoga ili duha sa telom.
"JER ZIVI ZNAJU DA CE UMRETI, A MRTVI NE ZNAJU NISTA. I ljubavi njihove i mrznje njihove i zavisti nestalo je i vise nemaju dela nigde nucemu sto biva pod suncem." Propovednik 9,5;. 6.
Obrati paznju na ovaj tekst: "I TADA IZGIBE SVAKO TELO STO SE MICASE PO ZEMLJI, PTICE I STOKA I ZVERI I SVE YTO GAMIZE PO ZEMLJI, I SVI LJUDI. SVE STO. U SVOJIM NOZDRVAMA IMASE DUH ZIVOTA." 1. Mokjsijeva 78,21.22. (Stvarnost)
Prema tome dajuci coveku duh zivota, prilikom stvaranja, Bog mu je na taj nacin dao zivot, a kada se duh zivotni spojio sa materijom, rezultat troga spajanja, je da je covek posto ziva dusa ili zivo bice. Tada je nastala licnost.
Prilikom smrti, Bog coveku uzima dah zivotni, ono sto mu je i dao prilikom stvaranja, dusa nestaje, a licnost se gubi sve do vaskrsenja.
Biblija jasno istice da postoji razlika izmedju duha covecijeg i duse.
Tu razliku najlakse mozemo primetiti prilikom stvaranja coveka: "I stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh zivotni, i posta covek dusa ziva." 1. Mojsijeva 2,7.
Tu se spominju posebno duh ili dah zivotni, a odvojeno od toga dusa. Dusa je postala onda kada se dah zivotni spojio sa mrtvom materijom. Duh coveciji je deo psihe i aktivan je dottle dok je covek ziv a kad umre i coveciji duh umire, a dusa se gubi sve do vaskrsenja.
Proroku je bilo otkriveno: "Koja dusa zgresi ona ce umreti." Jezekilj 12,20.
"Odvratis lice svoje, zaloste se, uznes im dah, ginu i u prah svoj vracaju se. Posljes duh svoj, postaju, i ponavljas lice zemlji." Psalam 104,29.30.
1Ko 2:10 ''duh sve istrazuje, pa i dubine Bozje''
rimljanima 8:16 ''Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.''
Ovi tekstovi se odnose na Svetog Duha.
Sveti Duh nije bezlicna energija - vec licnost.
Duh coveciji je bezlicna sila koja ozivljava svu materiju a koja postoji i u coveku.
Prilikom vaskrsenja ta sila zivota ce ponovo biti udahnuta u coveka i zivotne funkcije ce se pokrenuti, covek ce ponovo biti ista ona licnost sa svim karakternim osobinama koje je posedovao za zivota.