VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ja tvrdim da se zakon moze odrzati u potpunosti, odnosno da covek ne mora gresiti ako to ne zeli.
To je naravno jedino moguce ako je covek u Duhu Svetome, ako odrzava stalnu neprekidnu zajednicu sa Bogom i Gospodom Isusom Hristom, jer je covek na to i pozvan - da kroz svakodnevno posvecenje ostvari potpuno moralno savrsenstvo.
To ne znaci da je propast sveta ako sagresi, i naravno desava se da covek padne - ne jednom nego vise puta, ali je lose ako u tom stanju ostane, jer tada rusi ono sto je vec sazidao.
Ako neko padne treba odmah da ustane i nastavi tamo gde je stao, jer Isus upravo zato i posreduje za nas.
Ipak, Bog od nas ocekuje da ne gresimo, i da budemo potpuno sveti i pravedni pred njim.
ZA PEKU71
Kada bih rekao da nisam osvedocen od Boga u ispravnost onoga sto ispovedam - lagao bih.
Takodje, da nisam osvedocen, ne bih ispovedao to sto sada ispovedam, jer mene licno formalna deklarativna vera ne zanima, vec vera koja je prozeta Duhom koji svedoci da sam na pravom putu.
Jos vise, vera koja podrazumeva svakodnevnu zivu zajednicu sa Bogom i prisustvo Svetog Duha u srcu i njegovih rodova - ljubavi, radosti i mira..
To nema veze sa ponosom, jer ponos je nesto subjektivno sto vodi ka samovelicanju i hvalisanju.
Ono o cemu ja govorim je ne sa ciljem da ukazem na sebe, vec na sustinu spoznaje istine - a to je osvedocenje koje daje Bog onima koji su otvoreni da ga prime.
U tom pogledu ja nisam nista poseban, jer ovaj vid spoznaje je dostupan svima, samo je pitanje da li ga trazimo i da li smo smo spremni da ga primimo.
Iz wikipedije
Ponos je emocija ili osjećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "cjelini".
Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudjelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
To je naravno jedino moguce ako je covek u Duhu Svetome, ako odrzava stalnu neprekidnu zajednicu sa Bogom i Gospodom Isusom Hristom, jer je covek na to i pozvan - da kroz svakodnevno posvecenje ostvari potpuno moralno savrsenstvo.
To ne znaci da je propast sveta ako sagresi, i naravno desava se da covek padne - ne jednom nego vise puta, ali je lose ako u tom stanju ostane, jer tada rusi ono sto je vec sazidao.
Ako neko padne treba odmah da ustane i nastavi tamo gde je stao, jer Isus upravo zato i posreduje za nas.
Ipak, Bog od nas ocekuje da ne gresimo, i da budemo potpuno sveti i pravedni pred njim.
ZA PEKU71
Kada bih rekao da nisam osvedocen od Boga u ispravnost onoga sto ispovedam - lagao bih.
Takodje, da nisam osvedocen, ne bih ispovedao to sto sada ispovedam, jer mene licno formalna deklarativna vera ne zanima, vec vera koja je prozeta Duhom koji svedoci da sam na pravom putu.
Jos vise, vera koja podrazumeva svakodnevnu zivu zajednicu sa Bogom i prisustvo Svetog Duha u srcu i njegovih rodova - ljubavi, radosti i mira..
To nema veze sa ponosom, jer ponos je nesto subjektivno sto vodi ka samovelicanju i hvalisanju.
Ono o cemu ja govorim je ne sa ciljem da ukazem na sebe, vec na sustinu spoznaje istine - a to je osvedocenje koje daje Bog onima koji su otvoreni da ga prime.
U tom pogledu ja nisam nista poseban, jer ovaj vid spoznaje je dostupan svima, samo je pitanje da li ga trazimo i da li smo smo spremni da ga primimo.
Iz wikipedije
Ponos je emocija ili osjećaj velikoga zadovoljstva samim sobom, te poštovanje samog sebe u "cjelini".
Proizlazi iz (subjektivne) spoznaje, da se učinilo ili sudjelovalo u nečem posebnom ili pohvalnom.
Poslednja izmena: