Nema tu pogrešnog prevoda, samo pogrešno razumevanje. To jesu zapovesti. One, zajedno sa ostatkom Zakona (Mojsijevog petoknjižja) predstavljaju detaljno obrazloženje Prvog Saveza. Ta dva pojma su nerazdvojna kod prvog saveza (ili Starog Zaveta, koji je po tome i dobio ime).
Prvi put je Bog dao zapovesti u 2. Moj. u 20. glavi, od 1. do 16. stiha.
U prethodnoj 19. glavi, kaže Bog:
3) I Mojsije izađe na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreći: Ovako kaži domu Jakovljevom, i reci sinovima Izrailjevim:
4) Videli ste šta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi.
5) A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja.
6) I bićete mi carstvo svešteničko i narod svet. To su reči koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.
Citirao sam malo više da bi se video kontekst. Sve što sledi nakon toga jeste detaljno objašnjenje tog zaveta ili saveza, nešto kao što se to radi ugovorima danas. Znači prava i obaveze svakog potpisnika ugovora.
U 21. glavi kaže dalje Bog:
1) A ovo su zakoni koje ćeš im postaviti:
Izvorno značenje reči koja je ovde prevedena kao zakon je
מִשׁפָּט mishpat (mish-pawt') n-m.
1. (properly) a verdict (favorable or unfavorable) pronounced judicially, especially a sentence or formal decree (human or (participant's) divine law, individual or collective), including the act, the place, the suit, the crime, and the penalty
2. abstractly, justice, including a participant's right or privilege (statutory or customary), or even a style
Dakle, dobro je prevedena. Mogla bi se još prevesti kao pravne odredbe, kako prevodi Ivan Šarić.
Identična stvar je i kod ponavljanja 10 Zapovesti, što je opisano u 5. Moj 5:6-22. Identični su pasusi osim što je drugačije opisan razlog svetkovanja Dana Odmora, što je irelevantno u ovoj temi. Međutim, ovde je još jasnije obznanjen odnos između pojma zavet ili savez i zakoni ili uredbe. Citiram iz iste glave prva dva stiha:
1) I Mojsije sazva sav narod Izrailjev, i reče im: Čuj Izrailju uredbe i zakone, koje ću danas kazati da čujete, da ih naučite i držite ih i tvorite.
2) Gospod Bog naš učini s nama zavet na Horivu...
Zatim dalje nastavlja opisom samog događaja i citiranjem 10 Zapovesti.
Razlog davanja Zakona uopšte nije da bi Bog mogao da se 'legalno' iživljava nad ljudima ili da muči ili ograniči ljude, kao što neki u svom nerazumevanju zaključuju. Zapamtimo, svi ljudi, pa i Jevrejski narod sa kojima je Bog sklopio prvi zavet, u svakom momentu imaju slobodnu volju i mogućnost da biraju.
Razmislimo o Zakonu kao o svojevrsnom Uputstvu za upotrebu života. Zamislimo da kupimo neki novi aparat, nešto što nikad ranije nismo koristili. Da li ćemo imati poverenja u Uputstvo za upotrebu koje ide uz njega? Najčešće to Uputstvo pišu ljudi koji su aparat dizajnirali, osmislili, učestvovali u njegovoj konstrukciji. Dakle oni najbolje znaju za čega taj aparat služi, šta mu smeta, šta će se desiti sa njime ako se ne postupa pravilno, i šta to pravilno definiše.
Ako verujemo da je Bog naš stvoritelj, sa naglaskom na ako, onda bi trebali da imamo potpuno poverenje u Njega kao našeg dizajnera i kreatora da On zna za šta je najbolje za nas. Zakon nije ništa drugo nego vrlo detaljno uputstvo za upotrebu. Mnogi smatraju da je Bog nepravedan što nas je tako 'ograničio' gomilom zakona. Međutim, razmislimo o sledećem scenariju.
Kupimo fen. Uštekamo ga u konektor, uključimo i ubacimo u kadu punu sa vodom. Naravno, pršte varnice, sve puca, i ostanemo u mraku. I mi otvorimo upustvo za upotrebu fena, i čitamo da je proizvođač napisao da u slučaju dodira sa vodom dolazi do kratkoj spoja i životi mogu biti ugroženi. I šta mi radimo? Jel počinjemo da psujemo proizvođača što je to napisao u upustvu? Kao, da to nije napisao u upustvu, to se nebi desilo ili šta?
U 5. Moj. 5. glavi u 29. stihu Bog jako lepo izražava glavni razlog davanja zakona, svoju veliku želju, i ovaj stih zaista izgleda kao vapaj iz dubine Božijeg srca, sa velikim saosećanjem za čovekovu nerazumnost:
29) O, kad bi im bilo srce svagda tako da me se boje i drže sve zapovesti moje svagda, da bi bilo dobro njima i sinovima njihovim doveka.
To nije ništa drugo nego vapaj potpisnika našeg Uputstva za upotrebu koji je svedok mnogih zloupotreba života i nepravilnog postupanja sa njime.
Imamo tri izbora. Možemo psovati proizvođača što je napisao Uputstvo (?!), možemo kukati što fen nije vodootporan, ili ćemo pročitati upustvo i čuvati fen od vode.
