@LaodikejaNe možemo doći do istine prostom logikom. Moramo kristiti metafore, poređenja alegorije. Isus kaže da u Carstvo nebesko ulaziš kad postaneš poput malog deteta. Kod male dece, duša je još neuprljana. Znači nećeš biti malo dete, ali će ti duša biti nedužna poput duše malog detata. Hoćeš li malo dete opterećivati zabranom: Ne čini preljub? Za dete je nepomljivo nešto tako kao što je ubistvo. I sdada ćeš mu ti nametati zapovest: ne ubij! Kako da da detetu objasniš zapovest: Ne ukradi, kad dete ne zna šta zmnači imati, šta znači posed? Dete raste i razvija se ne samo od hleba, nego pre svega ljubavlju roditelja. Tako i ti rasteš i razvijaš se u Hristu, ne držanjem zapovesti, nego ljubalju, milošću, onoga ko te je stvorio. Dakle stavi sebe u položaj malog deteta i shvatićeš da su zapovesti suvišne čak i opasne za dete. Znači ovde govorimo o spoznaji Boga i spasenju, a ne o društveno-ekonomskim odnosima. Kad si u milosti, ceo život provedeš u nedužnosti, ne bacaš krivicu ninakoga. Kad držiš zapovesti, greh vidiš svuda oko sebe, i misliš: Stići će vas Božja kazna. Sudiš po zapovestima, nemaš milosti. Tako se udaljavaš od Hrista. Pozdrav