Sam si napisao da je Isus usao u svetinju jednom za svagda da posreduje za nas.
Dakle, Isus se dfanas nalazi u svetinji nad svetinjama na nebu, a u toj nebeskoj svetinji se nalazi kovceg zaveta sa plocama na kojima su ispisane deset zapovesti.
Pred tim kovcegom danas Isus posreduje za coveka, da nekoga ko bi u novozavetnom periodu prekrsio bilo koju zapovest, opravdao svojom krvlju prolivenom na krstu.
Ponavlja, u starom zavetu, jedan Izrailjac koji bi prekrsio zapovesti, on bi donosio jagnje koje bi bilo zrtvovano - umiralo je za grehe tog coveka, i svestenik bi krv tog jagnjeta unosio u svetinju i njom prskao zavesu koja je delila svetinju od svetinje nad svetinjama, i tako zadovoljavao pravedne zahteve zakona, taj covek bi bio opravdan pred Bozjim zakonom krvlju jagnjeta kao da ga nikada nije prekrsio, on bi mu bio obrisan.
To je jasna simbolika, ukinuta je zemaljska sluzba zemaljskog prvosvestenika pred zemaljskim kovcegom zaveta sa deset zapovesti, u zemaljskoj svetinji nad svetinjama, i postavljena nebeska sluzba nebeskog prvosvestenika Isusa Hrista pred nebeskim kovcegom zaveta sa deset zapovesti u nebeskoj svetinji nad svetinjama
"Tako i prvi zavet imaše pravdu bogomoljstva i svetinju zemaljsku.
Jer skinija beše načinjena prva, u kojoj beše svećnjak i trpeza i postavljeni hlebovi, što se zove svetinja.
A za drugim zavesom beše skinija, koja se zove svetinja nad svetinjama,
Koja imaše zlatnu kadionicu, i kovčeg zaveta okovan svuda zlatom, u kome beše zlatan sud s manom, i palica Aronova, koja se beše omladila, i ploče zaveta.
A više njega behu heruvimi slave, koji osenjavahu oltar; o čemu se ne može sad govoriti redom.
A kad ovo beše tako uređeno, ulažahu sveštenici svagda u prvu skiniju i savršivahu službu Božiju.
A u drugu ulažaše jednom u godini sam poglavar sveštenički, ne bez krvi, koju prinosi za sebe i za narodna neznanja.
Ovim pokazivaše Duh Sveti da se još nije otvorio put svetih, dokle prva skinija stoji;
Koja ostade prilika za sadašnje vreme, u koje se prinose dari i žrtve, i ne mogu da se svrše po savesti onog koji služi.
Osim u jelima i pićima, i različnom umivanju i pravdanju tela, koje je postavljeno do vremena popravljenja.
Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu;
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?
I zato je novom zavetu posrednik, da kroz smrt, koja bi za otkup od prestupaka u prvom zavetu, obećanje večnog nasledstva prime zvani.
Jer gde je zavet valja da bude i smrt onog koji čini zavet.
Jer je zavet po smrti potvrđen: budući da nema nikakve sile dok je živ onaj koji ga je načinio.
Jer ni prvi nije utvrđen bez krvi.
Jer kad Mojsije izgovori sve zapovesti po zakonu svom narodu, onda uze krvi jarčije i teleće, s vodom i vunom crvenom i isopom, te pokropi i knjigu i sav narod.
Govoreći: Ovo je krv zaveta koji Bog načini s vama.
A tako i skiniju i sve sudove službene pokropi krvlju.
I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje.
Tako je trebalo da se obličja nebeskih ovima čiste, a sama nebeska boljim žrtvama od ovih.
Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, koja je prilika prave, nego u samo nebo, da se pokaže sad pred licem Božijim za nas;
Niti da mnogo puta prinosi sebe, kao što poglavar sveštenički ulazi u svetinju svake godine s krvlju tuđom:
Inače bi On morao mnogo puta stradati od postanja sveta; a sad jednom na svršetku veka javi se da svojom žrtvom satre greh.
I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud:
Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe; a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji Ga čekaju" ( Jevrejima poslanica 9 poglavlje )
Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve.
Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste;
Nego se njima svake godine čini spomen za grehe.
Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti greha.
Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio.
Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni.
Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože.
I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose;
Tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo.
Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.
I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha.
A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu.
Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim.
Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni.
A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:
10:16 Ovo je zavet koji ću načiniti s njima posle onih dana, govori Gospod: Daću zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisaću ih;
I greha njihovih i bezakonja njihovih neću više spominjati.
A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.
Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim.
Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim,
I sveštenika velikog nad domom Božijim:
Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom" ( Jevrejima 10. 1 - 22 )