Da li se bojite smrti?

[dumspirospero]

Ne može se pobeći od nečega, od čega niko nije pobegao. Prosto živim i ne razmišljam o tome...

 

[Ja Zivim Bajku]

Mislim da se smrti plase samo oni koji veruju da nakon nje nista ne postoji (odnosno, veruju u potpuno jedinstvo tela i duha). Sa takvim verovanjem, pomisao na smrt je katastrofalna. x)

 

[Byk]

Mislim da se smrti plase samo oni koji veruju da nakon nje nista ne postoji (odnosno, veruju u potpuno jedinstvo tela i duha). Sa takvim verovanjem, pomisao na smrt je katastrofalna. x)

 

[Mindfulness]

Mislim da se smrti plase samo oni koji veruju da nakon nje nista ne postoji (odnosno, veruju u potpuno jedinstvo tela i duha). Sa takvim verovanjem, pomisao na smrt je katastrofalna. x)

Previse generalizovano. Ja ne znam da li nesto postoji posle zivota ili ne, mada prema onome sto vidim, nakon zivota dolazi samo smrt, bez daljih mogucnosti ali se ipak ne plasim smrti - jednog dana ce nastupiti, pa sta???!!!!!

Strah od smrti dolazi iz ega. Iz onog sebicnog dela licnosti koji zeli odrzanje svega onoga sto poznaje. Ljudi ne vole promene a smrt je jedna izuzetno velika promena Nema nas vise Ego to ne moze da prihvati i plasi je se. Mehanizam odbrane kreira ideju o zivotu posle smrti sto izuzetno umanjuje sam strah. Dokle god se vezujemo za ono sto nam se desava tokom zivota (vezivanje za ono sto nam pruza uzitak), dotle cemo se plasiti i toga da cemo to izgubiti.

 

[Ja Zivim Bajku]

Jako fino razmisljanje. Ali opet se svodi na to da strah proizilazi iz tog vidjenja da je smrt potpuni kraj svega.
Za drugi dio (da je verovanje u zivot duha samo odbrana), to jeste tacno, i najvise izrazeno kroz religije. Ipak, postoje i nacini da se zivot duha iskusi i kroz ovaj zivot.
Malo jesam generalizovala, mislila sam na to da je moje prvobitno receno, primer vecine. Naravno, postoje i oni koji su svoj zivot savrseno ispunili i idu ka odredjenom cilju, pa nemaju vremena i razloga da se plase..

 

[paradizo]

Izvinjavam se mladim kolegama,ne znam sta mi bi.pozz

 

[Mindfulness]

Izuzetno mi je zao sto cujem da si prosao kroz takvu traumu i vecina ljudi koja kaze da se ne plasi smrti ce biti i u te kakvoj frci kada trenutak smrti dodje. Ali ipak, vecina, ne i svi. Postoji nacin kako je moguce ne plasiti se smrti. Imas primere gde ljudi ne samo da se nisu plasili smrti vec su i nakon sto im je doktor dao jos nekoliko minuta zivota posto je krenulo obilno krvarenje, svesno zaustavljali krvarenje i iz faze gde ljudi padaju u komu oni ustajali da kazu jos koju recenicu koju nisu stigli da kazu pre toga a za sve vreme trajanja bolesti bili uvek nasmejani i srecni, kao da ne znaju da umiru za najvise dva meseca.

Strah od smrti je nesto sto dolazi iz nase vezanosti za nase telo, nase zelje, misli, za sve lepo sto nas okruzuje. Sa tako lepim iskustvima u zivotu je tesko izboriti se sa idejom da sve to mora stati. Ali jedno je sigurno: ako smo se rodili, moramo i umreti. Kad tad, svako od nas ce umreti. Prema tome, cemu strah??? Malo dete se ne boji smrti, sve dok ne dodje u fazu kada formira ego i prepoznaje sebe kao jedinku.

Postoji jedna budisticka vezba (uglavnom je praktikuju tibetanski budisti mada je upotrebljavaju i drugi) koja je mene par puta uplasila. Izvodi se u meditaciji na nacin da kada se um smiri zamislimo sebe u kovcegu mrtvog, skrstenih ruku, kako nas spustaju grobari u zemlju. Ne postoji nacin da se covek koji uradi tu vezbu kako treba ne uplasi jer um dobija informacije da smo stvarno mrtvi. Strah isplivava na povrsinu i moguce je sagledati ga - oci u oci. Dozivljaj i nije bas nesto sretan ali je moguce mnogo nauciti o sebi i svojim vezanostima u tom momentu.

 

[VladaS1978]

Ne može se pobeći od nečega, od čega niko nije pobegao. Prosto živim i ne razmišljam o tome...

Upravo tako... :yea:

A, kad mi zakuca na vrata tad cu znati da li je se plasim ili ne... :dntknw:

 

[paradizo]

Imam jedan predlog,idite u najblizu prodavnicu pogrebne opreme,lezite u neki sanduk cisto da ga isprobate,sve ce vam biti jasnije.Ljudi su kao pusaci,svesni su da ce nevolja kad tad da zakuca i na njihova vrata ali su optimisti,misle da ce ta beda bas njih da zaobidje.Razmislite dobro o svemu,i sam sam bio mlad i pun optimizma,na zalost kako vreme odmice optimizma je sve manje.Realnost je na zalost ono sto nas ceka.Naravno mladost je ono sto vas pokrece i treba da je tako,nadjite neku vedriju temu,ovu ostavite za nas koji smo blize tamo nego ovamo.Pozz

 

[destrukcija]

Ma kakva smrt kad sam besmrtan.
Ne plasim se smrti vec agonije.