Da li se bojite smrti?

[123loncar]

..verovatno poreklo straha leži u samom neznanju i neizvesnosti koju on projektuje u nama ... ili tako nekako ... strah za životom večito je prisutan u nama .. od samog trenutka rađanja i prvog udisaja .. već kod njega se javlja strah dal će nakon izdisaja da ponovo udahnemo .. ( ovaj sve prisutni podsvesni strah , koristi se u borilačkim veštinama i napada protivnik u trenutku kad završava izdisaj -- tako uče neki majstori ; kažu tad je protivnik okupiran tim podsvesnim strahom i najmanje skoncentrisan na odbranu i pribran da uzvrati )... dakle, mi živimo sa strahom od smrti , celog svog života ... naprosto , svako njegovo ignorisanje zalazi u sveru samo hipnoze i vida bežanja od sopstvene prirode ... mislim da nije prirodno mirenje sa umiranjem ( naročito ono mirenje koje je opisano ispred , u vidu uništenog organizma )... mirenje sa umiranjem pri uništenom telu možda je rešenje za ljude-mašine ( kad se izraubuju i unište vitalne funkcije - pa izgube svrhu postojanja )...hoću da kažem , da čovek nije rođen kao alatka / programska alatka / univerzalna programska mašina .. takvim ga pravi vladajuća oligarhija i daje mu takvu svrhu .. mislim da je čovek rođeni istraživač i dokoličar ( u smislu nije mašina ) rođen za umne radnje i intelektualne igre ; ali u tome ga sprečava i porobljava društveni sistem sa svim svojim institucijama - od obrazovno religijski do ekonomsko prinudnih ... inače, čovek može racionalnim ponašanjem da živi duplo više ( medecinske nauke to tvrde ) i da uradi mnogo više nego što sad posvrašava za života ( verovatno mora promišljeno da se ophodi prema telu ; a ne prema onoj frazi , da je besmrtna čista duša zapanula u smrtno i grešno telo koje treba što pre da napusti .... dakle , treba sebe videti kao savršeno , neponovljivo unikatno biće i promišljeno i racionalno voditi život ) ...
... dakle, svi koji stoje na poziciji razumevanja i opravdavanja samoubilačkih radnji - greše ... nema stvora na ovom svetu koje ne razmišlja kako da produže svoj boravak na ovom svetu ... mudrost nalaže to ... mudri daju carstva za još jedan dan života ( makar i u tamnici paklenoj -- po onoj pučkoj : život je mio kakav bio) ...

... no , na ovom svetu ( u ovom kosmosu ) pa i u bilom čijem životu , sve je neizvesno i nepouzdano / prevrtljivo do bola -- samo je smrt izvesna / pouzdana / lojalna i verna čoveku i svemu što živi ..

 

[kater1]

Smrti se plasiti ne treba jer lepo je i umreti kad za to dodje vreme.

 

[Mr.Worldwide]

Niti se bojim niti o njoj razmišljam. Imam i sa životom dosta sranja, pa da se još sa smrti bakćem. Ni u ludilu.

Da,da,jos da i o smrti razmisljam..yes3

 

[Dete cveca]

Ne razmišljam o smrti i zato je se ne plašim. U retkim trenucima, kada me nešto nagna da pomislim na sopstvenu smrt, jedna misao mi prođe kroz glavu: samo da me ne boli da ne bi bolelo one koje volim.

 

[Jurivaka]

Ne razmišljam o smrti i zato je se ne plašim. U retkim trenucima, kada me nešto nagna da pomislim na sopstvenu smrt, jedna misao mi prođe kroz glavu: samo da me ne boli da ne bi bolelo one koje volim.

Ne boj se, smrt ne boli! Može da boli ono što joj prethodi - kada je neka bolest u pitanju, ali sama smrt je kao da utoneš u san.

 

[Nuala]

Ne boj se, smrt ne boli! Može da boli ono što joj prethodi - kada je neka bolest u pitanju, ali sama smrt je kao da utoneš u san.

Probao si? :dtyste:

 

[Jurivaka]

Probao si? :dtyste:

Zašto misliš da se neke pojave ne mogu pojmiti, ako se ne stave na probu, odnosno, ako se ne probaju?:thinking:

 

[Nuala]

Zašto misliš da se neke pojave ne mogu pojmiti, ako se ne stave na probu, odnosno, ako se ne probaju?:thinking:

A zašto ti misliš da ja to mislim? :dtyste:
Samo mi malo pretenciozno zvuči tvrdnja da smrt ne boli i da je to kao da utoneš u san.

 

[Jurivaka]

A zašto ti misliš da ja to mislim? :dtyste:

To se može pomisliti iz konteksta tvoga pitanja.

Samo mi malo pretenciozno zvuči tvrdnja da smrt ne boli i da je to kao da utoneš u san.

Zašto pretenciozno? Ovo su fakta: Kad srce stane, prestane dotok krvi u mozak, a time i kiseonika. Prestaje komunikacija među neuronima i gasi se svijest. Vrlo sličan način kao kad se tone u san. Ne boli ništa!:fool:

 

[Nuala]

Ovo su fakta: Kad srce stane, prestane dotok krvi u mozak, a time i kiseonika. Prestaje komunikacija među neuronima i gasi se svijest. Vrlo sličan način kao kad se tone u san. Ne boli ništa!:fool:

Sličan. To nikako ne znači da smrt ne boli. Iz nekog razloga ona je nepovratna za razliku od nesvijesti, stoga to nije baš usporedivo. A do tih podataka još nismo u stanju doći. Čak i oni koji navodno dožive kliničku smrt, nisu baš najpouzdaniji o tome govoriti (iz niza razloga) jer su se vratili u život.
To što nama to izgleda kao san nije nikakav dokaz. :dtyste: