Поента је не кренути путем философије, јер философирање и мудрост овог света само човека бацају у замућену воду, слабе му веру и не може јасно да види истину ([SUP][FONT=&]11[/FONT][/SUP][FONT=&]Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?[/FONT][SUP][FONT=&] 12[/FONT][/SUP][FONT=&]Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.)[/FONT]. Тако и многи хришћани базирају своју мудрост на многе књиге и писанија неких свештеника, духовника или монаха, која и не морају бити насупрот Христу, али само следећи Христове речи и апостолске смернице ми јасно видимо где су одступања и где се почиње са лутањима.
Не морамо се превише оптерећивати, битно је да се увек вратимо на наш темељ, камен угаони, и онда можемо поново видети како зидати даље наше знање. То што нам данас нешто није јасно, уопште није толико битно, важно је да прихватамо Жртву и Спасење, а Бог има разлоге што нам све одмах не открива. И боље је тако, студирамо полако сваку мудрост, преиспитујемо себе, држимо се тако далеко од охолости и небриге, већ смо гладни знања и мудрости Божије.
Христ с тобом, пријатељу и брате