VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Zar je uopšte važno iz kojih pobuda čovjek čini dobra djela? Zar nije važno to što ih čini? I zašto dobra djela moraju proisteći iz vjere da bi bila dobra? Po ovome što si napisao, proizilazi da Bog priznaje dobra djela samo ako su proizašla iz vjere. Ne, Loadikeja, Bog, ako postoji, ne može biti takav.
Naravno da su vazne pobude iz kojih neko cini dobra dela, jer nase pobude ce odrediti da li su nasa dela proizvod vere i istinske ljubavi prema Bogu i bliznjima koja nas nagone da cinimo dobro, ili proizvod necega drugog, a Bog najbolje poznaje nase srce.
Uzmimo naprimer pricu koju je ispricao sam Isus o Fariseju i cariniku, u toj prici Farisej i carinik su otisli u hram da se mole Bogu, Farisej se molio Bogu na sledeci nacin `BOZE HVALIM TE STO JA NISAM KAO DRUGI LJUDI, HAJDUCI, PRELJUBOCINCI, LOPOVI, UBICE... ILI KAO OVAJ CARINIK, POSTIM TRI DANA U NEDELJI, DAJEM DESETAK OD SVEGA STO IMAM, A CARINIK STAJASE IZDALEKA I BIJASE PRSI SVOJE GOVORECI, BOZE MILOSTIV BUDI MENI GRESNOME..
U ovoj prici Farisej je iznosio Bogu svoja dela kao da njima polaze pravo na Bozju naklonost, sto pokazuje iz kakvih pobuda ih je cinio, a to je sebicnost.
Ovakva dela ljubavi su uvek proizvod vere, i imaju za cilj ne samo covekovo fizicko, vec i Duhovno dobro.
Isus je svoja dela prema ljudima uvek cinio da bi zadovoljio kako fizicke, tako i Duhovne potrebe, kada je lecio bolesne, ili vaskrsavao mrtve, on je uvek kao uslov postavljao veru `VERUJES LI DA TO MOGU UCINITI, a kada bi ljudi odgovarali potvrdno on bi govorio `NEKA TI BUDE PO VERI, I OZDRAVI COVEK OD ONOGA CASA.
Čovjek se ne rađa sa bilo kakvim moralnim ili vjerskim predubjeđenjem, to je bar jasno. Rađa se kao Tabula Rasa, a pogled na svijet koji usvoji odrastanjem, rezultat je vaspitanja u porodici i društvu.
Ovo nije slucaj, svaki covek se radja sa Bozanskom klicom u sebi, jer ono sto nastaje od Boga ima deo Bozanskog u sebi, i sam zivot koji covek nosi je Bozanskog porekla.
Drugo, tu je savest koju su neki autori povezali sa Svetim Duhom, koji coveka tokom zivota vodi ka Bogu, i probudjuje u coveku teznju za Bozanskim, u tom smislu covek nije samo fizicko bice sa anatomskom gradjom i fizickim funkcijama, vec i Duhovno bice, koje u sebi poseduje deo Bozanskog.
Naravno, istorija greha je ucinila mnogo toga negativnog sto se tice i samog coveka i njegove savesti, ali ona ipak postoji, i pod uticajem Bozjeg Duha ta savest moze biti probudjena, i covek se vratiti u okrilje izvora iz koga je izasao, a to je vecni Bog.
Šta ti misliš koliko ima logike u ovome tvome obješnjenju? Gledaj: Bog stvara ljude i, kako svete knjige kažu, pun ljubavi prema svojim stvorenjima, daje im upute (zakone) kako trebaju živjeti i kako se trebaju ponašati, da bi ugodili Bogu i dobro proživjeli na Zemlji. Pri tome odabire samo jednu skupinu ljudi da im to kaže, a sav ostali svijet zanemaruje. Kakvog smisla ima takav Božiji postupak? Zašto svim svojim stvorenjima nije istovremeno dao upute i zakone?
Kako ćemo, recimo, ja i ti odgovoriti na ovo pitanje? Ti ćeš reći: To je Božija volja i odluka i time je sva priča završena. Ja ću, međutim, reći da to nije Božija volja, jer Božija volja ne bi mogla biti tako nerazumna, i da Bog nije odabrao jevrejski narod da mu obznani svoju objavu, nego su to uradili sami Jevreji!
Nisi najbolje razumeo ono sto sam rekao, pa cu ponoviti, Bog je u starom zavetu izabrao Jevrejski narod da kroz njega govori i objavi sebe i svoju slavu svim okolnim narodima.
Ovo receno pokazuje da je Bog kroz izabrani narod izrael zeleo da se objavi svim ljudima, i da oni prihvatajuci rec koju je on slao kroz izabrane sluge proroke pocnu da slave pravog Boga.
Da su oni to uradili to bi od njih zahtevalo odredjene zrtve, a to je da se odreknu laznih Bogova, sto okolni narodi nikako nisu zeleli.
Sledece sto sam rekao je to, da u dogadjajima starozavetnog vremena koji su zapisani u bibliji, mozemo videti da je Bog otvoreno govorio sa covekom, i cinio razlicita cuda, i natprirodne manifestacije, koje su mogli da vide i okolni narodi, sto znaci da je i na taj nacin Bog pokazivao okolnim narodima svoju slavu da bi ih uverio u svoje postojanje, ali oni su ga ipak odbacili.
S tim u vezi Bog jeste dao upute i zakone, i otkrio svoju slavu celom svetu, i ako je to cinio kroz svoje pretstavnike.
Jedan biblijski tekst koji sam ja vec citirao na ovom forumu glasi, ( parafraziram ): `A TUDJINI ( nejevreji ) KOJI PRISTANU UZ GOSPODA DA MU SLUZE, KOJI GOD DRZE SUBOTU, NJIMA CU DATI IME BOLJE NEGO SINOVIMA I KCERIMA..
Time sto je Bog izabrao Jevrejski narod kao kanal, ne iskljucuje druge narode iz plana spasenja, vec je to upravo uradjeno radi spasenja celog sveta.
Ne, ovo nije suvisli odgovor na postavljeno pitanje. Po tvom odgovoru, Bog je sudbinu svoje objave stavio u ruke nekakve ljudske institucije (crkve), kao da nije znao kako će se crkva ponašati. Kao svevideći i sveznajući, morao je i to znati, zar ne? Ali, sudeći po onome šta je sve crkva uradila, izgleda da niti je svevideći ni sveznajući! To implicite i ti kažeš ovakvim odgovorom.
Bog je znao da ce se crkva tako ponasati, ali je takodje znao i da ce postojati odredjene grupe vernih ljudi i zena koji ce poslusati ovu Bozju zapovest i odraditi ovaj deo posla objavljujuci svetu Istine Jevandjelja.
Ja sam u svom odgovoru naglasio da su to odredjene crkve, odnosno da ovakvo stanje preovladava u vecinskim vladajucim crkvama, koje ne rade posao koji bi trebale da obavljaju po Bozjoj zapovesti, sto dovodi u pitanje njihovu autoritarnost u odnosu na druge koji Jevandjelje objavljuju.
Jedno od direktnih znakova poslednjeg vremena i Hristovog drugog dolaska je upravo opisano u Otkrivenju Jovanovom: `I PROPOVEDACE SE OVO JEVANDJELJE O CARSTVU SVIM NARODIMA, I TADA CE DOCI POSLJEDAK..